Pljevlja, Nikšić i Podgorica imaju loš kvalitet vazduha

27.12.2018

zagađen vazuh — Foto: https://pixabay.com

Kvalitet vazduha se u Crnoj Gori konstantno meri u pet gradova, a na prvom mestu, po zagađenju su uvek Pljevlja, saopštio je dr Borko Bajić s Instituta za javno zdravlje.

On je podsjetio na poslednje podatke Agencije za zaštitu životne sredine, prema kojima su u novembru, od 29 dana koliko su trajala merenja, u čak 23 koncentracije zagađujućih čestica bile iznad dozvoljenih vrednosti.

– U Nikšiću je to bilo za 16 dana, a u Podgorici u devet dana, rekao je Bajić, navodeći da će u januaru imati podatke za decembar.

Bajić je, gostujući u Jutarnjem programu Nacionalnog javnog servisa, saopštio da kvalitet vazduha, recimo u Podgorici, zavisi od regiona, te zemalja u okruženju.

– To je jedan sloj, onda je sledeći sloj kvalitet vazduha drugih gradova u Crnoj Gori, treće je ono što mi ovde proizvodimo, saobraćaj, kolektivna i individualna ložišta, rekao je Bajić.

Milisav Pajević

Štedite prašak, vodu i struju uz inovativni veš koji možete da nosite nedeljama!

27.12.2018

laundry-saloon-567951_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li biste nosili donji veš nedeljama bez pranja?

Dobro ste pročitali. Pitala sam vas da li biste proveli nedelje ne menjajući nešto što bi trebalo da menjate na dnevnom nivou.

Pomisao na to me, najblaže rečeno, zgražava, ali inovativni izum danskog preduzeća Organic Basics nam omogućava upravo menjanje veša nekoliko puta mesečno. Ideja nije potekla iz lenjosti Danaca da vode računa o higijeni i zdravlju, već s namerom očuvanja životne sredine.

Foto-ilustracija: Unsplash/Lauren Fleischmann

Recimo da svaki dan u toku godine perete i sušite 5 kg veša! Nakon 365 dana upražnjavanja ovih aktivnosti “obogatićete” našu atmosferu sa oko 440 kilograma ugljen-dioksida. S obzirom na to da, igrom slučajeva, niste jedini stanovnik Zemlje koji poseduje mašine za pranje i sušenje veša, ovaj broj se mnogostruko uvećava i naizgled bezazlena radnja neizmerno je štetna po našu planetu.

Prema istraživanju fondacije Elen Mekartur, potrošnja naftnih derivata od strane tekstilne industrije će se do 2050. godine utrostročiti, a emisije štetnih gasova, za koje je ovaj sektor proizvodnje odgovoran, porašće sa 2 odsto u 2015. na 26 odsto.

Preporuke za usmeravanje mode ka održivosti i većem nivou zaštite životne sredine su odstranjivanje opasnih supstanci i mikrovlakana iz procesa, produžetak roka trajanje odeće, reciklaža, ušteda resursa i upotreba obnovljivih izvora za napajanje fabrika energijom. U eri brze mode i garderobe niskog kvaliteta, ovi saveti deluju kao da će da završe isto kao kada vam drugari kažu da se ne javljate bivšem dečku ili devojci ili mama upozorava da obučete deblju jaknu – nerealizovano, naravno.

Bez obzira na to koliko se ideal održive mode čini nedodirljivim, ekološki osvešteni ljudi i dalje ulažu napore da se ovaj cilj jednog dana i dostigne. Među njima je i kompanija Organic Basics.

Sigurno vas zanima u čemu je “kvaka” – kako, zaboga, da nosite isti donji veš nekoliko nedelja, a da se pri tom ne razbolite. Ne toliko tajna “tajna” je u srebru. Ovaj metal poseduje antibakterijska svojstva koja “iskorišćava” čak i američka agencija za vazduhoplovstvo i istraživanje svemira (NASA) u jaknama za astronaute.

Organic Basics veš ima premaz od srebra koji ubija 99,9 odsto bakterija i neprijatnog mirisa. Modeli se prave od 100 odsto recikliranih materijala, a tretman srebrom je odobren od strane sistema za održivu proizvodnju tekstila Bluesign.

Oko 50 hiljada kupaca “pazarilo” je do sada otprilike 200 hiljada Organic Basics proizvoda. Pakovanje dvoje bokserica za muškarce košta 6,6 hiljada dinara, a dvoje gaćica za žene 5,8 hiljada.

Istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da je oko 66 odsto potrošača spremno da robu ili uslugu plati nešto više od uobičajenog ukoliko ona nosi “održivi” predznak, što ide u prilog zelenom poslovanju Danaca.

Ipak, ukoliko odlučite da nosite njihov veš od srebra, savetujem da ga pre putovanja avionom zamenite običnim pamučnim komadima. Zamislite koliko bi vam bilo neprijatno da vas obezbeđenje na aerodromu skine do gole kože!

Jelena Kozbašić

Akcioni plan Rezervata biosfere “Golija-Studenica”

27.12.2018

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

U Кonaku manastira Studenica u Studenici, nedavno je održan je skup na temu: Akcioni plan Rezervata biosfere “Golija-Studenica” (2016-2020) – Realizacija u periodu 2016-2018. godine.

Organizator ovog skupa je upravljač Parkom prirode “Golija” Javno preduzeće “Srbijašume”, a na skupu učestvuju predstavnci sledećih institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Кraljeva, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine iz Novog Sada, predstavnici lokalnih samouprava Ivanjice i mesne zajednice Studenica, predstavnici lokalnog stanovništva sa područja Golije, nevladine organizacije: Planinska zajednica Golije, Кraljevskog akademskog prirodnjačkog društva “Balkan” iz Кraljeva i predstavnici šumskih gazdinstava koji upravljaju Parkovima prirode “Zlatibor”, “Radan” i “Golija”.

Na skupu je bilo reči o tome da li se Rezervatom biosfere “Golija-Studenica” upravlja efikasno i šta je sve do sada urađeno prema Akcionom planu Rezervata biosfere “Golija-Studenica” (2016-2020), koji je prihvaćen od strane Međunarodnog koordinacionog saveta za rezervate biosfere u Parizu.

Učesnici su predložili šta sve treba uraditi u narednom periodu kako bi područje Golije zadržalo taj status prilikom provere od strane UNESCO Savetodavnog komiteta za rezervate biosfere 2025. godine.

Deo Parka prirode “Golija” dobio je 2001. godine međunarodni status Rezervata biosfere “Golija-Studenica” (površine 53.804 hektara na području opština Ivanjica i Кraljevo) i postao deo UNESCO svetske mreže rezervata bisofere. U svetu trenutno ima svega 686 rezervata biosfere u 122 zemlje.

Milisav Pajević

Kragujevac u preventivne mere odbrane od poplava uložio 11,2 miliona dinara

27.12.2018

Tokom 2018. godine svi subjekti sistema zaštite i spasavanja, javna i javno – komunalna preduzeća, osposobljena pravna lica i organi grada aktivno su bili uključeni i izvršavali postavljene zadatke – zaključeno je na sednici Štaba za vanredne situacije grada Kragujevca, na kojoj je razmatran izveštaj o sprovedenim aktivnostima i usvojen plan rada za narednu godinu.

Pored ostalog, sprovedene su preventivne mere čišćenja i uređenja propusta, odvodnih kanala i vodotokova drugog reda.

Regulisano je staro korito reke Uglješnice, Bresničkog, Divostinskog, Кozujevačkog i Vinjištanskog potoka, očišćeno korito reke Jasenice u dužini od 3000 metara i regulisano korito Lepenice u dužini od 2700 metara. Vrednost radova je 11,2 miliona dinara.

Godinu je zbog obilnih padavina obeležilo reaktiviranje starih i pojava novih klizišta, kao i šteta na usevima nakon olujnog nevremena 13. juna na području Masloševa i Stragara gde je procenjena šteta u iznosu od 60,2 miliona dinara.

Građanima koji su tokom godine pretrpeli štetu usled požara, poplava, udara groma, klizišta i olujnog vetra za saniranje posledica isplaćeno je 6,4 miliona dinara.

U narednoj godini, rečeno je na sednici Štaba za vanredne situacije, prioritet je usvajanje operativnog plana odbrane od poplava kao i plana zaštite i spasavanja.

Na sednici je razmatrana i prodaja pirotehničkih sredstava pred nastupajuće praznike.

Prema rečima Miroslave Petrović načelnice sektora za inspekcijske poslove i komunalnu policiju, kao i svake godine, u skladu sa zaokonom i ovlašćenjima, komunalna policija vrši aktivnosti na suzbijanju nelegalne prodaje pirotehničkih sredstva.

Nadzor je pojačan na svim pijacama i javnim površinama u gradu.

Кontrola će i dalje biti pojačana, a u okviru mera prevencije, u svim školama učenici će biti upoznati sa mogućim posledicama upotrebe pirotehničkih sredstava.

Milisav Pajević

Benzinska stanica u Novom Sadu modernizovana po ekološkim standardima

27.12.2018

Kompanija NIS modernizovala je benzinsku stanicu u Novom Sadu, u Bulevaru cara Lazara bb.

Reč je o NIS Petrol maloprodajnom objektu koji je kompanija NIS rekonstruisala na mestu postojeće benzinske stanice u skladu sa najstrožim svetskim tehničkim i ekološkim standardima.

NIS Petrol benzinska stanica “Novi Sad 11“ raspolaže modernom opremom i dvostranim multipleks aparatima za točenje goriva, a kupcima su 24 sata na raspolaganju goriva evro pet kvaliteta, proizvedena u domaćoj Rafineriji nafte Pančevo, kao i bogat izbor dopunskog asortimana.

Pored standardnih derivata, rekonstruisani NIS Petrol maloprodajni objekat u svoju ponudu uvrstio je i premijum G-Drive goriva vrhunskog kvaliteta, benzin G-Drive 100 kao i premijum G-Drive dizel derivat.

Modernizovana NIS Petrol benzinska stanica „Novi Sad 11“ u potpunosti je usmerena na zadovoljenje potreba i pružanje vrhunske usluge savremenim potrošačima, a kompanija NIS je povodom otvaranja NIS Petrol maloprodajnog objekta pripremila posebne pogodnosti za potrošače.

Do 7. januara vozači će na novootvorenoj benzinskoj stanici imati priliku da G-Drive goriva premijum kvaliteta sipaju po ceni standardnog benzina, odnosno evro dizela.

Pored toga, do 7. januara kupce očekuju i prigodni pokloni iz bogate ponude robe široke potrošnje koja je dostupna na novoj NIS Petrol benzinskoj stanici.

Savremena NIS Petrol benzinska stanica u Novom Sadu rekonstruisana je u okviru procesa razvoja i modernizacije maloprodajne mreže kompanije NIS koja poseduje najveću mrežu benzinskih stanica na domaćem tržištu.

NIS nastavlja modernizaciju svojih maloprodajnih objekata koji potrošačima nude visokokvalitetne derivate evro 5 kvaliteta proizvedene u Rafineriji nafte Pančevo, širok spektar dopunskog asortimana, kao i visok nivo usluge.

Milisav Pajević

Toplane traže veće cene grejanja

27.12.2018

Grejanje, radijator, gas — Foto: Pixabay

Grejanje iz daljinskih sistema je dobro, većina greje i noću. Ali zbog skupljeg mazuta i gasa, više toplana traži veće cene grejanja koje nisu menjane od 2015.

Lokalne samouprave uglavnom ne odobravaju zahteve, pa će se većina građana i dalje grejati po starim cenama.

Od 60 toplana saglasnost za povećanje cena dobilo je tek sedam daljinskih sistema.

Uredba o formiranju cena grejanja je jasna – toplane mogu korigovati cene nagore ukoliko energenti poskupe više od tri odsto. Nadležni ocenjuju – zahtevi toplana za povećanje cena grejanja su osnovani.

– Razlog za tako nešto je poskupljenje gasa od 21 procenat od početka 2018. godine i mazuta za 27 odsto, a ta dva primarna energenta toplane u Srbiji uglavnom i koriste, kaže Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.

– Mi zapravo poslujemo sa problemima koji se odnose na tu razliku u ceni gasa koji kupujemo i cene toplotne energije koju prodajemo jer nismo imali korekciju, kaže Melanija Lojpur iz Zrenjaninske toplane.

Ali promena nema bez odluka lokalnih samouprava, a od oktobra saglasnost za usklađivanje cena dobilo je pet toplana u Smederevu, Vrbasu, Novoj Varoši, Staroj Pazovi i u Nišu, gde je skuplji varijabilni deo računa dok je fiksni pojeftinio. Od Nove godine grejanje će biti nešto skuplje i Sremskoj Mitrovici i Užicu.

– Nova cena će biti 99 dinara po metru kvadratnom. Znači poskupljenje grejanja je 10,2 procenta. Znači od nepunih sto dinara, 70 odsto je za same energente, a 30 odsto je za neko investiciono i tekuće održavanje, kaže Branko Filipović, izvršni direktor Gradske toplane u Užicu.

Po Uredbi, cene mogu ići i nadole. Očigledno da lokalne samoprave kalkulišu jer cena nafte poslednjih mesec i po dana pada pa ne odobravaju poskupljenja.

– Toplane će raditi kalkulacije cena uglavnom, ako im cene energenata pojeftine za pet i više odsto. One su čak i obavezne da koriguju cene naniže, kaže Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu energetike.

Toplane i potrošači zatvaraju međusobni krug potraživanja – ako se računi za grejanje redovno izmiruju, i toplane mogu redovno da plaćaju energente.

Izvor: RTS/ Ružica Vranjković

Milisav Pajević

Japan od jula naredne godine ponovo odobrava komercijalni lov na kitove

27.12.2018

Japan je juče saopštio da će u julu naredne godine ponovo odobriti komercijalni lov na kitove, što je već izazvalo lavinu kritika u svetu.

Portparol japanske vlade Jošihide Suga saopštio je da će lov ove vrste biti ograničen na japanske teritorijalne vode i ekonomske zone, prenosi Bi-Bi-Si.

U saopštenju japanske vlade navodi se da Međunarodnu komisija za kitove (IVC) nije dovoljno posvećena jednom od svojih ciljeva – podržavanju održivog komercijalnog lova na kitove, već da je usmerena samo na očuvanje brojnosti ovih životinja, navodi u tekstu Bi-Bi-Si.

U vladinom saopštenju se kaže i da će se Japan povući iz IVC kao i da je konzumiranje mesa kita deo kulture te zemlje.

Međutim Bi-Bi-Si ukazuje i na podatak da, prema pisanju japanskih novina Asahi, meso kita čini tek 0,1 odsto svog mesa koje se proda u toj zemlji.

Zvaničnici iz Australije, ministarka inostranih poslova Marisa Pejni i ministarka za zaštitu životne sredine Melisa Prajs navele su da su “izuzetno razočarane” odlukom Japana, prenosi Bi-Bi-Si.

Reagovala je i organizacija Grinpis u Japanu, pozvavši vladu da preispita odluku uz upozorenje da bi ovaj potez mogao da izazove brojne kritike učesnika samita G20 koji se održava u Japanu 28. i 29. juna 2019. godine.

Međunarodna komisija za kitove (IVC) 1986. godine zabranila je komercijalni lov na kitove, pošto su neke vrste bile dovedene skoro do izumiranja.

Kitovi su i poslednjih 30 godina lovljeni u Japanu, ali u okviru naučnog programa, koji je bio odobren kao izuzetak od zabrane.

U Japanu se svake godine ulovi između oko 200 i 1.200 kitova, uz objašnjenje da se istražuje stopa prisutnosti da bi se utvrdilo da li su kitovi ugroženi ili ne.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Permanentno obrazovanje i jačanje kompetencija inspekcija

27.12.2018

Permanentno obrazovanje i jačanje kompetencija inspekcija, na svim nivoima, jedan je od preduslova za napredak u oblasti zaštite životne sredine u celini.

Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Ministarstva zaštite životne sredine je 2017. godine započeo aktivnosti permanentnog obrzovanja kroz pet treninga za 100 lokalnih inspektora iz 100 gradova i opština.

Zaključeno je da unapređenje ujednačenosti, efikasnosti i kvaliteta primene propisa nije moguće sprovesti samo kroz inspekcijski nadzor.

Na osnovu iskazanih potreba inspektora planirani su seminari za 2018. godinu.

Permanentno obrazovanje tokom 2018. godine je osim inspektora za zaštitu životne sredine na svim nivoima uključilo relevantne inspekcije drugih ministarstava, sudije, tužioce, organe koji izdaju dozvole, stručne organizacije, predstavnike privrede, naučne institucije i nevladine organizacije, koje su međusobno višestruko povezane u sprovođenju propisa iz oblasti zaštite živote sredine u okviru svojih nadležnosti.

Aktivnosti permanentnog obrazovanja 2018. godine Sektor je realizovao je kroz tri tematska seminara:

Zaštita prirode – nadzor i predostrožnost, Tara, 27 – 30.06.2018. godine
Otpad – nadzor i predostrožnost, Bor, 25 – 27.09.2018. godine
Industrijske emisije – nadzor i predostrožnost, Stara Pazova, 10 – 1.11.2018. godine

Posebna novost su bile panel diskusije koje su otvorile vrata za zajedničko koordinisano rešavanje višegodišnjih problema u oblasti zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Neočekivana posledica skoka štetnih emisija: Losos gubi sposobnost da namiriše opasnost

26.12.2018

brown-bear-2514853_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Osnovno čulo za ribu losos je čulo mirisa. Ono joj je neophodno kako bi osetila dolazak grabljivica i izbegla ih, nanjušila plen i, pred kraj života, pronašla put ka potocima u kojima se izglegla. Tamo se mresti i ugine.

Proizvodnja štetnih gasova raste. Okeani upijaju ugljen-dioksid (CO2) iz atmosfere i postaju sve kiseliji. Viša koncentracija CO2 snižava pH vrednost vode i može da utiče na način na koji losos “prima” i odgovara na mirise.

Naučnici sa Vašingtonskog univerziteta i Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) iz Sjedinjenih Američkih Država otkrili su da porast kiselosti okeana ugrožava čulo mirisa lososa kižuč.

Istraživački tim je u laboratoriji postavio tri rezervoara slane vode različitih nivoa pH – trenutni prosek, predviđen prosek za 50 godina i predviđen prosek za 100 godina. Riba je u tim uslovima živela dve nedelje.

Nakon tog vremenskog perioda, naučnici su podvrgli losose seriji testova ponašanja i nervnog sistema kako bi utvrdili da li je čulo mirisa pretrpelo bilo kakve promene. U akvarijum sa ribom ubacili su miris lososove kože koji ukazuje na napad predatora. Životinje iz rezervoara sa trenutnim nivoima ugljen-dioksida su na mirisni nadražaj odreagovale uobičajeno. Ostalim nije zasmetao, niti ih je uznemirio.

Analizom nervne aktivnosti u mozgu i nosu istraživači su shvatili da riba koja je živela u vodi više kiselosti može da oseti “miris opasnosti”, ali ne i da pripremi adekvatan odgovor. Na kraju su potvrdili da je kod životinja iz kiselije sredine izmenjena i tzv. ekspresija gena.

“Mislimo da losos u kiselijoj vodi i dalje oseća miris, ali signali se u mozgu obrađuju na različit način i tada dolazi do potencijalnog ‘menjanja’ sadržaja primljene poruke”, rekao je jedan od autora izveštaja Čejs Vilijams. “Losos se oslanja na svoj nos u mnogim bitnim životnim situacijama, od navođenja i pronalaska hrane do otkrivanja grabljica i razmnožavanja. Iz tog razloga nam je bilo važno da otkrijemo kako će budući nivoi CO2 da se odraze na morske ekosisteme”, dodao je on.

Naučnici žele da slično istraživanje sprovedu i na drugim ribljim vrstama, kao i da ustanove da li su, pored mirisa, i druga čula ugrožena.

“Nadamo se da će naša saznanja ‘uzbuniti’ ljude zbog potencijalnih posledica povišenih emisija ugljen-dioksida”, rekao je Endi Ditman, biolog NOAA.

“Kiselost okeana i klimatske promene predstavljaju apstraktne pojave sve dok ne otkrijete njihov uticaj na životinje koje su značajne ljudima”, zaključio je.

Jelena Kozbašić

Dodeljena sredstva iz Fonda za zaštitu i spašavanje Crne Gore

26.12.2018

Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore je uručilo ugovore dobitnicima sredstava iz Fonda zaštite i spašavanja, a za koja su konkurisale opštinske službe, lokalna udruženja i predstavnici civilnog sektora.

Sredstva iz Fonda za zaštitu i spašavanje po prvi put se dodeljuju ove godine, a na konkurs koji je Ministarstvo raspisalo, odlukom Komisije od 23 pristigla predloga izabrano je deset projekata.

Čestitajući dobitnicima, ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić je poručio da je cilj Ministarstva da zajedno sa lokalnim upravama, civilnim sektorom i građanima jača kapacitete sistema zaštite i spašavanja i na taj način zaštiti stanovništvo, imovinu i kulturna dobra od elementarnih i drugih nepogoda.

Ministar je izrazio zadovoljstvo zbog raznovrsnosti pristiglih predloga, kako po pitanju sadržine, tako i u pogledu krajnjih korisnika projektnih sredstava i definisanih projektnih ciljeva.

Od sredstava iz Fonda finansiraće se opremanje službi zaštite i spašavanja, edukacija učenika i građana, razvoj i opremanje radio-amatera, spašavanje iz lavina, edukacija iz prve pomoći, nabavka opreme za gašenje šumskih požara, a kako je ministar kazao, za praćenje realizacije projekata biće zadužena Komisija koja je donela odluku o raspodeli sredstava, a shodno Zakonu o zaštiti i spašavanju.

Na ovaj način, zaključio je ministar, sistem zaštite i spašavanja biće jači i funkcionalniji, i najavio da će se sa raspodelom sredstava iz Fonda nastaviti i u narednoj godini.

Ovom prilikom obratila se i predsednica Opštine Danilovgrad Zorica Kovačević koja je izrazila zahvalnost MUP-u i Komisiji na dodeljenim sredstvima koja će biti veoma značajna za povećanje stepena operativnosti, sigurnosti i zaštite.

Takođe je iskazala uverenje da će ovaj primer biti podstrek i za druge da u narednom periodu prijavljuju svoje projekte i na taj način unaprede sopstvene kapacitete ali i celokupan sistem zaštite i spašavanja u Crnoj Gori.

Do raspisivanja javnog konkursa raspoloživa sredstva Fonda bila su 94.000 evra. Na konkursu je učestvovalo ukupno 23 subjekta sa zahtevom od ukupno 191.837 evra sredstava, od kojih je Komisija izabrala deset, u skladu sa kriterijumima i raspoloživim sredstvima u Fondu.

Sredstva su namijenjena za finansiranje projekata za nabavku opreme i sredstava za zaštitu i spašavanje i finansiranje projekata za podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa i drugih aktivnosti.

Ove godine sredstva su dobili: opština Danilovgrad sa projektom „Povećanje operativne spremnosti Službe zaštite za reagovanje u slučaju požara u zatvorenim prostorima“ (9.982,50 evra), Savez radio amatera za projekat „Opremanje mobilnog centra veze, uključujući pokretni repetitor i stacionarne i mobilne radio stanice za rad u okviru „emergency“ komunikacija“ (8.475,90 evra), opština Plužine za projekat nabavke opreme za Službu zaštite i spašavanja (9.320,00 evra), opština Petnjica za nabavku lične zaštitne opreme za pripadnike Službe zaštite i spašavanja (9.982,20 evra), NVO Gorska služba spašavanja Crne Gore za projekat pod nazivom „Lavine opasnost koja vreba“ (10.000 evra), Park prirode „Piva“ za nabavku opreme za nadzornike u Parku prirode (9.005,00 evra), NVO FORS Montenegro za projekat „Otporne zajednice“ (10.000,00 evra), NVO Zeleni dom – Green home za projekat „Ja sam spreman/a“ (9.360,00 evra), Stručna medicinska škola Podgorica za projekat pod nazivom „Nauči prvu pomoć – spasi život“ (8.982,04 evra) i NVU PV INFORMER sa projektom „Edukacija mladih o prevenciji i zaštiti od požara“ (8.892,36 evra).

Milisav Pajević

CEKOR objavio Bilten o klimatskim promenama

26.12.2018

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) objavio je nedavno “Bilten o klimatskim promenama”.

– U poslednjih nekoliko godina konstantno se beleži znatan rast prosečne godišnje temperature te su tako najtoplije godine od pred industrijskog perioda do danas zabeležene u poslednjih 20 godina.

Prostim posmatranjem i pobrajanjem sušnih, plavnih, godina sa velikim požarima, godina sa najvećim temperaturama na teritoriji Srbije, odnosno posmatranjem povećanja ekstremnih padavina, produženja ekstremnih perioda vrelih (tzv tropskih dana kada se u noći temperatura ne spušta ispod 20 Celzijusa) uviđamo da se Srbija nalazi u sred klimatskih promena i da će ove promene dovesti do takvih promena kojima naši trenutni infrastrukturni sistemi, način proizvodnje i potrošnje, način kretanja itd nisu prilagođeni.

Radi smanjenja uticaja klimatskih promena, radi smanjenja našeg uticaja na klimatske promene obavezni smo da se promenimo, da iz temelja promenimo svoj način proizvodnje i potrošnje, naveo je u predgovoru Zvezdan Kalmar, ekspert Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Bilten je publikovan uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, a možete ga preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Borba protiv klimatskih promena ima poslovnog smisla

26.12.2018

Krajem 2017. godine, Schneider Electric je započeo novu fazu svoje energetske tranzicije pristupanjem grupi RE100 i obavezivanjem da će do 2030. godine svu električnu energiju dobavljati iz obnovljivih izvora.

„Naš međucilj je da dostignemo 80 odsto obnovljivog snabdevanja električnom energijom do 2020. godine, što je povećanje sa 2 odsto u odnosu na 2017. godinu i dokaz da kompanije mogu biti ambicozne i preduzimljive u zauzimanju liderske pozicije u energetskoj tranziciji“, kaže Egzavijer Uo, senior potpredsednik u kompaniji Schneider.

Oblikovanje budućnosti

Preuzeta obaveza donosi i brojne prednosti. Pre svega, to što ćemo postati zeleni potpuno je u skladu sa našom strategijom, objašnjava Egzavijer Uo. Tržišta kao što su zgradarstvo, data centri, industrija i proizvodnja odgovorna su za 70 odsto svetske potrošnje energije i pokazuju neposredni potencijal za energetsku efikasnost (82 odsto u zgradama i 79 odsto u infrastrukturi), ali i za obnovljive izvore. „Želimo da budemo korporativni činilac koji oblikuje budući energetski pejzaž, u kome će naši objekti postati „Prosumer“: pored potrošača, imaće i ulogu proizvođača u električnoj mreži. U kompaniji Schneider Electric verujemo da je ovaj tip inovacije tehnološki moguć danas“, kaže Egzavijer.

Drugo, napajanje iz obnovljivih izvora je važan stub njihove strategije održivosti i u potpunosti je u skladu sa Schneider Energy Action, programom energetske efikasnosti koji su pokrenuli pre 10 godina. Očekuje se da globalni zahtevi za energijom porastu 1,5 puta u toku sledećih 40 godina, zbog povećane digitalizacije, urbanizacije i industrijalizacije, samim tim će se ubrzati potreba za efikasnošću i obnovljivom energijom. Njihov cilj je da drastično izbace CO₂ emisije iz svojih aktivnosti, prateći 2°C trajektoriju u skladu sa inicijativom Science-Based Targets.

Održivost je poslovanje

Treća korist je da sve ovo jednostavno ima poslovnog smisla. Obnovljivo snabdevanje nam u mnogim slučajevima omogućava da realizujemo uštede u troškovima električne energije. Na primer, u Kini solarni krovovi Schneider Electric pružaju uštedu od 10 odsto u poređenju sa električnom mrežom. To je takođe način da se diversifikuju njihovi rizici snabdevanja energijom i da se smanji izlaganje nestabilnostima cena na tržištu. Konačno, u nekim zemljama u razvoju, mikromreže spojene na obnovljive izvore mogu da omoguće kompaniji Schneider Electric da osiguraju snabdevanje energijom i da smanje vreme bez napajanja.

„I četvrto, zato što želimo da demonstriramo vrednost koju naše sopstvene tehnologije i rešenja dodaju, tako što prikazujemo našu EcoStruxure arhitekturu koja podržava IoT, na našim sopstvenim objektima. Instaliramo Schneider povezane invertere, MCCB-ove i transformatore kako bismo solarne ploče na krovu objekta povezali sa mrežom i koristimo naš softver da bismo upravljali proizvodnjom i potrošnjom energije u mikromreži“, kaže Egzavijer Uo.

Takođe oni koriste ekspertizu ESS (Energy Sustainability Services) konsultantskih timova kako bi sproveli ovu transformaciju: udružuju se u različitim oblastima, od projektovanja novih solarnih krovova, do dobavljanja sertifikata obnovljivosti, zelenih tarifa i dogovora o kupovini električne energije (power purchase agreements – PPA). Kao što je slučaj sa mnogim drugim kompanijama, ESS timovi imaju ulogu njihovih strateških partnera u realizaciji ambicija kompanije Schneider Electric za obnovljivošću, pomažući im da iskoriste prilike u svim zemljama kako se one ukažu.

Transformativna posvećenost

Egzavijer Uo kaže da za svega nekoliko meseci, njihova potpuna posvećenost obnovljivosti je znatno transformisala strategiju dobavljanja električne energije. „Da bismo dostigli cilj, iskoristićemo 4 komplementarne alatke: zelene tarife, sertifikate obnovljivosti, dogovore o kupovini električne energije i proizvodnju na objektima. Nacionalna legislativa i tržišta obnovljive energije se razlikuju, pa da bi se uspelo, od ključnog značaja je biti proaktivan i fleksibilan, koristeći sva sredstva u pravo vreme i u pravoj zemlji. Uz podršku ESS timova, timovi koji se bave očuvanjem prirodne sredine, nabavkom i poslovanjem se udružuju kako bi iskoristili potencijalne prilike“, otkriva nam Egzavijer Uo ističući da su izuzetno ponosni što proslavljaju impresivne uspehe u svim geografskim okruženjima. „U trećem kvartalu 2018, naš miks obnovljive električne energije dostigao je 25 odsto“, naglašava Egzavijer.

Tekst je izvorno objavljen na sajtu kompanije Schneider Electric a autor je Egzavijer Uo (Xavier Houot), Sektor Globalna bezbednost, prirodna sredina i nekretnine, senior potpredsednik u kompaniji Schneider Electric

Više možete pročitati na linku https://www.schneider-electric.rs/sr/about-us/sustainability.jsp.

Predstavljen predlog setova indikatora revidirane Strategije očuvanja prirode

26.12.2018

PMF Kragujevac — Foto: Institut za biologiju i ekologiju Univerziteta u Kragujevcu

Na Institutu za biologiju i ekologiju Univerziteta u Kragujevcu održano je predavanje na temu pripreme 6. Nacionalnog izveštaja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti UN.

Agencija za zaštitu životne sredine predstavila je predlog setova indikatora revidirane Strategije očuvanja prirode, kao i postojeće indikatore biodiverziteta.

Predstavljen je koncept izveštaja prema preporukama i zahtevima Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, kao i alati na portalu CHM koji će se koristiti u izradi izveštaja.

Posebno je naglašena potreba izrade novih indikatora kako bi se što preciznije opisalo stanje biodiverziteta.

Agencija za zaštitu životne sredine poziva sve zainteresovane institucije i pojedince da se aktivno uključe u pripremu 6. Nacionalnog izveštaja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti UN.

Milisav Pajević

EPS nabavio vozila za lokaciju kvarova na podzemnim vodovima

26.12.2018

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ nabavilo je tri najmodernija ispitno merna sistema za lokaciju kvarova na podzemnim vodovima, koji će unaprediti pouzdanost snabdevanja električnom energijom.

Oprema je smeštena u terenska vozila sa pogonom na sva četiri točka i poseduje nezavisno lokalno napajanje za rad u uslovima kada je trafostanica bez napona.

– EPS je nabavio tri najmodernija vozila, koja mogu da se kreću po svim terenima i svim vremenskim uslovima. To je važno da bi ekipe mogle da stignu na bilo koju tačku. Vozila sa ispitno mernim sistemima predviđena su za dijagnostifikovanje uz pomoć opreme kojom je moguće u najkraćem roku pronaći gde je kvar ili gde ja kabl prekinut. Nedavno smo u Кladovu imali slučaj da je ekipa morala po snegu i ledu da pešači 30 kilometara da bi otkrila kvar. Sa novom opremom bi im posao bio znatno olakšan, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

Moderna oprema skratiće vreme bez napajanja za korisnike i vreme koje ekipe provedu na terenu. Ugrađen je i uređaj za otkrivanje trase podzemnog kabla što ubrzava otklanjanje kvarova.

– U tri vozila sa ispitno mernim sistemima za lokaciju kvarova na podzemnim vodovima u niskonaponskim i srednjenaponskim mrežama EPS je investirao 82 miliona dinara. Nabavljena je oprema najbolja u svetu, potpuno je autonomna jer sistemi imaju svoje agregate i nadam se da ćemo sledeće godine nabaviti još sličnih vozila, istakao je Grčić.

Zajedno sa Grčićem sa mogućnostima nove opreme upoznali su se i Zoran Rajović, izvršni direktor JP EPS za tehničke poslove distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom i Bojan Atlagić, v. d. direktora ODS „EPS Distribucija“, a nova vozila predstavio je Radisav Urošević, direktor tehničkog sistema „EPS Distribucije“.

Milisav Pajević

Opština Srbobran odobrila milion dinara za realizaciju projekata udruženja u oblasti turizma

26.12.2018

Srbobran Beljanska bara — Foto: Opština Srbobran

Opština Srbobran izdvojila je milion dinara za realizaciju projekata udruženja u oblasti turizma i lovnog turizma.

Pola miliona dinara dobili su lovačka udruženja iz Turije i Nadalja za projekte “Unapređenje gazdovanja lovištem Turija” i “Unapređenje lovnog turizma u lovištu Nadalj”.

Odluku možete videti ovde.

Održane sesije radnih grupa za Scenarije ublažavanja klimatskih promena M3 i M4

26.12.2018

U okviru projekta „Strategija klimatskih promena sa akcionim planom“, koji finansira Evropska unija, organizovana je sesija tehničke radne grupe na temu „Scenariji ublažavanja emisija sa efektom staklene bašte.“

Reč je o dva scenarija. Prvi je M3, ambiciozni scenario do 2030. godine, a drugi je M4, maksimalni ambiciozni scenario do 2050. godine. U cilju utvrđivanja najefikasnijeg puta u kontekstu smanjenja emisije štetnih gasova, a razmatrajući oba ponuđena scenarija, razgovaralo se o uticaju svakog od navedenih izvora ili ponora emisija: energetski sektor (uključujući transport, stambeni i komercijalni sektor, kao i industriju), poljoprivreda, šumarstvo i upotreba zemljišta, promena korišćenja zemljišta i otpad.

Borba protiv klimatskih promena zahteva da sve zemlje učestvuju u smanjenju emisije štetnih gasova, sa definisanim ciljem ograničenja rasta srednje globalne temperature ispod 2ºC. Evropska komisija je nedavno izdala saopštenje ukazujući na to da će Evropska unija biti klimatski neutralna (sa nultom neto emisijom gasova sa efektom staklene bašte) do 2050. godine.

U prvom delu konferencije Gonzalo Kavaljero, ključni ekspert projekta, predstavio je rezultate istraživanja „Vizija emisija GHG u Srbiji do 2050. godine.“ Istraživanje je sprovedeno onlajn, a pitanja su postavljana tako da se utvrdi stav ispitanika o budućnosti Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Nakon sprovedenog istraživanja, drugi ključni ekspert projekta Matej Gasperič predstavio je osnovni scenario za Srbiju bez evropskih integracija i preliminarni pristupi i rezultati Scenarija ublažavanja M3 i M4.

U drugom delu konferencije formirane su radne grupe iz oblasti: proizvodnja i potrošnja energije, poljoprivreda, šumarstvo i promena namene zemljišta i otpad. Svaka radna grupa je imala svog mentora i na kraju konferencije predstavljen je izveštaj u cilju finalnog formiranja Scenarija M3 i M4.

Cilj projekta je izrada nacionalne međusektorske „Strategije borbe protiv klimatskih promena” sa Akcionim planom što spada u nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine. Strategijom će biti uspostavljen nacionalni strateški i politički okvir borbe protiv klimatskih promena u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije (Sporazum iz Pariza i pristupanje EU) i njenim ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

1...970971972...1,672 Page 971 of 1,672

Oblikovanje budućnosti

Održivost je poslovanje

Transformativna posvećenost

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM