Vranjska Banja poseduje značaj potencijal i raznovrsne prirodne resurse i to zemljišne, poljoprivredne, šumske, vodprivredne, geo-mineralne i turističke, a bolja iskorišćenost postojećih resursa je prioritet u razvoju Vranjske Banje. Jedan od ekonomski najopravdanijih resursa je efikasnija eksploatacija geotermalnih voda.
Vranjska banja je jedna od najstarijih banja Srbije, a njeni topli izvori spadaju među najtoplije banjske izvore toplote odnosno geotermalne vode koje čine ovo banjsko područje jedinstvenim u Srbiji.
S obzirom na ogromne prirodne resurse koje treba iskoristiti, u Vranjskoj Banji je osnovano i funkcioniše JP „Uprava Banje“ čiji je prevashodni zadatak priprema i realizacija programa razvoja Vranjske Banje, stvaranje uslova za realizaciju, izradu i reviziju postojećih planova. Iskorišćavanje geotermalnih voda je jedan od prioriteta u programu JP „Uprava Banje“ kako bi se izvršila potpuna toplifikacija Banje, izgradnja bazena, sportskih terena i ostalih sadržaja koji bi Banju stavili na visoko mesto najelitnijih banja u Srbiji što je svakako i pripada.
I pored velikih mogućnosti, još uvek se malo koristi toplotna energija geotermalnih voda. Zbog neiskorišćenja tople vode u Vranskoj Banji godišnje odlazi u nepovrat količina toplote snage 20M.
Nalazišta geotermalne energije Vranjske Banje
Do sada objavljena istraživanja nalazišta geotermalne energije u Vranjskoj Banji dala su veoma dobre rezultate i stvorena je osnova za dalja istraživanja u pogledu definisanja optimalnog geotermalnog potencijala u ovom području i inicirana su korišćenja ovog lokalnog energetskog izvora.
Postojeći termalni izvori u Vranjskoj Banji se javljaju u vidu izvorišta, raspoređenog na relativno malom prostoru od 500 x 200m. Ukupna izdašnost izvorišta iznosi 46-50 l/s, sa prosečnom temperaturom vode od 85 ºC.
Izradom istražne bušotine VG-2 do dubine 770m, dokazan je protočan kapacitet od 60 l/s, sa temperaturom 70-96 ºC. Bušotina je samoizlivna te se prednji kapacitet odnosi na potencijal bez pumpanja. Na dubini od 864-890m bušotine VG-2 se nalazi najproduktivniji interval i iz njega se izliva hipertermalna voda i vodena para, količine 26 l/s i temperature 111 ºC.
Započetim bušenjem na bušotini VG-3 potrebno je odrediti geotermalne uslove i kolektorska svojstva stenskih masa na dubini između 1000 i 1600m. U prvoj fazi se očekuje dobijanje novih 30 l/s hipertermalne vode i vodene pare, sa temperaturom između 120-150 ºC. Konačni kapacitet geotermlanog polja bi mogao da se zaokruži na protok od c-ca 250 l/s sa temperaturama između 70 i 150 ºC, ili u proseku 125 ºC.
Za prosečnu godišnju spoljnu temperaturu od c-ca 12 ºC, prednji kapaciteti imaju sledeće energetske vrednosti:
Prirodna izvorišta: 15,29MW
Bušotina VG-2, prvi horizont: 16,59MW
Bušotina VG-2, drugi horizont: 10,78MW
Bušotina VG-3, prvi horizont: 15,57MW
Ocena konačnog potencijala: 118,26MW
Detaljnijom izradom dubokih bušotina VG-2 i VG-3 dokazan je kapacitet, temperatura i pritisak i to:
Bušotina VG-2 – 1.063m dubine sa 27 l/s, temperatura 111 o/c i pritisak 9 bara;
Bušotina VG-3 – 1.600m dubine sa 21,5 l/s, temperatura 120 o/c i pritisak 11 bara;
Pored dubokih bušotina urađeno je sedam bušotina koje imaju karakter bunara.
Mogućnost korišćenja geotermalne energije u Vranjskoj Banji
Prirodni izvori čiji toplotni ekvivalent iznosi oko 60MW omogućavaju realizaciju obimnijih i raznorodnih planova na bazi prirodne toplotne energije. Dosadašnja iskustva pokazuju da se direktim korišćenjem vode iz prirodnih izvora postižu izuzetno pozitivni efekti u staklenicima za proizvodnju povrća kao i rezanog i saksijskog cveća.
Dokazani kapaciteti daju mogućnosti upotrebe geotermalne energije za proizvodnju električne energije u modernim turbinskim postrojenjima. Opravdanost izgradnje energetskih postrojenja za proizvodnju električne energije na račun energije geotermalnih voda leži u ceni dobijene energije.
Toplotna energija iz geotermalnih izvora se uglavnom koristi za zagrevanje objekata zimi, a manjim delom i za tehnološke potrebe privrednih organizacija. Svi potrošači koriste energiju geotermalne vode indirektno preko izmenjivača. Toplotne izmenjivačke stanice su locirane u šahtama neposredno uz trasu ili na trasi toplovodnog kanala ili u blizini izvora. Geotermalna voda se vodi kroz toplovodni kanal gravitaciono do poslednjeg potrošača. S obirom na to da svaka izmenjivačka stanica podhlađuje geotermalnu vodu nizvodno se smanjuje temperatura.
Direktna upotreba geotermalne energije podrazumeva:
-korišćenje u balneološke ciljeve,
-zagrevanje stambenih i ostalih objekata;
-zagrevanje sportskih i rekreativnih bazena;
-korišćenje za zagrevanje u poljoprivredi i industrijskim procesima.
Kod korišćenja geotermalne energije u industrijskim procesima najpovoljniji tehnički i ekonomski efekti mogu se ostvariti u onim slučajevima kada se temperaturski zahtevi procesa podudaraju sa temperaturskim nivoom geotermlane vode.
Zagrevanje stanova i službenih prostorija je jedan od najprivlačnijih načina korišćenja toplotne geotermalne energije što se potvrdilo širokom upotrebom u mnogim zemljama sveta. U najčešćem broju slučajeva zagrevanje prostorija ostvaruje se preko izmenjivača toplote.
U cilju zaštite i očuvanja, kao i očuvanja niova podzemnog rezervoara, sprečavanja spuštanja nivoa zemlje kod veće eksploatacije geotermalnih voda potrebno je predvideti reinjektiranje.
Toplificirani objekti geotermalnom vodom u Vranjskoj Banji
U Vranjskoj Banji su toplificirani termalnom vodom sledeći objekti: hotel „Železničar“, „Specijalna bolnica Vranjska Banja“, OŠ „Predrag Devedžić“, „Simpo cveće d.o.o.“, (nekada) akcionarsko društvo „Rasadnici Vranjska Banja“, ambulanta Vranjska Banja, vrtić „Bambi“.
Preostalo su planirani projekti za koje su izrađeni idejni projekti, idejna rešenja, studije:
-Idejni projekat o eksploataciji tople vode u proizvodnoj tehnologiji fabrike „Jumco“;
-Ideno rešenje magistralnog toplovoda Vranjska Banja koje je izradio CIP – Saobraćajni institut, a poseduje ga JP „Uprava Banje“;
-Studija toplifikacije Vranjske Banje koju je uradio SZP „Zavarivač d.o.o.“ Vranje (Dejan Petrović, Gradimir Ilić), glavni projektant Vedran Stojanović i projektant Zorica Milovanović i drugi, a poseduje ga JP „Uprava Banje“.
Tekst je nastao u saradnji sa JP „Uprava Banje“ iz Vranjske Banje. Zahvaljujemo se gospođi Marici Jovanović i Mesnoj kancelariji Vranjska Banja na pomoći i podršci.
B.R.
