Osuđenici iz KPZ Ćuprija učili o zaštiti prirode i ribolovu

07.05.2019

ribnjak, osuđenici, KPZ Ćuprija, — Foto: pixabay

Nastavaljujući saradnju sa KPZ Ćuprija u realizaciji programa o zaštiti prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije je zajedno sa Udruženjem rekreativnih ribolovaca „Varaličar“ iz Ćuprije, učestvovao u programu održanom na temu „Ribolovstvo i sportski ribolov“ za osuđenike u Kazneno-popravnom zavodu u Ćupriji, kao deo njihovog rehabilitacionog programa.

Program edukacije sastojao se iz tri celine: Uzgoj ribe kao zanimanje, Sportski ribolov kao razonoda i Zaštita voda i životne sredine.

O sportskom ribolovu pričao je Vladimir Milojević iz Udruženja „Varaličar“, ističući značaj zaštite prirode kroz geslo „Uhvati, uslikaj i pusti svoj plen“.

Ihtiolog Zavoda mr Saša Branković, u svom predavanju predstavio je kvalitet voda kod nas i vrste riba koje ih naseljavaju, kao i koliko su i zbog čega ugrožene i koje mere se sprovode u njihovoj zaštiti.

Ovom prilikom, osuđenici su imali priliku i da dobiju praktične savete o bavljenju ribolovom, kao mogućim zanimanjem ili hobijem kojim bi se bavili nakon isteka kazne.

Milisav Pajević

Svetskoj banci važno da Srbija podrži projekat „Jadar”

07.05.2019

Zorana Mihajlović, Svetska banka, — Foto: Vlada Republike Srbije

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sastala se danas sa delegacijom Svetske banke, koju je predvodio potpredsednik Siril Miler.

Na sastanku je bilo reči o Strategiji razvoja drumskog i železničkog transporta u Srbiji, saradnji na velikim infrastrukturnim projektima, uklanjanju nefizičkih barijera na granicama i regionalnom povezivanju.

Mihajlović je tom prilikom izrazila zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Svetskom bankom, pri čemu je istovremeno ukazala i na strateški važna opredeljenja Srbije u narednom periodu.

Razvoj infrastrukture je od izuzetnog značaja za našu zemlju, a poseban prioritet dajemo konektiviti agendi, odnosno povezivanju sa regionom i uklanjanju nefizičkih barijera, budući da bez toga nema daljeg razvoja, naglasila je ona.

Započinjemo novi investicioni ciklus vredan pet milijardi evra, pokrenuli smo reformu železnica, ali moramo uraditi više na obnovi pruga i povećanju bezbednosti saobraćaja, dodala je potpredsednica Vlade.

Takođe, kako je napomenula, u pripremi je nova nacionalna strategija transporta, koja će obuhvatiti nove programe i mere, usklađene sa investicijama u ovaj sektor.

Miler je čestitao Mihajlović na uspešno realizovanoj izgradnji Koridora 10, dodajući da je zadovoljan napretkom u sprovođenju projekata.

Zajedno smo uradili mnogo, posebno na Koridoru 10. Transport je motor razvoja i Srbija ima sve prilike i kapacitet da bude ključna zemlja koja će povezati tržište Evrope. Spremni smo da nastavimo da radimo zajedno, poručio je on.

Potpredsednik Svetske banke je istakao da je Mihajlović šampionka kada su u pitanju napredak Srbije na „Duing biznis listi” i unapređenje rodne ravnopravnosti, pri čemu ju je pozvao da podrži projekat „Jadar”, jedno od najznačajnijih svetskih nalazišta litijum-borata, u blizini Loznice.

Sagovornici su postigli saglasnost o tome da je ovaj projekat veoma važan za Srbiju, koja tako može da postane vrlo atraktivno tržište za snabdevanje značajnog procenta svetske potražnje litijumom.

Učesnici sastanka su razgovarali i o daljem napretku Srbije na „Duing biznis listi” Svetske banke, s obzirom na brojne investicije i kapitalne projekte koje država realizuje, ali i o saradnji u oblasti rodne ravnopravnosti i izradi prve studije o rodnoj ravnopravnosti u transportnom sektoru.

Na kraju susreta, Mihajlović je poklonila Mileru azbuku u zlatovezu, rad žena sa sela, koje u okviru inicijative Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, NALED-a i Etno-mreže „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, izrađuju tradicionalne srpske proizvode.

Milisav Pajević

Penzioneri sa primanjima manjim od 25 hiljada dinara su oslobođeni ekološke takse

07.05.2019

grandparents-1927320_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Nedavno doneta Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja je donela novine kada je reč o naplati tzv. ekološke takse u Srbiji.

Pomenutim podzakonskim aktom se uvodi poštovanje principa “zagađivač plaća”, jedne od važnih tekovina evropskog zakonodavstva koja se na tlu zemalja Evropske unije primenjuje već tri decenije unazad. Pravna lica i preduzetnici, jedinice lokalne samouprave i fizička lica od sada će naknadu plaćati isključivo u skladu sa stvarnim stepenom i količinom zagađenja koji su rezultat njihove radnji. Slična pravila su već na snazi u 120 svetskih država i svi moraju da im se povinuju – od građana, preko institucija, do kompanija i fabrika.

U uredbi stoji da se iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike određuje na osnovu emisije štetnih jedinjenja i materija u atmosferu u procesima dobijanja energije, vode i pare i grejanja prostora, kao i na osnovu količine proizvedenog i odloženog opasnog otpada.

Primena novog propisa će se loše odraziti na one privrednike koji svoje poslovanje obavljaju pomoću zastarele tehnologije, dok će pozitivne efekte osećati oni koji u poslovne procese uvode čiste izume, štede energiju i racionalizuju eksploataciju prirodnih resursa kako bi smanjili svoj ekološki otisak.

Kriterijumi od značaja za procenu uticaja fizičkih lica na životnu sredinu obuhvataju emisije nastale tokom generisanja električne energije za njihove potrebe, zagađenje koje je posledica upotrebe prevoznih sredstava u transportu ljudi i robe i negativno delovanje prehrambenog proizvodnog sektora.

Vlada je odlučila da osobe mlađe od 18 godina, nezaposlena lica i penzioneri sa primanjima manjim od 25 hiljada dinara budu izuzeti od plaćanja naknade.

Povrh toga, kontrola trošenja novca od ekološke takse biće pojačana. Naknada će se uplaćivati u budžete gradova i opština.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je ocenio da će novi način naplate biti povoljniji, transparentniji i efikasniji. “Sada ćemo plaćati na osnovu zagađenja koje prouzrokujemo. Ako pravimo zagađenje, platićemo, ako ne pravimo, nećemo platiti”, rekao je Radović za RTS.

Očekuje se da će ovaj politički poduhvat značajno poboljšati stanje našeg okruženja i izazvati procvat zelene ekonomije, povećavajući subvencije za reciklažu, ulaganja u postrojenja za preradu otpada i korišćenje drugih ekološki prihvatljivih metoda.

Uredba je u celosti dostupna na sledećem linku: https://www.paragraf.rs/propisi/uredba-o-kriterijumima-za-odredjivanje-aktivnosti-koje-uticu-na-zivotnu-sredinu-prema-kolicini-zagadjenja.html.

Jelena Kozbašić

Paraćin usvojio Plan energetske efikasnosti

07.05.2019

Opština Paraćin jedna je od prvih lokalnih samouprava u Srbiji, koja je u skladu sa zakonskim obavezama, oblast energetske efikasnosti definisala odlukama Skupštine, usvajanjem Programa energetske efikasnosti za period od 2019. do 2022. godine i Planom eneregetske efikasnosti za 2019. godinu.

U jednogodišnjem planu su, pred ostalog, projekti unapređenja energetske efikasnosti šest osnovnih škola, koji će biti realizovani saradnjom sa Švajcarskom konfederacijom i Кancelarijom za javna ulaganja Republike Srbije.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Grci najbrojniji posetioci Beograda

07.05.2019

beogradska-tvrđava-kalemegdan — Foto: Wikipedia/PedjaNbg

U Beogradu je u martu ostvareno za 10 odsto više noćenja stranih gostiju u odnosu na isti mesec prošle godine, saopšteno je iz Turističke organizacije Beograda.

Najbrojniji gosti bili su Grci, koji su u porastu za 56 odsto u dolascima i 77 odsto u ostvarenim noćenjima.

Za njima slede gosti iz Hrvatske, BiH, Кine, Nemačke, Bugarske, Slovenije, Crne Gore, Rusije i Severne Makedonije.

Od početka godine, prema podacima Sekretarijata za upravu – Sektor statistike, zabeležen je ukupan porast broja turista u Beogradu od četiri odsto. Od početka godine, u Beogradu je boravilo ukupno 191.360 turista, dok je ukupan broj ostvarenih noćenja 449.204, što odgovara povećanju od pet odsto.

Najbrojniji gosti u Beogradu od početka godine su iz Hrvatske, BiH, Кine, Grčke i Nemačke, dok su najveći procentualni porast u dolascima ostvarili gosti iz Кine i Rusije.

Milisav Pajević

Počasni konzuli upoznali nacionalne parkove Crne Gore

07.05.2019

arina, stand, nacionalni parkovi, crne gore, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Direktor Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore Elvir Klica učestvovao je na Trećoj Konferenciji počasnih konzula koja se održava u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore od 5. do 7. maja u Podgorici.

Posetioci i učesnici će tokom trajanja konferencije imati priliku da se na štandu Nacionalnih parkova Crne Gore informišu o prirodnim i kulturnim vrednostima pet crnogorskih nacionalnih parkova – Durmitor, Biogradska gora, Lovćen, Skadarsko jezero i Prokletije, kao i da se upoznaju sa turističkom ponudom parkova i predlozima za aktivni odmor u prirodi.

Konferencija predstavlja priliku za prezentaciju aktuelnih projekata i razvojnih prioriteta države, a u cilju daljeg jačanja privredne i kulturne saradnje sa zemljama iz kojih dolaze počasni konzuli.

Milisav Pajević

Crna Gora obezbedila sredstva za sanaciju četiri ekološke crne tačke

06.05.2019

Ključni izazovi u pogledu kontaminiranih lokacija u Crnoj Gori su četiri crne ekološke tačke na lokacijama na kojima se nalaze deponije industrijskog otpada, među kojima je deponija pepela i šljake Maljevac i flotaciono jalovište Gradac.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma su agenciji Mina kazali da je sanacija flotacionog jalovišta olova i cinka rudnika „Šuplja Stijena“ i deponije Maljevac od izuzetnog značaja.

„Naročito imajući u vidu da je rudnik počeo s radom 1954. godine i da su u dosadašnjem periodu na obalama reke Ćehotine akumulirane naslage kontaminiranih flotacionih ostataka iz procesa proizvodnje cinka i olova“, naveli su iz Ministarstva.

S druge strane, kako su kazali, od 1982. godine, odnosno od početka rada Termoelektrane (TE) „Pljevlja“, na deponiji Maljevac pepeo se odlaže u vidu razređenog mulja u veliki bazen u nekadašnjoj dolini, koja je pregrađena branom, podizanom nekoliko puta.

„Važno je ukazati da obe lokacije zauzimaju veliku površinu i određenoj meri ugrožavaju životnu sredinu u svom okruženju, i to podzemne i površinske vode, kao i okolna naselja lebdećom prašinom“, istakli su iz Ministarstva.

Oni su kazali da tu problematiku pokušavaju da reše dugi niz godina, u cilju stvaranja bezbednijih uslova za zdravlje i život ljudi i životne sredine u pljevaljskoj opštini.

„S tim u vezi, hitna sanacija navedenih lokacija je definisana kao prioritetna aktivnost na kojoj će se raditi tokom ove i naredne godine“.

Iz Ministarstva su kazali da su obezbedili kredit kod Svetske banke za sanaciju četiri ekološke crne tačke, među kojima su i dve navedene lokacije.

Oni su podsetili da su, zajedno sa Ministarstvom finansija i Elektroprivredom Crne Gore (EPCG), u martu prošle godine potpisali Ugovor o korišćenju novca za realizaciju projekta „Upravljanje industrijskim otpadom i čišćenje“, za remedijaciju deponije pepela i šljake Maljevac.

Glavni projekat remedijacije je, kako su kazali iz Ministarstva, odobren od revidenta krajem prošle godine i urađen je shodno konceptu koji je pripremila EPCG, vezano za nastavak korišćenja deponije Maljevac.

„U skladu sa detaljnim prostornim planom TE Pljevlja koji podrazumeva nastavak odlaganja (kasetni sistem) na deponiji Maljevac, uz faznu rekultivaciju kaseta, sve do konačne remedijacije ove lokacije, uz puno poštovanje ekoloških i bezbednosnih standarda i kvaliteta života“, precizirali su iz Ministarstva.

Iz tog resora su kazali da je tender za izbor izvođača radova na remedijaciji lokacije objavljen 2. aprila i otvoren je do 14. maja, dok je Zahtev za izražavanje interesovanja za Izbor konsultanta za vršenje stručnog nadzora objavljen 18. aprila i otvoren je do 9. maja.

Kako su pojasnili iz Ministarstva, radovi na remedijaciji dela deponije šljake i pepela Maljevac obuhvataju sanaciju klizišta na severoistočnoj strani deponije, sanaciju i rekultivaciju 4. i 5. stepenice, kao i zatvaranje i rekultivaciju kasete II (obuhvata tehničku i biološku rekultivaciju).

Pored toga, planirani su i radovi na izmeštanju Paleškog potoka i njegovo uvođenje u Borovičko jezero, kao i radovi na mašinskim i elektro instalacijama koji bi omogućili nesmetano funkcionisanje prateće opreme i postrojenja, kao i njihovo nesmetano snabdevanje električnom energijom.

Kada je u pitanju remedijacija flotacionog jalovišta Gradac, iz Ministarstva su kazali da su kroz pripremnu fazu projekta “Upravljanje industrijskim otpadom i čišćenje” predložene tri alternativne verzije i odabrana opcija koja je dalje razređena u Glavnom projektu remedijacije.

Odabrana opcija, kako su naveli, uključuje nekoliko važnih ciljeva za obezbeđivanje flotacionog jalovišta na lokaciji.

„Strme padine će biti preoblikovane kako bi se zaustavio tekući uticaj erozije pogotovo za vreme obilnih padavina i visokog vodostaja. Pored toga, formiranje kontaminirane procedne vode i uticaji eolske erozije će biti sprečeni zaptivanjem površine jalovišta“, kazali su iz Ministarstva.

Prema njihovim rečima, odabrana alternativa ostavlja dodatnu mogućnost rekultivacije preoblikovane oblasti i nudi održivo i dugoročno rešenje za tu specifičnu lokaciju.

Kako su naveli, glavni projekat remedijacije flotacionog jalovišta Gradac, odobren je 25. aprila.

Za projektanta je bio angažovan konzorcijum Nik Com iz Nikšića i Institut za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, koji su zaduženi i za nadzor nad izvođenjem remedijacionih radova.

„U januaru je potpisan i Ugovor sa revidentom, Institutom za razvoj i istraživanje u oblasti zaštite na radu. Paralelno sa ovim aktivnostima je otpočeta priprema tenderske dokumentacije za izbor Izvođača radova na predmetnoj lokaciji“, kazali su iz Ministarstva.

Iz tog resora su rekli da se očekuje da javna rasprava povodom elaborata procene uticaja na životnu sredinu i društvo bude održana tokom maja, ukoliko nacrta elaborata bude odobren od Svetske banke, nakon čega će se stvoriti uslovi za objavu Međunarodnog tendera za izbor izvođača radova na toj lokaciji.

Izvor: RTCG/MINA/O.Z.

Milisav Pajević

Novosadska toplana grejaće kompletan Klinički centar Vojvodine

06.05.2019

Dr Zoran Gojkovic, toplovod, klinicki centar (7) — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Svi objekti Kliničkog centra Vojvodine će se s početkom nove grejne sezone toplotnom energijom snabdevati preko sistema Novosadske toplane.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković posetio je sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem Klinički centar Vojvodine, gde se trenutno izvode radovi na toplifikaciji Kliničkog centra Vojvodine, a koji zajednički finansiraju Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad.

Objekti Kliničkog centra Vojvodine do sada nisu bili na sistemu daljinskog grejanja Novosadske toplane, već su se toplotnom energijom snabdevali iz sopstvene kotlarnice koja je kao osnovni energent koristila mazut.

Zbog toga su prošle godine u ovoj zdravstvenoj ustanovi počeli radovi na izgradnji vrelovodne mreže za priključenje svih objekata Kliničkog centra Vojvodine na efikasniji i brži sistem grejanja, a obezbeđena je i tehnička mogućnost da se toplotnom energijom mogu snabdevati i van grejne sezone preko sistema za toplu potrošnu vodu.

Ovo je jedan od brojnih projekata u zdravstvu koji zajednički finansiraju različiti nivoi vlasti, u cilju podizanja kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga pacijentima i uslova rada zaposlenima.

Osim ovog projekta, Pokrajinska vlada nastavlja s infrastrukturnim ulaganjima u obnovu svih objekata najveće zdravstvene ustanove u Vojvodini.

U toku je završetak radova na Klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju, Centru za sudsku medicinu, toksikologiju i molekularnu genetiku, Klinici za medicinsku rehabilitaciju, Klinici za infektivne bolesti i informatičkom povezivanju i celokupnoj digitalitzaciji KCV-a, kao i početak radova na Klinikama za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola, Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirugiju i Klinici za neurohirugiju.

Milisav Pajević

Osvrt na sajam Renexpo u oblasti OIE, EE, voda i upravljanja otpadom

06.05.2019

Međunarodni sajam Renexpo ugostio je preko 2500 posetilaca u BelExpo centru, na šestoj po redu održanoj konferenciji na temu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, voda i upravljanja otpadom. Posetioci su iz prve ruke mogli da vide i čuju iskustva vodećih evropskih kompanija iz oblasti održive energije i upoznaju potencijalne investitore.

Sajam je otvorio Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike koji je govorio o planovima Srbije na polju poboljšanja energetske efikasnosti.

On je između ostalog rekao da je u Srbiji započet i projekat energetske sanacije 28 objekata koji pripadaju organima centralne vlasti uz kreditnu liniju od 40 miliona evra, među kojima je i zgrada ministarstva u Nemanjinoj ulici u Beogradu, ali i da se u Srbiji do 2020. očekuje novih 550 MW elektrana iz vetroparkova.

Najveći internacionalni sajam jugoistočne Evrope, RENEXPO u regionu prerasta u tradiciju i obavezno mesto sastanka za stručnjake, predstavnike državnih vlasti, regionalne i evropske lidere koji se bave temama poput upravljanja vodama i otpadnim vodama, bioenergijom, hidro, vetro i solarnom energijom, upravljanjem čvrstim otpadom, energetskom efikasnošću i novim tehnologijama.

Tokom dvodnevnog sajma, istaknuti stručnjaci i privrednici imali su priliku da učestvuju u velikom broju stručnih konferencija i tribina ali i da posete više od 120 štandova izlagača. Već na samom ulazu, posetioci su mogli da vide najnaprednije automobile na električni pogon, kao i električne bicikle. Osim sajamske izložbe organizovani su i poslovni susreti.

Prvog dana jedna od najposećenijih konferencija bila je “Upravljanje otpadom – Poslovna upotreba otpada i energija iz otpada” ali i okrugli sto o mini hidroelektranama Zapadnog Balkana. Pored toga održane su i konferencije o Biogasu u Srbiji, konferencija licenciranih energetskih menadžera u Srbiji i panel o ulaganju u zelenu ekonomiju.

Ambasador Mađarske Atila Pinter kao i ambasador Belgije Adam Koen preneli su posetiocima prvog dana iskustva iz svojih zemalja u oblasti zelene ekonomije i govorili o saradnji sa Srbijom u oblasti životne sredine.

Drugi dan bio je rezervisan za održivo upravljanje vodama i energiju vetra. Održane su i konferencije o održavanju i revitalizaciji hidroelektrna. Istog dana organizovani su B2B sastanci za predstavnike domaćih i stranih kompanija, investitore, distributere i konsultante.

Više od 120 kompanija iz preko 25 zemalja predstavilo je svoja rešenja, inovacije i ekološke aspekte primene.

Željka Vesić

Vodosnabdevanje najveći problem građana Stanišića kod Sombora

06.05.2019

Sombor, građani, primedbe, sastanak — Foto: Grad Sombor

Akcija pod nazivom „Otvoreni dani“, koja se održava svake prve subote u mesecu u nekoj drugoj mesnoj zajednici, održana je prošle subote u prostorijama mesne zajednice Stanišić.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je sa timom svojih saradnika primila građane koji su želeli lično da razgovaraju sa njom i iznesu svoje probleme, zahteve, predloge i nedoumice.

Stanovnike Stanišića najviše je interesovalo vodosnabdevanje, odnosno kvalitet vode i potrošnja.

Veliki broj pitanja se odnosio i na održavanje puteva, moguća izgradnja obilaznice za potrebe velikih kamiona, a bilo je i pohvala za rekonstrukciju ulice Arsenija Čarnojevića.

Građani su izneli potrebu da odlaganje otpada koji se odnosi tokom akcije „Mesec čistoće“ traje duže, a gradonačelnica i njen tim kao moguće rešenje predlažu postavljanje kontejnera koji bi služio u te svrhe tokom cele godine.

Bilo je reči i o novom načinu funkcionisanja i rada dobrovoljnih vatrogasnih društava, o potrebama različitog kulturnog sadržaja za ovo naseljeno mesto i projektu likovne kolonije.

Naravno, bilo je i molbi za rešavanje ličnih problema pojedinih meštana.

Sastanku su uz gradonačelnicu Dušanku Golubović prisustvovali i načelnica Gradske uprave grada Sombora Helena Roksandić Musulin, gradski većnik zadužen za komunalne delatnosti i investicije Miroslav Кovačić, pomoćnik gradonačelnice za oblast urbanizma i zaštite životne sredine Boris Bulović, direktor JКP „Prostor“ Sombor Goran Nonković i direktorica JКP „Vodokanal“ Sombor Jasmina Bobić.

Кako bi izašla u susret potrebama građana, gradonačelnica će nastaviti da obilazi mesne zajednice grada Sombora. Sledeći ovakav sastanak održaće se 1. juna u mesnoj zajednici „Riđica“.

Građani koji nisu u mogućnosti da dođu na ove sastanke, a imaju želju da se obrate gradonačelnici, pitanja u pisanoj formi mogu predati u svoju mesnu zajednicu, ili poslati na mejl adresu otvorenidani@sombor.rs, nakon čega će odgovor od gradonačelnice dobiti u pisanoj formi na svoju kućnu adresu.

Izvor: Grad Sombor

Milisav Pajević

Podgorici neophodno groblje kućnih ljubimaca

06.05.2019

groblje, kućnjih ljubimaca, — Foto: pixabay

Građani Podgorice i nevladine organizacije za zaštitu kućnih ljubimaca saglasni su da je glavnom gradu Crne Gore neophodno groblje za kućne ljubimce, kao i represivnije mere u borbi protiv onih koji zlostavljaju ili ubijaju životinje, pišu Dnevne novine.

Nevladina organizacija Prijatelji životinja Podgorica uputila je nedavno dopis Glavnom gradu Crne Gore, tražeći da se izgradi groblje za kućne ljubimce.

Direktor te organizacije Dragoje Vlahović objašnjava da inicijativa datira od ranije, ali da je sada zahtev upućen nakon ideje da Podgorica uđe u program pametnih i zelenih gradova EBRD-a, navodeći da bi i ovo bio sastavni deo tog članstva.

Prethodni gradonačelnici Podgorice, kako kaže, nisu imali sluha za ovu ideju, ali se nadaju da će sadašnji gradonačelnik Ivan Vuković prepoznati značaj takvog projekta.

„Sa građanima smo sproveli anketu sa pitanjem da li je Podgorici potrebno groblje kućnih ljubimaca, na koje je više od 90 odsto građana potvrdno odgovorilo, tvrdeći da je i te kako potrebno”, kazao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, ovu ideju potkrepljuje i činjenica da skoro svako drugo domaćinstvo ima kućnog ljubimca i da svi imaju problem gde sahraniti životinje koje uginu.

„Zbog toga što i ne postoji odgovarajuće mesto, građani sahranjuju ljubimce po parkovima i zelenim površinama, što predstavlja i ekološki problem, jer veoma lako može da dođe do zaraze”, navodi Vlahović.

Predlog organizacije je da lokacija bude na periferiji grada, što će iziskivati mala utrošena sredstva, da bi Glavni grad mogao da ima samo koristi realizacijom tog projekta.

„Ovaj projekat je neophodno realizovati, a veoma malo treba uložiti u infrastrukturu i prateće objekte. Sa druge strane, grobna mesta za kućne ljubimce bi se prodavala i u kasu glavnog grada bi se slivala poveća materijalna sredstva, što bi opet moglo da se usmeri u neke druge projekte vezane za probleme kućnih ljubimaca”, istakao je Vlahović.

Glavni grad bi, kako kaže, mogao i da aplicira za ovaj projekat iz evropskih fondova, što bi sigurno bilo prepoznato kao dobra ideja.

Od glavnih gradova u regionu Zagreb i Ljubljana već imaju groblje za kućne ljubimce, a ove godine i Beograd će dobiti groblje.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

U Češkoj zabranjeno bacanje hrane

06.05.2019

smrznuto_povrće — Foto-ilustracija: Pixabay

Trgovinski lanci u Češkoj više neće moći da bacaju namirnice kojima ističe rok trajanja, što je od sada i zakonom zabranjeno, piše Politika.

Smrznuti proizvodi, voće i povrće, kao i druge upotrebljive namirnice, doniraće se u banku hrane i u humanitarne organizacije, gde će se dalje prosleđivati najsiromašnijim građanima.

Kako kaže Vera Dusova iz Praške banke hrane, po donošenju ovog zakona, njena organizacija je puna raznovrsne hrane i ponuda je mnogo veća – od mlečnih do suhomesnatih proizvoda, sve do slatkiša.

Međutim, kako trgovci kažu, ovaj zakon stvara dodatne obaveze, jer od sada moraju naknadno da proveravaju kvalitet i ispravnost hrane, te da definitivno odstranjuju onu koja nije za upotrebu.

Osim toga, pojedine ustanove iznele su optužbe o diskriminaciji, jer, primera radi, deo te hrane je ranije išao zoološkim vrtovima, ali sad to više nije slučaj, navodi se u Politici.

Indonezija izmešta prestonicu države zato što Džakarta tone zabrinjavajućom brzinom!

06.05.2019

jakarta_džakarta — Foto-ilustracija: Pixabay

Predsednik Indonezije Joko Vidodo je krajem aprila odlučio da glavni grad države preseli sa ostrva Jave koje je preplavljeno stanovništvom. Arhipelaška zemlja u jugoistočnoj Aziji je jedna od najmnogoljudnijih na svetu. Na Javi živi 140 miliona Indonežana, više od 50 odsto ukupnog broja, i ona predstavlja najgušće naseljeno svetsko ostrvo.

Izveštaj iz 2018. godine je označio Džakartu, trenutnu indonežansku prestonicu, kao jedan od gradova koji se nalaze u najozbiljnijoj opasnosti od porasta nivoa mora, prouzrokovanog klimatskim promenama, i koji, posledično, najbrže tonu. Brzina potapanja Džakarte je zabrinjavajuća, a rezultat je toplotnog istezanja vode izložene visokim temperaturama i topljenja lednika.

Istraživači su procenili da svake godine oko 25 cm pojedinih delova glavnog grada Indonezije nestane pod vodom, a pojava je, između ostalog, posledica prekomernog bušenja bunara i težine zgrada. Polovina Džakarte se već sada nalazi ispod nivoa mora.

Grad je podignut na močvarnom tlu, leži na čak trinaest reka i zapljuskuju ga talasi Javanskog mora, te ne iznenađuje podatak da se žitelji neretko suočavaju i sa poplavama.

Stanje se, prema tvrdnjama naučnika, dodatno pogoršava, a severna Džakarta je najugroženije područje. “Mogućnost da Džakarta potone nije za šalu”, upozorava Heri Andreas, stručnjak za klizišta na Tehnološkom institutu u Bandungu, navodeći da će, prema raspoloživim modelima i proračunima, čak 95 odsto severne Džakarte biti potopljeno do 2050. godine.

Povrh svega, zakrčenje saobraćaja u Džakari izaziva godišnji ekonomski gubitak u iznosu višem od 6 milijardi evra.

Indonežanski ministar za planiranje Bambang Brođonegoro je istakao da je predsednička odluka o izmeštanju prestonice izuzetno važna i kazao da vlada tek treba da izabere lokaciju nove “Džakarte”, ali da je pogled uperen na zapad arhipelaga. “Želimo da zarad napretka države razmišljamo vizionarski, a preseljenje glavnog grada zahteva detaljnu pripremu”, izjavio je Brođonegoro.

Ministar planiranja je prognozirao da će troškovi podviga iznositi gotovo 30 milijardi evra i otkrio da je predsednik Vidodo naložio Ministarstvu finansija da osmisli finansijsku šemu koja bi omogućila učešće privatnih investitora.

Navodeći primere Brazila i Kazakhstana, Brođonegoro je izneo da bi izmeštanje prestonice moglo da potraje i do deset godina.

Jelena Kozbašić

Beograd uskoro dobija nove nadležnosti iz oblasti zaštite životne sredine

06.05.2019

Usvajanje nacrta novog Zakona o glavnom gradu je velika pobeda Beograda a na tome se radilo duže od godinu dana zajedno sa mnogim ministarstvima.

„Najvažnija posledica novog Zakona biće decentralizacija Beograda, odnosno da će građani svoje poslove moći da završe tamo gde žive i mnogo više učestvovati u donošenju odluka o tome kako će se grad razvijati, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić gostujući na televiziji Pink.

Prema njegovim rečima, najvažnija izmena u novom Zakonu je činjenica da će gradske opštine izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadratnih metara, umesto 800 koliko je do sada bio slučaj, ali će takođe vršiti i legalizaciju do 400 kvadratnih metara, a do sada uopšte nisu mogle da obavljaju taj posao.

„Prigradske opštine će izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadratnih metara i imaće legalizaciju od 3.000 kvadrata, što će omogućiti da se brže razvijaju.

Na taj način ćemo opštinama vratiti između 160 i 180 hiljada predmeta, od 260.000 koliko se trenutno nalazi u gradu.

Na taj način ćemo ubrzati proces legalizacije jer će građani u opštinama gde žive rešavati svoje probleme. Prigradske opštine će dobiti mogućnost donošenja urbanističkih planova, uz saglasnost grada kada je slučaj van plana generalne regulacije, ali će moći i da osnivaju javna preduzeća, dodao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da će Grad Beograd takođe dobiti veće nadležnosti od mnogih ministarstava, poput poljoprivredne inspekcije, mogućnosti da samostalno vodi predškolske ustanove , ali i nove nadležnosti iz oblasti zaštite životne sredine.

Posledica toga će biti mogućnost da od 1. januara sledeće godine zabranimo upotrebu plastičnih kesa na teritoriji grada, kao i da rešimo problem divljih građevinskih deponija.

Činjenica da će sada određene nadležnosti biti prebačene sa grada na opštine ne znači da će opštine postati mesto gde će građani morati da dolaze sa lokacija udaljenih 20 ili 30 kilometara, već će opštine imati zadatak dodatne decentralizacije, odnosno osnivanje uslužnih centara svugde gde žive građani.

Kaluđerica je dobar primer za to jer stanovnici tog dela grada mogu da završe sve poslove koje imaju u okviru opštine Grocka, upravo tamo gde žive.

U Kaluđerici se može obaviti većina poslova vezanih za grad, ali i neki iz republičkih nadležnosti, poput katastra, MUP-a, Fond PIO.

Očekujemo da se Zakon nađe pred poslanicima republičke Skupštine tokom maja, nakon čega nas do kraja juna očekuje usvajanje novog Statuta grada.

Primena novog uređenja grada trebalo bi da počne tokom leta, što je najznačajnija stvar koja se tiče daljeg razvoja Beograda, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Organizovan treći uspon na Tromeđu

06.05.2019

Uspon-na-Tromedju-2019 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Planinarskim pohodom na vrh Tromeđe, po snegu i vetru, 1. maja ove godine, skijaši su predali Prokletije planinarima i katunjanima, čime je simbolično otvorena letnja turistička sezona u Plavu i Nacionalnom parku Prokletije.

U organizaciji NP Prokletije, TO Plav, Ski kluba Bogićevica, te planinarskih društava „Hrid“, „Karanfili“ i „Prokletije“, organizovan je Treći uspon na Tromeđu, na 2.366 metara nadmorske visine.

Osamdesetak skijaša, bordera i planinara se okupilo u Plavu i krenulo prema Bogićevici i Tromeđi.

Po snegu i vetru, uz veoma niske temperature učesnici pohoda osvojili su prokletijski vrh. Tako je letnja turistička sezona na Prokletijama i Plavu po treći put zaredom počela prvog maja skijanjem sa vrha Tromeđe gde se spajaju tri zaštićena područja i granice Crne Gore, Srbije i Albanije.

Nakon pohoda u planinarskom domu Motokros kluba organizovan je tradicionalni ručak za sve goste.

Glavna aktivnost u Nacionalnom parku je planinarenje, a posetioci se uglavnom uspinju na Volušnicu i Popadiju, dva vrha odakle se pruža predivan pogled na celi park. Više od 50 vrhova doseže visinu od preko 2.000 metara, a čak njih 20 više je od 2.500 metara.

Nacionalni park je osnovan 2009. godine. Reljef Prokletija je razuđen i fascinira visovima, klisurama, strmim padinama, rečnim dolinama alpskog tipa i brojnim vrhovima preko 2.000 metara nadmorske visine.

Park krase veći i manji vodotoci, vrela i izvori pitke i mineralne vode, rečice i lednička jezera, među kojima se lepotom izdvaja Hridsko jezero.

Prokletije, čiji naziv upućuje na netaknutu divljinu i nepristupačne vrhove, nalazi se na tromeđi Crne Gore, Srbije i Albanije.

Kao krajnji jug Dinarida, razuđenim vencem vrhova, ukrštenim grebenima, brojnim procepima i cirkovma i dubokim dolinama koje ih presecaju, naveli su geologa i putopisca Ami Bouea da ih sredinom XIX veka nazove „Alpima na jugu Evrope“.

Milisav Pajević

Otvoren Avantura park na planini Jastrebac

06.05.2019

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio je prošlog petka Avantura park na planini Jastrebac u čiju je izgradnju uloženo 37 miliona dinara.

Ljajić je tom prilikom rekao da je otvaranje Avantura parka početak projekta čiji je cilj da se oživi turizam na planini Jastrebac i čitavom regionu.

On je naveo da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ovaj projekat finansiralo sa 25 miliona dinara, dok je grad Kruševac uložio 12 miliona dinara.

Niko nema iluzije da Jastrebac može da postane top destinacija, ali je ideja da se ovoj planini, u prvoj fazi, vrati epitet izletničke destinacije koji je nekada imala, rekao je on.

Potpredsednik Vlade je istakao da treba iskoristiti blizinu vodećih top turističkih destinacija, kao što su Kopaonik, Vrnjačka Banja, Niš i Sokobanja, kojima Jastrebac može da upotpuni sadržaj i poveća vanpansionsku potrošnju za turiste koji obilaze ovaj region.

Prema njegovim rečima, velika prednost Kruševca i Jastrepca će biti izgradnja Moravskog koridora koji će spajati istok i zapad Srbije, odnosno Koridore 10 i 11.

Ljajić je ukazao na to da se od 1. jula otvara novih 12 linija sa aerodroma u Nišu, kao i da će krajem juna početi sa radom za civilni saobraćaj i aerodrom Lađevci kod Kraljeva.

On je dodao da je u cilju povećanja broja gostiju potrebno povezati Jastrebac i sa Ribarskom banjom i sa Kruševcem, ali i da je potrebno povećati smeštajne kapacitete.

„Boravak turista nam se smanjuje u Ribarskoj banji, zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta i nedostatka sadržaja. Mi taj sadržaj moramo da obogatimo u narednom periodu.

Ovo je korak u tom pravcu i verujem da ćemo zajedno sa gradom Kruševcem uspeti da svake godine dodatno osnažimo ponudu i turističku infrastrukturu i da će taj rezultat biti merljiv, poručio je Ljajić.

Milisav Pajević

1...905906907...1,672 Page 906 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM