Energetska tranzicija za „Elektroprivredu Srbije” predstavlja ne samo obavezu, već i veliku razvojnu priliku, poručio je Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora EPS za operativne poslove, na panelu „Energetska tranzicija u Srbiji i Crnoj Gori: Izazovi, realnost i budućnost” u okviru konferencije „ESG Zaokret: Od regulative do kulture”.
Stanić je naglasio da EPS ostaje pouzdan proizvođač i snabdevač električne energije za domaćinstva i privredu, te da će zahvaljujući planiranim investicijama tu ulogu zadržati i u godinama koje dolaze. Prema njegovim rečima, ulaganja u obnovljive izvore energije i diversifikaciju proizvodnje ključni su odgovori na zahteve dekarbonizacije i dostizanje klimatske neutralnosti.
Više zelenih kapaciteta i modernizacija postojećih postrojenja
Tokom ove godine, EPS je svoj portfolio ojačao sa 76 MW iz solarne elektrane „Petka” i vetroparka „Kostolac”, prvog vetroparka u okviru kompanije. Revitalizacijama hidroelektrana obezbeđeno je dodatnih 236 MW, dok naredni koraci uključuju obnovu „Vlasinskih HE”, HE „Bistrica” i „Potpeć”. Kompanija takođe radi na pripremi strateških projekata, među kojima su reverzibilna hidroelektrana „Bistrica” i solarni parkovi ukupne snage 1 GW.
Stanić je poručio da se povećanje udela OIE mora pratiti razvojem balansnih kapaciteta, pametnih mreža i sistema za skladištenje energije
– Ako povećamo solar i vetar, a ne modernizujemo mrežu i balansne kapacitete, rizikujemo stabilnost sistema. Zato energetsku tranziciju moramo da posmatramo kao sveobuhvatan tehnički projekat, ne samo investicioni – istakao je.
Pročitajte još:
- EPS pripremio Akcioni plan dekarbonizacije
- Kalkulator potrošnje električne energije za kupce-proizvođače: Novi digitalni alat EPS-a
- Međunarodni Sajam energetike u Beogradu: EPS poziva građane da iskoriste popuste od oktobra
Modernizacija termoelektrana i planirano smanjenje upotrebe lignita
Značajna ulaganja usmerena su i u modernizaciju termoenergetskog sektora, posebno u oblasti zaštite životne sredine. U Kostolcu i TENT A uspešno rade postrojenja za odsumporavanje, čime su emisije SO₂ smanjene čak trideset puta.
EPS je pripremio i plan dekarbonizacije koji predviđa da se do 2030. godine upotreba lignita smanji za 25 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ipak, Stanić je istakao da termoelektrane ostaju ključni oslonac stabilnosti sistema i glavni izvor bazne energije.
– Svi treba da budemo svesni toga da bi potpuno gašenje termoelektrana „pre vremena” dovelo do ozbiljnog rizika po energetski sistem, privredu i sigurnost snabdevanja. Cilj ne sme da bude trenutno i naglo gašenje, već planska tranzicija i smanjenje udela uglja, uz modernizaciju postojećih kapaciteta, smanjenje emisija, prelazak na manje emisione tehnologije i postepeno smanjenje udela uglja u energetskom miksu – zaključio je Stanić.
Energetski portal
