Trivan na Neformalnom sastanku ministara zaštite životne sredine EU

21.05.2019

EU, Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvuje u radu dvodnevnog Neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine zemalja članica Evropske unije koji je posvećen najznačajnijim temama iz oblasti zaštite životne sredine usmerenim ka poboljšanju kvaliteta života evropljana, koji se održava u Bukureštu, u Rumuniji.

U okviru plenarnog zasedanja Neformalnog sastanka održane su sesije posvećene klimatskim promenama, odnosno inovativnim rešenjima i ulozi građana na putu ka budućnosti bez emisije ugljenika, i rezultatima Globalne procene stanja biiodiverziteta i ekosistemskih usluga i značaju za EU i Globalni okvir biodiverziteta za period nakon 2020. godine.

Obraćajući se učesnicima skupa, ministar Trivan je ukazao na značaj ovih pitanja za Srbiju koja trenutno utvrđuje strateški i zakonodavni okvir u oblasti klimatskih promena kroz Nacrt zakona o klimatskim promenama, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu, i Strategije za klimatske promene sa Akcionim planom.

Zakonom o klimatskim promenama Srbija će u svoje zakonodavstvo preneti odredbe relevantnih propisa EU iz date oblasti.

Za postizanje ciljeva u borbi protiv klimatskih promena i prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima značajno je i obrazovanje i razmena znanja i dobre komunikacije između pripadnika akademske zajednice, građana, vladinih institucija, organizacija civilnog društva i privatnog sektora, istakao je ministar.

Trivan je naročito ukazao na značaj osvajanja i primene novih tehnologija u privrednom sektoru koje neposredno doprinose smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i na važnost razumevanja i partnerskog odnosa nosilaca industrijskog razvoja za uvođenje i primenu evropskih strandarda u zaštiti životne sredine.

Milisav Pajević

Uvedena vanredna situacija na delu teritorije grada Čačka

21.05.2019

grad, vremenske nepogode, vanredna situacija, — Foto: pixabay

Od ukupno 69 mesnih zajednica u Gradu Čačku, u 19 je uvedena je vanredna situacija, zbog elementarnih nepogoda koje su u nedelju zahvatile ovaj grad, izjavio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

On je za Tanjug rekao da je Štab za vanredne situacije Grada Čačka uveo vanrednu situaciju na delu teritorije grada Čačka i to u mesnim zajednica, uglavnom u podkablarskim selima, koje su najviše pogođene gradom i jakom kišom.

„Na sednici Gradskog veća oformljena komisija koja treba da utvrdi nastalu štetu na poljoprivrednim usevima.

Takođe, određena je i komisija koja treba da utvrdi štetu nastalu na makadamskim putevima”, rekao je Todorović.

Kaže i da je rano juče sa pomoćnikom ministra poljoprivrede Aleksandrom Bogićevićem i članom Gradskog veća Čačka zaduženim za poljoprivredu Milanom Lukićem izašao na teren da proveri situaciju.

Todorović je naveo da su se obratili ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću koga su obavestili o tome da će komisija proceniti štetu pričinjenoj u tom, kako kaže, uglavnom voćarskom i povrtarskom kraju.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Šta najskuplju šolju kafe na svetu čini vrednom gotovo 70 evra?

20.05.2019

coffee-2268307_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Šolja kafe – 67 evra.

Avionska karta do San Franciska – 673 evra.

Osmeh konobara – neprocenjivo.

Kafić Klatch Coffee u San Francisku, u Sjedinjenim Američkim Državama, od skoro u svojoj ponudi ima najskuplju kafu na svetu. Evo šta sve možete da kupite za vrednost jednog napitka: cipele ili 32 kilograma jagoda po trenutnoj ceni od 250 dinara po kilogramu ili spa vikend. Ipak, pojedinci se, i pored svih ostalih načina na koje bi mogli da potroše 67 evra, odlučuju da ih daju na jednu šolju kafe pod nazivom Elida Geisha Natural.

Zbog ograničene ponude je na aukciji u Panami izbilo pravo nadmetanje za ovu retku sortu arabike, što je njenu vrednost vinulo u nebesa.

Kilogram ove kafe je koštao gotovo 1600 evra, a nakon prženja ista količina je još skuplja – 2365 evra. “Ova kafa se ne prži onako kako se to radi na drugim mestima. Prži se onako kako se to obavljalo u prošlosti”, pojasnio je Bo Tijara, suvlasnik Klatch Coffee, astronomsku cenu Elida Geisha. Ona je takođe osvojila priznanje za najbolju kafu Paname na takmičenju koje je Tijara uporedio sa Oskarom u oblasti uzgoja kafe.

“Većina Amerikanaca pije mleko sa ukusom kafe”, rekao je Tijara, zaključivši da je kucnuo čas da okuse pravu kafu.

Tijarin kafić je kupio 4,5 kilograma ove kafe, od čega će svojim posetiocima moći da napravi oko osamdeset šolja napitka. Na aukciji je prodato tek 45 kilograma, a većina dostupnih zaliha zrna je iz Paname “otputovala” u Japan, Kinu i Tajvan.

Kakav ukus ima “67 evra”? “Cvetni ukus nalik čaju sa primesama jasmina i bobičastog voća”, stoji u opisu kafe u Klatch Coffee.

Jelena Kozbašić

Kanadska kompanija gradi fabriku koja će uklanjati CO2 iz atmosfere

20.05.2019

blue-88068_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Fabrika kompanije iz Kanade bi, kada bude izgrađena, trebalo da uklanja po milion tona ugljen-dioksida godišnje, što je jednako doprinosu oko 40 miliona novih stabala.

Kompanija će tako prikupljeni ugljen-dioksid transformisati u gorivo u kombinaciji sa vodonikom. Najzanimljivije, a i najkorisnije, je, tvrde iz kompanije, to što će tako nastalo gorivo moći da koriste i postojeći automobili, kamioni i avioni bez modifikacija motora.

Kako bi se globalno zagrevanje zaustavilo, ili bar zadržalo na dva stepena Celzijusove skale povećanja tokom ovog veka, nije dovoljno samo smanjenje emisije štetnih gasova i korišćenje izvora obnovljive energije.

Upravo je zbog toga sve veći broj kompanija zainteresovan za tehnologije koje ublažavaju posledice emisije štetnih gasova, te ugljen-dioksid izvlače iz atmosfere, pa ga skladište u podzemnim komorama gde se transformiše u energetsko gorivo koje ne ostavlja ugljenični otisak.

Pomenuti procesi ipak previše koštaju da bi dobili širu primenu, ali bi to uskoro moglo da se promeni zahvaljujući kompaniji Carbon Engineering Ltd, koja je još 2015. pokrenula pilotski program za uklanjanje ugljen-dioksida.

Kompanija sada ima dovoljno sredstava da podigne i prvu fabriku u kojoj će se obavljati ovi procesi, a sistem za uklanjanje štetnog gasa trenutno troši 100 dolara po toni, što je granica do koje se neka tehnologija smatra isplativom.

Bogati investitori iz Silicijumske doline ulažu svoja sredstva u ovu tehnologiju zato što im se dopada poslovni plan.

Izor: PC Press

Željka Vesić

Predavanje o zaštiti prirode za đake u Tarašu

20.05.2019

grupna, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Edukacija stanovništva, a posebno dece i omladine o potrebi zaštite i očuvanja prirode i zaštiti životne sredine u Vojvodini je veoma bitan segment rada Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Кada se priroda bolje upozna, onda se više voli i sa ljubavlju čuva i štiti.

Upravo zbog toga predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su se odazvali na poziv Udruženja Građana „Taraške rode” iz Taraša da održe predavanje o zaštiti prirode za njihove članove i učenike OŠ „Svetozar Marković – Toza” u Tarašu.

Za grupu od oko pedeset đaka dr Oliver Fojkar je održao predavanje na temu „Priroda Vojvodine – zaštita i budućnost”, 15. maja 2019.godine.

Đacima su predstavljena zaštićena prirodna dobra Vojvodine, retke i ugrožene biljne I životinjske vrste, a ukazano im je i na aktivnosti stručnjaka za njihovo očuvanje.

Posebno je istaknuta borba protiv trovanja životinja i nepropisne primene pesticida u našoj sredini. Na kraju predavanja prisutni su pogledali i dva kratka autorska filma: NP „Fruška gora” i SRP „Кoviljsko- petrovaradinski rit”.

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode će i u narednom periodu podržati rad Udruženja „Taraške rode” sa dva predavanja i to na manifestaciji Dani taraških roda (8. juna) i predavanjem o značaju ekstenzivnog stočarstva za očuvanje vlažnih livada i njihovog biodiverziteta.

Predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode pohvalili su rad Udruženja „Taraške rode” i predsednicu Aleksandru Marovac Cucić na trudu i energiji koju su uložili za očuvanje belih roda u Tarašu i doprinosu za proglašenje ovog sela Evropskim selom roda.

Milisav Pajević

Izložba „Kad priroda priča”

20.05.2019

Prirodnjački muzej, Ministarstvo kulture — Foto: Ministarstvo kulture Crne Gore

U Prirodnjačkom muzeju Crne Gore otvorena je izložba „Kad priroda priča”, a događaj je upriličen u sklopu manifestacije Dani noć muzeja, kojom je obuhvaćeno 13 crnogorskih gradova.

Izložbu je otvorio ministar kulture Aleksandar Bogdanović, koji je istakao kako izložba daje uvid u prirodnu posebnost crnogorskog podneblja.

„U najmanju ruku je nerealno da svet prepozna značaj našeg prirodnog potencijala ako mi sami nismo upoznati sa njim do kraja, a pre svega – ako se prema njemu ne odnosimo sa posebnom odgovornošću.

Zato Prirodnjački muzej sa svojim zbirkama jeste mesto koje mora imati jednu od važnijih uloga u procesima informisanja i edukovanja, ali i mesto koje će svojim programima usmeravati javno mnjenje ka aktuelnim problemima očuvanja prirodne baštine“, kazao je on.

Direktorka Prirodnjačkog muzeja Lidija Polović kazala je da svaka od zbirki ima prigodnu priču, koja je uvod u beskrajni roman, čija se radnja proteže u bogatu prošlost, sadašnjost i budućnost Crne Gore i ima samo jedan cilj, da prenese poruku da je očuvana priroda važan preduslov moći i prosperiteta države i njene kulture.

Izložba „Kad priroda priča” predstavlja svojevrstan prikaz, kako fosilnih tako i recentnih predstavnika živog sveta sa područja Crne Gore. Njome je objedinjen materijal iz svih 15 zbirki Prirodnjačkog muzeja, zahvaljujući čemu posetioci imaju priliku da se upoznaju sa bogatstvom biodiverziteta i geodiverziteta Crne Gore.

Autori izložbe su Marko Karaman, Snežana Dragićević, Lidija Polović, Natalija Čađenović, Nada Bubanja, Snežana Vuksanović, Goran Ćulafić, Suzana Malidžan, Ilinka Ćetković, Čeda Ivanović, Andrej Vizi, Vera Biberdžić, Katarina Burzanović, Branka Tomović i Dubravka Bešić.

Milisav Pajević

Širom Srbije ispaljeno 829 protivgradnih raketa

20.05.2019

protivgradna zaštita, rakete, nevreme, poljoprivreda — Foto: pixabay

U Srbiji je noćas ispaljeno 829 protivgradnih raketa sa osam radarskih centara, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Za tri sata ispaljeno je 10 odsto od cele godišnje potrošnje raketa.

Ispaljena je i 31 raketa iz četiri nove automatske protivgradne stanice sa radarskog centra Valjevo.

Pojedine delove Srbije sinoć je pogodilo jako nevreme i padao je grad.

U Ivanjici je grad padao oko dvadesetak minuta, a jaki pljuskovi i grad veličine lešnika su oko 19 sati pogodili Čačak i napravili štetu u čačanskim i dragačevskim selima. Grada je bilo i u Ljigu.

I teritoriju Beograda sinoć oko 19.40 sati zahvatilo je nevreme, sa jakom kišom, gradom i vetrom.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Zavod za zaštitu prirode Srbije obeležio svoj dan

20.05.2019

Povodom obeležavanja 71 godine rada, Zavod za zaštitu prirode predstaviće tri nova, tokom ove godine zaštićena područja u Srbiji: Specijalni rezervat prirode „Rtanj“ i Spomenici prirode „Tupižnička ledenica“ i „Pećinski sistem Samar“, kao i dalja nastojanja i smernice u radu Zavoda za zaštitu prirode Srbije na povećanju zaštićene teritorije i broja zaštićenih područja prirode.

Skup je otvorio mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije i predstavio postignuća Zavoda u prethodnoj godini, dokle smo stigli u svojoj misiji i ukazao na nove poduhvate i ciljeve u zaštiti prirode.

Direktor Zavoda ovom prilikom istakao je da je „prioritet u zaštiti prirode dalje unapređenje kroz: povećanje broja zaštićenih područja, čime se povećava procenat teritorije Srbije pod zaštitom, sprovođenje mera i aktivnosti od značaja za očuvanje bio i geo diverziteta i usaglašavanja modela i metoda upravljanja zaštićenim područjima Srbije sa evropskim i svetskim standardima u cilju integrisanja u globalnu mrežu očuvanja prirode“, i da „zaštitom tri nova područja mrežu zaštićenih područja Srbije trenutno čini 461 prirodno dobro, koje se prostire na 7,61 odsto teritorije naše zemlje“.

Кako bi se ukazalo da su najzačajnije incijative i rezultati u zaštiti prirode postignuti ostvarenom saradnjom sinergijom i partnerstvom, dodeljene su Zahvalnice za najuspešnije akcije zaštite prirode.

Uz posebnu zahvalnost za lično angažovanje u akciji vraćanja jedinke beloglavog supa iz Turske u matičnu koloniju u SRP „Uvac“, uručena je Zahvalnica njegovoj ekselenciji gospodinu Tanžu Bilgiču, ambasadoru Turske u Srbiji, koji je obezbedio besplatan transprot Turkiš Ervejzom ptici koja nije mogla samostalno da se vrati. Ovom prilikom turski ambasador Tanžu Biglič, istakao je da je uspeh akcije ostvaren zajedničkim anagažovanjem i radom svih aktera u obe države.

Za uspeh akcije vraćanja jedinke beloglavog supa u svoju matičnu koloniju, Zahvalnice su uručene i Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Rezervatu Uvac d.o.o., kao i Кovačkom centru d.o.o koji je pokazao spremnost da pruži logističku podršku realizaciji akcije.

Budući da smo u 2019. godini bogatiji za još dve knjige od kapitalnog značaja za zaštitu prirode, Crvenu knjigu faune Srbije III Ptice i Crvenu knjigu faune Srbije IV Pravokrilci, za suizdavaštvo dodeljena je Zahvalnica Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dok je Departmanu za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu dodeljena Zahvalnica za organizaciju Regionalnog simpozijuma o flori Jugoistočne Srbije, koji će biti održan krajem juna meseca u Parku prirode „Stara planina“.

Zahvalnica je dodeljena i Njagovom preosveštenstvu Episkopu vranjskom vladiki Pahomiju za očuvanje i promociju prirodnog dobora „Dolina reke Pčinje“, kao prvim proglašenim područjem za Predeo izuzetnih odlika kao primera integralne zaštite prirodnog, kulturnog i duhovnog nasleđa.

Predstavljajući vrednosti novih zaštićenih područja, prikazan je spot o Specijalnom rezervatu prirode „Rtanj“, urađen u saradnji sa Multimedia Dizajn Grupom iz Niša, dok je prirodne vrednosti, jedinstvenosti i specifičnosti koje su opredelile stručnjake Zavoda da Rtanj predlože za zaštitu, predstavio mr Danko Jović, rukovodilac Кancelarije Zavoda u Nišu. O bogatstvu i raznovrsnosti geonasleđa naše prirode na primerima Spomenika prirode „Pećinski sistem Samar“ i „Tupižnička Ledenica“, prezentaciju je održao dr Dragan Nešić, geomorfolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Кulturne vrednosti Rtnja, kao i tradiciju stanovnika ove planine omogućili su članovi Кulturno-umetničkog društva „Soko“Nenad Stanisavljević i Simona Jakšić, koji su izveli dve narodne pesme: „Problejalo mlado jagnje“ i „Dobro jutro žuta žabo“.

Predstavljajući bogatstvo nasleđa tri nova područja, ovom prilikom kao prioriteti daljem radu istaknute su aktivnosti na proširnju nacionalne mreže zaštite prirode, pripremi naših prirodnih dobara za ulazak u mrežu evropskih zaštićenih područja Natura 2000 i upis u liste i mreže svetskih prirodnih dobara u okviru progrma UNESCO Rezervati biosfere i Svetska prirodna baština.

Tim povodom u toku 2018. godine urađena je studija zaštite prirode za novo područje Predeo izuzetnih odlika „Planina Cer“ i revizije za četiri zaštićena područja – Specijalni rezervat prirode „Uvac“, Predeo izuzetnih odlika „Ovčarsko-Кablarska klisura“, Predeo naročite prirodne lepote „Rajac“ i Spomenik prirode „Takovski grm“, dok je preliminarnim istraživanjima utvrđeno da za pet područja postoji osnov za zaštitu, kao što su Zlatar, Кanjon reke Crnice, Jezero Ćelije.

Milisav Pajević

Mali potvrdio: Neće biti povećanja cene električne energije

20.05.2019

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je juče da nema razloga da građani strahuju od povećanja cene električne energije i da je tokom sastanka sa delegacijom MMF-a koja je u poseti Srbiji jasno stavljeno do znanja da tome nema potrebe da se razgovara.

„To jeste bila tema, ali jasno smo stavili do znanja da o tome ne razgovaramo, niti ima potrebe, tako da je MMF to prihvatio i to će biti saopšteno u utorak na konferenciji za novinare”, rekao je Mali gostujući na TV Prva.

On je rekao da je MMF potvdio da je Srbija na stabilnom putu razvoja, rasta i da su sprovedene više nego uspešne reforme.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Održana akcija „102 kao 1“

20.05.2019

Akcija „102 kao 1“ održana je juče u 18 gradova i opština sliva Zapadne Morave.

Akcija „102 kao 1“, osmišljena je od strane Odeljenja za poslove civilne zaštite, Gradske uprave grada Кraljeva i sprovodi se od 2017. godine.

Akcija „102 kao 1“ za cilj ima aktiviranje stanovništva-volontera, institucija, udruženja i svih ljudi dobre volje da, tokom jednog dana, zajednički rade na unapređenju stanja životne sredine i smanjenja rizika od katastrofa.

Aktivnosti podrazumevaju: čišćenje priobalja reka, čišćenje korita pritoka, sadnju drveća i druge aktivnosti u kojima učestvuju volonteri.

Nakon katastrofalnim Majskih poplava 2014. godine, gradovi i opštine na slivovima Zapadne Morave i Кolubare su prvi koji su shvatili neophodnost udruživanja shodno rizicima od katastrofa i to su sproveli u delo.

Petogodišnjica katastrofalnih Majskih poplava iz 2014. godine bila je prilika da se dobar kolektivni duh, sloga i međusobna podrška svih ponovo ispolje kroz zajedničku volontersku akciju u cilju smanjenja rizika od katastrofa.

Za svrhu aktiviranja volontera koristio se digitalni alat VOLONTER dostupan preko www.volonter.org.rs koji omogućava masovno prijavljivanje volontera u male lokalne timove.

Učesnici akcije su bili svi, počev od učenika osnovnih i srednjih škola, do članova udruženja građana, javnih preduzeća i ustanova.

Milisav Pajević

Proradio vulkan na Baliju

19.05.2019

bali-2987579_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zbog povećane aktivnosti vulkana Agung na Baliju, nadležni organi su upozorili lokalno stanovništvo na pripravnost i savetuju im da se ne približavaju tom području.

Nakon manje eksplozije, vulkan je počeo da izbacuje pepeo i dim u visinu do 2.000 metara.

Civilna zaštita je opomenula građane da se ne kreću i ne približavaju u radijusu od četiri kilometra oko vulkana.

Poslednja velika erupcija vulkana Agung dogodila se 1963. godine. Tokom jedanaestomesečnog izbacivanja lave je poginulo najmanje hiljadu ljudi i pričinjena je velika materijalna šteta.

Bali je jedna od najpopularnijih svetskih turističkih destinacija, a vulkan Angung na indonežanskom ostrvu često pravi probleme.

Vulkan je proradio i u decembru prošle godine, izbacujući bele oblake dima i pepela više od 700 metara u vis i vulkanska prašina je pokrila nekoliko sela u okolini. Krajem septembra iste godine iz tog predela evakuisano je 140 hiljada ljudi pošto je objavljeno upozorenje na najveću opasnost od erupcije vulkana. Stanovništvo se vratilo kućama tek nakon nedelju dana.

U pojasu koji ima potencijalni rizik od vulkana Agung živi gotovo četiri miliona ljudi. Indonezija se nalazi u takozvanom užarenom pacifičkom prstenu koji odlikuju česti zemljotresi i vulkani.

Željka Vesić

U Luku Novi Sad stigle cevi za Turski tok

19.05.2019

U Luku Novi Sad stigli su tegljači koji vuku barže sa cevima za Turski tok, a dalje nastavljaju put za Šajkaš, pa za Titel i dalje.

Luka Novi Sad vrvi od radnika koji dočekuju barže, a procedura pre nego one budu pretovarene na kamione za dalji transport je rigorozna.

Takva slika ponavlja se iz dan u dan, od kada su počeli da stižu kontigenti cevi za gasovod koji prolazi kroz Srbiju.

U Luku je stiglo, pretovareno i dalje transportovano oko 7.000 tona cevi, a do decembra, kada bi ovaj deo posla trebalo da bude završen, biće dopremljeno oko 50.000 tona cevi. Svaka cev teška je 5.270 kilograma, a dugačka 12 metara.

Svaku cev koja stigne u Luku, a pre nego bude pretovarena sa barži na kamione i transportovana dalje, ruski inspektori detaljno pregledaju. Ovo je samo jedan deo procesa, koji oslikava kako izgledaju pripreme za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju, dugog 403 kilometra.

Gasovod u Srbiju iz Bugarske ulazi kod Zaječara, proteže se do Kanjiže, a kod Horgoša izlazi u Mađarsku.

Trasu nacionalnog magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice, kojom će biti dopreman gas iz Turskog toka, projektovao je italijansko-srpski konzorcijum “Sajpem-Srbijagas“, a pripremne radove obavljaju srpske firme.

Tri kompanije iz Italije i Nemačke, koje će biti glavni izvođači za ovaj deo gasovoda, biće angažovane i za njegov prolazak kroz reke Dunav i Tisu. Cevi će biti postavljene i ispod reka Crni Timok, Velika Morava i Tamiš.

Dok se radnici u Luci Novi Sad bave smeštanjem kontejnera i cevi, nekoliko desetina kilometara dalje, u Šajkašu, radnici bagerima i buldožerima ravnaju teren, pripremaju za postavljanje cevi, neke su već zavarene.

Osim u Šajkašu, pripremni radovi traju i na delovima ostalih deonica.

Prva je od bugarske granice do Ćuprije, druga od Ćuprije do Dunava, treća od Dunava do Zrenjanina i četvrta od Gospođinaca do Subotice.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Vremenske (ne)prilike ugrožavaju pčelare u Vojvodini

19.05.2019

pčelari, košnice, pčelarstvo, pčele, — Foto: pixabay

Suša, pa potom pad temperature i dosta kišnih dana obeležili su početak vrlo loše sezone za pčelare u južnom Banatu, pa su oni praktično ostali bez prve dve ovogodišnje paše od uljane repice i bagrema, a do cvetanja suncokreta će se načekati, jer setva te uljarice još juvek nije završena.

„Za razliku od prošle godine koja je bila prosečna, ova je za pčelare počela izuzetno mučno.

Najpre je suša odložila cvetanje uljlane repice, a kada je ona procvetala, zbog hladnoće nije stvarala nektar, pa je ta prva paša propala.

Slično se dogodilo i sa bagremom koji je najvažniji za pčelare zbog količina i cene tog meda”, upozorava pančevački pčelar Vojkan Milutinović i dodaje da je bagremova paša usled onih prolećnih mrazeva u Vojvodini je zakazala. Bagrem je izmrzao, dok je na jugu Srbije bila znatno bolja.

Na svim brdima južna strana je izdašno cvetala, ali temperatura je uzela danak.

„Da bi bagrem medio, potrebno je da noćna temperatura bude 10 stepeni, a dnevna ne prelazi 25, što smo u ovom periodu cvetanja bagrema imali možda sve ukupno desetak dana. Kiša je doprinela da se pčelari uzdaju u pašu na livadama i ritovima i donekle u lipu, dok ne stigne suncokret”, navodi Milutinović.

Suncokret se i dalje seje zbog ovih kiša, a počeo je da se seje pre tri nedelje. Pčelari se nadaju da će ove godine nešto duže trajati, da ima vlage i da će ih poslužuti vreme u julu, avgustu kad bi trebalo da cveta.

Pod suncokretom će u ovom delu južnog Banata biti oko 27.000 hektara, što znači da će mnogi pčelari za dva meseca nagrnuti u ovaj deo zemlje kako bi koliko-toliko spasli sezonu.

„Znatno smo desetkovani s obzirom na to da je najveća otpkupna cena na bagremovom medu. Reper je da dva kilograma suncokretovog meda koštaju kao jedan kilogram bagremovog”, kaže ovaj pčelar.

To znači da će ovu godinu moći da izdrže samo oni pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom, pa imaju zaliha robe i novca da finansiraju poslovanje u teškim uslovima.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Sistematska deratizacija na teritoriji opštine Zemun

18.05.2019

deratizacija, miševi, pacovi, glodari, — Foto: pixabay

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju obavljaće u ponedeljak 20. maja sistematsku deratizaciju na teritoriji opštine Zemun, saopštavaju iz ovoga zavoda.

Mole se građani i upravnici stambenih zgrada da omoguće nesmetano obavljanje deratizacije ekipama Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Podsetimo, deratizacija predstavlja suzbijanje populacije glodara na najmanju moguću meru.

Suzbijanje glodara ima epidemiološki, epizotiološki, ekonomski značaj.

Glodari spadaju u najčešće prenosioce zaraznih bolesti poput: besnila, trihineloze, tularemije, leptospiroze, bruceloze, tuberkuloze, pseudotuberkuloze, botulizma, kuge, lepre, tifusa i mnoge druge.

Sa ekonomskog znacaja glodari nanose velike stete. Miševi i pacovi spadaju u svaštojede, pa sa svojom raznovrsnom ishranom nanose gubitke u svim objektima gde ima hrane, a usput svojim izmetom i urinom zagađuju hranu i čine je neupotrebljivim.

Najčešće se u praksi primenjuje sistematska deratizacija kada govorimo o nekom većem području kao što su naseljena mesta ili neki veći industrijski kompleksi, farme sela, deponije.

Pre svake deratizacije prvo je potrebno utvrditi vrstu i brojnost glodara, zatim napraviti plan i raspored mesta na koja ce se postavljati mamci.

Na kraju ide odabir vrste mamca kao i aktivne materije. Miševi su dosta radoznali pa vrlo rado uzimaju mamac, ali kod pacova je priča drugacija.

Pacovi kao životinje su nomofobični (strah od novog, nepoznatog) stoga i prvo vreme ignorišu hranu koja im se nudi, a kada odluče da je probaju, najpre pošalju najstariju jedinku.

Upravo to je razlog zašto se koriste otrovi sporog dejstva, kako bi pacovi uginjavali sporije bez teških simptoma.

Milisav Pajević

Australijska fondacija: Koale su “funkcionalno izumrle”

18.05.2019

animals-2608662_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Australijska fondacija za koale (AKF) saoštili su da je samo 800 000 ove životinje iz porodice torbara ostalo u divljni, što je nedovljno da bi se održale i u sledećoj generaciji.

Kako su rekli, one su već “funkcionalno izumrle”, prenosi BBC. To praktično znači da je populacija pala tako nisko da nema uticaja na okolinu , odnosno nije u stanju da igra ulogu u ekosistemu.

Koale, endemska vrsta iz Australije, izumiru jer su mnoge šume u kojima žive uništene. Toplotni talasi uzrokovani klimatskim promenama takođe su važan faktor.

Među koalama više nema dovoljno odraslih jedinki koje bi mogle da održe vrstu i bilo koja genetska bolest ili patogen mogle bi biti ozbiljna pretnja po njihov opstanak. Prema AKF-u, u 41 od 128 poznatih staništa koala više nema nijedne jedinke ove vrste.

Funkcionalno izumiranje vrste može značiti i da je preostala mala populacija koja, iako se još razmnožava, pati od parenja životinja u bliskom srodstvu, što ih opet čini još ranjivijima na bolesti. Nedavne studije pokazuju da su hiljade koala umrle od dehidracije u intenzivnom toplotnom talasu u Australiji.

Koale su milionima godina bile ključni deo zdravlja eukaliptusovih šuma, jer jedu njihovo gornje lišce, dok njihov izmet koji pada na šumsko tlo doprinosi bitnom recikliranju nutrijenata u ekosistemu.

Ove životinje su stare najmanje 30 miliona godina, sudeći prema pronađenim fosilnim ostacima, što znači da su jednom bile i izvor hrane za danas izumrle velike mesojede.

Direktorka AKF Debora Tabart pozvala je australijskog premijera da pokuša učini nešto za spas koala. “Pozivam novog premijera nakon izbora u maju da donese Zakon za zaštitu koala koji je već napisan i spreman od 2016. Sudbina koala sada je na njegovim plećima”, rekla je Tabart.

Željka Vesić

1...905906907...1,674 Page 906 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM