Činjenica je da ljudska vrsta Zemlju uzima zdravo za gotovo, kao da bilo kog trenutka možemo da se pokupimo i zaputimo na Mars! Ali avaj… Puste želje, pusti snovi. Za sada nemamo drugu mogućnost i osuđeni smo na ovo kopno pod nama – mada bi bilo pravičnije reći da je ono osuđeno na nas.

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima… Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti.

Izdvojila sam nekoliko primera našeg “Izvini, Zemljo, trebaš nam!”.

Ganci grade puteve od plastičnih kesa

Godina 2018. je bila prekretnica u odnosu ljudi prema plastici – od besomučnog trošenja plastične ambalaže odmakli smo se ka otkrivanju njenih mnogobrojnih alternativa, ali i modela ponovne upotrebe. U Srbiji je u svrhu smanjenja zagađenja plastikom bila uvedena naplata kesa, a Ganci su bili nešto kreativniji u iznalaženju rešenja za problem ove vrste otpada.

Plastične vreće u Gani doživljavaju reinkarnaciju i pretvaraju se u – put.

Inženjer Nelson Boateng je razvio asfalt od plastičnog smeća. Zabrana kesa u njegovoj domovini i rastuća zabrinutost zbog zagađenja otpadom poslužile su mu kao podstrek za ovaj pronalazak.

Mašinu za reciklažu Boateng je napravio od starog metala, električnih žica i motora. Samo 2 odsto smeća u Gani se reciklira, pa on svojim asfaltom popločava put ka održivijom budućnosti ove afričke zemlje.

Boatengova gradivna mešavina za “asfaltiranje” sadrži plastiku i pesak u odnosu 60:40. Zahvaljujući njegovoj kompaniji Nelplast, brda otpada postaju mreže za povezivanje Ganaca, a Afrika – čistija.

Nagrade za nekorišćenje auta u Bolonji: Besplatno pivo, sladoled i popust na odeću

Stanovnici italijanskog grada Bolonja su u prilici da za pešačenje, vožnju bicikla i korišćenje javnog prevoza osvajaju poene koje mogu da zamene za sladoled, pivo ili karte za bioskop.

Aplikacija Bella Mossa (ital. dobro delo) je pronalazak urbaniste Marka Amadorija. Ona doprinosi suzbijanju zagađenja vazduha tako što podstiče građane da umesto volana automobila radije izaberu svoje noge, pedale ili kartu za autobus kako bi zauzvrat dobili različite proizvode i usluge lokalnih majstora koji su podržali ovu shemu.

Kada Bolonjci skinu aplikaciju na svoj telefon, ona prati njihovo kretanje pomoću GPS sistema.

Zahvaljujući „dobrom delu“, žitelji Bolonje mogu da štampaju fotografije uz popust ili da dobiju vaučere za kupovinu voća, uzmu besplatan svež hleb ili jedu u restoranima za 25 odsto umanjenu cenu, zaslade se sladoledom, obuku se u vintidž garderobu za manji račun ili „zarade“ 200 evra za električni bicikl…

Izduvni gasovi iz automobila negativno se odražavaju na kvalitet vazduha, stoga je bilo koja inicijativa koja će pružiti podstrek da se odreknemo svojih četvorotočkaša – poželjna, a pogotovo ako bi na naš tanjir, nakon vožnje bicikla, donela picu.

Alternativa pesticidima – patke!

Japanski poljoprivrednici “dresiraju” patke kako bi njima zamenili pesticide. Nakon završene obuke, ove ptice su istrenirane da pirinčana polja oslobađaju arhineprijatelja bogatog roda – hvataju i jedu insekte, a hrane se i korovskim biljkama i njihovim semenom. Šta ne jedu? Pirinač!

Osim što je to prirodna zamena za pesticide bolje rešenje za ljudsku potrošnju ove žitarice, ona istovremeno pomaže u zaštiti pirinča od tajfuna i oštrih vremenskih uslova, rezultuje prirodnom aeracijom koja povećava nutrijente kao što su kalijum-karbonat, azot i fosfor u plodu, smanjuje emisiju štetnog gasa metana i pruža patkama hranljivu ishranu.

Ovaj ekološki prihvatljiv pristup zaštiti biljaka od štetočina koriste države kao što su Japan, Južna Koreja, Kina, Bangladeš, Filipini, Tajland, Vijetnam i Iran, a posebno je koristan za poljoprivrednike koji žele da proizvode organski pirinač bez visokih troškova.

Cigla od urina

Suzan Lambert, studentkinja građevinarstva na Univerzitetu u Kejptaunu (Južnoafrička Republika), otkrila je prvu bio-ciglu napravljenu od ljudskog urina, što je signal za inovativnu promenu paradigme u procesu iskorišćavanja otpada, tvrdi njen Univerzitet.

Bio-cigle nastaju kroz prirodni proces koji se naziva taloženje mikrobnih karbonata. Profesor Dilon Randal pojednostavljeno je objasnio da se postupak ne razlikuje od procesa nastanka školjki.

Otkriće bio-cigli je dobra vest za naše okruženje, a loša za – globalno zagrevanje. S obzirom na to da se opeke od urina suše u kalupima na sobnoj temperaturi, njihovom masovnom proizvodnjom, umesto standardnih koje se peku na temperaturama od 1400 stepeni Celzijusa, značajno će se smanjiti emisije štetnih gasova. Čvrstoća cigle može da se prilagodi potrebama klijenta.

Čitava shema proizvodnje bio-cigli okončava se nultim otpadom uz dobijanje nekoliko korisnih proizvoda.

Tri prazne plastične flaše za nas predstavljaju smeće, a za Indonežane kartu za autobus!

Drugi najveći grad u Indoneziji, Surabaja, je u aprilu 2018. godine uveo novi način naplate karata za javni prevoz kako bi podstakao svoje stanovnike da recikliraju. Putnici koriste crvene autobuse u zamenu za plastiku.

Za deset plastičnih čaša ili do pet flaša, zavisno od veličine, mogu da se voze dva sata. Nakon sakupljanja otpada “zarađenog” od karata, on se prosleđuje u reciklažne centre. Novac koji se dobije od reciklera se troši za održavanje javnog prevoza i proširenje zelenih površina u gradu.

Indonezija je jedna od dva glavna krivca za zagađenje okeana plastikom, odmah iza Kine. Odsek za saobraćaj u Surabaji se nada da će kroz novouvedeni sistem naplate vožnje autobusom da podignu svest Indonežana o neophodnosti očuvanja planete Zemlje.

Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha

Još jedna zelena ideja od Italijana!

Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3 miliona novih sadnica do 2030. godine.

Gradske vlasti procenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Ona će na godišnjem nivou “upiti” dodatnih 5 miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strane Milana.

Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3 hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posledičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.

Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne železničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih dvorišta.

Kazna za lov na jelene: Zatvor i gledanje „Bambija“

U Diznijevom filmu iz 1942, snimljenom prema knjizi Feliksa Saltena, Bambijevo detinjstvo je bilo srećno, ispunjeno i bezbrižno sve dok mu lovci nisu ustrelili majku.

Kako bi naučio koliko je štete naneo prirodi, prateći sebične porive, i u nadi da će iskazati kajanje za svoje postupke, lovac Dejvid Beri iz američke savezne države Misuri, 6. decembra 2018. godine, osuđen je na godinu dana zatvora. Tokom izdržavanja kazne, barem jednom mesečno, Beri će morati da pogleda „Bambija“.

Lovac je jelene najčešće ubijao u gluvo noćno doba. Svrha njegovog krvavog pira nad životinjama bila je prodaja njihovih glava kao lovačkih trofeja. Njih bi odnosio sa sobom, a ostatak tela ostavljao da istrune u šumi. Veruje se da je glave koštao na stotine jelena. Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da je ovo jednom od najvećih lovokrađa u istoriji Misurija.

Većina nas je lekciju od Bambija naučila još u detinjstvu. Nadajmo se da će je Beri savladati barem kao odrastao čovek!

Jelena Kozbašić