Dogovor o predlogu da se do 2050. okončaju emisije gasova sa efektom staklene bašte nije postignut na dvnodnevnom samitu u Briselu.
U trenucima u kojima hiljade učenika napuštaju svoje učionice kako bi protestvovali protiv klimatskih promena, lideri su odlučili da odluku o okončanju emisije gasova sa efektom staklene bašte odlože za još nekoliko meseci.
Lideri Evropske unije doneli su odluku da pitanje klimatskih promena ponovo razmotre na sledećem okupljanju u junu, pred zasedanje samita UN o klimatskim promenama.
Odlaganje donošenja odluke izazvalo je veliko nezadovoljstvo aktivista za zaštitu životne sredine, koji smatraju da lideri Unije treba da predvode napore u ostvarivanju najnapornijeg cilja iz Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.
Neke države, među kojima Nemačka, Poljska i Češka, nisu bile voljne da prihvate ovaj predlog, a zemlje među kojima su Holandija, Španija, Francuska, predložile su da lideri naprave dugoročnu strategiju.
Predsednik Francuske, Emanuel Makron, koji je pre dve godine pokrenuo samit o klimatskim promenama rekao je da su napori Unije u borbi protiv klimatskih promena „očigledno nedovoljni“.
Predstavnik međunarodne grupe za zaštitu životne sredine Grinpis Sebastijan Mangn naveo je upozorenja stručnjaka da je u narednom periodu potrebna oštra smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se sprečili katastrofalni nivoi zagrevanja krajem veka. On je dodao da mladi ljudi to najbolje shvataju, misleći na proteste mladih u preko 100 gradova koji pozivaju svoje lidere da se pozabave problemom klimatskih promena, koje je organizovala švedska tinejdžerka Greta Tunberg.
