“Kada sve drveće bude posečeno, kada sve životinje budu izlovljene, kada sve reke budu zagađene, kada vazduh više ne bude za disanje, tek onda ćeš shvatiti da ne možeš da jedeš novac.”

Ovako glasi indijanska poslovica od koje u ovom trenutku nismo daleko, a ona se savršeno uklapa u temu koja je sve aktuelnija. Koliko mi zapravo znamo šta znači održiva poljoprivreda? Da li bi nam latinska reč sustinere (sus-ispod, tenere-držati), koja podrazumeva održanje ili očuvanje tokom dužeg vremenskog perioda, pomogla da shvatimo šta je održiva poljoprivreda i koliko se ona razlikuje od organske ili tradicionalne poljoprivredne proizvodnje?

Da bismo u potpunosti razumeli pojam održive poljoprivrede valjalo bi na početku da je uporedimo sa intenzivnom poljoprivredom. Početkom dvadesetog veka ljudi su počeli da koriste tešku mehanizaciju za obradu zemljišta, ali i pesticide, mineralna đubriva i visokoprinosne genotipove biljaka. Intenzivna poljoprivreda u početku zahteva više ulaganja, ali je prinos neuporedivo veći i izvesniji.

Zahvaljujući tome, smanjen je i broj gladnih u svetu, ali ovakva proizvodnja za posledicu je imala i ozbiljnu štetu po životnu sredinu. Sa druge strane, ako održivu poljoprivredu posmatramo u dužem vremenskom periodu, možemo zaključiti da unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojima se proizvodnja zasniva. Ona zadovoljava čovekove potrebe za hranom, ima ekonomsku isplativost i unapređuje kvalitet života farmera i celokupnog društva.

Održiva poljoprivreda, kao deo ukupnog održivog razvoja, definisana je u Agendi 21, na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine). To je sistem proizvodnje koji objedinjuje ekološke i ekonomske elemente proizvodnje, brigu za zdravlje ljudi i pri tom uzima u obzir različitosti poljoprivrede i društvene zajednice. Osnovni zadatak održive poljoprivrede je proizvodnja dovoljno hrane za sve. Održiva poljoprivreda podrazumeva proizvodnju hrane ili drugih biljnih i životinjskih proizvoda, koristeći poljoprivredne tehnike koje štite okolinu, javno zdravstvo, društvene zajednice i dobrobit životinja.

Da bi nešto bilo održivo, trebalo bi da opstaje na dovoljno dobrom nivou, ili da se razvija, po kvantitetu i/ili kvalitetu, a da pri tome nema negativnih uticaja na okruženje. Održiva poljoprivreda zahteva globalni sistem upravljanja koji promoviše bezbednost hrane u smislu zahteva za trgovinu i agronomskih politika u cilju promovisanja lokanih i regionalnih tržišta poljoprivrednih proizvoda. To zahteva veći prinos useva, bolju efikasnost đubriva i korišćenja vode, principe ekološkog upravljanja, razumnu uportebu pesticida i antibiotika, kao i velike promene u praksi stočarske proizvodnje.

PRINCIPI ODRŽIVE POLJOPRIVREDE

Održiva poljoprivreda prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) zasniva se na sledećim postulatima:

• Da bi bila održiva, poljoprivreda mora zadovoljiti potrebe postojećih i budućih generacija uz osiguranje profitabilnosti, zaštite životne sredine i socijalne i ekonomske jednakosti.
• Održiva poljoprivreda bi trebalo da neguje zdrave eko-sisteme i podstiče održivo upravljanje zemljištem, vodama i prirodnim resursima, istovremeno osiguravajući globalnu sigurnost hrane.
• Globalna primena održive proizvodnje zahtevaće veliki napredak u efikasnom korišćenju resursa i zaštiti okoline.
• Održiva poljoprivreda zahteva globalni sistem upravljanja koji promoviše bezbednost hrane u smislu trgovinskih zahteva i agronomskih politika u cilju promovisanja lokalnih i regionalnih tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019