Crna Gora utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ugostiteljstvu

04.01.2019

CrnaGora turizam-3694783_960_720 — Foto: https://pixabay.com

Vlada Crne Gore utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ugostiteljstvu, kojim se dodatno preciziraju određena zakonska rešenja, sa posebnim akcentom na usaglašavanje materijalnih sa kaznenim odredbama i eliminisanje problema koji su se javljali u prekršajnom postupku.

Primenom ovog zakona, pored ostalog, obezbediće se efikasnije i kvalitetnije obavljanje delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva, povećanje hotelskog smeštaja, suzbijanje sive ekonomije i povećanje konkurentnosti.

Milisav Pajević

EU dogovorila smanjenje emisije CO2 do 2030.

04.01.2019

Pregovarači Evropske unije postigli su dogovor o smanjenju emisije ugljen-dioksida kod novih putničkih i lakih transportnih vozila do 2030. godine. Austrija je tako, kao predsedavajuća Saveta EU, suprotno strahovanjima ipak uspela da izdejstvuje kompromis. Dogovor je, međutim, sa mogo strana dočekan sa negodovanjem. Ekološki ativisti smatraju da ne ide dovoljno daleko, dok je za predstavnike automobilske industrije nerealan.

Prema dogovoru koji su kasno uveče 17. decembra postigli predstavnici Evropskog parlamenta i 28 zemalja članica, emisija CO2 kod novih putničkih vozila do 2030. godine mora biti smanjena za 37,5%, a kod transportnih 31%.

Evropska komisija prvobitno je predložila da stopa redukcije štetnih gasova bude 30% za oba tipa vozila, dok se Evropski parlament zalagao za smanjenje od 40%.

Željeni cilj biće izračunat na osnovu vrednosti emisije za 2021. godinu, pri čemu do 2025. godine treba da bude dostignut međustepenik od 15% redukcije emisije CO2 kako za putnička, tako i za dostavna kombi-vozila.

Evropski komesari zaduženi za energetska pitanja pozdravili su dogovor. Komesar za klimu i energetiku Migel Arias Kanete rekao je da je u pitanju “ambiciozan cilj” i ocenio da je “Evropa još jednom demonstrirala kako se Pariski sporazum i (zaključci) COP24 sprovode u delo”.

Komesar za energetsku uniju Maroš Šefčovič rekao je da je taj dogovor “kredibilan korak u realizaciji P ariskog klimatskog sporazuma, ali i novi odlučujući korak u zaštiti dugoročne konkurentnosti evropske industrije, pošto će podstaći ulaganja u proizvodnju novih vrednosti u EU, uključujući i baterije i druge ključne tehnologije”.

Put pregovaračkih strana do dogovora bio je ipak prilično trnovit, i to zbog velikih razmimoilaženja oko visine buduće redukcije emsije CO2 u izduvnim gasovima.

Karte je prva otvorila Nemačka, koja se izjasnila za 30%, koliko je predložila komisija. Nemačka vlada je tim minimalnim ustupkom očigladno pokušala da zaštiti veliki nemački automobilski sektor.

Neke države, poput Francuske i Holandije, borile su se za veće smanjenje.”Ovo je važan signal u našoj borbi protiv klimatskih promena”, ocenila je austrijska ministarka za održivi razvoj Elizabet Kestinger.

Austrija se prethodno, kao predsedavajuća Saveta EU, našla na meti kritike i političara i ekoloških aktivista, pošto početkom 2018. godine nije uspela da izdejstvuje takav dogovor.

Izvori iz EU tada su za EURACTIV rekli da je austrijsko predsedništvo između dve runde trostranih pregovora propustilo da promeni svoje predloge za kompromis i da postoji opasnost da ni do kraja godine ne bude postignuta saglasnost.

Te bojazni Beč je sada uspeo da razveje. Pregovarači su pronašli dovoljno zajedničkih imenitelja za dogovor o konačnim ciljevima, da se ograniči duplo merenje kod plug-in hibridnih električnih vozila (PHEV) i da se ugradi sistem koji će jamčiti da stvarna redukcija izduvnih gasova na putu odgovara i onoj na testiranju. PHEV su hibridna vozila sa baterijama koja se mogu dopunjavati preko priključka na spojašnji izvor električne energije.

Poslanici parlamenta EU tražili su i kažnjavanje proizvođača automobila koji ne ispune ciljeve, ali je taj zahtev tokom pregovora odbačen. Dogovorena pravila, pored toga, do 2028. godine neće važiti ni za proizvođače koji ne proizvode serijska vozila.

Sporazum sada još treba da potpišu poslanici Evropskog parlamenta i zemlje članice. Trenutno su u toku i razgovori o prvom pokušaju da se reguliše emisija CO2 kod teških transportnih vozila, ali je pod znakom pitanja da li će konačna saglasnost biti postignuta pre evropskih izbora u maju 2019. godine.

Nevladina organizacija Transport i životna sredina (Transport & Environment) pozdravila je dogovor, ali i upozorila da on nije dovoljan da bi se ispunili klimatski ciljevi za 2030. godinu, a kamoli ciljevi zacrtani Pariskim sporazumom o klimi.

Ta NVO je ocenila da za potrošače novi zakon znači da će “postojati mnogo veći izbor pristupačnih, štedljivih i električih modela vozila”, ali je izrazila i žaljenje zbog odbacivanja predloga parlamenta da se kažnjavaju proizvođači koji ne ponude vozila bez, ili sa minom štetnom emisijom.

Sa druge strane, Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) je dogovor samo “primilo k znanju” i izrazilo “ozbiljne sumnje u pogledu izuzetno izazovnih ciljeva vezanih za CO2”. To udruženje je u saopštenju navelo da cilj od 37,5% “možda zvuči prihvatljivo, ali je, imajući u vidu gde smo sada, potpuno nerealan”.

Realizacija ciljeva zahteva “znatno snažnije tržišno prihvatanje električnih i drugih vozila sa alternativnim pogonom nego što je trenutno moguće”, navela je ACEA i upozorila da će definisani ciljevi “delovati poput zemljotresa na radna mesta”.

Izvor: Euractiv.rs

Nadomak rešenja višedecenijskog problema zagađenog Velikog bačkog kanala

04.01.2019

Postrojenje za preradu otpadnih voda u Vrbasu jedan je od najskupljih projekata Evropske unije u Srbiji, a 2018. obeležila su prva testiranja i intenzivni radovi na završetku postrojenja.

Za opštinu Vrbas ovo je, pored izgradnje kanalizacije, najznačajniji projekat, jer predstavlja i korak bliže ka rešavanju višedecenijskog problema zagađenog Velikog bačkog kanala.

Za potrebe upravljanja postrojenjem opštine Kula i Vrbas oformile su zajedničko komunalno preduzeće, prvo ovakog tipa u Srbiji “Prečistač Vrbas-Kula-Vrbas”.

Kada prečistač u Vrbasu počne sa radom u punom kapacitetu, sve otpadne vode iz domaćinstava i industrije iz opština Vrbas-Kula usmeriće se ka postrojenju, tako će se zaustaviti zagađenje Velikog bačkog kanala.

Podsetimo da je prošle godine iz kanala izvađeno oko 155.000 kubnih metara nanosa. Potom je uređena obala kanala razastiranjem celog iskopanog materijala po okolnom terenu, izgrađeni su cevasti propusti na mestima uliva meliorativnih kanala, a izgrađena je i nova radno-inspekciona staza iskopom od oko 153.000 kubnih metara i nasipom od 21.000 kubnih metara zemljanog materijala.

Izvođači radova su VD „Zapadna Bačka“ doo Sombor i PTP „Dubrava“ doo Bajmok.

Pored sigurnog snabdevanja svih korisnika vodom, cilj ovih radova je i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda. Deonica kanala je uređena i pogodna za rekreativne aktivnosti građana, šetnju i sportski ribolov.

Revitalizacija Velikog bačkog kanala od Malog Stapara do Sombora, predstavlja nastavak radova na uređenju ovog kanala započetog 2014. godine.

U periodu od 2014. do 2017. na potezu od Vrbasa, kroz Kulu, Crvenku, Sivac, do Malog Stapara, Veliki bački kanal je u potpunosti rekonstruisan, uklonjeno oko 300.000 kubnih metara mulja, uređene su obale, formirane inspekcione staze.

Milisav Pajević

Zabranjena upotreba plastičnih kesa, stiropora i slamčica na Baliju

04.01.2019

bali-254077_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlasti u Indoneziji donele su odluku o zabrani korišćenja jednokratnih plastičnih proizvoda na popularnoj turističkoj destinaciji – ostrvu Baliju.

Na internet stranici televizijskog kanala Channel News Asia navedeno je da je guverner Balija Vajan Koster saopštio da se zabrana odnosi na plastične kese, stiropor i slamčice.

Koster je dodao da je cilj da se u 2019. količine plastike na ostrvu smanje za 70 posto.

“Proizvođači, distributeri, dobavljači, privredni subjekti i građani bi trebalo da okončaju korišćenje jednokratnih plastičnih proizvoda. Plastiku treba zameniti drugim materijalima”, smatra Koster.

Upozorio je da onima koji ne budu poštovali zabranu, neće biti obnovljene radne dozvole.

Zabrana je stupila na snagu, a vlasti su odobrile prelazni period od šest meseci.

Indonezija je prošle godine usvojila akcioni plan čiji je cilj do 2025. količinu otpada u okeanu smanji za 70 odsto.

Vlasti su za mere u okviru ovog plana obećale da izdvoje milijardu dolara u periodu od sedam godina.

Izvor: Nacionalna geografija

Kompanija Ziđin kupila Nevsun koja razvija projekat Čukaru peki u Boru

04.01.2019

Borizvazduha — Foto: Wikipedia/Bor030.net

Nevsun Resources Ltd. (“Nevsun”) i Zijin Mining Group Co. Ltd. (“Ziđin”) objavile su da je ponuda Ziđina za kupovinu svih emitovanih akcija i akcija u opticaju kompanije Nevsun po ceni od 6 kanadskih dolara po akciji bila uspešna.

Nevsun je vodeća kompanija srednjeg obima koja se bavi preradom teških metala, a u Srbiji posluje posredstvom kompanije Rakita eksplorejšn d.o.o. (Rakita Exploration d.o.o.) i trenutno sprovodi projekat Čukaru peki u Boru, nalazište bakra svetske klase u Srbiji, koje je od izuzetne vrednosti i potencijala za državu. Kompanija Nevsun upravlja i rudnikom Biša u Eritreji, koji se bavi proizvodnjom bakra i cinka.

Akcionari Nevsuna su prodali ukupno 276.820.575 akcija Nevsuna, što predstavlja oko 89,37% od ukupnog broja akcija kompanije. Ziđin je, putem svoje podružnice, preuzeo sve deponovane akcije, koje je platio 1.660.923.450 kanadskih dolara.

Čen Đinghe (Chen Jinghe), predsednik kompanije Ziđin, je izjavio: “Veoma smo zadovoljni što smo kupili Nevsun i nastavićemo da održavamo čvrsto opredeljenje kompanije u primeni bezbednih, efikasnih i održivih praksi u rudarstvu. Takođe ćemo raditi sa našim partnerima u Eritreji kako bismo dodatno produžili radni vek rudnika Biša i istražili nova ležišta. U okviru projekta Čukaru peki u Srbiji nameravamo brzo da razvijemo Gornju zonu i uvedemo je u proizvodnju što je pre moguće”.

Piter Kukijelski (Peter Kukielski), direktor Nevsuna, dodao je: “U ime Odbora direktora Nevsuna, želeo bih da se zahvalim našim akcionarima, partnerima i našem rukovodećem timu za ostvarivanje ovog izuzetnog ishoda za akcionare Nevsuna.”

Pored ovog, u skladu sa važećim kanadskim zakonima o hartijama od vrednosti, Ziđin je produžio period koji je na raspolaganju akcionarima Nevsuna da ponude svoje preostale akcije do krajnjeg roka koji ističe 7. januara 2019. godine.

Kompanija Ziđin je osnovana 1993. godine, sa sedištem u Fuđienu, u Kini, i vodeća je globalna rudarska kompanija specijalizovana za istraživanje i razvoj zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih sirovina. Kompanija upravlja širokim portfolijom, koji se prvenstveno sastoji od zlata, bakra, cinka i drugih metala kroz investicije u Kini i inostranstvu u više od devet zemalja. Kompanija je listirana na berzama u Šangaju i Hong Kongu sa tržišnom kapitalizacijom od približno 10 milijardi američkih dolara.

Dopunite se na Slaviji!

03.01.2019

Prvog marta 2018. godine su za goste srpske prestonice svečano otvorena vrata hotela „Hilton” Beograd. U okviru hotela na Slaviji nalazi se i savremena javna garaža prilagođena evropskim standardima. Četiri podzemne etaže raspolažu sa 282 parking mesta i dva punjača za elektromobile kapaciteta za četiri vozila.

„Hilton” je posao ugradnje punjača poverio beogradskom preduzeću „MT-KOMEX”, koje se u prošlosti već dokazalo kao odličan partner za kompanije odlučne da u svoje poslovanje, kroz podršku „prevoza na struju”, uključe i komponentu održivog razvoja. Prostorije lanca hotela „Hilton” su, od 1919. godine kada je osnovan u Dalasu, predstavljale kulise za mnogobrojne sastanke i poslovne dogovore, ali i za nastanak popularnog koktela Pinja kolada (San Huan, 1954).

Svoje ugostiteljske objekte „Hilton” je smestio u više od 85 zemalja na šest kontinenata te su za luksuz njihovih soba i apartmana ostali uskraćeni jedino foke, pingvini i kitovi sa Antarktika. Inženjeri „MT-KOMEX”-a uživaju poverenje srpskih javnih preduzeća i uspešnih privatnih kompanija, ali i uglednih svetskih korporacija. ABB, BMW, CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION, IKEA, Fronius, ProCredit banka, Propulzija, Triple Jump… ovo su samo neki od saradnika i klijenata, a lista se i dalje, neprestano širi.

U poslednjih sedam godina „MT-KOMEX” je postepeno dopunjavao i menjao svoju osnovnu delatnost, pa su zaposleni imali priliku da svoje višedecenijsko opsežno iskustvo iz oblasti mašinstva i zavarivanja obogate novim znanjima i veštinama, učestvujući u brojnim projektima izgradnje malih hidro, gasnih i solarnih elektrana.

Hvatajući korak sa savremenim tokovima, čelnici preduzeća odvažili su se i na aktivnosti podrške uvođenja električnih vozila na puteve Srbije i na razvoj primene njihovih punjača u trenucima kada je kretanje kroz srpske ulice u automobilu na električni pogon zvučalo kao naučna fantastika.

Zahvaljujući inženjerima „MT-KOMEX”, elektromobilnost je sada bliža našim građanima. Koliko bliža? Pa… na tek dva minuta vožnje od fontane na Slaviji u garaži hotela „Hilton” Beograd.

Inženjeri „MT-KOMEX”-a osposobljeni su da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom, javnim parkiralištima, pumpama, koridorima magistralnih puteva i autoputeva.

Gamu proizvoda možete pogledati na www.elektropunjaci.com.

Više informacija možete potražiti na:

www.elektropunjaci.com

info@mt-komex.co.rs

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, od 40. do 41. stranice.

Priredila: Jelena Kozbašić

Konkurs “Mladi eko-reporteri” otvoren do 1. februara

03.01.2019

Novi konkurs za međunarodni program „Mladi eko-reporteri“ otvoren je do 1. februara ove godine, nakon čega će nacionalni žiri izabrati najbolje i nagradiće prvoplasirane radove u svim uzrasnim kategorijama (11-14 godina, 15-18 godina i 19-25 godine) i svim kategorijama rada.

Učešće na konkursu imaju svi mladi od 11 do 25 godina.

Mladi eko-reporteri trebalo bi da istaknu probleme u životnoj sredini vezane za energetsku efikasnost, sa posebnim osvrtom na svoju lokalnu zajednicu i ukoliko je moguće daju rešenje za problem koji opisuju.

Konkurs se bavi pitanjima poput značaja uštede energije, obnovljivih izvora energije, potreba za očuvanjem prirodnih resursa, menjanjem ljudskih navika u cilju uštede energije i slično.

O međunarodnom programu Mladi eko-reporteri, kao i detaljno upustvo za pravljenje reportaža i propozicije takmičenja možete naći na stranici: http://feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri/

Program Mladi Eko-reporteri je intelektualno vlasništvo međunarodne Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini iz Kopenhagena.

Nacionalni operater programa u Srbiji je strukovno udruženje Ambasadori održivog razvoja i životne sredine.

Program Mladi eko-reporteri u Srbiji podržalo je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.

Pobednike nacionalnog konkursa očekuju nagrade i dalje internacionalno takmičenje sa ostalim Mladim eko-reporterima iz 35 zemalja širom sveta gde se sprovodi ovaj program.

Milisav Pajević

EPS: Maksimalna stabilnost elektroenergetskog sistema u Srbiji

03.01.2019

EPS je ispunio planove u 2018. i povećao proizvodnju struje za 1,2 odsto, a u 2019. planirano je da ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji bude uvećana za četiri odsto i iznosi ukupno 40 teravat časova, izjavio je juče ministar energetike Aleksandar Antić koji je zajedno sa vd. direktorom EPS-a Miloradom Grčićem posetio utovarnu stanicu u Vreocima odakle se ugalj prugom doprema do Termoelektrane Nikola Tesla.

Antić je zahvalio EPS-u i zaposlenima u tom preduzeću što rade i praznicima, to jest 365 dana u godini, 24 sata dnevno.

– Ovde je redovan radni dan i mislim da dugujemo veliku zahvalnost svim tim ljudima, naglasio je Antić.

Kako je rekao, ukupna energetska situacija u zemlji je potpuno stabilna i sigurno je snabdevanje svim ključnim energentima za građane i privredu.

Antić je rekao da je u okviru EPS-a na kopovima, u Kolubari i Kostolcu, planirana proizvodnja uglja od oko 38 miliona tona, što je za 1,5 odsto više nego u 2018.

Ministar kaže da će vlada i ministarstvo dati podršku zaposlenima u EPS-u kako bi se ostvario ambiciozni cilj da se ostvari bruto proizvodnja od oko 40 teravat časova.

– U 2019. su u proizvodnju ušli i kapaciteti iz energije vetra, trenutno imamo u probnom radu na mreži oko 200 megavata iz vetra i u toku ove godine planirano je da se na mreži nađe još gotovo 180 megavata. To će biti značajna podrška našem energetskom sistemu. Ipak, ključ stabilnosti našeg energetskog sistema leži u proizvodnji EPS -a u termosektoru, naveo je on.

Antić kaže da je 31. decembra potpisao energetsku dozvolu za izgradnju vetroparka Kostolac.

– U 2019. jedna od ključnih stvari je finansiranje za odsumporavanje TENT-a B i početak aktivnosti na tom projektu, koji treba da obezbedi da dobije novi radnu vek i obezbedi siguran rad u narednim decenijama sa najvišim standardima. Zatim, tu je projekat za izgradnju nove termolektrane Kolubara B i ocena njene opravdanosti, a koja bi se nalazila ovde, u neposrednoj blizini.

Antić dodaje su planirani i projekti za povećanje rudarske proizvodnje: izmeštanje ibarske magistrale i reke Peštan,koji treba da obezbede širenje kopova i aktivnosti za otvaranje polja Radljevo, kao zamenskog kapaciteta za Tamnavu, što će dugoročno obezbediti sigurnost u proizvodnji uglja.

Antić je podsetio da izgradnja novog bloka u Kostolcu B3 treba da se završi do kraja 2020. godine.

Direktor EPS Milorad Grčić najavio je da će maksimalna stabilnost elektroenergetskog sistema u zemlji, kakva je bila tokom novogodišnje noći, biti održana tokom cele zime.

Tokom poslednjeg dana u 2018. i tokom novogodišnje noći elektroenergetska stabilnost u Srbiji održana je na maksimalnom nivou i svi potrošači imali su struju, naveo je Grčić i izrazio uverenje da će ta stabilnost biti održana tokom cele zima.

– Velika vest za EPS je da je poslednjeg dana prošle godine, dobijena energetska dozvola za izgradnju vetroparka u Kostolcu. Veoma smo srećni da se tako završila 2018. godina, naveo je Grčić i izrazio očekivanje da će izgradnja tog vetroparka početi u trećem kvartalu 2019. godine.

Ističe da je EPS ispunio plan bez obzira na ogromne probleme koji su bili prisutni u Kolubari.

– Uspeli smo da proizvedemo ugalj u dovoljnoj meri, a struju smo proizveli za 1,2 odsto više u odnosu na 2017. godinu. Čeka nas i rešavanje problema sa proizvodnjom uglja u Kolubari, ozbiljna borba, ali svaku borbu smo zahvaljujući ozbiljnim ljudima – rudarima u Kolubari, uspeli da dobijemo i siguran sam da ćemo i ovu bitku dobiti, istakao je Grčić.

On je svim zaposlenima u EPS-u čestitao novogodišnje praznike i poželeo im, kao i njihovim porodicama, zdravlje i sreću. Takođe, Grčić je zahvalio ministru Antić što je došao u Vreoce da vidi kako se tu radi tokom novogodišnjeg praznika.

Predsednik sindikata RB Kolubare Miodrag Ranković je rekao da se u stanici u Vreocima utovara ugalj zahvaljujući kojem Srbija “sija” 365 dana u godini.

Istakao je da rudari odgovorno rade svoj posao i da će Srbija ‘sijati’ sve dok rudari kopaju ugalj.

– Prevazilazimo probleme i ulazimo u dva velika projekta ove godine: izmeštanje magistrale i reke Peštan i puta za Aranđelovac i kada se otvore novi kopovi Kolubara će imati veću sigurnost, kao i EPS, naveo je Ranković.

Obilasku utovarne stanice u Vreocima je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Bojan Stević.

Milisav Pajević

Stare zgrade energetski neefikasne i ugrožavaju zdravlje građana

03.01.2019

buildings-183171_960_720 — Photo: Pixabay

Većina zgrada u Evropi starija je od 40 godina i u velikoj meri ne zadovoljava potrebe. Slaba izolacija, krovovi koji prokišnjavaju, vlaga, loše prirodno osvetljenje i neefikasna kontrola temperature ozbiljno utiču na dobrobit stanovnika tih zgrada. A u takvim neodgovarajućim uslovima živi jedan od šest stanovnika Evrope, ili gotovo 90 miliona ljudi. Evropska unija usvojila je direktivu koja članicama nalaže da pospeše modernizaciju zgrada i rešavanje tog problema kojem do sada nije bilo posvećeno dovoljno pažnje.

Dve trećine svih zgrada staro je više od četiri decenije i svega oko 10% bi moglo da dobije certifikat A ili B o energetskim svojstvima nekretnina. Trenutno, taj problem se ne rešava dovoljno efikasno pošto godišnja stopa obnavljanja zgrada ne premašuje dva odsto. Razlozi su uglavnom nepostojanje odgovarajućih podsticaja za obnovu, ne-finansijske prepreke i odsustvo svesti o prednostima renoviranja zgrada, navodi se u studiji Barometar zdravog doma (Healthy Homes Barometer), prenosi Euractiv.com.

To bi, međutim, od početka sledeće decenije trebalo da se promeni, nakon što je Evropska unija definisala set pravila pod nazivom Direktiva o energetskim performansama zgrada (EPBD), koja zemljama članicama nalaže da izrade dugoročne strategije renoviranja.

Novousvojena regulativa praktične detalje za unapređenje modernizacije zgrada uglavnom prepuštaju članicama EU, delom i zbog velikih razlika u urbanoj slici Evrope, ali se očekuje da će svi pribeći instrumentima kao što su podsticaji i bolji pristup informacijama.

Evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič ocenio je da je “od ključnog značaja da odluke budu zasnovane na utemeljenim, uporedivim i pouzdanim podacima. To je jedini način da se suočimo sa izazovom stanovanja i da ispunimo uzete ciljeve u oblasti energetike i klime”.

Iako fokusirana na energetske performanse, budući da zgrade sa 40% učestvuju u potrošnji energije i sa jednom trećinom u štetnim emisijama, Direktiva o energetskim performansama pokriva i pitanja zdravlja i komfora u stambenim prostorima.

U izdanju za 2018. godinu, studija Barometar zdravog doma bavi se, u svetlu EPBD, i faktorima koji štete zdravom okruženju u stambenim objektima i, po prvi put, i u poslovnim prostorima.

Prema toj studiji, najteži zdravstveni poremećaji indicirani su u domaćinstvima u kojima je zimi isuviše hladno, pošto niske temperature utiču na imuni sistem, verovatnoću pojave kardiovaskularnih problema i na rizik naglog pada telesne temperature. Faktori poput vlage ili neodgovarajućeg osvetljenja utiču na pojavu astme i na nesanicu.

Studija je pokazala i da u slučaju porodičnih kuća, za razliku od stanova i stambenih zgrada, loša izolacija može da udvostruči opasnost od zdravstvenih problema. Kod porodičnih kuća rizik povećava to što imaju više spoljnim uticajima izloženih elemena, poput krova, zidova, vrata i prozora, pa može da se javi i više problema.

Evropa će upravo porodičnim kućama morati da posveti više pažnje u svojim pripremama za veliko renoviranje, pošto je populacija predgrađa u periodu između 1961. i 2011. godine, u jeku bega ljudi iz gradskih centara, porasla u proseku za 54% više od urbane populacije.

Uz upozorenje da se predgrađa često zanemaruju kada se na dnevni red stavlja pitanje zdravlja stanovanja, u studiji je upućen poziv vladama zemalja EU i industriji da se “posvete potrebama i prednostima koje karakterišu te rastuće zajednice”.

Izvor: Euractiv.rs

U duhu Božića: Danci viškove sa božićnih trpeza podelili sa 30 hiljada ugroženih stanovnika

03.01.2019

christmas-dinner-2428029_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li ste znali da Danska nije u potpunosti sekularna zemlja s obzirom na to da ima svoju državnu religiju i ministarstvo za crkvene poslove? Većina Danaca pripada luteranstvu koje se tokom 16. veka izdvojilo iz zapadnog hrišćanstva i zasniva se na reformama Martina Lutera. Baš kao i vernici rimokatoličke crkve iz koje je luteransko teološko učenje i nastalo, i luterani Božić proslavljaju 25. decembra po gregorijanskom kalendaru.

Rođenje Isusa Hrista obično se obeležava uz bogati božićni jelovnik, a danska dobrotvorna organizacija Stop Waste Locally! (Zaustavimo otpad na lokalnom nivou!) pobrinula se da što manje njihovih sunarodnika ostane uskraćeno za ukusne đakonije tokom ovog perioda godine.

Tri hiljade volontera pomoglo je da se prikupi otprilike 260 tona namirnica i podeli ugroženom stanovništvu. Oko 350 prodavnica širom Danske doniralo je neprodatu hranu uključujući svinjsko pečenje, pačetinu i slatkiše. Viškovi iz trgovina su se delili u školama, sportskim centrima i drugim “oazama hrane”, a jedno mesto distribucije bilo je smešteno i na Grenlandu.

Najfascinantniji podatak u vezi sa ovom inicijativom je da je njen pokretač devetnaestogodišnji dečko, Razmus Eriksin. “Akcija je prevazišla naša očekivanja. Odlično je što su nam se pridružile i male prodavnice, ali je potreba za hranom zastrašujuće velika”, rekao je on.

Božićno prikupljanje i deljenje namirnica je bilo sprovedeno drugu godinu zaredom. Zahvaljujući 2100 Danaca dobre volje, Stop Waste Locally! je u 2017. podelio oko 110 tona hrane.

Eriksin želi da i sledećeg Božića na sličan način obraduje stanovnike svoje domovine koji nisu u mogućnosti da samostalno organizuju božićne gozbe. Njegov primer lako možete ispratiti i kao pojedinci – pogotovo zato što Božić po julijanskom kalendaru tek treba da se proslavi. Indijanska poslovica kaže da je deljenje i davanje put Boga, a da li postoji prikladniji trenutak da je primenite od Božića?

Čak i danska princeza Meri učestvuje u podizanju svesti građana o potencijalu “višaka” hrane. U novembru 2018. odazvala se pozivu na večeru za zaustavljanje bacanja hrane na kojoj su poslužena jela bila napravljena od ostataka.

Voće i povrće koje odudara od naših estetskih standarda ne pripada nužno kanti za smeće! Ako princezi Meri nije pala kruna s glave kada ga je jela, zašto biste ga vi bacali? Nagnječene, prezrele banane verovatno bi radije završile u nekom kolaču, nego na deponiji.

Jelena Kozbašić

Pčelari više neće plaćati naknadu za stajalište košnica

02.01.2019

Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara stupio je na snagu juče pa će ova godina biti prva godina u kojoj pčelari u Srbiji neće morati da plaćaju naknadu za “parkiranje” svojih košnica.

Iako je Zakonom o stočarstvu zabranjena naplata “pašarine” za pčele, godinama unazad nacionalni parkovi su naplaćivali pčelarima tzv. naknadu za stajalište, ali je ta praksa nedavno zaustavljena donošenjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 do 10.000 tona meda, a u Evropsku uniju se u proseku izveze oko dve hiljade tona.

Srbija je prva u svetu po broju košnica po glavi stanovnika (na 5,9 stanovnika dolazi jedna košnica), jer prema podacima nadležnih udruženja pčelara, u našoj zemlji ima 1,1 milion registrovanih i oko 100 hiljada neregistrovanih košnica.

Milisav Pajević

Srbija je zabranila ubijanje životinja radi proizvodnje krzna!

02.01.2019

chinchilla-1897807_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Od 1. januara 2019. godine u Srbiji je zabranjeno ubijanje životinja radi proizvodnje krzna. Ovaj uspeh je usledio nakon 15 godina kampanje Da ih ne Okrznu! koju je sprovela organizacija za zaštitu prirode i dobrobit životinja ORCA.

Naime, u skladu članom 7. tačka 37), a u vezi sa sa članom 89. Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, br. 41/2009), od 1.1.2019. stupila je na snagu odredba kojom se zabranjuje „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“. Zabrana je propisana još 2009. godine, a njeno stupanje na stagu je odloženo 10 godina kako bi oni koji se bave ovom delatnošću mogli da prilagode svoje poslovanje.

„Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna Da ih ne Okrznu! je naša najduža kampanja – traja je punih 15 godina. Zahvaljujemo se volonterima, medijima i javnosti – hiljadama ljudi koju su tokom svih ovih godina verovali da naša zemlja treba da bude zemlja čiste ekološke poljoprivredne proizvodnje, zemlja koja afirmiše ekološki i etički prihvatiljive delatnosti, nasuprot krznarskoj industriji“, izjavio je Elvir Burazerović, direktor ORCA ovim povodom.

Kampanja Da ih ne Okrznu!

Kampanja za zabranu gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna Da ih ne Okrznu! pokrenuta je 2003. godine i intenzivno je vođena do 2009. kada je usvojen Zakon o dobrobiti životinja koji je propisao ovu zabranu, a njenu primenu odložio do 2019. godine. U međuvremenu bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja da se ova zabrana ukine, što nije naišlo na podršku javnosti i zakonodavca. Podsetimo se kampanje ORCA, modne kuće Passage i TV Metropolis Da ih ne Okrznu! OVDE.

Argumenti

Razloga za ukidanje gajenja i ubijanja životinja isključivo radi proizvodnje krzna ima mnogo. Oni su pre svega ekološke i etičke prirode. Industrijsko gajenje krznašice nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu. Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Pored toga, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!

Imajući u vidu ove činjenice, kao i rastuću zabrinutost javnosti za dobrobit ovih životinja, ali i negativne ekološke uticaje krznarske industrije evidentna je tendencija ukidanja ove „prljave“ industrije širom evropskog kontinenta. Naime, Austrija, Velika Britanija, Holandija, Luksemburg, Češka, Makedonija i Slovenija su je ukinuli u potpunosti, dok su mnoge druge zemlje propisale odgovarajuće prelazne rokove za konačno ukidanje (Belgija, Danska, Norveška, Estonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina) ili propisali rigorozne uslove za ovu delatnost i na taj način dovele do toga da uzgoja krznašica u tim zemljama više i nema (Nemačka, Švedska, Švajcarska, Španija).

Izvor: ORCA

Španija do 2030. bez nuklearnih i elektrana na ugalj

02.01.2019

Španija će zatvoriti poslednje nuklearne reaktore i elektrane na ugalj pre 2030, najavio je državni sekretar za energetiku te zemlje Hoze Dominges ubrzo pošto se Madrid obavezao da će raditi na potpuno obnovljivom sistemu proizvodnje struje. Novim zakonom o borbi protiv klimatskih promena Španija će takođe zabraniti “fraking” (proces vađenja gasa, https://www.youtube.com/watch?v=Uti2niW2BRA) i prestati da izdaje dozvole za istraživanja nafte i gasa.

Domingez je u novembru rekao da sadašnja socijalistička vlada ne planira da produžava radni vek nuklearnih reaktora preko sadašnjeg roka trajanja od 40 godina.

Najstariji španski reaktor star je 37 godina i, prema planovima, biće zatvoren 2021. dok “najmlađi” upravo obeležava tri decenije rada i prestaće da radi 2028.

“Verovatno će nam biti potrebno više vremena, znači i posle 2030. ali ne do 2040. Sve ćemo ih zatvoriti pre 2040. godine”, rekao je državni sekretar ukazujući na činjenicu da je zatvaranje i dekomisija nuklearnih reaktora dugotrajan proces.

Dodajući da je zatvaranje nuklearnih elektrana u Španiji “društvena odluka”, on je rekao i da to mora da se uradi “bezbedno i kako treba” priznajući istovremeno da će biti potrebne decenije.

Nuklearne centrale pokrile su 2016. godine 20% španskih potreba za strujom, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju. Različiti obnovljivi izvori pokrivaju oko 23% potreba.

Novi klimatski zakon, čiji je nacrt vlada objavila, za cilj ima da nacionalna proizvodnja struje do 2050. bude 100% obnovljiva, kao i da se smanji ukupna emisija za 90%.

Međutim, u tim planovima se ne pominje izbacivanje iz upotrebe nuklearnih elektrana.

Španija će morati mnogo da investira u obnovljivu energiju, čiji udeo do 2030, prema nacrtu zakona, treba da dostigne 35%, ali i da se više oslanja na gas. Naime, Dominges je najavio i da će se postepeno izbacivanje iz upotrebe elektrana na ugalj nastaviti kako je planirano.

U junu 2020. godine devet od 14 španskih elektrana na ugalj biće zatvoreno jer neće ispunjavati propise EU o velikim zagađivačima a Dominges je potvrdio da ni ostalih pet neće ostati posle 2030.

“Mislim da će biti zatvorene između 2020. i 2030. U 2030. neće biti nijedne elektrane na ugalj ali ja verujem da će se zatvoriti i pre toga i bez toga da ih mi zatvaramo”, rekao je ranije državni sekretar.

U cilju borbe protiv klimatskih promena Španija razmatra i zabranu “frakinga”, ukidanje subvencija za novo fosilno gorivo, kraj izdavanja dozvola za istraživanja nafte i gasa.

Domingesova koleginica iz vlade, ministarka ekologije Tereza Ribera, ranije je saopštila da je postignut dogovor o zatvaranju preostalih španskih rudnika uglja a rudarima su ponuđene šeme poput ranijeg penzionisanja.

Izvor: Euractiv.rs

Digitalni priručnik o divljim pticama Srbije „Ptice na dlanu“

02.01.2019

thumbnail_Ptice-na-dlanu-820x421 — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je prvi digitalni priručnik o divljim pticama Srbije, „Ptice na dlanu“.

Ova aplikacija namenjena za korisnike Android pametnih telefona, sadrži opise i ilustracije za 250 vrsta ptica koje naseljavaju Srbiju.

Aplikacija je osmišljena tako da svako brzo i jednostavno može da pronađe nepoznatu pticu na osnovu tri filtera za izbor po obliku ptice, staništu u kome je posmatrana i boji perja.

Tim biologa, dizajnera i programera osmišljavao je ovu aplikaciju gotovo godinu dana.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poručuju da se posebno raduju armiji mladih korisnika kojima su moderni alati i programi, poput mobilnih aplikacija, danas sastavni deo procesa učenja.

– Želeli smo da građanima Srbije i regiona podarimo besplatan alat uz pomoć koga će njihovo znanje o pticama naglo porasti, svesni činjenice da većina građana nedovoljno poznaje svoje pernate susede. Krajnja želja nam je da divlje ptice dobiju hiljade novih obožavalaca i zaštitnika, a da zajedničkim snagama stručnjaci za ptice i svi ostali građani izgrade izvesniju budućnost za ljude i našu prirodu, kaže jedan od autora, Saša Rajkov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Aplikacija „Ptice na dlanu“ je jedan od 10 pobednika konkursa Centrifuga za 2017. godinu u okviru programa Superste.

Aplikaciju „Ptice na dlanu“ možete besplatno preuzeti na Google Play Store ili na ovde.

Milisav Pajević

1...968969970...1,673 Page 969 of 1,673

Kampanja Da ih ne Okrznu!

Argumenti

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM