Energetski menadžment predstavlja izvršenje karakterističnih organizacionih i tehničkih radnji na ekonomski pouzdan način, sa ciljem da se smanji potrošnja energije i potrošnja osnovnih i dodatnih materijala u procesu proizvodnje.
Energetski menadžment znači stalno bavljenje energijom u svim strukturama preduzeća u cilju neprekidnog smanjenja potrošnje energije i održavanja postignutih unapređenja energetske efikasnosti. On osigurava da kompanija, ili organizacija, neprekidno prolazi kroz ciklus građenja strategije, planiranja i implementiranja akcija i provere rezultata, na osnovu kojih se pravi nova strategija. Ovaj ciklus omogućava neprekidno usavršavanje, kao što pokazuje spirala na slici 1.
Ukoliko je sistem energetskog menadžmenta uveden u kompaniju, u određenom trenutku se mogu sprovesti aktivnosti na planiranju tokova energije, identifikovati relevantni energetski aspekti i u skladu sa njima preduzeti potrebni koraci. Analiza potrošnje energije mora se sprovoditi redovno kako bi uvid u podatke bio uvek aktuelan i kako bi se omogućile nove mere kada se pojave promene. Čak i kada sve mere funkcionišu, neophodno je neprekidno usavršavati proces kroz nove cikluse.
Postoji nekoliko razloga za uvođenje energetskog menadžmenta. Jedan od vrlo važnih razloga zbog kojih bi trebalo uvesti energetski mendžment u kompaniju je i pozitivan uticaj na životnu sredinu. Ne manje važan aspekt je minimalizovanje troškova.
Uvođenjem energetskog menadžmenta omogućava se:
- praćenje potrošnje energije u kompaniji u različitim proizvodnim jedinicima i sektorima,
- praćenje potrošnje energije u realnom vremenu, što znači da se odmah primeti kada se u nekom sektoru značajno promeni potrošnja energije, utvrđuje se razlog i reaguje na pravi način,
- priprema sistematizovane i struktuirane dokumentacije energetskog sistema u kompaniji.
Sistem energetskog menadžmenta u jednoj kompaniji ima različite dodatne pozitivne efekte:
- direktni efekti energetskog menadžmenta su npr. niži energetski troškovi, ušteda energije i povećanje profita,
- indirektni efekti uključuju bolju ekološku situaciju, smanjenje troškova za osiguranje i održavanje, bolje radne uslove itd.
Razlike između ad hoc energetskog menadžmenta i kontinuiranog procesa energetskog menadžmenta ogleda se u smanjenju troškova poređenje je dato na slikama 2 i 3.
Primenom nestruktuiranog (ad hoc) energetskog menadžmenta u kompaniji ima fluktuirajuće efekte, koji kada se sumiraju nemaju doprinos u odnosu na polazno stanje.
Energetski menadžer treba da bude osoba sa:
– odličnim poznavanjem kompanije, kao i njenog okruženja,
– visokim sposobnostima u pregovaranju i uspostavljanju kontakata,
– odličnim znanjem o proizvodnji i službama unutar fabrike,
– solidnim opštim tehničkim obrazovanjem i poželjnim inženjrskim iskustvom i
– iskustvom u vođenju projekata, posebno implementacijinovih sistema.
Ukratko, uloga energetskog menadžera je da upravlja i trenutnim energetskim potrebama kompanije i njenom budućom energetskom strategijom.
Materijal iz Priručnika za uvođenje sistema energetskog menadžmenta metodologijom korak po korak sa seminara MEEIS (Mreža za energetsku efikasnost u industriji Srbije) održanog 27.09.2007., izdatog od strane Austrijske agencije za energiju, Beč, januar 2007. Tekst su pripremili i obradili: prof. dr Goran Jankes, dipl.maš.inž., mr Mirjana Stamenić, dipl.maš.inž., Aleksandar Jovqanović, dipl.maš.inž. i iz priručnika Uputstvo za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u industrijska preduzeća, tekst priredili prof. dr Goran Jankes i mr Mirjana Stamenić, 2009.
Simpozijum: Energetska efikasnost u industriji i komunalnim delatnostima, 58. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, Beograd 15. maj 2014.
Nakon uvodnog izlaganja moderatora, simpozijum je otvorio gospodin prof. dr Goran Jankes koji je održao predavanje na temu Uvod u energetski menadžment i potencijali za povećanje EE u industrijskim preduzećima i tom prilikom je govorio o unapređenju energetske efikasnosti, odnosno smanjenju potrošnje za isti obim proizvodnje i usluga, kao i o energetskom menadžmentu, odnosno sistemu koji se uvodi u preduzeća s ciljem neprekidnog smanjenja potrošnje energije i održavanja energetske efikasnosti uz uspostavljanje sistema kontrole. Predavanje je bilo posvećeno iskorišćenju otpadne toplote i merama za povećanje energetske efikasnosti u preduzećima kroz navođenje konkretnih primera gubitaka i ušteda. Prema rečima profesora, jedna od ključnih mera, osim zamene tehnologije i opreme, popravke u izolaciji i drugih tečničkih mera, je obuka kadrova i komuniciranje o problemima preduzeća.
Doktorant na Mašinskom fakultetu u Beogradu gospodin Nikola Tanasić održao je dva predavanja: Metodologija sprovođenja energetskog audita u industriji i Optimizacija sistema za korišćenje otpadne toplote iz papir mašine u proizvodnoj hali fabrike kartona.
Gospodin Tanasić govorio je, između ostalog, o postojećoj zakonskoj regulativi u oblasti energetske efikasnosti i nepostajanju pravilnika, o samom sprovođenju i cilju energetskih pregleda i energetskoj reviziji, nadležnostima energetskog savetnika, energetskoj reviziji, i istakao značaj energetskih pregleda, odnosno sistematskih procedura za pribavljanje podataka i saznanja o postojećem nivou i načinu proizvodnje, distribucije i upotrebe energije, čiji je cilj da se utvrde i kvantifikuju mogućnosti za ekonomsku isplativost.
Doktorant Mašinskog fakulteta u Beogradu gospodin Tomislav Simonović pristunima je predstavio Primere dobre prakse u industriji, u oblasti unapređenja energetske efikasnosti, kroz analizu energetskih potrošača, nedostatke i gubitke energije do predloženih mera za povećanje EE i ostvarenih ušteda.
B.R.
