Sve što se događa u Jadranu, prvo se registruje u južnom delu.
„Morske struje ulaze našom stranom i možemo biti prvi koji će otkriti nekakve promene, koje bi mogle ukazati na to da se nešto događa zbog globalnog zagrevanja”, navode naučnici dubrovačkog Institiuta za more i priobalje koji 70 godina prate ono što se zbiva u moru.
Oni za Slobodnu Dalmaciju skreću pažnju da su se nove vrste pojavile poslednjih deset godina, tačnije u Jadranu je više od 20 novih vrsta riba tzv. lesepijski migranti.
Međutim, nova vrsta ne mora uvek biti loša, kaže direktor dubrovačkog Instituta Nenad Antolović za Slobodnu Dalmaciju i navodi primjer plavog raka.
„Pojavio se 50-ih godina prošlog veka u Veneciji, verovatno u balastnim vodama. Pre deset godina završio je na ušću Neretve. To je agresivna vrsta tako da se bori sa autohtonom populacijom rakova. Sad ga ima svuda, pretpostavljam i u Ombli. S druge strane, u Americi je u gastronomiji taj rak kao jastog. Uvek se može nešto pozitivno izvući. Tamo je on delikates. Zašto i naši restorani ne bi nudili takvo nešto?”, pita se Antolović.
Plavi rak je i u crnogorskim vodama odavno, ali retko na jelovnicima. Primećen je na više lokacija, na ušću reke Bojane u Ulcinju, kod Jaza u Budvi i u Boki Kotorskoj, u Tivatskom zalivu.
Na Maloj plaži i na reci Bojani u Ulcinju JP Morsko dobro i Institut za biologiju mora organizovali su još pre dve godine prezentaciju „Komercijalne vrednosti plavog raka”, sa degustacijom jela baziranih na mesu plavog raka, međutim, u gastronomiji je i dalje marginalizovan.
Callinectis sapidus-plavi rak, potiče iz Atlanskog okeana gdje naseljava estuare i plitka obalna područja. Podnosi uslove visokog saliniteta i temperature, a može da preživi niske koncentracije kiseonika. Dobar je plivač i ima veliki reproduktivni potencijal. Spada u najinvazivnije morske vrste u Mediteranu u koji je dospio putem balastnih voda.
Izvor: Radio Jadran/M.M.
