Skupština Republike Srbije je u ponedeljak 29. maja, usvojila Pariski sporazum, odnosno globalni sporazum za borbu protiv klimatskih promena. Time se Srbija obavezala da će ubuduće da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Međutim, znate li šta sve to uključuje? Mi vam donosimo najbitnije članove i neke od njihovih stavki iz Zakona o potvrđivanju sporazuma iz Pariza.
Član 2.
1. Ovaj sporazum, kako bi se unapredilo sprovođenje Konvencije i postizanje željenog cilja, nastoji da osnaži globalni odgovor na pretnje izazvane klimatskim promenama, uvažavajući održivi razvoj i napore na iskorenjavanju siromaštva, uključujući:
(a) Ograničenje rasta prosečne globalne temperature značajno ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo i nastavak napora da se ograniči rast temperature do 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo, uviđajući da bi to značajno smanjilo rizike i uticaje klimatskih promena;
(b) Povećanje sposobnosti prilagođavanja na negativne uticaje i jačanje otpornosti na klimatske promene i razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, na način koji ne ugrožava proizvodnju hrane;
(v) Usklađivanje finansijskih tokova sa potrebama razvoja praćenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i ojačanom otpornosti na klimatske promene.
2. Ovaj Sporazum će se sprovoditi tako da odražava jednakost i princip zajedničke ali diferencirane odgovornosti i odgovarajućih mogućnosti, uvažavajući pojedinačne nacionalne okolnosti.
Član 4.
1. Kako bi se postigli dugoročni ciljevi ograničenja rasta temperature utvrđeni u članu 2, Strane nastoje da dostignu globalni maksimum emisija gasova sa efektom staklene bašte što je pre moguće, uzimajući u obzir da će za dostizanje tog maksimuma Stranama koje su zemlje u razvoju biti potrebno više vremena, te da potom ubrzaju smanjenje emisija u skladu sa najboljim dostupnim naučnim saznanjima, a kako bi se u drugoj polovini ovog veka postigao balans između antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora i količina odstranjenih putem ponora, i to na osnovu jednakosti i u kontekstu održivog razvoja i napora da se iskoreni siromaštvo.
2. Svaka Strana će pripremiti, objaviti i ispunjavati sve naredne nacionalno utvrđene doprinose koje namerava da ostvari. Strane će preduzimati domaće mere na ublažavanju kako bi ostvarile ciljeve tih doprinosa.
3. Svaki naredni nacionalno utvrđen doprinos Strane predstavljaće napredak u odnosu na do tada aktuelan i odražavaće njenu najveću moguću ambiciju, kao i njenu zajedničku ali diferenciranu odgovornost i odgovarajuće mogućnosti uvažavajući različite nacionalne okolnosti.
5. Stranama zemljama u razvoju pružiće se podrška za sprovođenje ovog člana, u skladu sa čl. 9, 10. i 11, uzimajući u obzir da će veća podrška Stranama zemljama u razvoju omogućiti ambicioznije akcije.
Član 5.
1. Strane treba da, po potrebi, preduzimaju akcije na očuvanju i unapređenju ponora i rezervoara gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa članom 4. stav 1. (g) Konvencije, uključujući i šume.
Član 7.
1. Strane ovim utvrđuju globalni cilj u oblasti prilagođavanja kroz jačanje adaptivnih kapaciteta, jačanje otpornosti i smanjenje ranjivosti na klimatske promene, sa ciljem da doprinesu održivom razvoju i obezbede adekvatan odgovor u smislu prilagođavanja za cilj ograničenja rasta temperature iz člana 2.
2. Strane uviđaju da je prilagođavanje globalni izazov sa kojim se suočavaju svi na lokalnom, podnacionalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, i da je prilagođavanje ključna komponenta koja doprinosi dugoročnom globalnom odgovoru na klimatske promene kako bi se zaštitili ljudi, sredstva za život i ekosistemi, uzimajući u obzir hitne i neposredne potrebe Strana zemalja u razvoju a koje su posebno ranjive na negativne efekte promene klime.
Član 9.
1. Strane razvijene zemlje će obezbediti finansijska sredstva za pomoć Stranama zemljama u razvoju za sprovođenje mera ublažavanja i prilagođavanja kao nastavak njihovih postojećih obaveza prema Konvenciji.
Član 12.
Strane će sarađivati na primeni mera, gde je to moguće, kako bi poboljšale obrazovanje o klimatskim promenama, obuke, javnu svest, učešće javnosti i pristup javnosti informacijama, prepoznajući značaj ovih koraka u pogledu poboljšanja akcija definisanih ovim Sporazumom.
Član 25.
1. Svaka Strana imaće jedan glas, osim u slučajevima predviđenim stavom 2. ovog člana.
2. Regionalne organizacije za ekonomsku saradnju, u pitanjima koja su u njihovoj nadležnosti, ostvaruju svoje pravo glasa brojem glasova koji je jednak broju njihovih država članica potpisnica Sporazuma. Takva organizacija neće ostvariti svoje pravo glasa ukoliko ga ostvari neka od njenih država članica, i obratno.
Član 26.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ovog sporazuma.
Član 27.
Nikakve izmene ne mogu biti stavljene na ovaj sporazum.
Član 28.
1. U svakom trenutku tri godine od datuma stupanja na snagu Sporazuma za neku Stranu, ta strana može da se povuče iz ovog sporazuma pisanim obaveštenjem depozitaru.
2. Svako takvo povlačenje stupa na snagu nakon isteka jedne godine od datuma prijema obaveštenja o povlačenju od strane depozitara ili nekog kasnijeg datuma koji može biti preciziran u obaveštenju o povlačenju.
3. Svaka Strana koja se povuče iz Konvencije smatra se da se povukla i iz ovog sporazuma.
Dodatni članovi:
Za sprovođenje međunarodnih obaveza preuzetih ovim sporazumom nadležno je ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
Ceo Zakon možete pročitati ako kliknete OVDE.
