Stručna radionica na temu “Mapiranje azbesta kao izuzetno štetnog materijala po zdravlje ljudi” održana je danas u prostorijama Privredne komore Srbije. Događaj je organizovao Centar za cirkularnu ekonomiju, koji posluje u okviru Privredne komore Srbije, uz podršku i stručno vođenje tima stručnjaka iz internacionalne kompanije “KIWA”, sa sedištem u Holandiji, a koja posluje u više od 40 zemalja na poslovima uklanjanja azbesta.
Prvi i ujedno najvažniji aspekt ove teme odnosi se na štetne posledice upotrebe azbesta. Holandski stručnjak Marcel Brouns objasnio je da je azbest jedini mineral koji izaziva pojavu mezotelioma, retkog i agresivnog tumora. Rizik od oboljevanja nastaje usled inhalacije ili oralnog unosa azbesta tokom života .
“U Holandiji je procenjeno da će do 2020. godine umreti 500 ljudi od direktnih posledica azbestoze. Trenutno smo na 800″, rekao je Brouns. On je napomenuo da se posledice javljaju u rasponu od 20 do 40 godina nakon izloženosti štetnom dejstvu, u zavisnosti od stepena izloženosti. Te posledice se mogu javiti znatno ranije ukoliko je stepen izloženosti veći. Sam azbest se zapravo zauvek zadržava u organizmu. Holandski ekspert zatražio je podatke od učesnika na radionici o broju smrtnih slučajeva izazvanih azbestozom, ali budući da ne postoji zvanična evidencija, predstavnici nekoliko Ministarstava su tom prilikom dali procenu da je u Srbiji taj broj oko 2500 ljudi.
Opasnost ne preti jedino od samog otpada, nego i od materijala koji i dalje sadrže azbest i kojima još nije istekao upotrebni rok. Ako se ima u vidu da je azbest imao široku primenu u građevinskim materijalima, može se konstatovati da je prisutan u velikom broju objekata, odnosno građevina. Brouns je podsetio na to da se azbest u najvećoj meri koristio u industrijskim objektima, monumentalnim građevinama, naftnoj i petrohemijskoj industriji, vojnim objektima i drugima, kao protivpožarna zaštita ili kao toplotni izolacioni materijal i krovna konstrukcija.
Hari Vonk, holandski ekspert za azbest koji je napisao najveći broj knjiga o ovoj temi, govorio je o tome koji su sve koraci potrebni da bi se izvršio pregled zgrada i objekata kao i adekvatna kontrola. On je istakao da više od 18.000 predmeta sadrži azbest a samo 15 odsto od ovog broja ne izaziva rak.
“Pregled objekta mora da se izvrši izuzetno oprezno i pažljivo, obavezne provere se rade pre rušenja zgrade, a uzorak se uzima po adekvatnoj proceduri. Ako se on ne uzme pravilno, samo ćemo napraviti veću štetu. I potrebno je vršiti analize tokom jedne sedmice”, objasnio je Vonk i dodao da se to odnosi na male objekte, dok veliki objekti zahtevaju znatno duži vremenski rok i naravno, više rada – više od 20 nedelja i oko 1.000 analiza.
Nebojša Stojiljković, takođe ekspert u kompaniji KIWA, ukratko je objasnio postupak sigurnog uklanjanja azbesta, čemu prethodi ocena radnog terena, a zatim definisanje vrste i načina sanacije. Stojiljković je rekao da je tokom svog radnog veka svedočio prisustvu azbesta na najneverovatnijim mestima.
“Odelo, maska, čizme, šlem, rukavice – to je najminimalnija lična zaštita koja je apsolutno neophodna za svaki rad koji je vezan za uklanjanje azbesta”, rekao je Stojiljković. On je govorio i o načinu pakovanja i transporta azbesta, jer ovaj štetan materijal mora da bude propisno i zapakovan, u duple folije i kontejnere, jer u suprotnom može da izazove novu štetu u toku transporta.
Gotovo svaki oblik azbesta i azbestnog otpada je problematičan. Sprejni azbest je najgori, a on se sastoji od čistog azbesta sa malo lepka. Takođe postoje čvrsto i slabo vezani azbesti. Slabo vezani se nalaze u vazduhu, dok čvrsto vezani vremenom propadaju i nakon određenog broja godina se pretvaraju u slabo vezane. Slabo vezan azbest se koristi u merama zaštite od požara. Tu se i najčešće koristi jer je jeftin, dobar je izolator, sporo se haba, podnosi veliku temperaturu. Ipak, organizatori ove radionice kažu da se često pogrešno poseže za azbestom u zaštiti od požara.
U Srbiji trenutno ne postoji deponija na koju bi se odlagao azbestni otpad. Do prošle godine je dozvolu imala deponija u Leskovcu, ali je odlukom grada ta deponija zatvorena.
Učešće u radionici uzeli su predstavnici gotovo svih relevantnih institucija: predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva rada, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za zaštitu životne sredine, Ambasade Kraljevine Holandije i Švedske, predstavnici međunarodnih organizacija i nevladinog sektora, zdravstveni stručnjaci ali i predstavnici više domaćih kompanija koje se bave recikliranjem i uklanjanjem otpada. Po završetku zvaničnog i stručnog dela oni su podelili svoja iskustva vezana za ovu važnu temu. Saglasili su se da samo jak zakonski okvir i pojačana inspekcija mogu pokrenuti stvari sa mrtve tačke
