Tenzije i sukobi koji se dešavaju u ovom trenutku, ali i poslednjih godina, navode na mišljenje da je podeljenost i netrpeljivost na globalnom nivou veoma izražena. I dok postoje verske, nacionalne, rasne i druge podele, ali i dok istovremeno iste takve podele spaja ljubav prema istoj muzici, sportu ili serijama, ističe se jedna koja bi trebalo najviše i najjače da nas poveže – ekologija.
Neretko se zapitam da li vredi što sam odlučila da se u profesionalnom smislu opredelim za borbu za očuvanje naše planete. Da li moj trud ima ikakvog smisla i uticaja? Mnogi ne oklevaju da zagade park ispred sopstvene zgrade, pa zbog čega bi uložili napor da zdravijim mestom učine planinu, reku ili daleki okean?
Postavlja se pitanje da li postoji solidarnost među ljudima i razumevanje o važnosti očuvanja prirode?
Ipak postoji nešto što bi moglo da mi ukaže na to da grešim. Naime, najveće ikad samostalno istraživanje javnog mnjenja o klimatskim promenama – Peoples’ Climate Vote 2024, objavljeno na sajtu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pokazalo je pozitivne rezultate. U istraživanju se navodi da 80 odsto ljudi na globalnom nivou želi da njihove vlade preduzmu snažnije mere u borbi protiv klimatskih promena.
Još više ohrabrujuć podatak jeste da 86 odsto želi da njihove zemlje ostave po strani geopolitičke razlike i da udruženi rade na zaustavljanju klimatskih promena.
U istraživanju je učestvovalo 73.000 ljudi, koji govore 87 različitih jezika u 77 zemalja, a njima je postavljeno 15 pitanja o klimatskim promenama. Ova pitanja su u vezi sa stavovima kako žele da svetski lideri reaguju, ali i kako oni doživljavaju uticaje klimatskih promena.
U čak 20 zemalja koje su najveći svetski emiteri gasova staklene bašte, pokazana je podrška snažnijoj klimatskoj akciji. Takođe, na sveukupno gledajući, više od 72 odsto pokazalo je podršku brzom prelasku sa fosilnih goriva.
Oko 78 ljudi širom sveta želi da se pruži bolja zaštita za one ljude koji su u opasnosti od ekstremnih vremenskih prilika, a njih 79 odsto želi da bogatije zemlje pomognu siromašnijim da se prilagode na ovakve posledice.
Svi izneti podaci svakako predstavljaju nešto pozitivno, međutim, potrebno je ovakve ljude ohrabriti i podržati da njihov glas ima jači uticaj. Nažalost, nije dovoljno samo želeti, već je potrebno pružiti i mogućnost za sticanje znanja o tome na koji način svako od nas može da da svoj doprinos, ali i da vlade odobre i podrže, umesto da sputavaju takve želje i potencijalne akcije.
