Završen je projekat o kome se govori 30 godina. Sektor 6 obilaznice oko Beograda, od tunela Straževica do petlje Bubanj potok, otvara se danas, 28. juna.
Saobraćajni prsten od Batajnice do Bubanj potoka, dugačak 47 kilometara je završen. Završene su dve velike petlje Avala i Bubanj potok, kao i dva mosta. Na tunelu Beli Potok ugrađene su najmodernije tehnologije upravljanja. Radove je izvodila kineska kompanija „Power China“ i azerbejdžanski „Azvirt“ uz podršku domaćih podizvođača. Čitav projekat vredan je 207 miliona evra.
Obilaznica je projektovana za brzinu od 120 kilometara na sat, pa će se putovati mnogo brže, bez stvaranja gužvi na Gazeli ili Autokomandi.
Šta nova obilaznica znači za Beograd?
Šta za nas znači konačno otvaranje obilaznice Beograda, za EURACTIV je pojasnio profesor doktor Dalibor Pešić, prodekan za naučno-istraživački rad Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
„Otvaranje obilaznice znači mnogo. Svako naselje, bez obzira na njegovu veličinu, a posebno kada se govori o velikim gradovima, kao što je Beograd, mora da ima obilaznicu. Razlozi su brojni, ali evo izdvojićemo nekoliko. Prvo, izmeštanje tranzitnog saobraćaja, kako teretnog, tako i putničkog će sa jedne strane ubrzati taj saobraćaj, jer sada ta vozila ne moraju da se kreću kroz gradsko jezgro i da imaju velike vremenske gubitke. Dakle, ušteda u vremenu i novcu za sam tranzitni saobraćaj, odnosno i za građane Srbije“, rekao je za naš portal prof. dr Pešić.
Pročitajte još:
- DEONICA OBILAZNICE OD STRAŽEVICE DO BUBANJ POTOKA OD DANAS OTVORENA ZA SAOBRAĆAJ
- U NEMAČKOJ USKORO U PUTARINE URAČUNATI I KLIMATSKI TROŠKOVI
- DO KRAJA GODINE ZAVRŠETAK DELA PUTA OD SREMSKE RAČE DO KUZMINA
„Drugo, rasterećenje gradskih saobraćajnica prethodno navedenim tranzitnim saobraćajem će uticati na smanjenje gužvi u gradu, a posebno na onim deonicama, koje je koristio tranzitni saobraćaj. Dakle velika korist za Beograđane. Treće, smanjenje obima tranzitnog saobraćaja na deonicama koje je prethodno korišćen upravo od ovih vozila će dovesti do smanjenja emisije izduvnih gasova, drugih štetnih materija i buke“, rekao je prof. dr Pešić.
„Kao četvrto, moram istaći da će putna infrastruktura imati duži životni vek, zbog manjeg obima saobraćaja, a posebno zbog manjeg obima teretnog saobraćaja. Praktično, očekuju se i velike uštede na taj način“
„Peto su koristi od poboljšanja bezbednosti saobraćaja, jer će najveći deo tranzitnog saobraćaja biti izmešten na obilaznicu, koja ima najviše nivoe standarda bezbednosti putne infrastrukture, a lokalni saobraćaj će samim tim biti znatno bezbedniji. I konačno, uštede u vremenskim gubicima, rasterećenju gradskih saobraćajnica, smanjenju zagađenja, produžavanju životnog veka saobraćajnica i smanjenju broja i posledica saobraćajnih nezgoda će dugoročno uticati na ekonomiju i privredni razvoj kako Beograda, tako i Srbije„, rekao je stručnjak za EURACTIV.
Manji pritisak na Gazelu
Profesor Pešić kao primer navodi da je obim saobraćaja preko Gazele preko 100.000 vozila dnevno, a u turističkim sezonama, procenat tranzitnog saobraćaja, koji je prolazio kroz Beograd je dostizao cifre i preko 20 odsto na dnevnom nivou.
„Sada će ta vozila da koriste obilaznicu. Samim tim, sva uska grla koja su postojala na tranzitnim pravcima će biti rasterećena i dobićemo bolji nivo usluge. Moram da naglasim da će se najviše rasterećenja osetiti na onim gradskim deonicama, koje je do sada koristio tranzitni saobraćaj, prvenstveno mislim na autoputsku deonicu koja ide preko Gazele. Sa rasterećenjem putnih pravaca kroz Beograd koji je do sada koristio tranzitni saobraćaj, moći će kapaciteti putne infrastrukture da se koriste na neki drugi, efikasniji i bezbedniji način“, kaže on.
Bolja bezbednost
Prema njegovim rečima, još jedan od benefita može biti značajno poboljšanje bezbednosti saobraćaja na prolasku kroz Beograd, manji broj saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica.
„Kao što već rekoh smanjenje zagađenja, emisije i buke se očekuje. A posebno se očekuje da se novodobijeni kapaciteti u obimu saobraćaju mogu planirati za druge svrhe, a kao što je to već najavljivano, da se deo tih najjačih do sada korišćenih tranzitnih pravaca kroz Beograd iskoristi za unapređenje javnog prevoza, možda makar kroz delimično uvođenje tzv. “žutih traka“ za vozila javnog prevoza“, istakao je stručnjak.
On zaključuje da jedino što je, po njegovom mišljenju trebalo uraditi drugačije, to su rokovi. Obilaznica je trebalo da bude mnogo ranije završena i puštena, i već sada bi osećali koristi od iste.
Izvor: EURACTIV
