Uvreženo mišljenje da se u našoj zemlji energija koristi neracionalno samo je delimično tačno. Ovo mišljenje zasniva se na dva energetska indikatora koja se najčešće iznose u javnosti, a koja ne odražavaju u pravom smislu odnos naših građana prema energiji.
Prvi je energetski intenzitet, koji se lako izračunava i zato je veoma popularan, a opisuje koliko primarne energije neka zemlja potroši za ostvarenje svog bruto nacionalnog prihoda. Za Srbiju on je u 2019. godini iznosio 5,04 MWh/ EUR, dok je za Nemačku bio 2,76, Austriju 3,29, a za Hrvatsku 3,07 MWh/EUR. Glavni uzrok visoke vrednosti ovog indikatora nije neefikasno korišćenje energije, nego struktura naše privrede u kojoj preovlađuju energetski intenzivne industrijske grane. Primera radi, energetski intenzitet Islanda je čak 12,3 MWh/EUR, a ova država predstavlja primer racionalnog odnosa prema energiji.
Drugi indikator je prosečna mesečna potrošnja električne energije u domaćinstvima. U 2019. godini ova potrošnja iznosila je 303 kWh u EU, a kod nas je bila 462 kWh. Međutim, treba imati u vidu da su vrste energenata koje se koriste u domaćinstvima različite za svaku zemlju i da se u zemljama EU električna energija retko gde direktno koristi za grejanje. Takođe, u velikom broju zemalja EU postoje veoma rasprostranjeni gradski sistemi daljinskog grejanja, te otuda skupu električnu energiju stanovnici zemalja EU koriste uglavnom za potrebe rada kućnih aparata i hlađenja prostora. U Srbiji samo 11,7 odsto ukupnog broja domaćinstava ima pristup gasnoj mreži, a u većim gradovima uglavnom ne postoji mogućnost njegovog individualnog korišćenja. Istovremeno, cena električne energije je niska, u odnosu na neke evropske zemlje i višestruko niža. Zbog toga, ponašajući se ekonomski racionalno i birajući najpristupačnija rešenja, čak 14,6 odsto domaćinstava u Srbiji koristi električnu energiju kao jedini energent za grejanje, a gotovo sva je koriste kao dopunski energent. Skoro u potpunosti, za ove potrebe koriste se neefikasni grejni uređaji sa elektro-otpornim grejačima, a zanemarljivo malo se koriste tri do pet puta energetski efikasnije toplotne pumpe. Razlog tome ponovo je ekonomski, jer su cene toplotnih pumpi relativno visoke, pa je uz nisku cenu električne energije period otplate investiranja u ove uređaje veoma dug.
U FOKUSU:
- BRZO I LAKO DO NAJBLIŽEG PUNJAČA U MREŽI
- STUBOVI PODRŠKE ZA PRIVREDNA DRUŠTVA U VREME ENERGETSKE KRIZE
- JUBILEJ KOMPANIJE MT -KOMEX
Kada je reč o korišćenju električne energije za kućne aparate, odnos građana Srbije je nešto opušteniji nego kod stanovnika EU. Uzrok je manjim delom loša edukacija, a većim ponovo niska cena električne energije, preciznije, 71 u finansijskom smislu male uštede koje se mogu ostvariti, čak i ako se veoma ozbiljno povede računa o načinu korišćenja ovih uređaja. Drugi razlog povećane potrošnje električne energije, leži u činjenici da su električni uređaji u našim domaćinstvima u najvećem broju značajno stariji i neefikasni, za razliku od onih koji se koriste u zemljama EU.
Evropska industrija, iako ne tako energetski intenzivna kao naša, troši 10 odsto više električne energije, a za razliku od toga, domaćinstva u Srbiji troše 22 odsto više ove energije. Zbog toga bi prevashodno građani trebalo da prestanu da koriste električnu energiju za direktno grejanje, da počnu da koriste toplotne pumpe i da, gde je moguće, pređu na korišćenje prirodnog gasa, daljinskog grejanja ili drvne biomase. Najveći potencijal za uštedu energije nalazi se upravo u sektoru domaćinstva.
Kada je reč o štednji električne energije, ali i drugih energenata, tu prednjači privatni sektor. Tržišno orijentisan i motivisan, jer u ceni svakog njegovog proizvoda ili usluge učestvuje i trošak za energiju, ovaj sektor primoran je da vodi računa o potrošnji energije kako bi ostao konkurentan. S druge strane, javni sektor, a pre svega javna preduzeća, budući da se nalaze u povlašćenom, monopolskom položaju, nemaju ovaj motiv i zato se u većini slučajeva ne odnose racionalno prema energiji.
Nesporno je da su ove jeseni građani trošili znatno manje električne energije i još manje toplotne energije iz gradskih toplana. Prema saopštenju JP EPS-a, oko 45 odsto domaćinstava u Srbiji u oktobru smanjilo je potrošnju za više od pet odsto. Međutim, prosečna temperatura vazduha u oktobru prošle godine bila je 15,4 °C, dok je u istom mesecu pretprošle godine bila 11,6 °C, a takođe, u oktobru u Beogradu zabeleženo je čak 22 dana sa najvišom dnevnom temperaturom od preko 20 °C. Slična situacija ponovila se i u naredna dva meseca.
Bez obzira na to, procenjuje se da su uštedama doprinele preporuke i do sad najjača medijska kampanja o potrebi štednje energije, kao i veoma stimulativne EPS-ove mere za umanjenje računa za slučaj smanjene potrošnje energije. Međutim, proizilazi da su se EPS-ove mere pokazale neodmerene, jer su najveća umanjenja računa dobila domaćinstva koja se inače greju na električnu energiju i to ne zbog štednje, nego zato što nije bilo potrebe za grejanjem. Umesto ovih mera, trebalo je usvojiti nov tarifni sistem koji će cenama trajno, još više destimulisati velike potrošače, a nagraditi one koji malo troše. Fokus mera za racionalnu potrošnju energije treba da bude usmeren na sektore domaćinstva, industrije i transporta.
Miloš Banjac
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST.
