U Kaliju, Kolumbija, počela je šesnaesta sednica Konferencije stranaka Konvencije o biodiverzitetu (COP16), koja će trajati do 1. novembra 2024. godine. Ovo je ujedno i prva Konferencija o biodiverzitetu koja se održava od usvajanja Globalnog okvira za biološku raznolikost.
Događaj će okupiti više od 190 zemalja, uključujući vlade, posmatračke organizacije, autohtone zajednice, preduzeća, civilno društvo, akademsku zajednicu i širu javnost.
Tokom COP16, vlade će razmatrati koliko je napretka ostvareno u implementaciji Kunming-Montreal Globalnog okvira za biodiverzitet, ali i koliko su Nacionalne strategije i akcioni planovi za biološku raznolikost (NBSAP) usklađeni s ovim Planom.
Pored toga, vlade će razgovarati o unapređenju okvira za praćenje i mobilizaciju resursa za Globalni okvir za biodiverzitet.
U okviru Konferencije, vlade će pokušati da finalizuju i implementiraju sistem koji će osigurati da se koristi od korišćenja digitalnih genetskih informacija pravedno raspodele među svim stranama.
Pročitajte još:
- Projekat obnove prirode kolumbijskih gradova – štit od uragana i klimatskih izazova
- EU: Smanjenje zaštite vukova – korak unazad u očuvanju prirode?
- Za unapređenje očuvanja koralnih grebena dodatnih 25 miliona dolara
Cilj Globalnog okvira za biodiverzitet je zaustavljanje i preokretanje gubitka prirode do 2030. godine, za šta je potrebno zajedničko delovanje.
Prisećanja radi, Konvencija o biodiverzitetu usvojena je 1992. godine, kao ključni međunarodni sporazum koji je postavio tri cilja. Prvi jeste očuvanje biodiverziteta, drugi je usmeren je održivo korišćenje njegovih komponenti i kao treći je postavljena pravična i pravedna podela koristi koje proizilaze iz korišćenja genetrskih resursa. Ovu Konvenciju ratifikovalo je 196 nacija.
Energetski portal
