Poljoprivreda ima ključnu ulogu u snabdevanju hrane i igra važnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, ali istovremeno značajno doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Sektor poljoprivrede, šumarstva i drugih oblika korišćenja zemljišta (AFOLU), učestvuje sa 13–21 odsto u ukupnim antropogenim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Značajan deo tih emisija potiče od prenamene zemljišta, navodi se u Šestom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) u delu Climate Change 2022: Mitigation of Climate Change. Brza i adekvatna primena mera adaptacije u poljoprivredi jedan je od najvažnijih potencijala u borbi protiv klimatskih promena.
Regenerativna poljoprivreda teži da koristi zemljište na način koji istovremeno povećava njegovu plodnost i smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu. Održivo upravljanje zemljištem omogućava vezivanje ugljenika iz atmosfere u humus kroz fotosintezu biljaka. Površinski sloj zemljišta sadrži više ugljenika nego atmosfera i biosfera zajedno, jer mu je priroda dodelila ulogu kopnenog rezervoara u globalnom ciklusu ugljenika.
Prema Save Soil inicijativi iz 2024. godine, primena regenerativnih agroekoloških praksi na globalnom nivou, mogla bi da se doprinese vezivanju do 27 odsto potrebnog vezivanja ugljenika kako bi se globalne temperature zadržale ispod porasta od 2°C u odnosu na predindustrijski nivo. Međutim, između 20 odsto i 40 odsto svetskog poljoprivrednog zemljišta već je u nekom stepenu degradirano, a taj procenat nastavlja da raste, pre svega zbog gubitka humusa, navodi se u izveštaju Global Land Outlook 2 (GLO2), koji je izdao UNCCD. Degradirana zemljišta ne samo da gube produktivnost već, paradoksalno, ubrzano oslobađaju ugljen-dioksid, što može poništiti čak i najveće napore u smanjenju emisija iz energetskog sektora.
Pročitajte još:
- Znanje i inovacije kao ključ uspeha savremene poljoprivrede
- Novi Program finansijske podrške za plasman meda
- Užice raspisuje Konkurs za nabavku plastenika – podrška poljoprivrednicima
Šta je regenerativna poljoprivreda?
Regenerativna poljoprivreda je pristup koji omogućava dugoročno korišćenje zemljišta uz istovremeno očuvanje i unapređenje njegove plodnosti, poboljšanje kvaliteta zemljišta i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Ovaj model proizvodnje zasniva se na više principa, među kojima su:
- Prilagođavanje agroekološkim i socio-ekonomskim uslovima svakog gazdinstva
- Minimalno narušavanje zemljišta obradom
- Održavanje pokrovnih useva i živog korena biljaka tokom cele godine
- Povećanje biološke raznolikosti
- Integracija stoke u poljoprivredni sistem
Prednosti i izazovi regenerativne poljoprivrede
Primena regenerativnih praksi donosi brojne ekonomske i ekološke koristi. Povećana plodnost zemljišta smanjuje potrebu za mineralnim đubrivima, pesticidima i gorivom za obradu, što rezultira nižim troškovima proizvodnje i smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Istovremeno, povećana količina organske materije u zemljištu doprinosi boljem vezivanju ugljenika i jačanju otpornosti poljoprivrede na klimatske promene.
Ipak, prelazak na regenerativne metode nije bez izazova. Kao i svaka tranzicija, zahteva nova znanja, prilagođavanje mehanizacije i bolju organizaciju proizvodnje. Da bi ovaj model postao široko prihvaćen, neophodna je podrška kroz strateške mere, edukaciju poljoprivrednika i finansijske podsticaje.
Podrška razvoju regenerativne poljoprivrede u Srbiji
Regenerativna poljoprivreda u Srbiji postaje sve prisutnija kao odgovor na izazove degradacije zemljišta i klimatskih promena. Poljoprivrednici, istraživači i organizacije sve više istražuju mogućnosti za njenu primenu, a različite inicijative doprinose širenju znanja i razmeni iskustava. Jedan od pionira u tome je Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, koji se bavi edukacijom i povezivanjem proizvođača sa stručnjacima i institucijama.
Tekst je za Energetski portal napisala dr Jordana Ninkov, naučna savetnica na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
