Možda nisu preterano ljupka stvorenja, a istina je i da kod mnogih ljudi izazivaju panične strahove uprkos svojoj veličini. Tačno je i da su često nepoželjni gosti u našim domovima, a susreti sa njima katkad su neprijatni i bolni.
Za Tomislava Tatića, međutim, insekti nisu ništa od navedenog, već fascinantna bića u kojima pronalazi nepresušan izvor inspiracije. Posmatrajući ih kroz objektiv svog fotoaparata, Tatić je uočio da je svaki komad trave egzotična oaza biodiverziteta, a da su bube koje svakodnevno srećemo mnogo zanimljivije kada ih bliže pogledamo. Evo šta je rekao o svojim neobičnim modelima i svom putovanju kroz mali-veliki svet.
EP: Šta je makro fotografija i od kada se njome bavite?
Tomislav Tatić: Makro fotografija je posebna vrsta fotografije koja ima veliko uvećanje. Kada nešto što je inače mikro uslikate makro, tada vidite sve ono što golim okom, mobilnim telefonima i drugim fotoaparatima nije vidljivo. Fotografija me zanima još od tinejdžerskih dana, kada sam na poklon dobio prvi ozbiljniji fotoaparat. U godinama koje su sledile fotografija je bila hobi kojim sam se bavio kada su mi obaveze to dozvoljavale. To je bio period u kom sam, ustvari, pronalazio sebe. Makro fotografija me je još tada privlačila, međutim zbog svoje specifičnosti ona iziskuje profesionalniju, a time i skuplju opremu, pa mi je za njenu kupovinu bilo potrebno nešto više vremena. Poslednjih godinu dana bih izdvojio kao period konkretnog i ozbiljnog bavljenja makro fotografijom.
U fokusu:
EP: Zasto su baš bube (insekti) Vaš izbor?
Tomislav Tatić: Želja mi je da ljudima približim stvorenja koja su svuda oko nas i uglavnom ih se „plaše”, a ustvari ih nisu nikada ni videli. Taj strah je uglavnom neopravdan, zato želim da pokažem da su ta stvorenja zaista fascinantna i nemamo razloga da ih se plašimo. Ljudi uvek teže nečemu dalekom, zainteresovani su za odlazak na safari, u zoo vrtove, vodene svetove… A nisu ni svesni kakav biodiverzitet imaju bukvalno pod svojim nogama. Donekle, to razumem, jer kada turisti dođu u Beograd najčešće se slikaju sa „Pobednikom” dok ćete teško naći nekog Beograđanina sa takvom slikom. Smatram da ne moram da putujem na drugi kraj sveta kako bih pronašao zanimljive životinje koje mogu da fotografišem, jer to imam na svom travnjaku ili pored obližnjeg kanala. Makro forografija mi je otvorila jedan skroz novi, za mene do sada neistražen univerzum. Egzotiku imamo na svom pragu, samo ako se malo bolje zagledamo.
EP: Kako birate šta ćete fotografisati?
Tomislav Tatić: Ponekad neke bube ustvari izaberu mene. Recimo, probudim se ujutro, skuvam kafu i izađem na terasu, a tamo me sačeka slatki pauk koji je u toku noći ispleo mrežu na drvetu u dvorištu. Kada to nije slučaj, biram bube koje nisam često slikao pre. Bitno je svakako i okruženje, ali i pozadina. Da slikam velike životinje, ne bih premeštao slona da bi pozadina bila lepša. Isto je i sa bubama, nema veze što su male. Volim kada su u prirodnom okruženju, kada gledaju svoja posla. Ponekad je buba prelepa, ali okruženje nije, pa to nije to. Ima i drugih situacija, kad bube koje slikam jednostavno u tom momentu nisu raspoložene za poziranje.
Intervju vodila: Danijela Isailović
Tekst u celosti možete pročitati u magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
