Za nekoga smeće, za poznavaoca cirkularne ekonomije pravo blago

30.01.2019

Tokom septembra i oktobra ove godine, u saradnji Privredne komore Srbije i preduzeća „CirEkon” održava se Akademija cirkularne ekonomije, što nagoveštava jednu od promena koje treba da prigrlimo u cilju očuvanja Zemlje. Platon je savremenike podučavao filozofskom razmišljanju, a nakon niza vekova i revolucija čovečanstvo bi trebalo da usvoji nova, drugačija znanja kojim će sebi prokrčiti put ka održivoj budućnosti u kojoj nema otpada. „Uzmi-upotrebi-napravi-upotrebi…” je perpetuum mobile ovog pristupa koji integriše ekonomiju i sistem upravljanja otpadom.

O postulatima na kojima se zasniva model cirkularne ekonomije, o tome da li Srbija prati korak sa svetom, kako da otpadu pridamo vrednost koju ima sam po sebi i na koji način da napravimo sistem proizvodnje koji će omogućiti da se razvijamo na jedinoj planeti koju imamo pričali smo sa Milanom Veselinovim, jednim od organizatora i predavača na Akademiji.

EP: Kako biste laiku objasnili pojam cirkularne ekonomije? Koje su njene prednosti u odnosu na linearnu?

Milan Veselinov: Veoma bitna pitanja u celoj priči o cirkularnoj ekonomiji su „Zašto” i „Da li nam je CE potrebna?” Jasno je da smo nekad mogli da popravimo frižider, telefon i peglu. Danas se to ne isplati. Pitanje je da li to ima smisla? Priznajte koliko starih mobilnih telefona držite u fioci. U njemu imate zlata, bakra i retkih elemenata koje je skupo i teško nabaviti. I biće sve skuplje i teže. Poenta cirkularne ekonomije je da počnemo da pravimo proizvode koji će služiti čoveku, da sa posedovanja proizvoda pređemo na njegovu funkcionalnost. Time obezbeđujemo da proizvođači vide korist u proizvodnji dugotrajnijih proizvoda, u štednji neophodne električne energije i u pažljivijem izboru materijala za proizvodnju. Trenutno nam proizvodi nisu dizajnirani za takvu ekonomiju, pravimo proizvode u kojima je teško razdvojiti materijale i oni se koriste po principu „Uzmi-napravi-upotrebi-baci”.

Cirkularna ekonomija, ako se pravilno implementira, obezbeđuje znatne uštede na upotrebi resursa, do 70 odsto, a energije čak i do 90 odsto. Osim toga, ona održava okruženje čistijim, bez otpada, budući da sve resurse postmatramo uvek i samo kao takve.

EP: Koji su postulati industrijske ekologije i kako zamišljate njeno dostizanje u kontekstu srpske privrede?

Milan Veselinov: Industrijska ekologija je zapravo disciplina iz čije zamisli je nastala cirkularna ekonomija. U okviru IE, industrija se posmatra kao deo prirodnog sistema, posmatraju se vrlo jednostavno ulazi materije i energije u industrijski sistem, njihovo poreklo, promene unutar industrije i izlazi iz industrijskog sistema. Posmatra se kako ti izlazni tokovi utiču i na prirodu i na ekonomiju, te kako zapravo sve to utiče i na društvo.

Industrijska ekologija je bitna da bismo odgovorili na jedno pitanje: Kako da napravimo sistem proizvodnje koji će omogućiti da živimo i razvijamo se na ovoj planeti, jedinoj koju imamo? Planeta se u IE ne posmatra emotivno, već veoma racionalno kroz analizu dostupnih resursa za naše uređaje, zemljišta za proizvodnju hrane, izvora energije za sve što čovek želi da stvori.

Srbija je na početku takvog razvoja i dobro je što znamo svoju poziciju. Pred nama postoje dva puta. Prvi je mnogo skuplji i on pretpostavlja zanemarivanje trenda razvoja industrijske ekologije i cirkularne ekonomije, a drugi je inventivniji, pragmatičniji, efektivniji i jeftiniji. Bitna razlika između ta dva puta je pristup inovacijama, od društvenih, organizacionih, tržišnih do tehnoloških. Prvi pristup ih zanemaruje i bavi se tradicionalnim vrednostima privrede, drugi inovira i gura nas uz svetsku lestvicu mogućnosti. Pitanje je samo ko to može sad da prepozna – od firmi, do lokalnih samouprava, potrošača ili civilnih društava.

EP: Očigledne su prednosti cirkularne ekonomije, ali kako ćete je približiti čoveku koji ne želi da se menja i koji gleda kako da prehrani porodicu bez dodatnih

troškova?

Milan Veselinov: U svakoj priči postoje pobednici i gubitnici. Danas skoro da nemate više tradicionalnih zanata, kao što su kazandžija, jorgandžija, kubikaš, bojadžija… Svet napreduje i nikoga ne čeka. Latinska poslovica kaže „Nije sramota ne znati, sramota je ne želeti saznati”, i stoga moramo konstantno učiti. Od učenja nema odmora ako želimo napredak. U suštini, postoji samo podela na one koji prihvataju i vode promene i one koji će biti poneseni promenom.

EP: Mnogo ljudi se prijavilo za Akademiju cirkularne ekonomije. Da li mislite da to znači da se naši ljudi okreću ka više održivoj budućnosti? Koje je uopšte stanje na polju upravljanja otpadom u Srbiji, prema vašem mišljenju?

Milan Veselinov: Cilj nam je da formiramo kritičnu grupu ljudi iz kompanija koje vide smisao u poslovanju po cirkularnim postulatima i koja će vremenom rasti, unapređivati se i jačati do nivoa kad će imati dovoljno snage da promeni sistem. CirEkon i Privredna komora Srbije su tome apsolutno posvećeni kao realizatori programa.

U konceptu upravljanja otpadom postoji tzv. piramida upravljanja otpadom, koja kaže da su prioriteti po važnosti sledeći: 1. Prevencija stvaranja otpada 2. Priprema za ponovnu upotrebu 3. Reciklaža 4. Upotreba otpada u smislu povraćaja energije i 5. Deponovanje. CE priprema strategije kako da se postignu prioriteti 1 i 2. Srbija je usred uređivanja petog prioriteta i prelazi polako na reciklažu i insineraciju, energetski povrat materije. Dakle, kasnimo oko 35 godina za Evropom. U toj situaciji, ako se ozbiljno usmerimo na kreiranje proizvoda koji ne proizvode otpad shodno praksi u EU, koliko nama zapravo treba da upravljamo otpadom?

Međutim, plan i praksa su drugačije kategorije i mi moramo da obezbedimo dovoljno kapaciteta da tretiranje otpada, koji će neminovno postojati još 20 do 30 godina, ne košta previše i da nam rešava probleme brojnih deponija koje se non stop izlivaju u zemlju i vode. Bitnije je još da u narednih 20 godina sami sebi ne vežemo ruke prevelikim investicijama u starim tehnologijama i time onemogućimo brži razvoj u skladu sa EU. Situacija je takva da ne možemo da procenimo tačno koliko mi resursa možemo da vratimo u proizvodnju putem reciklaže, ali i kada bismo mogli, trenutni zakoni nam to ne omogućavaju. Radi se na tome i očekuju se promene u zakonima, bude se recikleri i ima ih sve više.

EP: Često pominjete snagu cirkularne ekonomije i vrednost cirkularne ekonomije. Kakva se tu vrednost stvara?

Milan Veselinov: CE je novi način stvaranja vrednosti. Pod njenim okriljem, možemo očekivati da su proizvodi napravljeni od materijala koji ne štete našem okruženju i mogu da se jednostavno razgrade u prirodi. EU uvodi pravila koja će motivisati proizvođače da prave takve proizvode, ali i kupce da se odgovornije ponašaju prema stvarima koje koriste.

Vrednost je u znatnoj uštedi materijala, u uštedi energije, u čistijim izvorima samih resursa, u dužem trajanju proizvoda, možemo očekivati da će se proizvodi sve više deliti, da ćemo imati organizacije koje će vaše dotrajale proizvode vraćati u fabriku umesto na deponiju, situaciju gde resurse kupujete od reciklažnih centara umesto da ih dovlačite iz rudnika, kupce koji onlajn kreiraju proizvode po svojoj meri, percepiramo da ćemo cenu proizvoda određivati po tome koliko proizvod šteti ili doprinosi vašem okruženju, koliko vam olakšava dan. Pri tom, na godišnjem nivou imamo više od 9 miliona tona resursa koje možemo ali prestajemo da koristimo.

Prednosti su takođe u očekivanom, ponovnom buđenju industrije refabrikacije, popravki, rezervnih delova, reciklaže, tržišta onlajn deljenja proizvoda od šrafcigera do automobila, znatni prelazak na usluge pored proizvodnje, itd.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Intervju u celosti možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018.

Šta vreba unutar četiri zida – Pet načina da poboljšate kvalitet vazduha u prostoriji

30.01.2019

house-3174070_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zagađen vazduh širom sveta dovodi do smrti sedam miliona ljudi svake godine. I naizgled nema izlaza.

Devet od deset osoba je pod rizikom da obole od različitih bolesti, dožive moždani udar, respiratorne infekcije i kancer pluća samo zbog udisanja nekvalitetnog vazduha.

Mikroskopske čestice zagađenja su svuda i predstavljaju stalnu pretnju, i to ne samo kad smo napolju. Naprotiv.

Prema nalazima istraživanja američke Agencije za zaštitu prirode, zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru često je između dva i pet puta veće nego na otvorenom.

„Vazduh u prostorijama sadrži sva spoljašnja zagađenja, kao i dodatna isparenja nastala kuvanjem i upotrebom sredstava za čišćenje, uključujući i one čestice koji ispušta građevinski materijal”, objašnjava Metju Džonsons, glavni naučnik u Erlabsu, kompaniji koja primenjuje tehnologiju za filtriranje vazduha širom sveta.

Srećom, postoje i neke stvari koje svako može da uradi kako bi poboljšao kvalitet vazduha u kući. Evo pet osnovnih saveta:

1. Poboljšajte ventilaciju

Loša ventilacija zadržava zagađene čestice u zatvorenom prostoru.

Raješ Sareš, sa Energetskog i istraživačkog instituta u Indiji, kaže da ventilacija obezbeđuje stalni dotok svežeg vazduha.

“Otvarajte prozore i vrata najmanje dva-tri puta dnevno, osim ako vas nije uhvatila alergija ili ako je spoljna temperatura ekstremno niska.”

U tom slučaju možete da obezbedite unutrašnju ventilaciju sistemom za klimatizaciju sa filterima.

Tokom kuvanja ili kupanja, dobro je da uključite aspirator, ukoliko ga imate, da biste uklonili zagađenje i smanjili vlagu.

2. Napunite kuću sobnim biljkama

Ne možete da priuštite ove skupe filtere za prečišćavanje vazduha? Umesto toga ispunite prostoriju sobnim biljem.

“Neke biljke mogu da pomognu u uklanjanju toksina iz vazduha i važe za “odlične i ekonomične opcije za pročišćavanje zagađenog vazduha”, kaže Sareš.

Ima skeptika koji smatraju da ne postoji dovoljno studija koje bi potkrepile ovu teoriju, ali ako ništa drugo – biljke su lek za dušu.

Za početnike u uzgajanju kućnog bilja, evo kratkog spiska biljaka koje možete da uzgajate u zatvorenom prostoru:

* Palma areka: jedna je od najlakših palmi za gajenje u prostoriji. Visoko je rangirana u istraživanju o čistom vazduhu koje je radila NASA.

Ključne koristi: upijanje ugljen-dioksida

* Zlatna puzavica/Drvo novca: ova sobna puzavica je laka za uzgajanje i održavanje.

Ključne koristi: pomaže u uklanjanju isparivanja organskih jedinjenja iz sintetičkih boja ili tepiha.

* Dracena: poreklom iz istočne Afrike, ova biljka se često koristi za ukrašavanje kuća i kancelarija.

Ključne koristi: dobra je za smanjenje toksičnih isparavanja organskih jedinjenja, poput benzena, formaldehida, tulena i ksilena.

* Sanseverija: ova cvetnica ne zahteva mnogo vode, naročito tokom zime.

Ključne koristi: upijanje ugljen-dioksida, naročito tokom noći. Pomaže u uklanjanju formaldehida i natrijum-dioksida.

Bez obzira na to koju biljku izaberete, zapamtite da je neophodno da sobno bilje bude zdravo kako bi moglo da bude prirodni prečišćivač vazduha, kaže Sareš.

“U suprotnom, može ispuštati biološko zagađenje u vazduh.”

3. Eliminacija mirisa na „zelen” način

Sećate se da smo pominjali isparivanja organskih jedinjenja? Ove hemikalije nastaju svaki put kada upotrebljavate veštačke mirise usled hemijske reakcije u vazduhu koje stvaraju ove

potencijalno opasne koktele.

Na primer, neekološka sredstva za održavanje kuće u kontaktu sa vazduhom mogu da stvore formaldehid, supstancu koja se dovodi u vezu sa kancerom.

Šta možete da uradite?

Pređite na proizvode bez mirisa i izbegavajte sprejeve poput dezodoransa, sredstava za čišćenje tepiha i osveživača vazduha.

Kad je reč o kuhinji, Sareš preporučuje limunov sok i soda bikarbonu za uklanjanje mirisa.

4. Zabranite pušenje u prostoriji

Pušenje je samo po sebi neprijatelj zdravlja, ali pušenje u zatvorenom prostoru je skroz nepoželjno.

Akumulacija dima može da ima ozbiljan uticaj na kvalitet vazduha, naročito u prostorijama sa lošom ventilacijom.

Izloženost duvanskom dimu predstavlja opasnost za nepušače jer može izazvati brojna oboljenja.

Bebama koje su izložene dimu cigarete u kući preti veći rizik od iznenadne smrti.

5. Otarasite se alergena

Polen i prašina mogu da pogoršaju rizik od oboljenja – naročito u slučaju astme, rinitisa ili alergija.

Višak vlage takođe podstiče spore plesni u vazduhu koje uzrokuju plućne infekcije kod ljudi sa slabim imunitetom.

Naučnici preporučuju ove jednostavne korake:

često menjajte posteljinu
usisavajte tepihe
sušite veš pored otvorenog prozora
koristite otirače da sprečite da spoljašnja zagađenja budu uneta u prostoriju

Izvor: BBC News na srpskom

Carinici sprečili krijumčarenje zaštićenih vrsta ptica

30.01.2019

Otkriveni papagaji 28 01 2019 — Foto: Uprava carina

Carinici su u saradnji sa graničnom policijom i Grupom za CITES Ministarstva zaštite životne sredine 27. januara 2019. godine, na izlazu graničnog prelaza Trbušnica ka Bosni i Hercegovini, sprečili krijumčarenje 4 goluba i 9 papagaja, od kojih neki pripadaju zaštićenim vrstama.

Prekršaj je otkriven u „sitroenu pikaso“ bosanskohercegovačkih registarskih oznaka kojim su iz Srbije ka toj zemlji putovala trojica državljana te susedne države.

Na pitanje carinskih službenika da li imaju nešto da prijave, sva trojica putnika su odgovorila odrično. Ipak, pregled automobila demantovao je njihove reči kada su carinici u gepeku otkrili četiri goluba visokoletača engleske vrste „tipler“.

Međutim, to nije bilo sve, jer su iza vozačevog i suvozačevog sedišta pronađena tri kaveza sa ukupno 9 zelenih i žutih papagaja različitih vrsta i veličina.

Carinici su zbog toga odmah obavestili Grupu za CITES Ministarstva zaštite životne sredine zahvaljujući čemu je potvrđeno da šest primeraka pripada zaštićenim vrstama.

Kao vlasnik ptica prijavio se pedesettrogodišnji suvozač iz Tuzle, rekavši da je golubove i tri žuta papagaja „rozenkolis“, koji ne pripadaju zaštićenim vrstama, dobio na poklon, dok je zelene papagaje („molina pirura“, „rupikola pirura“ i „senegalskog papagaja“) kupio na berzi u Somboru za sebe i prijatelje, ne znajući da pripadaju ugroženim vrstama.

Prema odluci suda iz Loznice, suvozač koji se prijavio kao vlasnik kažnjen je novčanom kaznom, ali i zaštitnom merom oduzimanja krijumčarenih ptica koje su zbrinute u beogradskom ZOO vrtu.

Izvor: Uprava carina

Crna Gora mora da očuva i poboljša upravljanje karstnim izvorištima

29.01.2019

Morača — Foto: Wikipedia.org/Cornelius Bechtler

Crna Gora bi trebalo da obustavi nekontrolisanu eksploataciju šljunka priobalja reke Morače koja može posredno da ugrozi kvantitet i kvalitet izvorišta Bolje sestre, a institucije Uprava za vode i Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju treba kadrovski ojačati kako bi na viši nivo podigli pregovaračke kapacitete za Poglavlje 27.

To su neke od poruka naučnog skupa koji je juče održan u Podgorici.
Skup u Grbavcima, koji su inicirali Univerzitet Donja Gorica i Regionalni vodovod u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, okupio je domaće i strane eksperte koji su razmenili mišljenja o izazovima očuvanja izvorišta u 21. veku.

Ekspert i konsultat Uneska prof. dr Zoran Stevanović istakao je da je pred naukom važan zadatak da nađe rešenje kako da se očuva i poboljša upravljanje karstnim izvorištima koje Crna Gora koristi u najvećoj mjeri za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom.

– Oko 80 odsto stanovništva koristi vodu iz ovakvih izvorišta kao što su Bolje sestre. Zato treba raditi na njegovoj zaštiti, ali i nastaviti istraživanja, kazao je Stevanović.

Direktor Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore Luka Mitrović govorio je o posljedicama klimatskih promena koje više niko ne spori, a koje i te kako utiču na izdašnost izvora.

– To će u budućnosti biti glavna tema jer trendovi klimatskih promena idu u negativnom pravcu, kazao je Mitrović, prenosi Pobjeda.

Prema njegovim riječima, potrebno je uspostaviti bolju i čvršću međuinstitucionalnu saradnju, kao i saradnju sa stručnjacima i naučnicima.

Direktor Uprave za vode Damir Gutić, smatra da je dugačka lista operativnih ciljeva i mera koje treba sprovesti kako bi se obezbedila kvalitetna zaštita voda od zagađivanja.

– To su uspostavljanje registra zaštićenih područja, donošenje vodnih katastara, pribavljanje vodnih akata i plaćanje naknade za zaštitu voda od zagađivanja, smanjenje unosa zagađenja od koncentrisanih i rasutih izvora zagađivanja, moguća ograničenja u zahvatima vode, mere prevencije i smanjenja uticaja akcidentnih zagađenja. Ova lista je i duža, ali je i obavezujuća, naročito sada kada smo otvorili Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene i ona proističe iz nacionalnog zakonodavstva, ali i EU legislative koja tretira ovu oblast, kazao je Gutić.

Iz svega , istakao je on, proizilazi da država mora obezbediti uslove za jaku upravljačku instituciju, sa dovoljnim sredstvima za izvršenje poverenih poslova i sa odgovarajućim stručnim kadrom, ali da je potrebno i pronaći mehanizam koordinacije i međusobne komunikacije između svih zainteresovanih strana.

Milisav Pajević

Bioplastika od semena maslina?

29.01.2019

olives-789140_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Sve više zemalja zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu. Vlade nastoje da podignu svest o štetnosti ovog materijala po prirodu, nevladine organizacije naglašavaju opasnost koju predstavlja po zdravlje životne sredine i ljudi. Na svim nivoima društva je sve prisutnija težnja da se model linearne ekonomije proizvedi-iskoristi-baci zaokruži i transformiše u cirkularnu proizvedi-koristi-napravi ili popravi-koristi… i tako u nedogled. Pobornici principa cirkularne ekonomije žele da dostignemo perpetuum mobile materije i da nikada ne dođe do stvaranja otpada.

Ipak, kako bi se ovaj ideal postigao u današnjim uslovima, pored obrazovanja stanovništva, za tranziciju su neophodni i izumi. Neophodno je da pronađemo alternativu plastici koju tako lako odbacujemo, a za čiju proizvodnju eksploatišemo fosilna goriva. Pozitivan primer na ovom polju pruža preduzeće Biolive iz Istanbula.

Turski inovatori su osmislili način za pretvaranje semena maslina u održivu bioplastiku. Tvrde da od 5 tona nusprodukta proizvodnje maslinovog ulja – semena – mogu da naprave oko 3 i po tone zelene plastike.

Pretpostavlja se da bi svaki proizvedeni kilogram bioplastike od maslina, umesto tradicionalne, značio oko šest kilograma ugljen-dioksida za atmosferu manje.

Dujgu Jilmaz, glavni finansijski službenik turske kompanije, rekao je da njihove granule mogu da se upotrebljavaju u industriji, pakovanju, igračkama, ali i u elektronskim uređajima.

“Uspostavićemo proizvodni pogon i prodavaćemo bioplastiku industriji u skladu sa potražnjom tržišta”, najavio je Jilmaz dalje planove za komercijalizaciju Biolive plastike.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Uginuo “najusamljeniji patak na svetu”

29.01.2019

Screenshot from 2019-01-29 12-12-08 — Foto: Facebook Trevor the Duck (screenshot)

Trevor, poznat i kao najusamljeniji patak na svetu, uginuo je 28. januara nakon što su ga napali psi na zabačenom ostrvu na Pacifiku koje je bilo njegov dom.

Trevor je bio lokalna zvezda – on je bio jedina ptica svoje vrste na malom ostrvu Niue. Stigao je 2018. godine ali i dalje nije najjasnije kako.

Živeo je u bari pored puta, a lokalni stanovnici su o njemu brinuli i hranili ga.

“Pojavio se ovde prošle godine u januaru posle velike oluje, mislimo da je ili doleteo ili da ga je vetar oduvao ovde”, kaže Re Findlej, predsednica Privredne komore ostrva Niue i osoba koja stoji iza Trevorovog Fejsbuk naloga.

“Veruje se da je stigao sa Novog Zelanda ali je moguće da je došao sa Tonge, još jednog ostva na Pacifiku.”

“U pitanju je divlja patka (mallard duck) pa smo ga nazvali Trevor Malard po lokalnom političaru sa Novog Zelanda i ime se primilo.”

Tokom kratkog, ali srećnog, života na ostrvu, Trevor je živeo u velikoj bari.

“Ovde nema reka, potoka, ni jezera, tako da je Trevor morao da živi u bari”, kaže Findlej za BBC.

Iako su ga zvali najusamljenijim patkom na svetu, bio je sve osim usamljen.

Trevorovu baru su zabrinuti meštani redovno obilazili, pa čak i vatrogasci koji bi baru dopunili vodom ukoliko je bilo potrebe.

“Redovno je obilazio meštane i uživao u poslasticama koje su mu nudili”, rekla je gospođa Findlej. “Hranili bi ga graškom, kukuruzom i ovasom.”

Bilo je ideja da se dovede još jedna patka kao Trevorov par, ali njegov dom bio je dovoljan samo za jednog.

Ipak, postao je prijatelj sa petlom, piletom i “vekom” – pticom koja potiče sa ostrva Niue – koji su živeli u blizini bare.

“Petao, kokoška i veka su danas izgledali pomalo usamljeno dok su tumarali oko skoro isušene bare”, kaže Findlej.

“Godinu dana sam u kolima držala kesu punu ovasa i nedostajaće mi te usputne stanice kako bih nahranila Trevora. Osvojio je mnoga srca i sigurno će nam mnogo nedostajati.”

Izvor: BBC News na srpskom

Fobra – prvi zeleni hotel u Podgorici

29.01.2019

U okviru Programa podsticajnih mera u oblasti turizma za 2018/2019. godinu, koji realizuju Ministarstvo održivog razvoja i turizma i Nacionalna turistička organizacija Crne Gore, hotel Fobra dobitnik je Ekološke oznake Evropske unije – EU Ecolabel, kao prvi smeštajni objekat u Podgorici koji je dobio ovo značajno priznanje za održivo poslovanje.

Unapređenje broja sertifikovanih smeštajnih jedinica važno je za pozicioniranje na emitivnim tržištima zapadne i severne Evrope, kao i udaljenih destinacija, budući da turisti koji dolaze iz ovih država očekuju visok kvalitet usluge, pun doživljaj destinacije i spremni su da izdvoje više novca za boravak u sertifikovanom smeštaju.

Nacionalna turistička organizacija Crne Gore i Ministarstvo održivog razvoja i turizma obezbeđuju finansijska sredstva za uvođenje ekoloških sertifikata, sertifikata „ISO 9001″, „Travellife” i „EU Ecolabel” u partnerstvu sa UNDP u okviru projekta Razvoj niskokarbonskog turizma i Evropskom bankom za obnovu i razvoj koji pružaju tehničku podršku s ciljem ispunjavanja potrebnih kriterijuma za sertifikaciju.

Tokom posednje dve godine, 20 hotela i apartmana na crnogorskoj obali dobilo je sertifikate održivosti, na taj način pokazavši spremnost da afirmišu koncept zelene turističke ponude uz poštovanje principa racionalnog korišćenja resursa.

Sertifikovani hoteli prepoznati su po ekonomičnom poslovanju što ih čini značajnim partnerima u očuvanju prirode i borbi protiv klimatskih promena.

Sertifikat održivosti je potvrda da hoteli štede energiju i vodu, koriste manje štetna hemijska sredstva, rade na promociji održivog saobraćaja i na redukciji otpada. Zaposleni u ovim objektima intenzivno sarađuju sa gostima na planu razvoja ekološke svesti.

Milisav Pajević

Modra Sava kod Šapca, naložen vanredni inspekcijski nadzor

29.01.2019

Sava kod Šapca već nekoliko dana je modra, a Ministarstvo zaštite životne sredine je naložilo vanredni inspekcijski nadzor i saopštilo da nisu primećene uginule ribe, prenosi „Blic”.

List navodi da su lokalni ribari primetili da se u blizini kompleksa nekadašnje Hemijske industrije „Zorka” uliva tamnoplava tečnost za koju su odmah posumnjali da potiče od pogona neke od fabrika.

Ministarstvo zaštite životne sredine odmah je naložilo vanredni inspekcijski nadzor i na mestu gde se izlio rastvor plave boje inspektori su zatekli prazan kontejner sa vidljivim tragovima plave boje i problematičnim ventilom koji je popustio zbog vremenskih prilika.

U saopštenju ovog ministarstva navodi se da je „s obzirom da postrojenje „Elixir Zorka – Mineralna đubriva poseduje video nadzor celokupne lokacije, pregledan trenutni video nadzor mesta uliva otpadne vode iz kanala u reku Savu” pri čemu „nije uočena plava boja u reci”, a „preduzeću je naređeno da ubuduće kontejner drže u zatvorenom prostoru, obezbeđen tankvanom potrebnog kapaciteta”.

„Operater ‘Elixir Zorka – Mineralna đubriva d.o.o. Šabac’, poseduje Bezbednosni list za plavu boju i IPPC dozvolu (IPPC dozvola proističe iz Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine). Nisu primećene uginule ribe i obaveštena je vodoprivredna inspekcija”, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Klizište preti u zaseoku Borovo u kraljevačkom selu Gokčanici

29.01.2019

Brdo u zaseoku Borovo u kraljevačkom selu Gokčanici iznad Ibarske magistrale i dalje klizi i preti da se tri domaćinstva sruče u ambis.

Klizište je na tri metra od prve kuće u kojoj trenutno nema nikoga.

Erozija je na put, koji koriste meštani tridesetak kuća tog zaseoka, srušila hektar voćnjaka, a deca u školu idu preko susednog brda, preneo je RTS.

Nadležni kažu da će danas, najkasnije u sredu, pokušati da raščiste put, a zaustavljanje klizišta nije moguće dok se sneg ne otopi i ne prosuši zemlja.

Brdo se prekjuče srušilo i potkopalo put, čime je presečen prilaz meštanima šest zaseoka.

Milisav Pajević

Titanik se 2019. godine možda ne bi nasukao na santu: Led na Grenlandu topi se brže nego što se mislilo

29.01.2019

drift-ice-3048163_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici su otkrili da se gubitak leda na Grenlandu učetverostručio od 2003. godine, navodi se u novoj studiji objavljenoj u stručnom časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences” (PNAS).

Novo istraživanje pokazalo je da se najviše leda otopilo od početka 2003. do sredine 2013. na jugozapadnom Grenlandu, regiji koja se pre nije smatrala ključnim faktorom u podizanju nivoa mora jer tamo uglavnom nema velikih glečera.

“Znali smo da imamo veliki problem zbog povećane brzine topljenja leda”, rekao je Majkl Bevis, glavni autor studije i profesor geodinamike na državnom Univerzitetu u Ohaju.

“Sada smo prepoznali drugi ozbiljan problem: velike količine ledene mase sve se više otapaju, a reke tu vodu prelivaju u more.”

Očekuje se da će otapanje površinske mase, za koje autori studije kažu da je posledica globalnog zagrevanja, “u budućnosti jako pridoneti porastu nivoa mora”.

“Jedino što možemo učiniti jeste da se prilagodimo i ublažimo dalje globalno zagrevanje – prekasno je da ne bude nikakvih posedica”, kazao je Bevis.

Izvor: Nacionalna geografija

Iškolovano 20 generacija studenata ekologije u Novom Sadu

29.01.2019

28012019 - Galic, 20god departmana za biologiju-8 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić izjavio je, povodom obeležavanja Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine, da je školovanje studenata ekologije na Univerzitetu u Novom Sadu, izuzetno značajno sa aspekta očuvanja životne sredine.

On je na svečanosti povodom dve decenije od upisa prve generacije studenata ekologije na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, naglasio da su danas – kada se kao glavna pretnja čovečanstvu ističu klimatske promene, kao jedan od loših uticaja čoveka na životnu sredinu, potrebni mladi ljudi koji se značajno razumeju u ekologiju i, generalno, u zaštitu životne sredine.

Podsetivši na reči Nikole Tesle da „ne postoji stvar koju je važnije proučavati od prirode“, Galić je naveo i da je sa aspekta zaštite životne sredine veoma važno da se sprovode propisi koji su u toj oblasti harmonizovani sa propisima Evropske unije.

Takođe, bitno je da se izgrade fabrike voda, ugrade prečistači otpadnih voda, te da se kazne prekršioci koji odlažu otpad protivzakonito.

Dr Goran Anačkov, direktor Departmana za biologiju i ekologiju, naglasio je da je na tom Departmanu do sada iškolovano 58 generacija studenata biologije, 20 generacija studenata ekologije, te da je nedavno obeleženo i 15 godina postojanja molekularne biologije.

– Naš cilj je sve vreme bio da kroz inoviranje studentskog programa u svrhu održivog razvoja i nauke, studentima omogućimo sticanje kvalitetnog znanja i usavršavanje iz različitih oblasti, naveo je dr Anačkov.

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Milica Pavkov Hrvojević, naglasila je da su danas ekologija i zaštita životne sredine najčešće pominjani pojmovi ne samo u akademskoj zajednici, nego i šire.

Ona je istakla važnost školovanja kompetentnih ljudi koji se bave očuvanjem biodiverziteta, koji su našli svoje mesto u zaštićenim područjima i koji su vrsni naučni radnici.

Milisav Pajević

Japan donirao kamion sa cisternom i pumpom za vodu Službi zaštite i spašavanja Žabljaka

29.01.2019

AmbasadorJapana — Foto: MUP, Biro za odnose s javnošću Vlade Crne Gore

Služba zaštite i spašavanja Opštine Žabljak biće bogatija za još jedno vozilo opremljeno zimskim gumama, cisternom i pumpom za vodu.

To je predviđeno ugovorom o donaciji koji su u Ministarstvu unutrašnjih poslova potpisali predsednik Opštine Žabljak, Veselin Vukićević i ambasador Japana za Crnu Goru, Đunići Marujama.

Ministar je odluku Ambasade Japana da ovim vozilom pojača kapacitete Službe zaštite i spašavanja Žabljak ocenio kao dobru, naročito imajući u vidu da je opština Žabljak prepoznata turistička destinacija, ali i područje sa rizikom od nastanka ekstremnih meteoroloških pojava, uključujući i šumske požare.

Ministar Nuhodžić zahvalio je Ambasadi Japana na donaciji vozila i opreme vredne oko 80.000 eura, budući da se kroz ulaganja na lokalnom nivou unapređuje sistem zaštite i spašavanja u celini, i izrazio očekivanje za nastavkom dobre i kvalitene saradnje kroz nove zajedničke projekte između Crne Gore i Japana.

Ambasador Marujama izrazio je zadovojstvo povodom realizacije ugovora za zajednički projekat Vlade Crne Gore i Vlade Japana, i s tim u vezi podsetio da su ove aktivnosti deo novog programa koji je Vlada Japana pokrenula pre godinu dana, a koji je fokusiran na jačanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.

Stoga je današnjem sastanku, u vidu svojevrsne podrške ovoj inicijativi, prisustvovao i visoki predstavnik Vlade Japana, ambasador zadužen za Zapadni Balkan, Đun Saito.

Ambasador je podsetio da je Japan za dve decenije direktno podržao i realizovao 47 projekata u Crnoj Gori, uglavnom u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i životne sredine. On je izrazio očekivanje da će sprovođenje ovog novog projekta, koji je ozvaničen današnjim potpisivanjem ugovora, od naročitog značaja biti za lokalno stanovništo i omogućiti pravovremenu i efikasnu pomoć i zaštitu.

Predsednik Opštine Žabljak Veselin Vukićević zahvalio je Ambasadi Japana na vrednoj donaciji koja će biti od izuzetnog značaja kako za građane i životnu sredinu, tako i za posetioce ove severne opštine, koja je prepoznata kao ekološka i turistička destinacija.

Novi kamion sa cisternom i pumpom za vodu, kako je ocenio Vukićević, doprineće efikasnijoj borbi protiv požara i drugih elementarnih nepogoda, omogućiti hitne intervencije u Nacionalnom parku Durmitor, kao poboljšati snabdevanje vodom u ruralnim područjima, što je od naročitog značaja za poljoprivredne proizvođače u žabljačkom kraju.

Milisav Pajević

U budžetu za energetsku efikasnost u 2019. godini izdvojeno 500 miliona dinara

29.01.2019

ce3833b91c245c6d3c220f59c2c97ee8_6728417782 — Foto: Grad Beograd

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodojević i ministar za rudarstvo i energetiku Aleksandar Antić obišli su juče radove na energetskoj rekonstrukciji Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”.

Događaju su prisustvovali v.d sekretara za energetiku Nina Jandrić i zamenica direktora Švajcarske kancelarije za saradnju Sibil Hegler.

Vesić je ovom prilikom zahvalio Vladi Švajcarske, podsetivši da je projekat energetske efikasnosti u okviru koga se sprovodi rekonstrukcija klinike zajednički projekat Grada Beograda i Vlade Švajcarske.

– Mi smo kao grad učestvovali u realizaciji projekta tako što smo obezbedili sve potrebne dozvole i tako što su „Beogradske elektrane” vršile nadzor u ovom projektu. Za nas je energetska efikasnost važna i sve više ćemo ulagati u ovu oblast, ne samo kroz ovakve projekte već i iz budžetskih sredstava. Ove godine smo budžetom grada obezbedili novac za pet zgrada javne namene koje ćemo učiniti energetski efikasnim. Takođe, zajedno sa Sekretarijatom za energetiku i JKP „Beogradske elektrane”, pripremamo jedan projekat u kojem bismo građanima ponudili da mogu na rate da sređuju fasade u svojim zgradama, jer bi se to naplaćivalo od ušteda u energiji, rekao je Vesić.

On je istakao da će grad nastaviti sa ovim aktivnostima jer svako ulaganje u energetsku efikasnost se veoma brzo vrati uštedom koja je time omogućena.

– Kako to izgleda, moći ćete da vidite na primeru Opštine Savski venac, koja od svojih stredstava na taj način uređuje objekat u kome se nalazi opština, istakao je Vesić, koji je zahvalio direktorki i osoblju bolnice i pozvao sve koji žele da pomognu, kao i druge javne institucije da se jave, dodajući da je energetska efikasnost važna i da mi nemamo taj luksuz da se rasipamo energijom kao do sada.

Aleksandar Antić takođe je zahvalio Vladi Švajcarske Konfederacije koja je naš ozbiljan partner u projektima vezanim za energetsku efikasnost i jedan od lidera u toj oblasti.

– Istovremeno nam pokazuje da energijom treba postupati sa dužnom pažnjom, uz maksimalne uštede, istakao je Antić.

Kada je reč o ovom konkretnom projektu, proteklih godina, podsetio je Antić, urađeno je mnogo kao rezultat zajedničke saradnje Grada Beograda, Vlade Srbije i Vlade Švajcarske.

– Projekat je veoma uspešan, a u realizaciji su bila dva segmenta vrednosti više od tri i po miliona evra. Prvi se ticao energetske rekonstrukcije OŠ „Olga Petrov”, odnosno modernizacije u energetskom smislu oko 2.600 kvadrata, a drugi segment odnosio se na bolnicu. Svi objekti podignuti su sa najnižeg energetskog razreda na takozvani „B razred”, koji je standard i u najrazvijenijim državama Evrope, istakao je Antić, dajući primer da objekti u novogradnji po zakonu moraju da imaju „C razred”, što govori u prilog činjenici da je energetska efikasnost na rekonstruisanim objektima sada na veoma visokom nivou.

Nivo ušteda u energiji sada je oko četrdeset procenata, precizirao je Antić, što je dodatni motiv za sve da se više sredstava ulaže u slične projekte. Vlada Republike Srbije ovom segmentu poklanja veliku pažnju, najviše posredstvom Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, a za tu namenu u 2019. izdvojeno je rekordnih petsto miliona dinara, što će najvećim delom biti uloženo u nerazvijene opštine u Srbiji, naveo je Antić.

Zamenica direktora Švajcarske kancelarije za saradnju Sibil Hegler rekla je da joj je veoma drago što je danas imala priliku da vidi zgradu koja izgleda veoma lepo u odnosu na pređašnji izgled sa početka projekta, kao i što je poboljšana energetska efikasnost.

– Ušteda energije vidi se na primeru tako što je klinika sačuvala oko 38 odsto energije za godinu dana, što iznosi više od 90 hiljada evra, rekla je Sibil Hegler i dodala da će se nastaviti sa ovakvim projektima i u budućnosti.

V.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” Ivana Stašević Karličić podsetila je da je ovaj projekat doneo mere poboljšanja energetske efikasnosti i doprineo značajnom podizanju kvaliteta usluga iz domena zdravstvene zaštite, kako pacijentima tako i svim zdravtsvenim radnicima.

Milisav Pajević

Prijave za nesvakidašnje putovanje Evropom u okviru borbe protiv klimatskih promena do 18.2.

28.01.2019

holidays-1283014_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Climate-KIC tim Srbija vas poziva da učestvujete u edukativnom programu “Journey”.

U pitanju je letnja škola o sistemu inovacija u oblasti klimatskih promena, koju organizuje EIT-RIS Climate-KIC u saradnji sa partnerskim organzacijama i renomiranim univerzitetima širom Evrope. Kao jedini Climate-KIC partner u Srbiji, Privredna komora Srbije implementira “Journey” i druge Climate-KIC programe od 2016. godine.

Program “Journey” predstavlja jedinstvenu kombinaciju akademskih studija i praktičnog iskustva. Namenjen je studentima završne godine studija, diplomcima, budućim MBA, magistrima i doktorima sa odličnim znanjem engleskog jezika. Cilj programa je dublje razumevanje preduzetništva i sistema inovacija, kao i razmena iskustava o izazovima i rešenjima u oblasti klimatskih promena. Učesnici će imati priliku da uče i rade u internacionalnom multidisciplinarnom timu i razviju svoje ideje, projekte, proizvode ili usluge uz podršku iskusnih mentora.

Više informacija o programu možete pronaći na: https://energetskiportal.rs/konkursi/letnj-skola-o-sistemu-inovacija-u-oblasti-klimatskih-promena/.

Jasenovik: Završeno premeštanje druge cisterne s amonijakom, meštani mogu svojim kućama

28.01.2019

IMG-6c78cf3a28940a87665a78dd125314de-V-1024x768 — Foto: Grad Niš

Komandant Gradskog štaba za vanredne situacije Grada Niša Darko Bulatović je obavestio građane da je postupak premeštanja i obezbeđivanja druge cisterne sa amonijakom na pruzi Niš-Zaječar uspešno okončan i da su se time stekli svi bezbednosni uslovi da se stanovništvo sela Jasenovik može vratiti u svoje domove.

Povod za evakuaciju žitelja Jasenovika, 25. i 26. januara 2019. godine, predstavljala je opasnost od nesrećne situacije prilikom saniranja posledica železničke saobraćajne nezgode.

Podsećamo, dve cisterne sa amonijakom iskliznule su iz šina u subotu, 19. januara, između stanica Crveni krst i Svrljig. Tom prilikom niko nije bio povređen, niti je bilo rizika po ljude i životnu sredinu.

Za vreme vraćanja vagona u kolosek, stanovnici Jasenovnika su bili zbrinuti u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i Gerontološkom centru Niš, a sa ugroženog područja su iz predostrožnosti bile udaljene i životinje.

Radnici su 25. januara uklonili i odvezli na sigurno prvu od dve prevrnute cisterne sa opasnim sadržajem. U aktivnosti njihovog saniranja bili su uključeni Gradski štab za vanredne situacije Grada Niša, Infrastrukture železnice Srbije i Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

U toku današnjeg dana razmatraće se kako će amonijak iz druge, oštećene cisterne biti pretočen.

Pročitajte još:

Obavljena potpuna evakuacija sela Jasenovik pored Niša

Jelena Kozbašić

1...965966967...1,677 Page 966 of 1,677

1. Poboljšajte ventilaciju

2. Napunite kuću sobnim biljkama

3. Eliminacija mirisa na „zelen” način

4. Zabranite pušenje u prostoriji

5. Otarasite se alergena

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM