Izgradnja solarnih elektrana uzima maha širom sveta. Cena ove tehnologije pala je za gotovo 90 odsto u poslednjih deset godina učinivši je najjeftinijim načinom proizvodnje električne energije u mnogim delovima sveta.
Trenutno jedna šestina svetske populacije nema pristup struji, uglavnom u ruralnim područjima zemalja u razvoju gde ne postoje uslovi da se domaćinstva povežu na energetsku mrežu. Solarni paneli, baterije nove generacije i LED svetla spadaju u moguća rešenja za ovaj problem. U svetu je sve više kompanija koje rade na novim tehnološkim rešenjima namenjenim zajednicama u ruralnim područjima.
Pošavši od podatka Ujedinjenih nacija da se godišnje uništi 170.000 kvadratnih kilometara šume, Robert Feri i Elizabet Monojan eksperti iz organizacije Land Art Generator Initiative (LAGI) sproveli su istraživanje i došli do sledećeg zaključka: ukoliko bi se solarne farme gradile brzinom kojom se uništavaju šume, za tri godine ceo svet bi koristio solarnu energiju. Oni su takođe procenili da će svet do 2030. godine povećati potrošnju energije u svim oblicima za čak 44 odsto u odnosu na 2008. godinu.
Feri i Monojan izračunali su koliko bi solarnih panela bilo potrebno da se zadovolje potrebe svih stanovnika na Zemlji tokom narednih 15 godina. Zanimljivo je da su oni utvrdili da bi nam trebalo oko 496.805 kvardatnih kilometara panela što je odgovara teritoriji koju zauzima Španija, piše britanski „Dejli mejl“.
U prilog podacima iz spomenutog istraživanja idu sve veća angažovanost kompanija za potpuni prelazak na solarnu energiju. Pre četiri godine, ideja koja je zapanjila svet je obećanje da ćemo se izboriti sa klimatskim promenama i ujedno preporoditi ekonomiju tako što ćemo puteve popločati solarnim panelima. Naravno ova ideja je još pod razmatranjem.
Solarna tehnologija otkrivena je 80-ih godina prošlog veka a sa masovnom proizvodnjom panela krenulo se početkom novog milenijuma. Tada su bili vrlo skupi da bi u poslednje dve decenije postepeno bili sve pristupačniji.
