U najnovijem izveštaju Eurostata, Evropska unija beleži blagi napredak u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.
U drugom kvartalu 2024. godine, EU je zabeležila smanjenje emisija gasova staklene bašte za 2,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine – sa 812 miliona tona na 790 miliona tona CO2. Paralelno sa padom emisija beleži se i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,0 odsto, što učvršćuje narativ da ekonomski rast ne mora nužno biti na štetu okoline.
Izveštaj Eurostata ipak pruža detaljniji uvid u to kako različiti sektori i ekonomije zemalja članica doprinose smanjenju emisija. Sektori snabdevanja električnom energijom i gasom, kao i domaćinstva zaslužni su za najveće smanjenje emisija – od 12,1 odsto i 4,2 odsto. S obzirom na to da domaćinstva takođe doprinose smanjenju, jasno je da mere energetske efikasnosti imaju efekta. U poređenju sa istim periodom prošle godine, pet od devet privrednih sektora smanjilo je svoje emisije, dok su najveće povećanje zabeležili sektori vodosnabdevanja, kanalizacije i klimatizacije, što je očekivano u posmatranom kvartalu.
Pročitajte još:
- Zeleni rast: 30 odsto regiona u svetu postiže ekonomski rast uz smanjenje emisija CO2
- EU: Prihode od trgovine emisijama ulaže u zelene projekte
- Strože kazne za zagađenje vazduha – šta donosi nova Direktiva EU
U 19 zemalja članica EU zabeležena su smanjenja emisija. Od tih 19 zemalja, 14 njih je uspelo i da poveća BDP u istom kvartalu, bez da ih smanjenje emisija uspori u ekonomskom napretku.
Holandija predvodi sa smanjenjem gasova staklene bašte – 9,1 odsto, dok su sledeće Bugarska, Austrija i Mađarska takođe zabeležile značajna smanjenja od 6,3 odsto i poslednje dve sa po 5,9 odsto.
Interesantno je da je pet zemalja koje su registrovale smanjenje emisija, registrovale i pad BDP-a, što ukazuje na to da su ove dve mere povezane u mnogo složenijoj mreži ekonomskih i ekoloških interakcija unutar država. Neke od tih zemalja su Irska, pre svih, Estonija, a potom druge.
Tačno 14 zemalja od 27, što znači oko polovine zemalja, uspelo je da poveća svoj BDP dok su smanjivale emisije, što je podatak koji najviše interesuje jer to znači da ovakvi ekonomski modeli jesu mogući i izvodljivi na delu. Zemlje u kojima je uspelo da BDP ide na gore, dok se emisije smanjuju jesu Poljska, Danska, Hrvatska, Češka, Španija, Bugarska, Slovačka, Portugal, Mađarska, Belgija, Italija, Holandija, Francuska i Nemačka.
Iako je zabeležen uspeh u smanjenju emisija, to ne znači da su sve ove zemlje sada u potpunosti ‘zelene’. Poljska, na primer, još uvek ostaje najveći potrošač uglja među članicama EU, ali ozbiljno planira svoj prelaz na nuklearnu energiju
Energetski portal
