Usaglašavanje propisa u oblasti životne sredine i klimatskih promena dugotrajan je proces, pogotovo kad se zna da se i na nivou Evropske unije ovi propisi stalno menjaju i usavršavaju, kao i da imamo manjak administrativnog kapaciteta u ovoj oblasti. Sve to dodatno komplikuje proces, tako da je pred Ministarstvom zaštite životne sredine veliki izazov da pripremi i predloži oko 100 pravnih akata kako bi transpozicija pravnih tekovina u ovoj oblasti bila potpuna, kaže Biljana Filipović Đušić.
EP: Da bi Srbija dostigla standarde EU na polju zaštite životne sredine, potrebno je oko 15 milijardi evra. U šta bi najpre trebalo uložiti novac i kako nabaviti tolika sredstva?
Biljana Filipović Đušić: U okviru nacrta Pregovaračke pozicije pripremljen je veliki broj dokumenata u kojima je detaljno razrađen plan aktivnosti, proračunate potrebne insvesticije i dati predlozi iz kojih izvora bi ovo moglo biti finansirano. Prema procenama nacrta Višegodišnjeg finansijskog i investicionog plana, iz evropskih fondova bi moglo da se finansira 64 odsto sredstava, oko 18 odsto iz nacionalnog budžeta, iz lokalnog budžeta 4 odsto, a preostalih 14 iz zajmova. Oblasti u koje je potrebno najviše ulaganja u narednom periodu su: otpadne vode, voda za piće, upravljanje otpadom i rešavanje problema mulja. Naravno, dokumenti su u nacrtu i konačno rešenje će zavisiti i od mogućnosti povlačenja sredstava iz EU fondova, ali i od sredstava koja su u budžetu RS predviđena za životnu sredinu.
EP: U implementaciji rešenja iz Poglavlja 27 važnu ulogu imaju lokalne samouprave. Istraživanja, međutim, pokazuju da u dve trećine lokalnih samouprava u Srbiji, samo jedan ili nijedan zaposleni je angažovan na poslovima zaštite životne sredine. Kako podići ekološku svest na lokalnom nivou?
Biljana Filipović Đušić: U ovom slučaju glavni problem nije ekološka svest. Problem je nedostatak ekološke administracije na sva tri nivoa (republičkom, pokrajinskom i lokalnom). Zaposleni na lokalnom nivou ni ne mogu da obavljaju svoj posao dovoljno odgovorno ako su istovremeno angažovani po svim pitanjima, a najmanje po pitanjima životne sredine. U okviru paketa dokumenata koji prate Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, izrađen je i nacrt Akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta za oblast životne sredine gde je prepoznat nedostatak od oko 760 ljudi koje je potrebno zaposliti u periodu do pristupanja EU. To je jedan od bitnih koraka kako bi se i lokalnim samoupravama uspostavio odgovarajući aparat koji bi se bavio životnom sredinom i koji bi bio osposobljen da na primeren način implementira propise u ovoj oblasti.
EP: Srbija je najveći primalac bespovratnih pretpristupnih sredstava EU u regionu Zapadnog Balkana. Koji su projekti iz oblasti zaštite životne sredine do sada izvedeni zahvaljujući donacijama?
Biljana Filipović Đušić: U Sektoru za strateško planiranje i projekte pri Ministarstvu sprovode se aktivnosti na realizaciji projekata koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova u vrednosti od oko 40,5 miliona evra, a koji su od velikog značaja za oblast zaštite životne sredine u Srbiji. U skladu sa planom i programom realizuju se tekući projekti iz IPA fondova, kao što su, između ostalih: izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Subotici, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj, strateško mapiranje buke u Nišu, sistem za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnja i sanacija sistema za sakupljanje otpadnih voda u Nišu i dr. U toku je priprema programskih IPA za 2019/2020. godinu. Na osnovu komentara koje je Evropska komisija uputila, završen je Akcioni plan za životnu sredinu i klimatske promene koji je ponovo poslat u Brisel na reviziju.
U fokusu:
EP: U odnosu na razvijene zemlje, Srbija ima minimalan udeo što se tiče emisija gasova sa efektom staklene bašte. Koje su još prednosti životne sredine u našoj zemlji i koliko to može da nam olakša usklađivanje sa EU standardima?
Biljana Filipović Đušić: Drago mi je što ste postavili i to pitanje, jer obično pričamo samo o problemima koje imamo i koje možemo da očekujemo prilikom usklađivanja sa EU standardima. Ono čime je Srbija bogata i čime može da se obogati i EU jeste biodiverzitet. S tim u vezi, tokom procesa pregovaranja Srbija će predložiti EU tri dodatna tipa staništa čije očuvanje zahteva uspostavljanje novih kategorija zaštićenih područja i oko desetak vrsta koje treba zaštititi na celokupnoj teritoriji zemalja članica EU.
EP: Na Forumu inovativnih ideja pretprošle godine odabrali ste 12 projekata za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Da li su neki od tih projekata u realizaciji i koji?
Biljana Filipović Đušić: Projekti koji su predstavljeni na Forumu inovativnih rešenja su bili najzanimljiviji investitorima, a na osnovu unapred definisanih kriterijuma i tehničke evaluacije, u aprilu 2019. godine izabrano je pet projekata koji su dobili sredstva za sufinansiranje implementacije. U pitanju su sledeći inovativni projekti: preduzeće „Jugo-Impeks” iz Niša, projekat „Kraj otpada za pur penu”; preduzeće „Eso Tron” iz Rumenke, projekat „Smanji smeće radi kolektivnog zdravlja i sreće”; preduzeće „Sanicula Co” iz Gornje Mutnice kod Paraćina, projekat „Inovativni pristup u proizvodnji peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja”; preduzeće „GreenEnergy Point” iz Beograda, projekat „Novi pristup proizvodnji električne i toplotne energije iz drvne biomase”; javno komunalno preduzeće „Toplana-Šabac” iz Šapca, projekat „Uspostavljanje SCADA sistema za nadzor i upravljanje radom toplotnih podstanica na sistemu daljinskog grejanja grada Šapca”. Implementacija ovih projekata je započela u maju 2019. godine i trebalo bi da budu realizovani do kraja 2020. godine.
EP: Punih 27 godina radite u Ministarstvu zaštite životne sredine. Očigledno, priroda i ekologija su vam životno opredeljenje. Šta je za vas, kao građanina, ekološki nedopustivo?
Biljana Filipović Đušić: Najveći ekološki kriminal ogleda se u agresivnom ponašanju pojedinaca ili pravnih lica, uništavanju biljnih i životinjskih vrsta i bacanju otpada u reke. Nažalost, i dalje se svakodnevno sa tim suočavamo i protiv toga borimo svim sredstvima. Slučaj koji se nedavno dogodio u selu Donje Međurovo kod Niša, kada je nepoznata osoba iz vazdušne puške pucala na belu rodu, strogo zaštićenu životinjsku vrstu na celoj teritoriji Srbije, doveo je ponovo u žižu bahatost pojedinaca. Iseći drvo je za mene zločin. Šume su pluća naše planete, one nam daju kiseonik i pružaju toliko dobrobiti. Svet bi izgledao drugačije kada bi svako od nas bar jedanput godišnje zasadio drvo. Nismo ni svesni činjenice da pošumljavanje zapravo predstavlja najjeftiniji i istovremeno najefikasniji vid borbe protiv promena klime. Naš ministar se od početka svog mandata zalaže za pošumljavanje, ovo je ujedno velika misija svih nas koji se, ne samo profesionalno, već i iz ljubavi, bavimo životnom sredinom.
Intervju vodila: Gordana Knežević
Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.
