U izveštaju „Budućnost fotonaponskih sistema“ (Future of Solar Photovoltaic) navodi se da će se globalni solarni kapacitet povećati s 480 GW u 2018. na preko 8.000 GW do 2050. godine. Kako se širom sveta pojavljuju nova tržišta, IRENA predviđa da će solarna energija do 2050. pokriti četvrtinu globalne potražnje za energijom. Takođe, očekuje se da će do tada tržište Južne Amerike i Kariba porasti više od 40 puta. Naime, godišnja ulaganja veća od sedam milijardi američkih dolara dovešće do toga da će se kapaciteti fotonaponskih sistema povećati s današnjih 7 GW na više od 280 GW do sredine veka.
IRENA takođe navodi da ubrzani rast solarne energije može smanjiti emisiju ugljen-dioksida povezane s energijom i to za 20 odsto u 2050. godini. Azijske zemlje raspolagaće s preko 50 odsto globalno instaliranog solarnog kapaciteta, zemlje Severne Amerike s 20 odsto, a evropske zemlje s 10 odsto. Kako navedena očekivanja bila postignuta, godišnja ulaganja u solarnu energiju treba da se povećaju sa 114 milijardi američkih dolara u 2018. godini na 192 milijarde do 2050. godine.
Globalno izjednačeni troškovi električne energije (LCOE) za fotonaponske sisteme nastaviće da padaju sa prosečnih 85 centa dolara po kWh u 2018. godini na 5-14 centi dolara po kWh do 2050. godine. IRENA navodi kako je tržište solarne energije i dalje industrija koja se brzo razvija zahvaljujući inovacijama. Takođe, ova će industrija do 2050. godine osigurati preko 18 miliona radnih mesta, što je četiri puta više od današnjih 4,4 miliona.
Pročitajte još:
U izveštaju se takođe navodi kako je tokom poslednje decenije instaliran kapacitet off-grid fotonaponskih sistema širom sveta porastao više od deset puta, odnosno s oko 0,25 GW u 2008. na gotovo 3 GW u 2018. godini.
„Fotonaponski sustavi i drugi obnovljivi izvori energije predstavljaju najdelotvornije i najspremnije rešenje za rešavanje rastuće potražnje za energijom i istovremeno ograničavanje emisije ugljen-dioksida“, izjavio je Frančeso La Kamera, generalni direktor IRENA-e.
„Obnovljivi izvori energije su praktični i pristupačni i štite klimu. Oni su ključni za održivi razvoj, omogućavaju pristup energiji, podstiču ekonomski rast, stvaranje novih radnih mesta i utiču na poboljšanje zdravlja. Solarna energija će svakako postati jedan od najvažnijih izvora energije do 2050. godine. Projektovane stope rasta na tržištima poput Južne Amerike dokazuju kako se energetska tranzicija može proširiti na sve zemlje sveta. To je moguće“, zaključuje La Kamera.
Izvor: Ekovjesnik