Ozbiljni prekidi proizvodnje i poremećaji u privredi tokom pandemije izazavali su u aprilu u Evropi pad potražnje za strujom od 14 odsto. U kombinaciji sa rekordnom proizvodnjom solarne energije to je dovelo do smanjenja emisije ugljen-dioksida za 39 odsto, pokazuju najnovije analize.
Naglo smanjenje emisije u prvom redu se može pripisati manjoj aktivnosti elektrana na ugalj i prirodni gas, koje su isključivane kao odgovor na smanjenu potražnju za strujom, pokazuje analiza londonskog tink-tenka Ember, čiji je cilj da ubrza globalnu energetsku tranziciju.
Najizrazitije smanjenje rada elektrana na ugalj zabeleženo je u Nemačkoj, gde je u 30 aprilskih dana proizvodnja struje iz mrkog uglja pala za 55 odsto, a iz kamenog ulja za čak 65 odsto.
U sadejstvu sa rekordnom proizvodnjom obnovljivih energija, pre svega solarne energije, to je dovelo do značajnog smanjenja emisije CO2 u Evropskoj uniji i u Velikoj Britaniji za 39 odsto, napisao je analitičar organizacije Ember Dejv Džons u prilogu za klimatski portal Karbon brif (Carbon Brief).
„U EU i u Velikoj Britaniji zajedno, vetroenergija i solarna energija su u proteklih 30 aprilskih dana zajedno dostigle udeo od 23 odsto, koji miriše na rekord“, naveo je Džons. On je precizirao da je proizvodnja solarne enegije u poređenju sa istim periodom prošle godine porasla za 28 odsto što je, prema njegovoj oceni, posledica izgradnje kapaciteta, ali i veoma sunčanog aprila u celoj Evropi.
Istraživanje organizacije Ember podudara se sa sličnim rezultatima Međunarodne energetske agencije (IEA), koja je za ovu godinu prognozirala smanjenje emisije štetnih gasova za osam odsto.
U svom nedavno objavljenom Globalnom energetskom pregledu 2020 (Global Energy Review 2020) IEA, koja je osnovana u okviru Organizacije za evropsku saradnju i razvoj (OECD), polazi i od toga da će globalna potražnja za energijom u 2020. godini opasti za pet odsto, što bi bio najveći pad od velike ekonomske krize 30-ih godina prošlog veka.
Londonski tink-tenk Ember navodi da je udeo obnovljive energije od 23 odsto u ukupnoj proizvodnji u aprilu najveći koji je ikad izmeren u nekom tridesetodnevnom periodu. U istom periodu 2019. godine taj udeo je iznosio 18 odsto.
Pročitajte još:
Taj rekordni nivo pruža uvid u to kako bi mogao da izgleda energetski sistem lišen štetne emisije CO2, i predstavlja, kako kaže Džons, neku vrstu „razglednice iz budućnosti“. „Podaci iz ove nezabeležene krize pokazuju da elektroenergetski sistemi mogu da funkcionišu bez smetnji i pouzdano čak i kada varijabilne obnovljive energije poput vetra i sunca podmiruju veći deo potražnje. To se ustvari nije očekivalo pre 2025. godine“, ocenio je Džons.
Džons je, međutim, ukazao da je iz tih iskustava potrebno izvući i neke manje lepe pouke.
Prema njegovim rečima, „razglednica iz budućnosti“ još jednom pokazuje manjak fleksibilnosti evropskih energetskih sistema. Mnoge elektrane u periodima niskih, ili čak negativnih cena energije, nije moguće brzo isključiti.
On zato smatra da elektroenergetski sistemi moraju postati mnogo prilagodljiviji kako bi u budućnosti mogli da prihvate mnogo više solarne energije i energije vetra. Između ostalog, smatra Džons, potrebna je i pojačana primena modela Odgovora na potražnju (Demand response), odnosno racionalnog planiranja i upravljanja prozvodnjom i potražnjom pomoću kombinacije tehnologije i finansijskih podsticaja.
Kao posebno okoštalo pokazalo se i tržište struje. Pošto je ponuda često premašivala potražnju, na tom tržištu su zbog viška energije u više navrata cene bile negativne, odnosno pale ispod nule. „Tako je, na primer, 5. aprila u podne u deset zemalja EU istovremeno cena struje bila negativna. Pa ipak su neke elektrane na fosilna goriva i dalje proizvodile struju – što govori o nedostatku fleksibilnosti“, pojasnio je Džons.
Prema njegovoj analizi, najmanje prilagodljive opkazale su se elektrane na mrki ugalj, koje su og 5. aprila, uprkos negativnim cenama, dakle velikom višku struje, nastavile proizvodnju u Nemačkoj, Bugarskoj i Češkoj.
I dok nuklearne elektrane po pravilu takođe važe za nefleksibilne, francuska državna elektroenergetska kompanija EDF je, kada su se cene srozale ispod nule, uspela da proizvodnju svojih atomskih centrala smanji sa jednu trećinu, sa 37 na 25 Gigavata.
Džons ipak priznaje da i obnovljive energije pokazuju znake nefleksibilnosti, iako su u tehnološkom smislu u stanju da brzo odgovore na sistemske poremećaje. To se, prema njegovoj oceni, uglavnom može pripisati „spoljnim faktorima“, kao što su subvencije za proizvodnju.
Izvor: EurActiv.rs
