,,Padao grad veličine teniske loptice“, ,,U jednom satu dva puta tukao led“, ,,Građani u redu čekaju da prijave štetu na automobilima nakon nevremena“, samo je deo medijskih naslova, a rezultat stvarnosti proteklog vikenda u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Nakon veoma visokih temperatura stiglo je jako nevreme, a samo u Republici Srpskoj u subotu je ispaljeno 260 protivgradnih raketa, od reke Une do Drine. Dok je u delovima opštine Osečina, zbog gradonosnog nevremena koje je nanelo štetu usevima i ubijalo životinje, proglašeno vanredno stanje.
Zašto su gradonosne oluje postale ovako česte i nepredvidive, krije se u klimatskim promena, a ranije istraživanje Univerziteta u Novom južnom Velsu (UNSW), pokazalo je da će se jačina grada povećati u većini delova sveta, naročito Australiji i Evropi. Prema ovom istraživanju, očekuje se da će se učestalost oluja sa gradom smanjiti u Istočnoj Aziji i Severnoj Americi.
Muriz Spahić, iz Udruženja geografa u BiH, rekao je za Energetski portal da u novije vreme, kada se govori o klimatskim promenama (fluktuacijama), pripisuje im se svako nevreme koje se javlja. Međutim, klimatske fluktuacije ne proizvode nove vremenske nepogode, već utiču na njihovu učestalost.
Ističe da gradonosne pojave zahvataju manja prostranstva, najčešće se javljaju u tropskim geografskim zonama, mada je česta i u umerenim geografskim širinama, isključivo u toplijem periodu godine.
Pročitajte još:
- SRBIJA JE POSEBNO PODLOŽNA VREMENSKIM EKSTREMIMA, DA LI SU OPASNIJE SUŠE ILI SUPERĆELIJSKE OLUJE
- 10 GODINA OD POPLAVA 2014: DA LI SE ONE MOGU PONOVITI?
- SUPERĆELIJSKE OLUJE ĆE BITI SVE ČEŠĆE I INTENZIVNIJE, I TO VAŽI I ZA SRBIJU
„Grad nastaje pri olujnom vremenu iz kumulonimbusnih oblaka, ali uvek pri temperaturi prizemnog sloja vazduha višoj od 0oC. U kumulonimbusima, najsnažnija su uzlazna strujanja u njegovom središnjem delu. U jednom delu ovog oblačnog sistema stvaraju se uzlazna, a u njegovom drugom delu silazna strujanja. U njegovoj donjoj osnovici temperature se kreću oko 0oC i ovaj sloj oblaka se sastoji od vodenih kapljica. Ukoliko je kumulonimbus razvijen, onda se u njemu zbog silaznih strujanja u donjim horizontima mogu obrazovati prehlađene kapljice, pahuljice snega i ledeni kristali“, kaže profesor Spahić, pojašnjavajući nastanak grada.
Dodaje da zbog uzlaznih i silaznih zračnih strujanja u kumulonimbusima zrna grada, pre nego što započinje proces njihovog padanja, mogu se duže vreme zadržati u oblačnom sistemu. U procesu uzlaznih i silaznih strujanja ledeni kristali se sudaraju sa prehlađenim vodenim kapljicama zbog čega povećavaju svoju veličinu.
Led, odnosno grad, čine ledene kuglice ili loptice prečnika, najčešće od 5 do 50 milimetara, ali zabeleženi su i slučajevi mnogo većeg.
Iako su kugle leda širine 12 centimetara oborile rekorde u Španiji, istraživači su dokumentovali još veće primere na drugim delovima sveta. Što se tiče Evrope, u Italiji je 2023. godine zabeležena kugla leda prečnika 19 centimetara.
U Sjedinjenim Državama, rekord je kugla leda širine 20,32 centimetra, koja je pala u Južnoj Dakoti 2010. godine, a prema zabeleženim podacima u Kini je 1902. godine padao grad čija su zrna bila teška 4,5 kilograma i prečnika 21 centimetara.
