Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) organizovao je javni događaj pod nazivom “Izgradnja održive energetske budućnosti Srbije”. Događaj je okupio stručnjake u oblasti energetike i zaštite životne sredine, predstavnike državnih institucija, nevladinih organizacija i medija, koji su razgovarali o energetskoj tranziciji Srbije, postojećim izazovima i ključnim budućim koracima.
Na događaju su predstavljeni najvažniji rezultati analize koju je RERI pripremio o ulozi Elektroprivrede Srbije (EPS) u energetskoj tranziciji, imajući u vidu finansijske i socijalne aspekte, ali i uticaj poslovanja ovog preduzeća na životnu sredinu, klimatske promene i održivi razvoj.
Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, predstavio je ključne nalaze ove analize, ističući da uspešno i održivo poslovanje EPS-a je u javnom interesu, zbog čega je uspešna tranzicija EPS-a od suštinskog značaja za sve građane Srbije. Istaknuto je da tranzicija ne mora da znači gubitak radnih mesta, već ulaganje u nove kadrove i tehnologiju.
To je posebno važno za Elektroprivredu Srbije koja, kao nosilac privrednog razvoja zemlje, ali i emiter oko 40 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, mora biti i nosilac energetske tranzicije. Učesnici su ukazali na nedostatak ambicioznih ciljeva u ključnim strateškim dokumentima, koji još uvek ne sadrže jasan datum prestanka korišćenja energije iz uglja, ali i kontinuirano kršenje Nacionalnog plana za smanjenje emisija, kao i Sporazuma o osnivanju Energetske zajednice.
Pročitajte još:
- Novi iznosi za energetski ugrožene kupce od 1. oktobra
- TE „Kostolac“ B3 – jedan od najznačajnijih energetskih projekata
- Javni uvid u prvi dokument za izradu studije za projekat „Jadarˮ
Slobodan Minić je ispred Fiskalnog saveta Republike Srbije podvukao da je transformacija ovog preduzeća neophodna, međutim, Plan transformacije EPS-a još uvek nije dostupan javnosti. Prema planu investicija za EPS je opredeljeno deset milijardi evra u sledećih deset godina, od čega četiri milijarde evra za obnovljive izvore energije. Međutim, prema analizama Fiskalnog saveta, ovo preduzeće u zelenu tranziciju ulazi sa upitnim kapacitetima za sprovođenje planiranih investicija. Dodatno, kada se govori o mogućnostima za sprovođenje pravedne tranzicije, Minić je ukazao na već postojeće probleme u broju i strukturi zaposlenih u EPS-u, odnosno nedostatak neophodnih stručnih kadrova.
Danijela Božanić, ekspertkinja za klimatsku politiku i zeleni razvoj, upozorila je da je tranzicija proces koji se globalno već uveliko dešava, međutim, Elektroprivrede Srbije do sada nije pokazala želju da bude lider tranzicije, što je neophodno promeniti kako bi se poslovanje kompanije uskladilo sa ciljevima Sporazuma iz Pariza, ali i sačuvala konkurentnost na tržištu. Naime, ukoliko Srbija ne uvede sopstveni mehanizam za naplatu ugljenika, na nju će se od 2026. godine primenjivati CBAM – Mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika, koji se odnosi na zemlje van Evropske unije i uticaće na povećanje cena proizvoda koji se proizvode uz velike količine emisija ugljen-dioksida (CO2).
Na godišnjem nivou, EPS proizvodi oko 27 do 28 miliona tona emisija CO2. “Kada se ovo pomnoži sa trenutnom cenom jedinice zagađenja od 65 evra po toni na tržištu, dolazi se do sume od 1,625 milijardi evra. Prema podacima iz 2016. godine, trošak emitovanja emisija u Srbiji iznosi 1,68 milijardi evra godišnje. Ovaj trošak može se posmatrati kao investicija. Na primer, ova sredstva bi se mogla uložiti u tehnološku transformaciju,“ istakao je Popović.
Prema mišljenju učesnika, sredstva prikupljena uvođenjem sistema trgovine emisija trebalo bi da budu izdvojena za ulaganja u dekarbonizaciju i pravednu tranziciju. Međutim, analize ekonomske opravdanosti različitih rešenja i otvorene debate o tome još uvek nema. Kako je zaključeno, nedostatak vladavine prava i neodgovornost javnih vlasti, ali i preduzeća, prema poštovanju nacionalnih propisa i međunarodnih obaveza još uvek predstavljaju prepreku za pravednu energetsku tranziciju i održivu energetsku budućnost Srbije.
Izvor: RERI
