Evropska komisija donela je odluku da izbaci svu plastičnu ambalažu iz prodajnih lanaca do 2030. godine.
Prema izveštaju nekoliko grupa za zaštitu životne sredine godišnje se proizvede više od 300 miliona tona plastike, a od toga reciklira se samo 10%, a 8 miliona tona završi u svetskim okeanima. Evropa je odgovorna za proizvodnju 25 miliona tona. Ove zabrinjavajuće cifre ukazuju na rastući problem zagađenja plastičnim otpadom.
Zato je Evropska komisija osmislila novu strategiju u borbi protiv plastičnog otpada kako bi se osigurala da sva ambalaža u supermarketima bude biorazgradiva i reciklabilna. Ovaj projekat biće implementiran u potpunosti do 2030. godine.
Iz ovog razloga u Amsterdamu otvoren je prvi supermarket sa odeljkom koji je u potpunosti bez plastike i koji nudi više od 700 proizvoda koji su upakovani u potpuno biorazgradive materijale. Ova incijativa rezultat je saradnje Ekoplaca, holandskog lanca prodavnica organske hrane i organizacije za zaštitu životne sredine Plastična planeta koja se već dugi niz godina bori protiv zagađenja. Njihov cilj je da eliminišu svo plastično pakovanje iz svih 74 lanaca prodavnica do kraja 2018. godine.
Direktor Ekoplaca, Erik Does, izjavio je: „Mi znamo da su se našim kupcima smučili proizvodi upakovani u gomilu slojeva debele plastične ambalaže,“ i dodao je da su ovakvi odeljci bez plastike važan korak u budućnosti prodaje hrane.
Sajan Saterlend, suosnivač Plastične planete rekla je: „Nema apsolutno nikakve logike da se nešto tako brzo potrošno kao hrana pakuje u nešto što je neuništivo kao plastika. Plastična ambalaža služi svojoj svrsi svega nekoliko dana, a ostaje na Zemlji u vidu štetnog otpada vekovima nakon toga.“
Zato je Amsterdam samo prvi u nizu gradova koji će implementirati ovaj princip u Evropi.
I vlada Velike Britanije najavila je da će eliminisati sav „nepotrebni“ plastični otpad, ali sa malo dužim rokom, do 2042. godine.
Ovo može da bude značajan početak jedne veoma pozitivne inicijative, uzimajući u obzir da je naša planeta danas bukvalno zatrpana plastikom. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Sajens advenses utvrdilo je da je od 1950-tih proizvedeno 9,1 milijardi tona plastike, od kojih se samo 9% može reciklirati, tako da našom planetom luta preko 6,3 milijarde tona plastičnog otpada, koji, nažalost, može da traje stotinama, pa čak i hiljadama godina. Plastiku danas možemo naći apsolutno svuda: od snežnih vrhova Himalaja, do želudaca kornjača, riba i morskih ptica.
„Veliki supermarketi Evrope trebalo bi da prate primer Ekoplaca i omoguće svojim potrošačima da doprinesu u borbi protiv plastičnog otpada“ rekla je Saterlend.
