Jesen donosi vrlo podeljena mišljenja među ljudima kada se postavi pitanje da li vole ovo godišnje doba. Tropski sunčani dani ili oblačni hladniji i kišni, moglo bi da se debatuje. Dolaskom jeseni menja se i pejzaž – drveće ostaje bez svojih zelenih gustih krošnji, a sivi trotoari u gradovima dobijaju nove nijanse braon, žute i crvene boje kada ih prekrije opalo lišće. I ovde bi mogla mišljenja da budu različita. Verovatno je da je deci šuškanje lišća pod nogama zabavno, a onoj sa umetničkim duhom inspirativno da prave herbarijume. Ipak, u kombinaciji sa kišom, opalo lišće može da bude nezgodno zbog klizavih trotoara i puteva. Sigurno je da bi ovaj niz mogao da se nastavi, ali danas želim da sa vama podelim jednu drugačiju priču o lišću.
Ptičice na grani oduvek znaju koliko je važno očuvanje drveća, a moglo bi se reći da sada znamo i mi. U tom kontekstu, proizvodnja papira dovodi do masovnog krčenja drveća, naročito u zelenoj tranziciji gde se sve veći broj kompanija trudi da svoja neodrživa pakovanja zamene papirnim.
Kako bi bilo dobro kada bi nam neko rekao da papir može da se proizvodi od drveća, bez da se ono poseče. Taj neko danas ću biti ja i reći vam – može!
Papir od opalog lišća
Valentin Frečka svoju ljubav prema prirodi i želju da sačuva šume, sa svega 16 navršenih godina, usmerio je na ideju da pronađe alternativne izvore za proizvodnju celuloze. Nakon razmatranja više opcija, postavio je hipotezu da lišće sadrži dovoljno vlakana za stvaranje papira. Nakon više sprovedenih testiranja u laboratoriji u njegovoj školi, početkom 2018. godine uspeo je da osmisli svoj prvi prototip.
Nakon dve godine rada u fabrici i usavršavanja svog proizvoda, 2021. godine osnovan je ukrajinski startap Releaf. Danas, ovaj startap proizvodi eko papirne kese i listove papira od opalog lišća.
Na koji način čuvaju prirodu?
Kada se uvelo lišće pokupi sa gradskih ulica, obično se spaljuje čime se ispuštaju emisije ugljen-monoksida i drugih štetnih gasova u vazduh. Zbrinjavanjem lišća na ovakav način i daljom proizvodnjom papira, emisije ugljen-dioksida smanjuju se za 78 odsto u odnosu na tradicionalnu proizvodnju papira, a količinski se smanjuje i upotreba vode. Tokom procesa njegovog stvaranja ne koriste se opasna hemijska jedinjenja, za razliku od običnog papira koji sadrži u sebi sumpor i hlor.
Proces nastajanja može da se opiše u nekoliko koraka. Nakon prikupljanja iz gradskih područja, listovi se čiste od čvrstih jedinjenja zadržavajući njegovu pulpu, a zatim se suši i granulira. Poslednji navedeni korak značajan je zato što se na taj način omogućava njegovo skladištenje tokom cele godine. U nastavku procesa, listovi se prerađuju u specijalno vlako, dodaje im se punilo, a na kraju se mašinama presuje i valja.
Tokom svoj životnog veka, zbog nedostatka lepkova u strukturi proizvedenog papira, on ima sposobnost boljeg upijanja vlage i više vremena je potrebno da bi omekšao – izdrživiji je od običnog papira. Kada završi životni vek, ovakav papir može da se reciklira bez da izgubi svoja svojstva, a ukoliko završi u prirodi za njegovu razgradnju je potrebno oko 30 dana, dok je kod običnog papira reč nekada i o 270 dana.
Priroda svakodnevno pred nas stavlja mnoštvo mogućnosti na koji način svet možemo da učinimo dobrim za svakog njenog stanovnika, ali moramo da ih otkrijemo.
Katarina Vuinac
