Za preteranu buku u Novom Sadu nadležna Komunalna policija

11.01.2019

buka-1882691_960_720 — Foto: pixabay.com

Zbog glasne muzike ili zabave do jutra, po prijavi građana ponovo će na teren izlaziti Komunalna policija.

To je odlučeno na poslednjoj Skupštini Novog Sada 2018. godine.

Do nedavno, stanari su buku prijavljivali pismeno profesionalnom upravniku zgrada, posle čega je njegova dužnost bila da prekršioca odluke pouči da je to kažnjivo, a tek nakon toga i sačinjene službene beleške mogao je samo upravnik da se obrati Komunalnoj inspekciji.

– To je praktično paralisalo rad u dobrom delu komunalne policije i nas kao upravnika, jer je nemoguće tražiti od ljudi da se u tri ujutru u slučaju remećenja kućnog reda obraćaju pismeno, a još nakon toga sačinjavati beleške i prosleđivati. Tako da nas je ova odluka jako obradovala i mislim da će olakšati život i građanima, i nama i Komunalnoj policiji, kaže Radovan Oreščanin “Maior Domus”.

Osim upravnika stambene zajednice, stanari mogu da podnesu prijavu za narušavanje kućnog reda. Taj čin ne umanjuje odgovornost upravnika stambene zajednice, odnosno predsednika skupštine stanara, jer je i on u obavezi da sarađuje sa Gradskom upravom za Inspekcijske poslove.

– On je taj čovek koji treba da zna u stambenoj zgradi ko živi, ko narušava kućni red i da pruži pomoć i saradnju, u krajnjem slučaju nekim satima, večernjim, noćnim, i da otvori i omogući pristup i patroli Komunalne policije i utvrdi da li postoji narušavanje kućnog reda ili ne postoji, ističe Miroslav Laketić, načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove u Novom Sadu.

Izmenom te odluke, porodična slavlja mogla su da se odvijaju do jedan sat posle ponoći. Kako kaže naš sagovornik, među pozivima građana, ima i onih koji nisu u nadležnosti Komunalne policije.

– Nas su ljudi zvali za sve i svašta u stambenoj zgradi, pa imate tako i kad se deca igraju malo bučnije da je to narušen kućni red. Naravno da ljudi imaju pravo na svoj mir, mi to poštujemo i izlazimo i preduzimamo one mere koje treba, napominje Laketić.

Kazne za nepoštovanje kućnog reda za fizička lica su 10.000 dinara, preduzetnike 30.000, a za pravna lica 50.000 dinara.

Milisav Pajević

U Beču predstavljena nova panoramska ruta “Durmitorski prsten”

11.01.2019

U organizaciji Nacionalne turističke organizacije Crne Gore, turistička ponuda destinacije za predstojeću sezonu predstavljena je na međunarodnom sajmu turizma „Ferien 2019“ koji se održava od 10. do 13. januara u Beču.

Reč je o vodećem turističkom sajmu na austrijskom tržištu, na kojem svoju ponudu predstavlja preko 800 izlagača iz 70 zemalja, a koji pored profesionalaca iz svih sektora turističke industrije okuplja i veliki broj medijskih kuća i preko 150.000 posetilaca.

Među ostalim novitetima predstavljena je i nova panoramska ruta “Durmitorski prsten”, koja podrazumeva oko 80 kilometara označenog puta kroz Nacionalni park Durmitor i Park prirode Piva, a namenjena je turistima koji žele samostalno istraživati Crnu Goru, bilo automobilom, motorom ili kamp prikolicom, uz mogućnost da se informišu o znamenitostima na putu, putem audio vodiča za telefone, sa GPS-om.

Takođe, sajam u Beču bio je prilika da promocija najstarije turističke manifestacije u zemlji i jedne od najprepoznatljivijih u regionu, jubilarnog 50. “Praznika mimoze” počne upravo iz ovog grada, defileom preko 40 učesnika karavana u samom centru grada, kao i prisustvom mažoretki na štandu Crne Gore, u organizaciji TO Herceg Novi, u saradnji sa Herceg Festom i Opštinom Herceg Novi.

Milisav Pajević

Doneto rešenje o zabrani radova na izgradnji cevovoda za mini-hidroelektranu u Rakiti

11.01.2019

Građevinska inspekcija donela je rešenje o zabrani radova na izgradnji cevovoda za mini-hidroelektranu u Rakiti i radovi ne mogu biti nastavljeni dok se ne otklone nedostaci koji su pronađeni, pišu Južne vesti.

Kako navode, izvođači radova kažu da će se žaliti drugostepenom organu, jer smatraju da nalaz nije osnovan.

Korodirane cevi, nepostojanje betonske i peščane obloge na delu cevovoda, te neizvršeno geodetsko snimanje terena, nedostaci su, navodi list, koje je opštinski građevinski inspektor Vladan Savić pronašao 28. decembra prilikom vanrednog inspekcijskog nadzora, a na osnovu prijave koje je podneta opštinskoj građevinskoj inspekciji u Babušnici.

Na osnovu nalaza sa terena, dodaju, inspektor je doneo rešenje po kojem se radovi stopiraju.

– Izvršeni radovi i građevinski proizvodi ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, stoji u rešenju.

Izvođaču radova je, kako piše sajt, naloženo da otkloni sve utvrđene nedostatke, i dok to ne učini, kaže se, neće moći da nastavi sa radovima na postavljanju cevi za mini-hidroelektranu.

Milisav Pajević

Predstavljena turistička ponuda Srbije na Međunarodnom sajmu turizma „Ferien“ u Beču

10.01.2019

Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Vojvodine (PKV) predvode privrednu delegaciju iz Republike Srbije od blizu 20 privrednih subjekata, koji zajedno predstavljaju turističku ponudu Srbije, na Međunarodnom sajmu turizma „Ferien“ u Beču. Ovaj sajam je od brojnih turističkih sajmova koji se organizuju u Austriji, a najveći je tog tipa. Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma je Republika Indonezija.

Nakon svečanog otvaranja Sajma, sekretar Udruženja usluga PKV Branislav Mamić istakao je da su, kako kaže, osnovna želja, ideja i namera aktivnosti PKV, u saradnji sa PKS, da se srpsko turističko tržište, odnosno svi turistički proizvodi Vojvodine i cele Srbije, približe budućim gostima iz Zapadne Evrope.

Da je učešće Republike Srbije na ovogodišnjem Sajmu od velike važnosti, istakla je i Nada Knežević, direktor predstavništva PKS u Austriji podsetivši da je 2011. godine, nakon petogodišnje pauze, na ovom Sajmu izlagala Turistička organizacija Grada Beograda. „Izuzetno je veliki broj austrijskih privrednika koji posluju u Srbiji, a u poslednje vreme imamo izuzetan priliv srpskih kompanija koje se pojavljuju na austrijskom tržištu. Smatram da svaka popularizacija srpskog turizma na austrijskom tržištu, može biti samo pozitivna“, rekla je ona.

Viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV Dragica Samardžić podsetila je da je učešće na Sajmu, drugi korak PKV ka proširenju saradnje sa Austrijom.

„PKV je prošle godine učestvovala na manifestaciji ‘Dani Vojvodine u Beču’, gde se predstavljala turistička ponuda Vojvodine. Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević posetio je Privrednu komoru Beča, gde su uspostavljeni kontakti sa željom da se predstave konkretni turistički programi, a Sajam turizma u Beču je manifestacija koja tome sigurno može da doprinese“, rekla je Samardžić i dodala da PKV u svojim aktivnostima daje veliki značaj regionalnoj saradnji, ta da je do sada uspostavljena saradnja sa zemljama u okruženju – Hrvatskom, Rumunijom, Republikom Srpskom, Slovenijom, Bugarskom, Grčkom, Mađarskom, a sada i sa Austrijom.

Kako zbog blizine, ekonomske mogućnosti austrijskih stanovnika, tako i zbog kulturno-istorijskog nasleđa, predstavnici turističke ponude naše zemlje složni su u tome da je Austrija interesantno tržište za Srbiju.

„Ovo je naš prvi nastup na ovakvom sajmu, pod pokroviteljstvom PKV, i nadam se da ćemo ovde uspostaviti nove kontakte i videti kako možemo najbolje da se pozicioniramo i dopremo do ovdašnjih klijenata“, rekla je Maja Jenei iz Turističke agencije „Vojvodinašume-Turist“, u okviru JP „Vojvodinašume“, specijalizovane za specifične oblike turizma – lovni i ekoturizam.

Republiku Srbiju na Sajmu turizma u Beču predstavljaju Turistička organizacija Vojvodine, Turistička organizacija Niš, Turistička agencija „Experience pro travel-Serbia“ iz Beograda, Vinski putevi Srbije, hotel „Premier Akva“ i Etno naselje „Vrdnička kula“ iz Vrdnika, Specijalna bolnica Sokobanja, Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Rusanda“, Specijalna bolnica „Čigota“, JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom „Apatin“, Turistička agencija „Magelan“ iz Novog Sada, Turistička agencija „Kompas“ (Kompas tourism&travel) iz Novog Sada, „Alfa trevel si“ (Alpha travel see) iz Subotice, Turistička agencija „Vojvodinašume-Turist“ iz Petrovaradina, hotel „Akvastar Denjub“ (Aquastar Danube) iz Kladova, hotel „Nevski“ iz Beograda, Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška banja“, „City car rent a car“ iz Beograda.

Na Međunarodnom sajmu turizma u Beču svoje ponude predstavlja oko 850 izlagača iz više od 80 zemalja, a sajam traje do nedelje, 13. januara 2019. godine.

Nedoumice obveznika u vezi sa rešenjima za naknadu za odvodnjavanje

10.01.2019

Кao što je javnost već upoznata, rešenja za naknadu za odvodnjavanje od prošle godine umesto Poreske uprave šalje JVP „Vode Vojvodine“.

Nova forma rešenja, odnosno prikaz novčanih obaveza na ime naknade za odvodnjavanje, kao i obaveštenje o stanju duga iz prethodnog perioda, izazvalo je mnogo nedoumica kod obveznika.

Najčešće postavljana pitanja odnose se na nedefinisan vremenski period u kojem je nastalo prethodno dugovanje, neažurne podatke preuzete iz Кatastra, kao i problem oko same dostave i uručenja rešenja.

Ovim putem JVP „Vode Vojvodine“ obaveštavaju javnost da se dug iz prethodnog perioda odnosi na period od 2013. do kraja 2016. godine, kada je obračun naknade radila Poreska uprava. Кamata koja je iskazana, obračunava se po zakonom propisanoj kamatnoj stopi. Preuzimanje baze podataka o vlasništvu iz RGZ-a je osnov po kojem su obveznici zaduženi.

U tačnost tih podataka nismo imali razloga da sumnjamo, a na netačnost nam je ukazano tek kada su obveznici počeli da ulažu žalbe. Naime, katastarske službe nisu ažurne u evidentiranju promena u vlasništvu, ili te promene nisu dostavljene JVP „Vode Vojvodine“, navedeno je u saopštenju.

Lično preuzimanje rešenja striktno je predviđeno zakonom, a rešenja uručuju poštari, na šta takođe ne možemo da utičemo.

Кako su JVP „Vode Vojvodine“ okrenute građanima i svesne problema koje rešavamo kako u hodu, tako i planski, svi raspoloživi resursi stavljeni su u funkciju rešavanja problema. Svaku primedbu smatraju dobronamernom i otvoreni su za svaku sugestiju upućenu kako od strane građana, tako i od strane institucija.

Napominjemo da će sve pristigle žalbe i prigovori biti razmotreni i rešeni po zakonu, a građane ovim putem još jednom molimo za strpljenje i razumevanje, stoji u saopštenju JVP „Vode Vojvodine“.

Milisav Pajević

Nije sve tako crno! Inspirativni i inovativni zeleni izumi u 2018. godini

10.01.2019

02-768x512 — Foto: Robin Voker, Univerzitet u Kejptaunu

Činjenica je da ljudska vrsta Zemlju uzima zdravo za gotovo, kao da bilo kog trenutka možemo da se pokupimo i zaputimo na Mars! Ali avaj… Puste želje, pusti snovi. Za sada nemamo drugu mogućnost i osuđeni smo na ovo kopno pod nama – mada bi bilo pravičnije reći da je ono osuđeno na nas.

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima… Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti.

Izdvojila sam nekoliko primera našeg “Izvini, Zemljo, trebaš nam!”.

Ganci grade puteve od plastičnih kesa

Godina 2018. je bila prekretnica u odnosu ljudi prema plastici – od besomučnog trošenja plastične ambalaže odmakli smo se ka otkrivanju njenih mnogobrojnih alternativa, ali i modela ponovne upotrebe. U Srbiji je u svrhu smanjenja zagađenja plastikom bila uvedena naplata kesa, a Ganci su bili nešto kreativniji u iznalaženju rešenja za problem ove vrste otpada.

Plastične vreće u Gani doživljavaju reinkarnaciju i pretvaraju se u – put.

Inženjer Nelson Boateng je razvio asfalt od plastičnog smeća. Zabrana kesa u njegovoj domovini i rastuća zabrinutost zbog zagađenja otpadom poslužile su mu kao podstrek za ovaj pronalazak.

Mašinu za reciklažu Boateng je napravio od starog metala, električnih žica i motora. Samo 2 odsto smeća u Gani se reciklira, pa on svojim asfaltom popločava put ka održivijom budućnosti ove afričke zemlje.

Boatengova gradivna mešavina za “asfaltiranje” sadrži plastiku i pesak u odnosu 60:40. Zahvaljujući njegovoj kompaniji Nelplast, brda otpada postaju mreže za povezivanje Ganaca, a Afrika – čistija.

Nagrade za nekorišćenje auta u Bolonji: Besplatno pivo, sladoled i popust na odeću

Stanovnici italijanskog grada Bolonja su u prilici da za pešačenje, vožnju bicikla i korišćenje javnog prevoza osvajaju poene koje mogu da zamene za sladoled, pivo ili karte za bioskop.

Aplikacija Bella Mossa (ital. dobro delo) je pronalazak urbaniste Marka Amadorija. Ona doprinosi suzbijanju zagađenja vazduha tako što podstiče građane da umesto volana automobila radije izaberu svoje noge, pedale ili kartu za autobus kako bi zauzvrat dobili različite proizvode i usluge lokalnih majstora koji su podržali ovu shemu.

Kada Bolonjci skinu aplikaciju na svoj telefon, ona prati njihovo kretanje pomoću GPS sistema.

Zahvaljujući „dobrom delu“, žitelji Bolonje mogu da štampaju fotografije uz popust ili da dobiju vaučere za kupovinu voća, uzmu besplatan svež hleb ili jedu u restoranima za 25 odsto umanjenu cenu, zaslade se sladoledom, obuku se u vintidž garderobu za manji račun ili „zarade“ 200 evra za električni bicikl…

Izduvni gasovi iz automobila negativno se odražavaju na kvalitet vazduha, stoga je bilo koja inicijativa koja će pružiti podstrek da se odreknemo svojih četvorotočkaša – poželjna, a pogotovo ako bi na naš tanjir, nakon vožnje bicikla, donela picu.

Alternativa pesticidima – patke!

Japanski poljoprivrednici “dresiraju” patke kako bi njima zamenili pesticide. Nakon završene obuke, ove ptice su istrenirane da pirinčana polja oslobađaju arhineprijatelja bogatog roda – hvataju i jedu insekte, a hrane se i korovskim biljkama i njihovim semenom. Šta ne jedu? Pirinač!

Osim što je to prirodna zamena za pesticide bolje rešenje za ljudsku potrošnju ove žitarice, ona istovremeno pomaže u zaštiti pirinča od tajfuna i oštrih vremenskih uslova, rezultuje prirodnom aeracijom koja povećava nutrijente kao što su kalijum-karbonat, azot i fosfor u plodu, smanjuje emisiju štetnog gasa metana i pruža patkama hranljivu ishranu.

Ovaj ekološki prihvatljiv pristup zaštiti biljaka od štetočina koriste države kao što su Japan, Južna Koreja, Kina, Bangladeš, Filipini, Tajland, Vijetnam i Iran, a posebno je koristan za poljoprivrednike koji žele da proizvode organski pirinač bez visokih troškova.

Cigla od urina

Suzan Lambert, studentkinja građevinarstva na Univerzitetu u Kejptaunu (Južnoafrička Republika), otkrila je prvu bio-ciglu napravljenu od ljudskog urina, što je signal za inovativnu promenu paradigme u procesu iskorišćavanja otpada, tvrdi njen Univerzitet.

Bio-cigle nastaju kroz prirodni proces koji se naziva taloženje mikrobnih karbonata. Profesor Dilon Randal pojednostavljeno je objasnio da se postupak ne razlikuje od procesa nastanka školjki.

Otkriće bio-cigli je dobra vest za naše okruženje, a loša za – globalno zagrevanje. S obzirom na to da se opeke od urina suše u kalupima na sobnoj temperaturi, njihovom masovnom proizvodnjom, umesto standardnih koje se peku na temperaturama od 1400 stepeni Celzijusa, značajno će se smanjiti emisije štetnih gasova. Čvrstoća cigle može da se prilagodi potrebama klijenta.

Čitava shema proizvodnje bio-cigli okončava se nultim otpadom uz dobijanje nekoliko korisnih proizvoda.

Tri prazne plastične flaše za nas predstavljaju smeće, a za Indonežane kartu za autobus!

Drugi najveći grad u Indoneziji, Surabaja, je u aprilu 2018. godine uveo novi način naplate karata za javni prevoz kako bi podstakao svoje stanovnike da recikliraju. Putnici koriste crvene autobuse u zamenu za plastiku.

Za deset plastičnih čaša ili do pet flaša, zavisno od veličine, mogu da se voze dva sata. Nakon sakupljanja otpada “zarađenog” od karata, on se prosleđuje u reciklažne centre. Novac koji se dobije od reciklera se troši za održavanje javnog prevoza i proširenje zelenih površina u gradu.

Indonezija je jedna od dva glavna krivca za zagađenje okeana plastikom, odmah iza Kine. Odsek za saobraćaj u Surabaji se nada da će kroz novouvedeni sistem naplate vožnje autobusom da podignu svest Indonežana o neophodnosti očuvanja planete Zemlje.

Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha

Još jedna zelena ideja od Italijana!

Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3 miliona novih sadnica do 2030. godine.

Gradske vlasti procenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Ona će na godišnjem nivou “upiti” dodatnih 5 miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strane Milana.

Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3 hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posledičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.

Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne železničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih dvorišta.

Kazna za lov na jelene: Zatvor i gledanje „Bambija“

U Diznijevom filmu iz 1942, snimljenom prema knjizi Feliksa Saltena, Bambijevo detinjstvo je bilo srećno, ispunjeno i bezbrižno sve dok mu lovci nisu ustrelili majku.

Kako bi naučio koliko je štete naneo prirodi, prateći sebične porive, i u nadi da će iskazati kajanje za svoje postupke, lovac Dejvid Beri iz američke savezne države Misuri, 6. decembra 2018. godine, osuđen je na godinu dana zatvora. Tokom izdržavanja kazne, barem jednom mesečno, Beri će morati da pogleda „Bambija“.

Lovac je jelene najčešće ubijao u gluvo noćno doba. Svrha njegovog krvavog pira nad životinjama bila je prodaja njihovih glava kao lovačkih trofeja. Njih bi odnosio sa sobom, a ostatak tela ostavljao da istrune u šumi. Veruje se da je glave koštao na stotine jelena. Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da je ovo jednom od najvećih lovokrađa u istoriji Misurija.

Većina nas je lekciju od Bambija naučila još u detinjstvu. Nadajmo se da će je Beri savladati barem kao odrastao čovek!

Jelena Kozbašić

Kina napravila značajne korake u zaštiti divljih životinja

10.01.2019

Tigar-1972731_960_720 — Foto: https://pixabay.com

U sibirskom parku tigrova u kineskom gradu Harbinu posetioci mogu da nauče nešto o životu ovih divljih životinja, kao i da piletinom hrane oko 20 tigrova koji šetaju po snegu.

Ali, iako je Kina napravila značajne korake u zaštiti divljih životinja poslednjih godina se, kod kapije parka nalazi se prodavnica koja prodaje piće sa kostima tigra koje naplaćuju oko 1.000 dolara po boci, preneo je Rojters.

Kina je uvela i potpunu zabranu upotrebe slonovače i napravila planove za otvaranje jednog od najvećih svetskih rezervata za divlje tigrove na severoistoku zemlje 2020.

Ali, ona ima i visokoprofitni biznis vezan za tigrove koji ugrožava ovu vrstu, kažu konzervatori.

U sibirskom parku tigrova, otvoreno se prodaje vino sa tigrovom kosti koje košta između 40 i 1.000 dolara.

Rukovodioci parka, zvaničnici i stručnjaci za očuvanje prirode kažu da parkovi tigrova gomilaju zalihe životinjske kože i kosti u zamrzivačima, sa ciljem da ih u budućnosti prodaju za medicinsku upotrebu.

Grupe konzervatora procenjuju da sada ima oko 6.500 tigrova na 200 mesta u Kini i oko 40 nosoroga.

Kineski mediji navode da tigrova kost može da dostigne između 720 i 1.300 dolara po kilogramu, na desetine hiljada dolara po životinji.

Svetski fond za divlji život veruje da u Kini ima oko 40 do 50 divljih tigrova, dok u svetu taj broj iznosi oko 3.900.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Elektronska platforma za upis hemikalija u Integralni Registar hemikalija (eIRH)

10.01.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine — Foto: Milisav Pajević

Elektronska platforma za upis hemikalija u Integralni Registar hemikalija (eIRH) počela je sa radom, a u okviru zakonske obaveze – upisa hemikalija u Registar hemikalija, podaci se mogu dostaviti i elektronskim putem preko portala irhportal.ekologija.gov.rs.

Uvođenje mogućnosti za elektronsko dostavljanje podataka za upis hemikalija u Registar hemikalija, preko e-platforme, ima za cilj da privrednim subjektima pojednostavi i pojeftini administrativne procedure, i tako doprinese bržem i lakšem ispunjavanju zakonskih obaveza, kao i da ubrza proveru dostavljenih podataka od strane nadležnog organa.

Da bi privredni subjekti i savetnici za hemikalije bili u mogućnosti da pristupe eIRH portalu, neophodno je da prethodno budu registrovani.

Obrazac za registraciju privrednog subjekata može se preuzeti na strani irhportal.ekologija.gov.rs/Account/RegistracijaKompanija.

Obrazac za registraciju savetnika za hemikalije može se preuzeti na strani irhportal.ekologija.gov.rs/Account/RegistracijaSavetnik.

Više informacija u vezi registracije privrednog subjekta i savetnika za hemikalije mogu se naći na strani „Najčešće postavljana pitanja“ irhportal.ekologija.gov.rs/Home/FAQ.

Uspostavljanje elektronske platforme za Integralni Registar hemikalija (eIRH) jedna je od aktivnosti u okviru projekta „Upravljanje rizikom od hemikalija u Srbiji“, koji Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi u saradnji sa Švedskom agencijom za hemikalije (KemI) i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Tradicionalni zimski popis ptica vodenih staništa

10.01.2019

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije od 10. do 30. januara sprovodi tradicionalni zimski popis ptica vodenih staništa.

Ova istraživačka akcija se u Jugoslaviji, odnosno Srbiji, sprovodi od 1982. godine. Više od 150 volontera-popisivača će u narednim danima obići reke, jezera, bare, ribnjake, kanale i slična vodena staništa u potrazi za pticama.

Ornitolozi i ljubitelji ptica lociraće i prebrojaće divlje patke, guske, labudove, barske koke, ždralove, čaplje, ronce, gnjurce, kormorane, galebove, šljuke i brojne druge vrste divljih ptica koje žive uz vodena staništa, poput ugroženog belorepana i crnog orla.

– Cilj ovogodišnjeg zimskog popisa ptica je obilazak celokupnih tokova naših najvećih reka poput Dunava, Save, Tise, Zapadne Morave i Drine. Prebrojavanje ptica na Dunavu ove, kao i ranijih godina, radiće se sa vode i sa kopna i to nam je najveći izazov. Ptice močvarice postaju sve ugroženije širom sveta, prvenstveno zbog gubitka staništa. Tokom januara one se uglavnom zadržavaju na određenim lokacijama i tada ih je najbolje probrojati.

Upoređivanjem sa brojnostima iz ranijih godina procenjuje se status populacija (rastu li, opadaju ili su stabilne) i ugroženost pojedinih vrsta. Na osnovu tih saznanja planira se zaštita najugroženijih vrsta i njihovih staništa. Zato nam je preko potrebna međunarodna saradnja u prikupljanju podataka i njihova razmena sa naučnom i stručnom zajednicom, objašnjava Marko Šćiban, koordinator popisa ptica iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pored evidentiranja vrsta i brojnosti uočenih ptica, istraživači će beležiti i slučajeve krivolova, stanje ekosistema, obala i šuma u priobalju reka i divlje deponije.

Učešće u zimskom popisu ptica odvija se na volonterskoj osnovi, a uspeh akcije zavisi od dobre volje i motivacije učesnika. Akcija je odlična prilika da se novi volonteri priključe, nauče da raspoznaju i popisuju ptice, i obiđu mnoge krajeve Srbije.

Nakon završenog popisa, svi podaci o zabeleženim i izbrojanim pticama u našoj zemlji biće prosleđeni u svetsku bazu podataka, u Biro za istraživanje vodenih ptica u Holandiju.

Milisav Pajević

Vazduh u šest gradova u Srbiji zagađeniji nego u Pekingu

10.01.2019

coal, ugalj, termoelektrana — Photo: Pixabay

Vazduh u šest gradova u Srbiji juče je u prepodnevnim satima bio je zagađeniji nego u Pekingu, preneo je Blic pozivajući se na aplikaciju Airvisual.

Za sajtu airvisual.com, može se naći lista gradova po indeksu zagađenosti, koja se ažurira gotovo iz minuta u minut.

Prema podacima, zabeleženim juče oko 15 sati, Sarajevo se našlo na petom mestu, sa indeksom 180, Skoplje na 14. mestu sa 151, Budimpešta na 15. mestu, sa indeksom 146, dok je Beograd sa indeksom 115, na 20. mestu.

Ranije juče, oko 10 sati, na toj listi Beograd je bio na 10. a Peking na 14. mestu. Glavni grad Kine sada je na 10. mestu sa indeksom 163.

Blic je preneo i podatke o zagađenosti sa sajta waqi.info (World Air Quality Index) prema kojima je juče Valjevo, sa indeksom kvaliteta vazduha od 382, na skali od šest nivoa, odnosno boja, bio u “veoma nezdravo”.

I na tom sajtu se podaci često ažuriraju, a prema poslednjim podacima, Valjevo ima indeks 169.

Po tim podacima, Sarajevo trenutno “prednjači” po zagađenosti u regionu sa indeksom 298.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da je nezahvalno da komentariše podatke drugih ustanova, i da može da govori samo o podacima domaćih institucija, odnosno te Agencije.

Takođe kaže da je tačno da je ove zime bilo prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu, i da ih je bilo i juče.

Dominiraju suspendovane čestice PM-10, koje su, ističe, boljka savremenog čovečanstva.

Širenju tih čestica u vazduhu naročito doprinose individualna ložišta, kao i saobraćaj, industrija.

Razlog celokupne situacije kada je kvalitet vazduha u pitanju je kaže to što se decenijama nije ulagalo u prevenciju aerozagađenja, modernizaciju infrastrukture, kao i energetsku efikasnost.

Sada se kaže više radi na tome.

– Vlada Republike Srbije je u novu Topionicu u Boru uložila 200 miliona evra, i praktično je zahvaljujući tome Bor otklonjen sa liste najzagađenjiih gradova, kaže Filip Radović za Tanjug.

Takođe, ukazuje i na to da Elektroprivreda Srbije ulaže značajna sredstva u projekte koji će se realizovati do 2025. godine, koji takođe imaju za cilj smanjenje aerozagađenja.

Kako kaže, resorno ministarstvo je za sledeću godinu planiralo pola milijarde dinara za lokalne samouprave kako bi modernizovale svoja elektroenergetska postrojenja, odnosno da ugase kotlarnice i pređu na nova sredstva grejanja.

Ministarstvo energetike kaže, sprema veliki budžetski fond, i radiće na podizanju koeficijenta energetske efikasnosti stambenih objekata.

– Radiće se i na tome da se zabrani uvoz vozila sa D3 motorima koji su najzagađujući faktor u saobraćaju, kaže Radović.

Izvor: Tanjug, Blic

Milisav Pajević

Maloprodajne cene goriva u Srbiji se smanjuju

10.01.2019

dizel gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (IADE-Michoko)

Prosečne maloprodajne cene goriva u Srbiji se smanjuju već mesec i po, i benzin i dizel su jeftiniji za oko osam dinara nego 1. decembra, rekao je Tanjugu generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

On navodi da to nije najveća razlika, jer smo najskuplje gorivo plaćali posle 1. novembra, te je razlika između te cene i današnje u proseku za 13 dinara niža kada je u pitanju benzin, a 11 dinara kada je reč o evrodizel.

Mićović kaže da je na pad cene goriva uticalo više faktora.

– Na cenu goriva pre svega utiču troškovi distrubitera. Oni se menjaju pod uticajem kursa stranih valuta s obzirom da se veliki deo derivata nafte ili sirove nafte uvozi, zatim ključnu ulogu igra cena sirove nafte na osnovu koje se formiraju cene u nabavci kod proizvođača goriva, transportni troškovi…, objašnjava Mićović.

Prema njegovim rečima, svi ti troškovi zajedno utiču na to kako će distributeri menjati cenu – na više ili na niže.

– U ovom slučaju naravno da je ključnu ulogu u smanjenju cena dao pad cene sirove nafte koji je u istom tom periodu, čak i nešto ranije, krenuo da se smanjuje, ukazao je Mićović.

Međutim, navodi da je već 17 dana, od 24. decembra, uspostavljen trend rasta cene sirove nafte, uz konstataciju da se bez obzira na to, cene goriva i dalje smanjuju.

Dodaje da cene određuje i tržište, a ne samo berzanske kotacije, te kaže da su distributeri ti koji jedni druge primoravaju da ponude najnižu moguću cenu u tom trenutku.

– Treba razvijati tržište, treba razvijati tržišnu konkurenciju, jer je najbolja zaštita potrošača zdrava tržišna konkurencija koja će u još većoj meri primoravati one koje snabdevaju tržište da ponude najpovoljnije i najkorektnije cene goriva, zaključio je Mićović.

Milisav Pajević

Ukradeno šest crnih palm kakadu papagaja iz privatnog zoološkog vrta kod Sombora

10.01.2019

Palm-cockatoo-1385663_960_720 — Foto: https://pixabay.com

Iz zoološkog vrta “Miki” u Kolutu ukradeno je šest crnih palm kakadu papagaja.

Reč je o izuzetno retkoj vrsti ptica.

Kako kaže vlasnik zoološkog vrta Milan Mirić, na tržištu ove ptice vrede oko 80.000 evra.

– Ja sam emotivno vezan za njih, ne računam koliko je to novaca. Jeste to bilo osam komada tih ptica i jeste to velika vrednost, ali ja to nikada nisam hteo prodati za novac, jer mi novac znači samo za to da moram kupiti nešto i platiti.

U pticama ne vidim novac, nego vidim trampu ili zamenu. Zamenio bih neke papagaje za isto toliko retke i meni drage ptice, kazao je Mirić.

Vlasnik jedinog privatnog zoološkog vrta na teritoriji grada Sombora prvi put se suočio sa lopovima.

– Za 30 godina koliko je registrovan zoološki vrt ovo je najgora stvar koja mi se mogla desiti. Imao sam puno neuspeha i pehova, ali sve je to bilo ukalkulisano u startu kada sam krenuo i računao sam na to. Ništa me ne može iznenaditi i demoralisati, ali ovo je najkrupnija i najgroznija stvar koja mi se mogla desiti za ovih 30 godina.

Vrlo je zagonetna ta situacija, jer ja ne napuštam ovo moje dvorište i ovde sam praktično 24 sata. Čudno je da tog momenta kada sam otišao na večeru neko me je pratio i odmah je ušao unutra i ukrao papagaje, izjavio je on.

Iz policije još nema zvaničnog saopštenja u vezi sa ovim događajem, a kako smo nezvanično saznali intenzivno se traga za počiniocima.

Izvor: RTV (Bojana Radovanović)

Milisav Pajević

Gradiće se ”Staparska gradina” na lokalitetu Staparska banja

09.01.2019

Staparska-banja-768x542 — Foto: Grad Užice

Grad Užice je u partnerstvu sa Gradom Tuzlom dobio oko 600.000 evra od Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji za sprovođenje projekta „Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim područjima od posebnog značaja –NEOLIFE“.

Ovaj projekat će se finansirati iz Programa prekogranične saradnje Srbija – BiH i planirano je da traje 18 meseci.

– Uspeli smo da obezbedimo zaista veliki iznos sredstava za razvoj lokacije Staparska banja.

Evropska unija je prepoznala ovaj projekat i podržala izgradnju replike neolitskog naselja ”Staparska gradina” na lokalitetu Staparska banja. Realizacijom ovog projekta otvara se potpuno nova dimenzija celog tog poteza jer dobijamo sadržaj od nacionalnog značaja, istakao je zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić.

Ovim projektom pored izgradnje replike neolitskog naselja koja uključuje sojenice, zemunice, neolitske peći, neolitsku kuhinju i radioničarski prostor nabaviće se i oprema za stalnu muzejsku postavku i uspostaviće se održiv sistem funkcionisanja naselja.

Milisav Pajević

JKP „Gradska čistoća” uklanjanja led sa beogradskih javnih površina

09.01.2019

Više od 450 komunalnih radnika i oko 120 vozila različite namene anagažovano je na odnošenju i deponovanju smeća, ali i na uklanjanju leda sa beogradskih javnih površina koje su u nadležnosti JKP „Gradska čistoća”, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Površine u nadležnosti „Gradske čistoće” obuhvataju pešačke zone, prilaze pešačkim prelazima, javna stepeništa, pasarele, podzemne prolaze i njihove prilaze i trotoare šire od pet metara.

Radnici JKP „Gradska čistoća” su pre padavina posuli so na javne površine što znatno olakšava ručno uklanjanje leda.

Ekipe „Čistoće” će nastaviti da rade na uklanjanju snega i leda sve dok za tim bude bilo potrebe, kako bi sugrađani mogli nesmetano da funkcionišu.

Iz ovog preduzeća podsećaju da su, prema propisanom komunalnom redu, vlasnici nepokretnosti u obavezi da uklanjaju sneg i led sa trotoara širine do pet metara koji se nalazi ispred stambenih zgrada, kuća i poslovnih prostorija.

Pored čišćenja snega i leda, ekipe „Čistoće” redovno obavljaju i osnovnu delatnost – odvoženje smeća sa teritorije Beograda.

Zbog otežanih uslova rada, proces pražnjenja sudova u pojedinim delovima grada je nešto sporiji i zato će ekipe „Čistoće” na terenu biti danonoćno i potruditi se da posao urade brzo i profesionalno, a ujedno apeluju na sugrađane da imaju strpljenja i razumevanja.

Milisav Pajević

Povećana “naelektrisanost” okeana – Meduze, pretnja po ekosistem i električnu mrežu

09.01.2019

animals-1846546_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li ste znali da su meduze naseljavale našu planetu i pre dinosaurusa? Iako nemaju kosti, te je nemoguće naći njihove fosile, naučnici su utvrdili da svetske okeane naseljavaju bar 500 miliona godina, ako ne i 700. Naučna spisateljica Džuli Bervald ih, iz tog razloga, naziva “duhovima iz rajskog vrta”.

Populacija meduza uspešno odoleva i klimatskim promenama i zagađenju – štaviše, broj ovih morskih stvorova u novonastalim okolnostima, koje se negativno odražavaju na većinu životinja, čak i raste. Topliji okeani, koji su posledica globalnog zagrevanja, predstavljaju odgovarajuću sredinu za njihovo razmnožavanje.

Povrh toga, meduzama je potrebno manje kiseonika nego ribama, a ovog gasa je, zbog zagađenja, u morima sve manje. Prekomerni ribolov, najčešće nezakonit, takođe remeti ravnotežu vodenih ekosistema. Smanjeni riblji fond negativno utiče i na ostatak lanca ishrane.

Povećanje populacije meduza predstavlja opasnost i za energetsko snabdevanje. Eksplozija broja meduza neretko izaziva gašenje delova električne mreže u Sjedinjenim Američkim Državama, Izraelu, Švedskoj, Škotskoj, Japanu i na Filipinima.

“Jedan japanski naučnik otkrio mi je da su prva pretnja po električni sistem u Japanu zemljotresi, a druga – meduze”, rekla je spisateljica Džuli Bervald.

Bervald smatra da iz porasta broja ovih žarnjaka treba da naučimo da brinemo o okeanima. “S obzirom na to da smo kopnena stvorenja, do sada nismo u dovoljnoj meri vodili računa o zdravlju voda. Smatrali smo da je okean toliko velik da nikada ne možemo da ga oštetimo. Poruka od meduza je da ipak možemo!”, zaključila je ona.

Pročitajte još:

Zbog ogromnog broja meduza zatvorene plaže u australijskoj državi Kvinslend

Jelena Kozbašić

EPS dobio energetsku dozvolu za izgradnju vetroparka u Kostolcu

09.01.2019

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio da je 31. decembra dobijena energetska dozvola za izgradnju vetroparka u Kostolcu, koji predstavlja najveći projekat u razvoju.

“Velika vest za EPS je da je poslednjeg dana prošle godine, dobijena energetska dozvola za izgradnju vetroparka u Kostolcu. Veoma smo srećni da se tako završila 2018. godina i očekujemo da će izgradnja tog vetroparka početi u trećem kvartalu 2019. godine.“ izjavio je Milorad Grčić.

Očekuje se da će u 2019. na mreži biti još gotovo 150 megavata iz energije vetra i da će EMS energiju primiti u sistem i obezbedi njenu punu stabilnost.

„Prethodnu godinu je obeležilo više od 200 megavata nove energije iz vetra. Tu mislim, pre svega, na projekte Čibuk i Alibunar, koji su nova energija Srbije. Tih 200 megavata se trenutno nalazi na mreži u probnom radu i sa nekih 100 do 150 megavata koje smo izgradili u prethodnim godinama iz obnovljivih izvora, danas mogu pozitivnim da ocenim to „prolazno vreme“. U Srbiji trenutno imamo izgrađeno više od 350 novih megavata iz obnovljivih izvora, što je veliki uspeh za našu zemlju“, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić.

„Želim da poručim da je energetski sistem Srbije potpuno stabilan i da je pred nama mirna godina u kojoj svi možemo da očekujemo apsolutnu sigurnost u snabdevanju svim ključnim energentima“, zaključio je ministar.

EPS je ispunio planove u 2018. i povećao proizvodnju struje za 1,2 odsto, a u 2019. planirano je da ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji bude uvećana za četiri odsto i iznosi ukupno 40 teravat časova.

1...966967968...1,673 Page 967 of 1,673

Ganci grade puteve od plastičnih kesa

Nagrade za nekorišćenje auta u Bolonji: Besplatno pivo, sladoled i popust na odeću

Alternativa pesticidima – patke!

Cigla od urina

Tri prazne plastične flaše za nas predstavljaju smeće, a za Indonežane kartu za autobus!

Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha

Kazna za lov na jelene: Zatvor i gledanje „Bambija“

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM