Zagađenost vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, a visok nivo zagađenosti koji ostaje do danas, uprkos naporima država za njegovo smanjenje, potvrđuje još jednom najnovija procena Evropske agencije za životnu sredinu. Građani zemalja Evropske unije i dalje su izloženi ovakvom zagađenju koje je znatno iznad preporučenih nivoa Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Osim ljudi, gotovo tri četvrtine evropskih ekosistema je izloženo ovakvoj opasnosti.
Revidirana direktiva o ambijentalnom kvalitetu vazduha, koja je zvanično stupila na snagu u Evropskoj uniji, usklađuje vrednosti dozvoljenih zagađivača u vazduhu upravo sa standardima SZO. Ipak, ovaj problem ostaje i dalje najveći ekološki zdravstveni rizik u Evropi, dovodeći do hroničnih bolesti i prevremenih smrtnih slučajeva.
Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je u 2022. godini najmanje 239.000 smrtnih slučajeva bilo povezano sa izloženošću finim česticama PM2,5 iznad preporučene koncentracije SZO od 5 µg/m3, 70.000 sa izloženošću ozonu, a 48.000 sa izloženošću azotnom dioksidu. Iako se broj smrtnih slučajeva usled izloženosti finim česticama smanjio za 45 odsto između 2005. i 2022. godine, što je u skladu sa ciljem EU plana za nultu emisiju zagađenja do 2030. godine, i dalje je potrebno mnogo toga da bi se postigli niži nivo zagađenja.
Pročitajte još:
- Otkriven prah koji izvlači CO2 iz vazduha
- Zagađen vazduh je opasniji po zdravlje nego što smo mislili
- Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu
Zagađenje vazduha negativan uticaj ima i na prirodu, što potvrđuju podaci da je u 2022. godini 73 odsto ekosistema u Evropskoj uniji bilo izloženo nivoima azota koji premašuju kritične granice. Sve ovo dovodi dalje do eutrofikacije, odnosno prekomernog nakupljanja hranljivih materija u ekosistemima. Kako je objašnjeno, ovaj proces menja strukturu i funkciju ekosistema, utičući na vrste biljaka koje mogu rasti u tim područjima.
Zagađenje azotom ozbiljne posledice može da ostavi i na poljoprivredu. Trećina poljoprivrednih zemljišta u Evropi bila je izložena ozonu koji šteti biljkama, što je uticalo na gubitak prinosa i nastajanje ekonomske štete koje se procenjuju na najmanje dve milijarde evra.
Kada je reč o zemljama članicama Evropske agencije za životnu sredinu, 62 odsto šuma u 32 članice, prešlo je kritične nivoe ozona, što ima direktan uticaj na biodiverzitet.
Energetski portal
