Beograd izdao građevinske dozvole za više od milion kvadrata

20.12.2018

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je juče da je Grad Beograd sa jučerašnjim danom u 2018. godini izdao građevinske dozvole za 1.002.015 kvadratnih metara.

– Grad Beograd je izdao u ovoj godini građevinske dozvole za preko milion kvadrata, tačnije za 1.002.015 kvadratnih metara. Izdali smo 222 građevinske dozvole, kao i 933 lokacijska uslova. Pošto su lokacijski uslovi korak pred dobijanje građevinske dozvole, možemo da očekujemo da se ovaj trend nastavi i u narednoj godini, rekao je Goran Vesić.

– Kakav je pomak napravljen u beogradskoj građevinskoj industriji, najbolje pokazuje podatak da su 2012. godine izdate građevinske dozvole za 242.567 kvadrata, odnosno 538 lokacijskih uslova i 104 građevinske dozvole, istakao je Vesić i dodao da Beograd u ovom trenutku ima 1.500 aktivnih gradilišta.

Milisav Pajević

Vlada AP Vojvodine finansira pošumljavanje

20.12.2018

19122018 - Milicevic, dodela ugovora-7 — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručili su juče 13 ugovora u ukupnoj vrednosti od 28,5 miliona dinara za pošumljavanje, unapređenje rasadničke proizvodnje, i za nabavku terenskih vozila u lovstvu.

Milićević je ovom prilikom izjavio da su unapređenje šumarstva i lovstva – bitni segmenti ukupne agrarne politike u Pokrajini, što se vidi i po merama podrške Pokrajinske vlade u ovim oblastima.

On je naveo da se površine pod šumom u Vojvodini moraju značajno povećati, kako bi se postigao zadovoljavajući procenat pošumljenosti.

– Agrar je u prethodnom periodu bio u fokusu ove Pokrajinske vlade, o čemu govori i ulaganje od preko 20 milijardi dinara. To govori o našoj nameri da od razvojne šanse – agrar pretvorimo u našu razvojnu polugu, kazao je potpredsednik Milićević.

On je podsetio da se kroz mnoge konkursne mere pomaže pre svega malim i srednjim poljoprivrednicima. S druge strane, mnogo se ulaže u vodoprivredni sistem, gde je preko Abu Dabi fonda u prvoj fazi realizovano 11 projekata vrednih 13 miliona evra, za novo navodnjavanje 37 hiljada hektara oranica.

Takođe, aplicirano je za novih 18 projekata u vrednosti od 50,5 miliona evra, što će omogućiti navodnjavanje novih 70 hiljada hektara.

– Sve te investicije su u funkciji većeg rasta u agraru u narednim godinama, što će doprineti ukupnom ekonomskom rastu u Srbiji i Vojvodini, naglasio je Milićević.

Sekretar Radojević je naveo da je od prošle godine vraćena mera podrške unapređenju rasadničke proizvodnje. On je kazao da je u 2018. godini ukupna vrednost investicija u šumarstvo iznosila 200 miliona dinara, od čega je 160 miliona dinara uloženo u izgradnju šumskih puteva, u rasadničku proizvodnju je uloženo 26 miliona, a u pošumljavanje 13,5 miliona dinara.

Radojević je još naveo da je mera za nabavku terenskih vozila u lovstvu uvedena prošle godine. Tokom 2018. godine u razvoj lovstva investirano je ukupno 55 miliona dinara, od čega je ulaganje Pokrajine u iznosu od 35 miliona dinara.

Milisav Pajević

Proverite svoje dimnjake

19.12.2018

Dinmjak - smog — Foto: https://pixabay.com

Кako sezona grejanja kod nas uveliko traje, u poslednje vreme, sve veći broj domaćinstava vraća se „tradicionalnom” načinu grejanja – na drva ili ugalj.

Jedan od bitnih elemenata grejanja je dimnjak, koji se smatra jednim od najčešćih uzročnika požara, kako u domaćinstvu, tako i u industriji.

Požari najčešće nastanu, jer ložimo vatru na neodgovarajući način, zatvaramo dovod vazduha, koristimo loše gorivo, a i neredovno održavamo dimovodne uređaje.

Uzroke nalazimo i u promeni energenta, jer se tokom poslednjih godina mnogo ljudi vratilo grejanju čvrstim gorivom u različitim oblicima.

– Najčešći uzrok požara u ovo doba godine jesu neočišćeni dimnjaci i upotreba grejnih tela, ili neispravnih ili na neadekvatan način. U letnjem periodu je to, su to, najčešće požari na otvorenom prostoru, sa raznim uzrocima, kaže Ljubica Кrnjajić, predsednica Vatrogasnog saveza Novi Sad.

Znaci požara u dimnjaku su snažan bubnjajući zvuk, crni dim iz dimnjaka, izbijaju iskre ili čak plamen, rozete su vruće, sagorevanje je slabije, po stanu se širi neprijatan miris dima, a zidovi dimnjaka su vreli.

– Moraju se u toku grejne sezone čistiti ukoliko im se, ukoliko se koristi ogrev koji više čađi stvara ili gde je takav dimnjak gde se više taloži. Dimnjak se jedino zapali jedino kada unutra ima neočišćene čađi i može se desiti da ima konstruktivni problem, kaže Ljubica Кrnjajić.

U Vatrogasnom savezu opominju građane da je važno čišćenje dimnjaka na početku i na kraju sezone, kako bi se sprečile eventualne nesreće.

Požari te vrste, naime oštećuju konstrukciju dimnjaka, a ukoliko se prošire na druge delove kuće, mogu ostaviti i teže posledice.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Postupak pokretanja zaštite Parka prirode „Mojstirsko-Draške planine”

19.12.2018

Mojstirsko-Draske-planine-karta-za-uredbu — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10 – ispravka i 14/16) Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja I (prve) kategorije, kao Park prirode „Mojstirsko-Draške planine”.

PP „Mojstirsko-Draške planine”, ukupne površine 10.822,36 ha, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, na krajnjem severoistočnom delu Prokletija, na teritoriji opštine Tutin.

Prostor Mojstirsko-Draških planina odlikuje se karakterističnom fizionomijom pejzaža i specifičnim geomorfološkim, geološkim, hidrogeološkim, hidrološkim i klimatskim fenomenima, kao i izraženim biodiverzitetom, odnosno jedinstvenim kompleksom staništa retkih i ugroženih vrsta divlje flore i faune od nacionalnog i međunarodnog značaja.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, broj 97/15) PP „Mojstirsko-Draške planine”, svrstava se u I kategoriju – međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Na području PP „Mojstirsko-Draške planine” utvrđuju se režimi zaštite I, II i III stepena.

Revizijom zaštite ranije proglašenih prirodnih dobara, u obuhvatu PP „Mojstirsko-Draške planine” su strogi prirodni rezrvati „Beleg”, „Pogled” i „Kaljavica”, koji prema Uredbi o ekološkoj mreži („Službeni glasnik RS”, broj 102/10) pripadaju ekološki značajnom području pod rednim brojem 100 – „Prokletije”.

Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje PP „Mojstirsko-Draške planine” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume”, Beograd.

Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je 21. septembra 2018. godine Ministarstvu zaštite životne sredine Studiju zaštite Parka prirode „Mojstirsko-Draške planine”. Danom postavljanja obaveštenja na internet stranici Ministarstva ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka zaštite ovog prirodnog područja, shodno članu 42. stav 7. Zakona o zaštiti prirode.

Milisav Pajević

Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha

19.12.2018

europe-2436458_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3 miliona novog drveća do 2030. godine.

Gradske vlasti procenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Drveće će na godišnjem nivou “upiti” dodatnih 5 miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strana Milana.

Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3 hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posledičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.

Arhitekta Stefano Boeri stvorio je 2014. godine u srcu Milana zelenu oazu. U okviru njegovog projekta “Vertikalna šuma” nad gradom su se uzdigle dve stambene kule zaodenute u grmlje i drveće raspoređeno po balkonima građevina.

Boeri je naglasio da je tek 7 odsto milanske teritorije oplemenjeno florom i izrazio nadu da će se ovaj procenat popeti na između 17 i 20 odsto do 2030.

Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne železničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih dvorišta.

Naučnici smatraju da će novi zeleni kapaciteti najpozitivnije da se odraze na vremenske prilike u ovom gradu. Noći u Milanu su i do 6 Celzijusa toplije u odnosu na noći u okolnim mestima.

Prema saznanjima istraživanja iz 2015. godine, najviše prevremenih smrti zbog lošeg kvaliteta vazduha u Evropi zabeleženo je upravo u Italiji, čak 84.400.

U borbi protiv zagađenja, Italijani će dobiti još 3 miliona saboraca.

Jelena Kozbašić

Kineska kompanija Ziđin zvanično preuzela Rudarsko-topionički basen Bor

19.12.2018

191218-3 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Kineska kompanija Ziđin zvanično je preuzela Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor i uplatila 350 mililona dolara na osnovu kojih je stekla 63 odsto vlasništva. Ziđin će u naredna dva dana isplatiti i 200 miliona dugovanja RTB-a Bor.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ugovor o pristupanju novog člana (Ugovor o preuzimanju) potpisali su u Beogradu ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić i stariji potpredsednik i izvršni direktor Ziđina Džordž Fang.

Ministar Antić kazao je da će se nova kompanija zvati Zijin Bor Copper, a nakon registracije i dobijanja saglasnosti Vlade Srbije u naziv će biti uneta i reč Srbija. “To će biti naša zajednička kompanija koja će biti vrlo uspešna u svetskim razmerama i kojom ćemo se ponositi”, poručio je ministar rudarstva i energetike.

On je podsetio da se Ziđin svojom ponudom obavezao da će u narednih šest godina uložiti 1,26 milijardi dolara u poboljšanje proizvodnje, otvaranje novih rudinika, povećanje efikasnosti, ali i da će značajno povećati proizvodnju.

“To je izuzetno veliki iskorak koji će kapitalno uticati da se RTB Bor stabilizuje kao jedan od najznačajnijih segmenata naše privrede“, izjavio je Antić i naglasio da će to imati veliki uticaj na našu ukupnu ekonomiju, rast i razvoj.

Ministar je istakao da će se posle završenog investicionog perioda od šest godina u RTB-u Bor proizvoditi od 200.000 do 250.000 tona katodnog bakra čime će Srbija postati treći najveći proizvođač bakra u Evropi.

Novi predsednik Upravnog odbora biće Džordž Fang, potpredsednik i izvršni direktor kompanije Ziđin, a generalni direktor Long Ji.

Prema rečima Aleksandra Antića, strateški partner RTB-a, Ziđin je moćna rudarska kompanija koja posluje u 10 zemalja i ostvaruje značajne rudarske i poslovne rezultate.

“Srbija je uložila veliki trud u ovom projektu. U proteklih nekoliko godina je između naše dve zemlje potpisano i realizovano mnogo projekata, ali očekujem da ih ubuduće bude još više”, rekao je ambasador Kine u Srbiji Li Mančang koji smatra da je preuzimanje RTB-a početak saradnje Srbije i Kine..

Kompanija Ziđin jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. U devet zemalja Zinđin zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine bio je na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu.

Zeleni savet Užica oglasio se povodom problema zagađenja vazduha u gradu

19.12.2018

Povodom problema zagađenja vazduha u gradu Užicu, posebno izraženog u periodu grejne sezone, Savet za unapređenje životne sredine (Zeleni savet) izdao je saopštenje za javnost.

Saopštenje prenosimo u celosti.

Problem zagađenja vazduha u našem gradu izuzetno kompleksan, uzrokovan većim brojem raznorodnih faktora – sagorevanjem fosilnih goriva u gradskim i individualnim kotlarnicama, emisijom štetnih gasova poreklom od saobraćaja, a naročito specifičnom geografskom konfiguracijom grada smeštenog u kotlini reke Đetinje što uzrokuje nepogodne klimatske posledice poput temperaturne inverzije, čini ovo pitanje teško rešivim.

Ipak, Zeleni savet smatra da se primenom adekvatih mera i aktivnosti, može doprineti smanjenju problema.
Osim centralizovanih sistema grejanja, većeg instalisanog kapaciteta, Savet ističe ključni značaj pojedinca kako kao učesnika u procesu zaštite životne sredine, tako i kao učesnika u nastanku problema zagađenja vazduha.

Zbog toga Savet ovim putem poziva sve naše sugrađane da u skladu sa svojim mogućnostima daju lični doprinos u rešavanju ovog problema. Pozivamo sugrađane da u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha posebno u periodu povećanog zagađenja, uzrokovanog nepovoljnim klimatskim prilikama (stabilni vremenski uslovi, polje visokog vazdušnog pritiska, bez strujanja vazduha): ne koriste ugalj kao energent i smanje upotrebu automobila.

Takođe podsećamo sugrađane da: ne koriste otpadne materijale kao energente (plastika, guma, tekstil itd.), pepeo nakon loženja odlažu u posude pored kontejnera posebno za to namenjene.

Savet podržava aktivnosti koje je Grad do sada sproveo, uključujući konkurs iz oblasti energetske efikasnosti namenjen individualnim domaćinstvima, konverziju većinskog dela kotlarnica Gradske toplane, gasifikaciju grada i dr., pri čemu očekuje da se u istom pravcu nastavi najvećom brzinom i neodložno.

U skladu sa obavezama predviđenim Zakonom o zaštiti vazduha, izrađen je Plan kvaliteta vazduha za Užice, koji je trenutno u proceduri dobijanja saglasnosti od strane nadležnog Ministarstva, nakon čega sledi njegovo usvajanje na gradskoj skupštini.

Planom su predviđene mere i aktivnosti za dostizanje graničnih vrednosti parametara kvaliteta vazduha, sa vremenskim rokovima za njihovo sprovođenje. Obzirom da su mere predviđene Planom istovetne merama koje je Savet sačinio u cilju smanjenja zagađenja vazduha, Savet je dao pozitivno mišljenje na pomenuti dokument uz podršku Gradu za dosledno sprovođenje istog.

Savet još jednom podseća sve pravne subjekte koji imaju sedište na teritoriji grada Užica, kojima je grad Užice osnivač na obavezu korišćenja gasa kao energenta u periodima povećanog zagađenja (od 15. novembra do 15. februara) propisanu Odlukom o korišćenju gasa kao primarnog energenta.

Ovim putem pozivamo i sve privredne subjekte da se priključe inicijativi, da korišćenjem ekoloških energenata daju svoj doprinos smanjenju zagađenja.

Takođe ističemo značaj rada inspekcije i predlažemo pojačan inspekcijski nadzor u periodu povećanog zagađenja vazduha.

Zeleni savet poziva sugrađane da daju svoj doprinos kroz konkretne predloge mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i uzmu učešće u procesu zaštite životne sredine.

Predloge možete dostaviti Zelenom savetu na elektronsku adresu zelenisavet@uzice.rs, preko pisarnice Grada Užica ili poštom na adresu Grad Užice, Dimitrija Tucovića 52, sa naznakom za Zeleni savet.

Milisav Pajević

Grad Kragujevac će preuzeti sva dugovanja Vodovoda za električnu struju

19.12.2018

Pregovori koji su vođeni između predstavnika grada Кragujevca, rukovodstva Vodovoda i predstavnika sindikata ovog preduzeća rezultirali su potpisivanjem sporazuma i prekidom štrajka. Sporazum su potpisali gradonačelnik Кragujevca Radomir Nikolić, direktor JКP “Vodovod i kanalizacija” Nebojša Jakovljević i predsednik Sindikata “Nezavisnost” Saša Mihajlović.

Sporazum predviđa da se od januara naredne godine razlika u ceni rada po času od 57 do 155 dinara, zbog zakonskih propisa koji trenutno ne dozvoljavaju njeno povećanje, isplaćuje kroz doplatu zarada zaposlenih u JКP “Vodovod i kanalizacija”.

Dogovorena je i isplata solidarne finansijske pomoći za 2019. godinu u prvih šest meseci naredne godine.

Takođe je dogovoreno da lokalna samouprava u skladu sa svojim ovlašćenjima, u najkraćem mogućem roku otpočne pregovore za zaključivanje Кolektivnog ugovora za komunalna preduzeća i privredna društva čiji je osnivač Grad.

Gradonačelnik Radomir Nikolić rekao je da je dogovor postignut u skladu sa finansijskim mogućnostima. Veoma nam je važno da osnovna delatnost u Vodovodu funkcioniše kako treba.

– Učinićemo sve što možemo da se materijalni položaj i uslovi u kojima rade zaposleni poboljša. Grad će preuzeti i sva dugovanja Vodovoda za električnu struju. Sve su to mere kojima želimo da stavimo Vodovod na zdrave noge, kazao je Nikolić.

Predsednik Sindikata “Nezavisnost” ovog preduzeća Saša Mihajlović istakao je da je učinjen prvi korak, pa će 400 radnika sada imati veću zaradu. Svesni smo toga da Zakon koji se odnosi na povećanje zarada u javnom sektoru, ograničava osnivača i poslodavca, ali očekujem da će u narednih šest meseci problem povećanja cene rada po radnom satu biti rešen.

Milisav Pajević

EU postigla dogovor o zabrani upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu

19.12.2018

Evropska unija postigla je dogovor o zabrani upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, kao što su plastični tanjiri ili slamčice.

Austrijska ministarka za održivost i turizam Elizabet Кestinger napisala je na Tviteru da je dogovor postignut, istakavši da je reč o “prekretnici u naporima da se smanji plastični otpad”.

Okvirni dogovor treba službeno da potvrde zemlje članice Evropske unije i parlament EU, a kako se očekuje, stupiće na snagu za dve godine, preneo je Index.hr.

Evropska komisija je u maju predložila zabranu niza plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu za koje postoje alternative koje nisu od plastike, uključujući jednokratne plastične posude za hranu.

Više od 80 posto otpada u morima čini plastika, upozorila je tada Eevropska komisija.

Plastični otpad posebno je problem u svetskim morima, jer se sporo razgrađuje i njegovi tragovi često se pronalaze u životinjskim vrstama poput kornjača, kitova ili ptica kao i u plodovima mora kojima se hrane ljudi.

Milisav Pajević

Kako da starim stvarima udahnete novi život

19.12.2018

Izabel Ajras, savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, podelila je sa nama svoje međunarodno iskustvo na području zaštite životne sredine i otkrila nam kako i mi sami, uz neznatne izdatke, možemo da budemo cirkularni ekonomisti. Prilično je jednostavno. Ne bi trebalo da samo uzmemo materijal, napravimo proizvod, iskoristimo ga i bacimo, već bi valjalo da uzmemo materijal, napravimo proizvod, koristimo ga, napravimo (ili popravimo), opet koristimo i tako u nedogled.

Fotografija: Izabel Ajras, savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije (Privatna arhiva)

EP: Da upoznate putnika kroz vreme koji dolazi iz nekog prošlog veka i ne zna ništa o cirkularnoj ekonomiji, kako biste mu predstavili ovaj koncept?

Izabel Ajras: Naša ekonomija je isuviše dugo bila linearna, a situacija ni trenutno nije mnogo drugačija. To znači da se artikli proizvode od sirovih materijala i da se nakon upotrebe bacaju. Želimo da „uzmi-napravi-iskoristi-baci” i da ga zamenimo modelom zatvorene petlje. Želimo da se linearna ekonomija transformiše u koncept „uzmi-napravi-koristi-napravi-koristi…” Želimo da zaokružimo tu liniju.

EP: Koje su prednosti takvog načina upravljanja otpadom?

Izabel Ajras: Oni koji nisu upoznati sa cirkularnom ekonomijom smatraju je načinom upravljanja otpadom. Ipak, to nije u potpunosti tačno. Pobornici principa CE nastoje da materija neprestano kruži i da nikada ne dođe do stvaranja otpada. Njene prednosti različite su za različite učesnike u procesu. Na primer, iz perspektive preduzeća prednosti su ušteda materijala i energije potrebnih za stvaranje novih artikala. Iznad svega, najviše blagodeti ovog pristupa oseća naša životna sredina.

Želimo da zaokružimo linearnu ekonomiju. Pobornici principa cirkularne ekonomije nastoje da materija neprestano kruži i da nikada ne dođe do stvaranja otpada.

EP: Mnogo ljudi prijavilo se na Akademiju cirkularne ekonomije. Da li mislite da je to znak da se Srbija kreće ka održivoj budućnosti? Kakvo je uopšteno stanje u našoj zemlji kada je reč o cirkularnoj ekonomiji?

Izabel Ajras: Bili smo prijatno iznenađeni brojem prijava na ACE. Ipak, cirkularna ekonomija je na ovom tlu tek u začetku i neophodno je mnogo napora kako bi se u potpunosti primila. S obzirom na to da sam po prirodi optimista, verujem da se zemlja nalazi na pravom putu i da naša Akademija doprinosi njenom usmeravanju.

EP: Prema vašem mišljenju, zašto ne recikliramo više? Kako biste podstakli ljude da razdvajaju svoje smeće?

Izabel Ajras: Smatram da je najvažniji deo izgradnje kulture reciklaže u nekoj državi zapravo podizanje svesti građana od malih nogu. To je dugotrajan proces i novčana sredstva u njemu ne igraju odlučujuću ulogu. Ključni faktor u oblasti recikliranja predstavljaju ljudi koji su osvešćeni o problemu zatrpavanja okoline smećem. Ukoliko njihovo obrazovanje počne u detinjstvu, dete će upitati svog roditelja zašto oni kod kuće ne odvajaju smeće na način na koji oni to čine u školi. Odrasla sam u Nemačkoj gde je odvajanje smeća svakodnevna navika. Svi to rade. U Srbiji je recikliranje mnogo teže s obzirom na to da je infrastruktura nedovoljno razvijena. Živim na Senjaku i u glavnim ulicama ima mnogo kanti za reciklažu ali stanovnici ili ne znaju da ih upotrebljavaju ili su suviše lenji da ih koriste na pravilan način i da odvajaju otpad različitog porekla. Stoga sumnjam da smeće koje bacim tamo zaista odlazi reciklerima.

EP: Koji su glavni problemi s kojima se Srbija suočava u implementaciji propisa na polju cirkularne ekonomije?

Izabel Ajras Rotacija ljudi na poslovima u ministarstvima predstavlja veliku teškoću. Kada sam se zaposlila na ovom mestu, pre dve godine, obavili smo razgovor sa dvoje zaposlenih u Ministarstvu ekonomije i obučili ih o važnosti ovog koncepta. Shvatili su postulate cirkularne ekonomije ali nekoliko meseci kasnije više nisu obavljali te poslove. Smatram da česte promene na vlasti koče uspešnu implementaciju novih ideja. Verujem da je vrlo bitno da u svakom ministarstvu imamo stručnjake za CE s obzirom na to da ovaj krug zahteva multidisciplinarni pristup: zaštita životne sredine, finansije, ekonomija… Možda bi bilo previše ambiciozno da očekujemo odeljak u svakom ministarstvu ali bilo bi dobro kada bismo dobili priliku da imamo jednog ili dva insajdera koji bi usmeravali politike u skladu sa načelima cirkularne ekonomije.

Po završetku master studija u oblasti menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa, Izabel Ajras je učestvovala u mnogobrojnim aktivnostima na frontu očuvanja našeg prirodnog okruženja i borbe protiv klimatskih promena kojima je pomogla državama na različitim kontinentima (Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija). Trenutno radi kao savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, a u našoj zemlji učestvuje i u drugim zelenim projektima poput Climate-KIC i Akademije za cirkularnu ekonomiju.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, od 28. do 31. stranice

Konstituisana Grupacija za pčelarstvo u Privrednoj komori Vojvodine

19.12.2018

U Privrednoj komori Vojvodine (PKV), u okviru Udruženja poljoprivrede, konstituisana je Grupacija za pčelarstvo, gde su verifikovani mandati 12 članova, koliko ova Grupacija broji. Za predsednika Grupacije izabran je Radomir Vlačo, pčelar iz Sečnja, a za zamenika predsednika prof. dr Nada Plavša, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu.

Na sednici Grupacije je konstatovano da proizvodnja meda u svetu ima tendenciju rasta, što je svakako povoljno sa stanovišta ovog biznisa. Ukazano je da pet najvećih svetskih proizvođača meda apsolutno dominira i daje skoro 60 odsto ukupne svetske proizvodnje. Daleko najveći proizvođač je Kina koja daje više od trećine ukupne svetske proizvodnje. Međunarodni promet meda veoma je intenzivan i ostvaruje tendenciju značajnog rasta. Od ukupne svetske proizvodnje u međunarodni promet dospeva skoro 40 odsto meda. Vrednost svetskog izvoza premašuje dve milijarde evra. Pet zemalja dominiraju u svetskom izvozu i daju trećinu ukupnog svetskog izvoza.

„Ubedljivo najveći izvoznik ujedno je i najveći proizvođač – Kina, koja daje skoro 20 odsto ukupnog svetskog izvoza. Najveći evropski izvoznik meda je Ukrajina. Najveći svetski uvoznik meda je SAD, koja apsorbuje skoro trećinu ukupnog uvoza. Regionalno posmatrano najveći uvoznik je Evropska unija. Najveći potrošači meda u svetu su Kina, SAD i Turska. Za Evropu je karakteristično da ima veću potrošnju od proizvodnje, odnosno da je deficitarna u kvalitetnom medu, što predstavlja dobru šansu za izvoz meda iz Republike Srbije“, rekao je prof. dr Branislav Vlahović, sa Poljoprivrednog fakulteta, UNS, koji je na sednici govorio o aktuelnoj situaciji na tržištu meda, proizvodnji, prometu kao i uvozu i izvozu meda.

Tom prilikom, usvojen je Poslovnik o radu, kojim se uređuje način rada Grupacije, kao i prava i obaveze članova. Poslovi i zadaci Grupacije biće razmatranje i rešavanje pitanja od značaja za unapređenje poslovanja ove delatnosti. U svom radu, Grupacija će sarađivati sa resornim ministarstvima, pokrajinskim institucijama i Privrednom komorom Srbije.

„Medarstvo predstavlja značajnu delatnost u RS koja ima nešto preko milion registrovanih košnica, odnosno 9.648 registrovanih proizvođača sa 229 pčelarskih organizacija. Proizvodnja meda prosečno iznosi nešto preko osam hiljada tona, sa blagom tendencijom rasta. Izvoz meda iz RS na nivou je od oko tri hiljade tona, i takođe, ostvaruje tendenciju blagog porasta. Vrednost izvoza iznosi blizu 9 miliona evra. Izvoz se ostvaruje u 25 zemalja sveta“ rekao je Vlahović.

Dodao je da se najveći izvoz ostvaruje u Italiju, koja je, prema njegovim rečima, apsorbovala skoro trećinu meda iz RS, što vrednosno čini 2,8 miliona evra.

„Uvoz je više nego skroman i iznosi svega 70 tona što je vrednosno nešto ispod 400 hiljada evra“, rekao je on i istakao da perspektiva porasta proizvodnje i izvoza meda svakako postoji.

„Podrška države u ovom sektoru je na dosta značajnom nivou. Međutim, jedan od osnovnih problema jeste prekomerno zagađivanje prilikom tretiranja useva što se odražava na uginuće pčela i na sam kvalitet meda. Jedan od limitirajućih činilaca rasta proizvodnje je još uvek dosta nestabilno tržište, niska potrošnja, odsustvo navika u potrošnji meda i veliki deo ‘falsifikovanog’ meda“, naglasio je Vlahović.

Sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak obavestila je na sednici članove Grupacije da u narednom periodu treba da se uradi Program rada Grupacije za pčelarstvo PKV. U diskusiji u kojoj su učestvovali svi prisutni članovi Grupacije, razmatrana su pitanja od interesa za Grupaciju.

Sednici su, pored članova Grupacije, prisustvovali i Mladen Petković ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Srđan Grubač i Vidosava Žutić stručni saradnici u Udruženju poljoprivrede PKV.

Trajno zbrinuto 100 tona opasnog hemijskog otpada iz FAK Loznica

19.12.2018

IMG_20181218_121827_030-00000002 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Višedecenijski problem opasnog otpada koji se nalazio u prostoru Fabrike autotraktorskih kočnica – FAK u Loznici je rešen, rekao je juče ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prilikom obilaska pogona ove fabrike.

Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Vlade Republike Srbije i u saradnji sa lokalnom samoupravom Loznice, realizovalo je uklanjanje i trajno zbrinjavanje 100 tona opasnog hemijskog otpada iz FAK Loznica, i time preduzelo još jedan korak u rešavanju problema istorijskog otpada, jednog od najznačajnijih pitanja u zaštiti životne sredine Srbije.

– Loznica je jedno od potencijalno najugroženijih mesta u Srbiji zbog zaostalog istorijskog otpada. Ovde nisam došao da bih pričao šta bi trebalo da se uradi, nego da vam kažem šta smo uradili: Iz fabrike FAK je izmešteno 90 tona opasnog otpada, a još 10 tona komunalnog otpada je spremno za uklanjanje, čime smo očistili još jednu od više desetina lokacija u Srbiji na kojima se nalazi istorijski otpad.

Pitanje zaostalog istorijskog otpada preduzeća koja su u restruktuiranju ili procesu privatizacije je jedno od prioriteta u radu Ministarstva, i mi ćemo nastaviti time da se bavimo“, rekao je ministar Trivan i dodao da bi se trajno rešili zaostalog opasnog otpada, potrebni su novac i svest. Pravimo planove, i što bude više novca, mi ćemo brže i efikasnije rešavati ovo pitanje, ali uz neophodnu saradnju i podršku lokalnih samouprava.

Za uspešno rešavanje problema istorijskog otpada neophodna je saradnja i agilnost i zainteresovanost lokalnih samouprava. S obzirom da Srbija sledeće godine ulazi u period investiranja, pitanje raspolaganja projektno-tehničkom dokumentacijom biće ključno za rešavanje problema u životnoj sredini lokalnih zajednica.

Ministarstvo će pružiti punu podršku opštinama kao što je Loznica koje su pokazale zainteresovanost i volju za njihovo rešavanje, u skladu sa raspoloživim resursima, dok opštinama koje nisu zainteresovane i ne angažuju se na izradi projektne dokumentacije pomagaćemo kasnije, kada se steknu uslovi, naglasio je ministar.

Kako je objasnio dr Slobodan Tošović, savetnik ministra, opasni otpad uklonjen iz FAK Loznica koji se sastoji iz cijanidnih soli, izmeren je, upakovan shodno propisima, i izmešten od strane ovlašćenog operatera radi izvoza u Austriju, gde će biti duboko zakopan u rudniku soli. Pored FAK, sa lokacije u prostoru kompanije „Viskoza“ u Loznici upakovano je i spreman za transport opasni otpad u količini od oko jedne tone.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović izrazio je zadovoljstvo zbog rešenog značajnog ekološkog pitanja za građane Loznice, i najavio dalje angažovanje lokalne samouprave ovog grada na stvaranju boljih i zdraviji uslova života za njegove žitelje.

Nakon obilaska lokacije u FAK Loznica gde je uklonjen opasni otpad, ministar Trivan i gradonačelnik Petrović održali su sastanak gde su se dogovorili o zajedničkoj saradnji na rešavanju drugih značajnih ekoloških pitanja ovog grada, kao što su: uklanjanje preostalih količina zaostalog otpada, upravljanje otpadom i prerada otpadnih komunalnih voda, koje će Ministarstvo podržati. Loznica je već od danas čistiji grad, zaključeno je.

Milisav Pajević

Obeleženo 140 godina zaštite Biogradske gore

19.12.2018

Akademija-1 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore organizovalo je Svečanu akademiju u Centru za kulturu u Kolašinu, 14. decembra povodom obeležavanja 140 godina zaštite Biogradske gore (1878 – 2018).

Svečanom akademijom ukazano je na važnost prvog zaštićenog područja u Evropi, „Knjaževog zabrana“, nastalog na području današnjeg Nacionalnog parka Biogradska gora, kao i na značaj početaka institucionalne zaštite prirode u Crnoj Gori i razvoj nacionalnih parkova od njihovih osnivanja do danas.

U okviru programa Svečane akademije govorili su: predsednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović, ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović, ministar kulture Aleksandar Bogdanović, predsjednik Opštine Kolašin Milosav Bato Bulatović, princ Nikola Petrović Njegoš, dekan Filozofskog fakulteta Goran Barović i direktor JPNPCG Elvir Klica.

– JPNPCGje osnovano sa ciljem zaštite, unapređenja i promocije prirodnih i radom stvorenih vrednosti u parkovima. Obeležavanjem današnjeg jubileja potvrđujemo da nam je zaštita koju nam je Knjaz Nikola ostavio u amanet –prioritet. Uvereni da NP Biogradska gora zaslužuje da se nađe na UNESKO listi, u ovoj godini smo uz pomoć naše ambasadorke u Parizu, predali komitetu Tentativnu listu, koju je JPNPCG u tom procesu izradilo za NP Biogradsku goru. U 2019. godini planirano je da se pristupi realizaciji nominacije, istakao je u svom obraćanju direktor JPNPCG Elvir Klica.

Takođe, je napomenuo da će tragom dosadašnjih istraživanja i postojeće dokumentacije težiti, zajedno sa Vladom Crne Gore, domaćom i međunarodnom akademskom zajednicom, najoptimalnijem tehničkom i ekološki prihvatljivom rešenju za zaštitu Biogradskog jezera kao jednog od najvećih i najlepših crnogorskih dragulja, a koje je kao i većina ledničkih jezera u Evropi potencijalno ugroženo.

Zatim se zahvalio dinastiji Petrović, zaštitarima Biogradske gore, svim upravljačima i zaposlenim u prethodnim decenijama, kao i stanovnicima Kolašina, Mojkovca i Berana na očuvanju ovog nacionalnog parka.

Milisav Pajević

Projekat sakupljanja i prerade otpadnih voda u Nišu

19.12.2018

U Gradskoj kući u Nišu održan je sastanak sa predstavnicima Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine na temu sporvođenja projekta sakupljanja i prerade otpadnih voda u Nišu.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je istakao da je ovaj projekat od izuzetne važnosti za grad i građane Niša i da je do sada za potrebe izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda izvršena eksproprijacija oko 500 parcela od ukupno nešto više od 600 parcela na čijem zemljištu će biti postrojenje.

Кada postrojenje bude završeno povećaće se kapaciteti za prečišćavanje otpadnih voda i više od 20 000 tona mulja biće uklonjeno iz Nišave.

Projekat u Nišu obuhvata šest značajnih infrastrukturnih komponenti, čija je procenjena vrednost preko 50 miliona evra, sa preko 35 kilometara gradske kanalizacione mreže, kao i prečišćavanje otpadnih voda iz sistema za vodosnabdevanje.

Razvoj neophodne infrastrukture u oblasti upravljanja vodama u Nišu omogućila je Švedska, najveći bilateralni donator Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a predstavnici državne Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) ocenili su da se proces pribavljanja tehničke dokumentacije odvija na zavidnom nivou.

Prema zvaničnim podacima Srbija prečišćava oko osam odsto komunalnih otpadnih voda.

Do 2041. godine, treba da se u potpunosti usaglasimo sa evropskim standardima za ovu oblast i izgradimo 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda.

Projekat sakupljanja i prerade otpadnih voda u Nišu biće jedan od prvih na ovim prostorima.

Milisav Pajević

Kompanija Kontinetal pravi automobilske gume od maslačka

18.12.2018

Kada je kompanija Kontinental 2014. godine predstavila prve probne gume koje su izrađene od inovativnog materijala tkz. Taraxagum (ime koje dolazi od botaničnog naziva za maslačak (taraxacum) mislilo se da je to samo još jedna istraživačka ideja kompanije.

Danas, četiri godine kasnije, u Anklami na severoistoku Nemačke, na 30.000 kvadratnih metara smeštena je laboratorija i razvojni centar za proizvodnju automobilskih guma dobijenih od ruskog maslačka. Ruski maslačak moze biti uzgajan na prethodno nekorišćenim površinama u regionima sa umerenom temperaturom širom Evrope, što je takođe u blizini fabrika Kontinetala. To je dobar način da se skrati transport i smanji uticaj na okolinu.

Cilj ovog istraživanja je da se nađe alternativa dosadašnjem izvoru koji se koristio a to je drveće kaučukovac iz Tropskih šuma. U slučaju pozitivnih rezultata, planirano je da se u narednih deset godina maslačak uvede u serijsku proizvodnju kako bi povećao potrebu za prirodnim gumama proizvedenim upravo od ove biljke.

„Veoma smo ponosni na ovaj projekta. Kontinental je prvi proizvođač guma na svetu koji se odlučio na ovako veliku investiciju u industriju gume od maslačka. Ovu biljku vidimo kao važnu alternativu koja je komplementarna standardnom prirodnom kaučuku. To će nam omogućiti da zadovoljimo sve veću globalnu potražnju za gumama proizvedenim na ekološki prihvatljiv i pouzdan način”, rekao je Nikolai Setzer, član izvršnog odbora Kontinentala i šef odseka za proizvodnju guma.

Kontinental je napravio jedan važan korak ka postizanju dugoročnog cilja, da proizvodnju guma učini održivijom i nezavisnom od tradicionalnih sirovina.

Guma od maslačka je 2014. godine dobila prestižnu nagradu za očuvanje okoline i ekonomiju GreenTec.

“Crnogorski pršut” – novi zaštićen proizvod u Crnoj Gori

18.12.2018

Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

„Crnogorski pršut“ novi je, peti po redu, zaštićeni proizvod u Crnoj Gori, a proceduru zaštite naziva ovog proizvoda geografskom oznakom inicirali su kod Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja proizvođači pršute sa Cetinja, okupljeni u „Udruženje crnogorski pršut“, u kome su preduzeća: Zrnožit, Martex, Interproduct, Monstate, SNJ Gornič, DDR commerce, Mianja, Nani prom.

Prirodno okruženje, klimatski uslovi u regionu proizvodnje, duga tradicija proizvodnje i dobra reputacija ovog proizvoda, koja prevazilazi granice regiona proizvodnje, ali i Crne Gore, osnova su zaštitu „Crnogorskog pršuta“ kao specifičnog i autentičnog proizvoda.

Uticaj geografskog okruženja, klime, ali i umeća u primjni posebne, vekovima primenjivane recepture u proizvodnji, zaslužni su što je crnogorska pršuta cenjena među potrošačima, posebno turistima koji posjećuju Crnu Goru.

Naselja iz regiona proizvodnje „Crnogorskog pršuta“, nalaze se u granicama Stare Crne Gore, a u okviru postojećih administrativnih granica opština Cetinje, Nikšić, Danilovgrad, Podgorica i Bar.

Nadmorska visina u regionu proizvodnje varira od 500 do 1.500 metara. Region proizvodnje se, zahvaljujući blizini mora i Skadarskog jezera, odlikuje umereno – kontinentalnom klimom, sa sušnim i toplim letima i umjereno hladnim zimama.

Prema Proizvođačkoj specifikaciji, dokumentu koji je osnova za zaštitu proizvoda, „Crnogorski pršut“ je trajni suvomesnati proizvod dobijen od buta svinja, suvo soljen i hladno dimljen, pa podvrgnut procesima sušenja i zrenja. Proces proizvodnje „Crnogorskog pršuta“ traje najmanje godinu dana.

Pored modernizacije proizvodnih pogona, primjena tradicionalnog postupka proizvodnje, bez bilo kakvih dodataka osim morske soli, uz proces dimljenja sagorijevanjem isključivo bukovog drveta, rezultira proizvodom koji ima prepoznatljiv miris, teksturu i bogastvo ukusa.

Za članove udruženja proizvođača registracija oznake značiće benefit u dijelu ostvarivanja dodate vrijednosti na tržištu, mogućnost bolje valorizacije, kako kroz rastuću turističku potrošnju u Crnoj Gori, tako i kroz rast i sada značajnog izvoza.

Novi zaštićen proizvod novi je iskorak Crne Gore u oblasti politike kvaliteta, unapređenja pozicije domaćih proizvođača i stvaranja pretpostavki za otvaranje novih radnih mesta i dinamičniji razvoj lokalne i cele crnogorske ekonomije.

Podsećamo da su tokom protekle dvije godine, zaštićena četiri proizvoda: „Njeguški pršut“, „Pljevaljski sir“, „Crnogorski goveđi pršut“ i „Crnogorska stelja“. U proceduri su zahtevi udruženja proizvođača za zaštitu durmitorskog skorupa i kolašinskog lisnatog sira. Očekuje se i otpočinjanje procedure zaštite meda i maslinovog ulja.

Milisav Pajević

1...974975976...1,672 Page 975 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM