Električni automobili će koštati kao benzinci i dizelaši već 2021.

28.01.2019

architecture-1837176_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Najveće kompanije ulažu sve veći novac u razvoj tehnologije električnih vozila od koje se očekuje da postepeno preuzme primat od vozila sa pogonom na fosilna goriva u narednoj deceniji.

Električna vozila i plug-in hibridi bi 2020. trebalo da pronađu četiri miliona kupaca, što je dvostruko više nego 2018, smatraju u prestižnoj revizorskoj kući Deloitte.

Već 2025. ukupna prodaja vozila sa elektromotorom i napajanjem na bateriju bi trebalo da iznosi 12 miliona jedinica, a čak 21 milion na kraju sledeće decenije.

Pri tom, elektromobili bi u tom trenutku trebalo da čine čak 70% ukupnog tržišta. Dalje, ekonomski stručnjaci iz Deloitte veruje da će oni već 2021. dostići cenu benzinskih i dizel vozila.

Iz ove kompanije sugerišu proizvođačima da unaprede infrakstrukturnu mrežu punjača i ulaganje značajnih sredstava u oglašavanje električnih automobila, kako bi ubrzali adaptaciju.

Izvor: B92

Pomor riba na reci Darling u zapadnom delu australijske države Novi Južni Vels

28.01.2019

Pomor riba počeo je noćas u reci Darling blizu mesta Menindi u zapadnom delu australijske države Novi Južni Vels.

To je ista oblast gde je stotine hiljada mrtvih riba pronađeno početkom januara i neposredno pre Božića.

Sumnja se da su velike vrućine izazvale cvetanje algi, koje su zatim umrle zbog hladnijih noćnih temperatura zbog čega je isisan kiseonik iz vode.

Premijerka Novog Južnog Velsa Gledis Berejiklijan je za ovaj slučaj okrivila loš kvalitet vode i produženu sušu koja je zahvatila veći deo te australijske države.

Minsitar za regionalne vode Nil Bler rekao je da njegovo ministarstvo zna da su uslovi užasni i rekao da su u oblast Menindi poslali dva aparata na solarni pogon za ubrzgavanje vazduha . Vlada je kupila 16 takvih uređaja da postavi u vodotokove širom te države posle masovnog pomora ribe 6. i 7. januara.

– Nažalost nema ništa drugo na šta se moglo ukazati, ni naučnici, ni lokalci niko nije mogao da ukaže na bilo šta drugo što je moglo da spreči ovako nešto da se dogodi sem sveže vode koja bi bila upumpana u sistem, a mi jednostavno to nemamo, rekla je Bler novinarima.

Neki smatraju da su regionalne vlade dozvolile poljoprivrednicima da uzimaju suviše vode iz reke radi irigacije poslednje četiri godine.

Basen Mari-Darling je glavni rečni sistem u Australiji, proteže se preko četiri države i tu se proizvodi četvrtina hrane u zemlji.

Milisav Pajević

Gradsko veće Valjeva odlučno protiv aerozagađenja

28.01.2019

Članovi Gradskog veća Valjeva su na 70. sednici razmatrali i Informaciju sa javne rasprave na temu aerozagađenja u gradu Valjevu sa predlogom aktivnosti za prevazilaženje postojećeg stanja.

Načelnica Sanitarne inspekcije, dr Branka Miholjčić istakla je da je izveštaj koji je dostavljen Gradskom veću kvalitetan, sveobuhvatan i temeljan, potkrepljen dokaznim materijalom.
– Moj predlog je da radimo na tome da postanemo aglomeracija, da dobijemo više mernih tačaka i da dobijemo dva republička ekološka inspektora koji će u saradnji sa našim ekološkim inspektorima da zajednički rade i da daju doprinos. Potrebno je povećati broj mernih mesta kako bi se u gradu dobila realna slika o aerozagađenju, rekla je dr Miholjčić.

Usled geografskog položaja, promena klimatskih faktora, velikog broja individualnih ložišta, intenziviranje saobraćaja, kvalitet vazduha u gradu Valjevu je na niskom nivou i javljaju se višednevna prekoračenja graničnih vrednosti PM10 čestica, čađi, azot dioksida.

Rezultati koji su dostupni javnosti pokazuju da se kvalitet vazduha razlikuje po delovima grada što navodi na zaključak da nije ista koncentracija zagađivača u celom gradu.

Shodno geografskim, meteorološki i atmosferskim karakteristikama teritorije Valjeva kao i uslovima u kojima se odvijaju radnje u svrhu izvršenja obaveza i potreba pojedinaca i zajednice predložene su sledeće aktivnosti:

1. U formi elaborata uraditi dokument Кatastar zagađivača vazduha na teritoriji Valjeva i učiniti ga dostupnim na gradskom sajtu.

2. Uraditi Studiju izvodljivosti za projekat Toplifikacija grada Valjeva. Potrebno je napraviti model finansiranja i kreditiranja građana za radove izolacije objekata i gradnju instalacija grejanja, obezbediti nabavku potrebne opreme za priključenje, organizovanje i upravljanje ovim projektom.

3. Preduzećima, institucijama i ustanovama koje imaju sopstevene kotlarnice odmah ponuditi povoljne uslove priključenja na daljinsko grejanje.

4. Individualnim objektima stanovanja veće površine, koji takođe emituju ozbiljne količine štetnih gasova ponuditi uslove priključenja na daljinski sistem.

5. Odgovarajućim odlukama Grada urediti i delotvornije organizovati rad ekološke inspekcije.

6. Organizovati sistem praćenja, kontrole i nalaganja odgovarajućih mera merenja emisije štetnih gasova i ugradnje odgovarajućih filtera.

7. Sprovesti sve potrebne aktivnosti za izmeštanje teretnog saobraćaja na odgovarajuće tranzitne saobraćajnice.

8. Izmena režima saobraćaja motornih vozila u zonama najvećeg zagađenja, zabranom zaustavljanja i parkiranja osim na zato određenim mestima.

9. Sve raskrsnice, gde je to moguće organizovati po modelu kružnog toka.

10. Obezbediti mogućnost parkiranja u centralnim delovima grada u parking garažama i trotoare osloboditi za pešački saobraćaj.

11. Vozila javnog prevoza takođe moraju ispunjavati zakonom propisane uslove starosti vozila i klase agregata.

12. Aktivnosti na redovnom čišćenju u pranju ulica i trotoara, ne samo u najužim delovima grada.

13. Povećanje parkovskih površina i drvoreda sa odgovarajućim vrstama drveća i zelenih površina uopšte.

14. Organizovati novi model rada gradskih službi na način koji bi bio transparentan i građanima dostupan.

15. Obezbediti veća sredstva u gradskom Fondu za zaštitu životne sredine, praćenje i kontrolu utroška sredstava kao i postignute efekte.

16. Pratiti i konkurisati za mogućnost finansiranja odgovarajućih ekoloških projekata kod domaćih, evropskih i drugih inostarnih fondova i institucija.

17. Formirati radnu grupu od ukostručnih, specijalizovanih lica angažovanih u referentnim ustanovama i institucijama, sa kojom će organi uprave kontinuirano sarađivati na rešavanju problematike kvaliteta vazduha.

Milisav Pajević

Održan najveći ekološki protest „Ne za MHE“ u Beogradu, usledilo saopštenje Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana

28.01.2019

WP_20190128_08_34_08_Pro — Foto: CINS (print screen)

Nekoliko hiljada građana Srbije okupilo se juče na platou ispred Filozofskog fakulteta u cilju sprečavanja izgradnje mini hidroelektrana i očuvanja reka.

Pod sloganom Ne za MHE u Beogradu je održan najveći ekološki protest do sada.

Govornici na skupu, ukazali su na velike posledice koje izgradnja MHE nosi sa sobom, kao što je zagađenje reka, a istakli su i da su neke reke već izgubljene i da to mora da stane.

Oni su pozvali vlast u Srbiji da prekinu uništavanje prirode i poručili da neće odustati dok taj cilj ne postignu, jer je ovo najvažnija borba od svih.

Učesnici protesta krenuli su u šetnju Ulicom kralja Milana do zgrade Vlade Republike Srbije gde su predali zahtev za momentalno zaustavljanje izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji.

Kako prenosi CINS, Iva Marković iz inicijative „Pravo na vodu“ poručila je ispred vlade da u rekama nema viškova vode, kako to investitori pričaju kada govore o izgradnji i tome da mini hidroelektrane koriste višak vode iz reka. Ona je dodala i da je Evropski pokret za vodu podržao ovaj protest.

Predrag Simonović, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu, govorio je o vodi kao najvažnijem resursu.

On je rekao da su zakoni dobri, ali da se ne primenjuju.

– Riblje staze ne predstavljaju nikakvo rešenje i nema nijednog opravdanja zašto derivacione mini hidroelektrane treba da budu izgrađene, objasnio je profesor Simonović, prenosi CINS.

Dok su građani izražavali svoje neslaganje sa izgradnjom MHE na ulici, Nacionalno udruženje malih hidroelektrana obratilo se javnosti povodom ovog protesta saopštenjem.

U saopštenju se navodi da male hidroelektrane koje su izgrađene u poslednjih 10 godina i koje se grade u Srbiji izgrađene su u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU, a sve prema Nacionalnom Akcionom planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Takođe, sva nadležna ministarstva i javna preduzeća kao imaoci javnih ovlašćenja koji propisuju uslove i daju saglasnosti za njihovu izgradnju, dale su svoj pristanak za izgradnju MHE u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole.

Članovi udruženja ističu u dopisu da su potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje imaju u ekološkom smislu nedovoljno poznati građanima, pa je iz tog razloga i stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu što je propust koji su napravili u udruženju i što će ispraviti u narednom periodu kako građani ne bi bili obmanjivani.

Činjenica je da ne postoji nijedan način poizvodnje bilo čega, pa i energije, navodi se u dopisu udruženja, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali je važno napomenuti da male hidroelektrane imaju najmanji uticaj u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije, čak 250 puta manji od termoelekrana.

Bitno je napomenuti da je njihov uticaj jednokratan, odnosno samo tokom izgradnje, ali ne i eksplotacije.

Zagovornici kampanje protiv izgradnje MHE, stoji u saopštenju, snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje kada se radovi oko rečnog toka ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva).

Rečna korita i okolina se nakon izgradnje, u skladu sa Zakonom, dovode u prvobitno stanje kroz rekultivaciju kako bi se ubrzao proces obnove prirode koja je sama po sebi obnovljiva kroz duži vremenski period.

Optužbe druge strane da se uništavaju reke, priroda, biljni i životinjski svet i da sve to nestaje sa lica zemlje, apsolutno ne stoje, kažu predstavnici Udruženja.

Milisav Pajević

Veganstvo – dobar izbor ili ozbiljna pretnja po zdravlje dece?

28.01.2019

tomatoes-1804452_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Budući da broj vegana* u svetu a i kod nas sve više raste, stručnjaci u domenu medicine, a naročito nutricionisti, imaju potpuno podeljena mišljenja o tome da li je i u kojoj meri takav način ishrane zdrav za ljude a posebno za decu.

* Veganstvo podrazumeva da se u ishrani ne koristi hrana životinjskog porekla, kao i da se ne upotrebljavaju predmeti, odeća i bilo koji proizvodi koji sadrže materije životinjskog porekla. Uopšte, vegani zastupaju način života koji isključuje bilo kakvu okrutnost nad životinjama.

Prema podacima Danskog vegetarijanskog udruženja, u toj zemlji je samo tokom prošle godine broj vegana porastao sa dvadeset pet na trideset pet hiljada. Ipak, samo nekoliko centara za brigu o deci nudi ovu vrstu ishrane i za to postoje razlozi.

Da li je dobro hraniti decu na taj način pitanje je oko kojeg se stručnjaci spore. Mnogi pedijatri smatraju da je takva ishrana opasna za dečje zdravlje, da remeti pravilan razvoj, da ne obezbeđuje dovoljno hranljivih materija i energije. U jednoj od najvećih bolnica u Kopenhagenu, u Danskoj (Rigshospitalet), svake godine se zabeleži bar jedan slučaj koji pokazuje da je veganski način ishrane štetan za zdravlje dece. Naime, ozbiljna oštećenja na mozgu nastala su kao direktna posledica veganske ishrane dece mlađeg uzrasta. To su deca koja ne jedu meso, ribu, živinu, kao ni mlečne proizvode, jaja i med.

Argumenti protiv veganskog načina ishrane za decu

Veganska ishrana uzrokuje nedostatak vitamina B12, gvožđa, cinka i kalcijuma. Hrana životinjskog porekla (meso i mlečni proizvodi) jedini je izvor vitamina B12, neophodnog za stvaranje crvenih krvih zrnaca, ali i za optimalno funkcionisanje nervnog sistema. Kod starijih osoba B12 sprečava demenciju, a još je važniji kod dece, posebno one mlađe od dve godine, jer se njihov mozak tek razvija. Zbog toga pedijatri upozoravaju da ekstremno sprovođenje takve ishrane direktno ugrožava zdravlje dece mlađeg uzrasta.

Alan Lund, glavni doktor u danskoj bolnici tvrdi da se mogu razviti razni moždani simptomi i mišićna slabost, možda i epilepsija, a dugoročno se mogu javiti mentalna i fizička oštećenja.

Mišljenje onih koji su za veganstvo

Generalni sekretar Danske vegetarijanske organizacije ima sasvim suprotne argumente; on ukazuje na podatak da su upravo njegovu organizaciju osnovali doktori 1896. godine i da saradnja sa lekarima traje već 122 godine. Smatra da je u Danskoj u pitanju nedostatak znanja jer evropski pedijatri su eksperti za decu, ali ne i za vegansku ishranu.

Bez obzira na oprečne stavove i suprotstavljena mišljenja, ljudi će raditi ono što misle da je najbolje za njihovu decu. Ipak, važno je da svako dete ima jelovnik prilagođen njegovim individualnim potrebama.

Priredila: Nataša Nešković

Izvor: RTS

Održan Četvrti godišnji sastanak na temu zaštite šuma i šumskog bilja

28.01.2019

sastanak Vojvodinašume1 — Foto: JP Vojvodinašume

U skladu sa Ugovorom o obavljanju poslova od javnog interesa u oblasti dijagnostike štetnih organizama i zaštite zdravlja šumskog bilja na teritoriji AP Vojvodine, prošlog četvrtka je u prostorijama Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu –Novi Sad, održan je Četvrti redovni godišnji sastanak na kome su pored domaćina, Godišnji izveštaj o radu prezentovali i stručni saradnici Instituta za šumarstvo iz Beograda.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume; Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo; JP Srbijašume; JP Vode Vojvodine i stručnjaci angažovani u oblasti gajenja i zaštite šuma zaposleni u direkciji, ograncima preduzeća i šumskim upravama JP Vojvodinašume.

Milisav Pajević

Uskoro realizacija projekta „Sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici“

28.01.2019

Vlada Crne Gore usvojila je Informaciju o zaključenju Ugovora o prosleđivanju kreditnih i grant sredstava za potrebe realizacije projekta „Sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici“ finansiranog iz kreditnog aranžmana zaključenog, 22. septembra 2017. godine, između Nemačke banke za razvoj (KfW) i Vlade Crne Gore, u iznosu od 35 miliona evra.

Tim povodom, Vlade Crne Gore je dala saglasnost na zaduženje Glavnom gradu Podgorica za kreditna sredstva obezbeđena iz aranžmana sa KfW bankom, i prihvatila Ugovor o prosleđivanju kreditnih i grant sredstava za potrebe realizacije projekta „Sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici“.

Predviđeno je da se Glavnom gradu Podgorica prenesu sredstva kreditnog aranžmana od 35 miliona evra od kojih će iznos od 26 miliona evra biti prenet bez obaveze vraćanja, dok će preostali iznos od 8.050.000 evra Glavni grad biti u obavezi da vrati Crnoj Gori.

Ukupna vrednost projekta iznosi oko 50,35 miliona evra i finansiraće se iz tri izvora: grant sredstava u iznosu od 10,15 miliona evra obezbeđena od strane Investicionog okvira za zapadni Balkan- WBIF; zajma od KfW banke u iznosu od 35 miliona evra i sopstvenih izvora Podgorice u iznosu oko 5,2 miliona.

Milisav Pajević

U osam škola u Кniću ugrađeni su sistemi za prečišćavanje i hlorisanje vode

27.01.2019

U osam škola na teritoriji opštine Кnić ugrađeni su sistemi za prečišćavanje i hlorisanje vode. Prvi put, posle 17 godina, učenici u osnovnim školama u toj opštini imaće ispravnu vodu za piće.

U osnovnim školama u Leskovcu, Vrbeti, Borču, Кonjuši, Bumbarevom Brdu, Vučkovici ugrađeni su sistemi za hlorisanje vode.

Neki su u školskim zgradama a neki su smešteni u posebno napravljene zaštitne kućice.

U seoske škole u Zabojnici i Toponici ugrađeni su savremeni sistemi za demineralizaciju i eliminisanje nitrata, za koje su dva miliona dinara obezbedili Vlada Republike Srbije i opština Кnić.

– Na ovaj način smo pokrili sve škole na teritoriji Кnić da imaju zdravu pijaću vodu, osim u selu Dragušica gde ćemo kompletno renovirati vodovodni sistem u okviru celog naselja, ističe Jelena Obradović, zamenica predsednika Opštine Кnić.

Zaposleni u osnovnim školama obučeni su za kontrolisanje rada sistema za prečišćavanje i hlorisanje vode.

Кontrola će se vršiti na 15 dana, a voda u svim školama sada je hemijski i bakteriološki ispravna.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Nemačka će prestati s korišćenjem uglja za proizvodnju struje najkasnije do 2038. godine

27.01.2019

Takozvana Komisija za ugalj vlade Nemačke predložila je da ta zemlja prestane s korišćenjem uglja za proizvodnju struje najkasnije do 2038. godine, u okviru napora za obuzdavanje klimatskih promena.

Komisija je postigla sporazum rano jutros nakon nekoliko meseci prepirki koje su blisko pratile druge zemlje koje zavise od uglja, prenosi AP.

Više od trećine električne energije Nemačka dobija od uglja, čime proizvodi velike količine gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.

Agencija navodi da 28-člani odbor koji čine predstavnici rudarskih regiona, komunalnih preduzeća, naučnici i ekolozi, navodi da bi revizija 2032 godine mogla da približi rok do 2035. godine.

Agencija podseća da je za takvu odluku neophodno odobrenje vlade zemlje koja je inače posvećena “energetskoj tranziciji“, to podrazumeva zamenu fosilnih goriva sa obnovljivim izvorima energije.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Uručena rešenja o isplati “IPARD” sredstava

26.01.2019

WP_20190126_15_34_30_Pro — Foto: Print screen (twitter) Ambassador Sem Fabrizi @FabriziSem

U Stejanovcima, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, predsednik opštine Ruma Slađan Mančić i šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, uručili rešenje o isplati “IPARD” sredstava vlasniku gazdinstva Dragiši Kovačeviću, u iznosu od 3.021.300,00 dinara.

Rešenje se odnosi na “IPARD” podsticaje u oblasti voća, a reč je o samohodnom beraču za višnje i šljive, ukupne investicije 5.035.500,00 din, uz 60 odsto povraćaja.

Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, Dragiša Kovačević iz Stejanovaca, koji se bavi proizvodnjom višnje, preko „IPARD” programa je aplicirao u januaru prošle godine i nakon godinu dana završen je ceo proces, kako sam kaže bez ikakvih poteškoća, pa je tim povodom primio i rešenje o isplati sredstava.

Ambasador i šef delegacije EU u Srbiji je istakao zadovoljstvo što je projekat realizovan i što je Ministarstvo poljoprivrede spremno za dalju saradnju, i otvaranje novih konkursa koji će samo ojačati vezu, poboljšati rezultate i omogućiti da novac koji postoji u okviru „IPARDA” dođe do samih poljoprivrednika.

Predsednik Opštine Ruma je istakao da je ovo lep primer koji pokazuje da „IPARD” nije nedostižan i da je to nešto što je danas realnost i dostupno, kao što je slučaj upravo sa gazdinstvom sa područja rumske opštine.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je kazao da je današnje uručenje rešenja o isplati samo simbolično, jer će u toku današnjeg dana biti izvršeno još sedam isplata vezanih za nabavku opreme.

Podsećanja radi, „IPARD” program Evropske unije je Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Predstavljen UNDP program „Zajedno za održivi biznis“

26.01.2019

„Zajedno za održivi biznis“ ime je novog programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji koji ima za cilj da podrži i promoviše preduzeća iz Srbije koja žele da budu profitabilna i konkurentna, ali da istovremeno posluju odgovorno u društvu.

Program je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima iz Srbije, koja posluju najmanje dve godine i koja žele da unaprede svoje poslovanje i društvenu odgovornost.

U fokusu su preduzeća koja posluju u oblastima kao što su prehrambena industrija, poljoprivreda, energetika, drvna industrija, turizam, obrazovanje, a koja svojim poslovanjem imaju ili žele da razviju pozitivan uticaj na društvo i životnu sredinu i budu pioniri u tranziciji Srbije ka cirkularnoj ekonomiji.

Predstavnici malih i srednjih preduzeća su na info sesiji održanoj u novosadskom EU info kutku saznali detalje o konceptu održive ekonomije, samom programu kao i o načinu prijavljivanja.

Na sesiji su govorile predstavnice UNDP Srbija, Katarina Vukšić, koordinatorka projekta „Cirkularna ekonomija“ i Ivana Stančić, konsultantkinja za razvoj održivih biznisa.

– Osim onog generalnog interesa da budu odgovorne prema okruženju u kom rade, kompanije svakako treba da prepoznaju svoje konkretnije interese. To može biti privlačenje investitora. Recimo, nekoliko banaka ima povoljnije uslove kreditiranja za mala i srednja preduzeća ukoliko doprinose životnoj sredini. Tu je i pristup novim tržištima kroz adresiranje ciljeva održivog razvoja kao i poboljšanje reputacije brenda. Istraživanja pokazuju da 90 odsto ispitanih potrošača smatraju da privatna preduzeća imaju obavezu da budu odgovorna prema zajednici u kojoj rade i da bi radije izabrali proizvod društveno odgovorne kompanije. Kod nas naravno cena igra glavnu ulogu, ali ako to izuzmeo i ako imamo dve komparativne kompanije po tom pitanju opredeliće se za ovu društveno odgovornu, objasnila je Ivana Stančić.

Kako je dodala, interesi kompanije mogu biti i sticanje komparativne prednosti u odnosu na konkurenciju, veće zadovoljstvo i veća uključenost klijenata kao i mogućnost za primenu održivih biznis modela zasnovanih na novim tehnologijama.

Program „Zajedno za održivi biznis“ povezuje 10 odabranih preduzeća sa ekspertima koji će im pružati mentorsku podršku, pomoć u pripremi akcionih planova, strategija i komunikacije sa potencijalnim investitorima.

Izabrani preduzetnici će dobiti više od 30 sati ekspertske podrške u razvoju i unapređenju biznis modela za proizvode i usluge koji doprinose održivom razvoju.

Između ostalog, imaće mogućnost da se promovišu, povežu sa drugim preduzećima i razvijaju svoje poslovanje u drugim zemljama kroz UNDP globalnu mrežu.

Prilikom selekcije preduzeća ocenjivaće se održivost i inovativnost biznisa, potencijal za rast i razvoj, pozitivan uticaj na životnu sredinu i društvo, kao i organizacioni kapaciteti preduzeća.

Prijave za kompanije koje žele da učestvuju u programu „Zajedno za održivi biznis“ otvorene su do 31. januara, u ponoć, a prve aktivnosti izabranih 10 preduzeća krenuće od 20. februara.

Više informacija o programu možete naći ovde.

Milisav Pajević

U nekim opštinama BiH proglašeno stanje elementarne nepogode

26.01.2019

U nekim delovima BiH biće ili je već proglašeno stanje elementarne nepogode zbog obilnog snega i jakog vetra.

Na području opštine Bosansko Grahovo biće proglašeno stanje elementarne nepogode, rekao je Srni vršilac dužnosti načelnika opštine Nikola Čeko.

Čeko kaže da je sneg prestao da pada, ali da jaki udari vetra stvaraju snežne namete zbog čega mehanizacija ne može da pročisti puteve prema odsečenim selima Preodac i Tiškovac, prenele su Nezavisne novine.

Stanovnici Bosanskog Grahova kažu da ne pamte ovakvu zimu i dodaju da je visina snega u pojedinim delovima i preko metar i po.

Stanje elementarne nepogode proglašeno je i u opštini Drvar, saopštila je vršilac dužnosti načelnika te opštine Dušica Runić.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Švedski naučnici proizveli “šumsko gorivo”

26.01.2019

Da li će se korenje, grane i grančice jednog dana koristiti za pogon automobila? Tome se nadaju švedski naučnici nakon što su proizveli bioprodukt koji, zasad skromno, čini upravo to.

Hemičar Kristijan Hulteberg sa univerziteta u Lundu iskoristio je crnu tečnost koja je otpad u proizvodnji celuloze i papira kako bi stvorio polimer lignin.

Nakon pročišćavanja i filtracije, pretvorio ga je u mešavinu goriva.

– Zapravo koristimo deo stabla koji je otpad u proizvodnji celuloze i papira…taj deo dodaje vrednost manje iskoristivim delovima stabala, rekao je on.

U smislu zaštite okoline, Hulteberg kaže da je bolji od ostalih biogoriva poput etanola.

– Dobar deo kontroverzi povezanih s proizvodnjom etanola proizlazi iz upotrebe sirovina koje se zapravo mogu koristiti za ishranu ljudi- , pojasnio je.

Hulteberg je izgradio eksperimentalnu elektranu i nada se da će “šumsko gorivo” biti u široj upotrebi do 2021.

Iako će zadovoljavati samo deo potreba švedskih vozača, očekuje da će, zajedno s drugim obnovljivim izvorima na kojima se radi, pridoneti smanjenju upotrebe fosilnih goriva.

Izvor: nationalgeographic.rs, Hina, RTV

Milisav Pajević

Zaštita životne sredine je prilika da se otvore radna mesta, ali nije besplatna

25.01.2019

Privredna komora Srbije je 25. januara, u saradnji sa Fakultetom za primenjenu ekologiju Futura, organizovala okrugli sto povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine. On se obeležava svakog 26. januara počev od 1972. godine kada je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini usvojena Deklaracija s naglaskom na neophodnost obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Skupom je moderirala direktorka Instituta Futura Sunčica Vještica, a njeni glavni (sa)govornici za okruglim stolom bili su Slobodan Perović iz Ministarstva zaštite životne sredine, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, Milan Veselinov, osnivač preduzeća Cirekon i Roland Fekete, direktor ekologije u kompaniji za proizvodnju građevinskih materijala Lafarge.

Skupu su, u skladu sa temom, prisustvovali i predstavnici naučnih i obrazovnih ustanova, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija i preduzetničkog sektora.

Aleksandra Vučinić, autorka slikovnice “Ekologijanka”, prisetila se svoje studijske posete Japanu 2002. godine. “Tada sam videla jednu vrlo interesantnu stvar. Deca od tri godine su sedela u insineratoru i slušala priču o upravljanju otpadom. To nas je sve iznenadilo – zašto toliko malu decu uče o problemima u vezi sa otpadom? Objasnili su nam da su sa programom počeli sedamdesetih godina i da oni su ti koji su tada imali tri godine danas menadžeri i da itekako znaju kako da upravljaju otpadom i bave se zaštitom životne sredine. Primetila sam da kod nas taj vid edukacije nedostaje u nekom najranijem uzrastu”, rekla je ona, istakavši značaj uključivanja dece u brigu o našem okruženju.

Sve zelene teme treba da promene narativ sa troška na nešto što uvećava vrednost robe, a ovaj cilj se postiže inovacijama, naglasio je Milan Veselinov. “Evropska unija trenutno se bavi pitanjem kako podići tražnju za cirkularnim proizvodima. Jedan od načina je dizanje svesti i plasiranje informacija kao što su ‘Nemojte da bacate, koristite ponovo!'”, rekao je. “Potrošači u Evropi su spremni da jedan i po put više plate zelene artikle. Glasaju novčanikom i to podstiče kompanije da u svoj portolio uključe više sertikovanih proizvoda. Ključno pitanje je odakle da krenemo. Trebalo bi da krenemo od edukacije, ali ona mora da bude u sprezi sa inovacijama i pravilima igre”, zaključio je Veselinov.

Filip Radović je kao misiju svoje Agencije naglasio da služi privredi, ali da istovremeno bude motor razvoja dela koji se tiče zaštite životne sredine. Ipak, za napredak u toj oblasti manjkaju sredstva. “U Italiji deponovanje otpada košta 190 evra po toni, u Srbiji – 20 evra. Nažalost, cena odnošenja otpada nije ekonomski efikasna i stoga ovaj sektor ne može da postigne brži tempo razvoja. Verujem da smo fin narod i da nam ne nedostaju civilizacijske navike i volja, već nam nedostaje novac”, kazao je.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije izrazio je nadu da će sličnih okupljanja biti i u budućnosti i da će dijalog uroditi plodom.

Jelena Kozbašić

Crna Gora donela Program gazdovanja šumama za 2019. godinu

25.01.2019

Vlada Crne Gore donela je Program gazdovanja šumama za 2019. godinu.

Ovim dokumentom su definisane mere za gazdovanje šumama po obimu, vrsti i vremenu izvođenja na godišnjem nivou, kako bi se obezbedilo održivo gazdovanje i upravljanje ovim resursom.

Ciljevi koji se postižu ovim Programom su: unapređenje stanja u oblasti upravljanja šumama; realizacija aktivosti na poslovima uređivanja šuma, realizacija obaveza na uzgoju i zaštiti; unapređenje stanja šuma i stvaranja uslova za njihovo održivo korišćenje; unapređenje međunarodne saradnje i obezbeđenje stručne pomoći i edukacija zaposlenih.

Milisav Pajević

Pčelari obilaze košnice

25.01.2019

Zima nije aktivna pčelarska sezona i smatra se vremenom u kom pčele miruju, ipak za pčelare u ovom periodu oko košnica ima dosta posla, a od dobrog prezimljavanja i pripreme za prvu proleću ispašu može zavisiti ovogodišnja proizvodnja

Pčelari idu u obilazak košnica, da u njima oslušnu brujanje i očiste sneg ispred poletaljki.

Sneg trenutno košnicama dobro služi, kao izolator, ipak pčelari smatraju da su temperature trenutno nešto više nego što se smatra povoljnim, dok se plaše hladnijih dana tek u martu.

Da li će i ova godina biti jednako izdašna u prinosima meda kao i prethodna zavisiće u mngome od vremenskih uslova, a valjanu pretprolećnu pripremu i redovno kontrolisanje košnica nipošto ne treba zapostaviti.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

1...966967968...1,677 Page 967 of 1,677

Argumenti protiv veganskog načina ishrane za decu

Mišljenje onih koji su za veganstvo

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM