Pametniji prostor za vaše instalacije – ABB UK600 spratne table

01.05.2019

ABB je vodeći svetski proizvođač i distributer opreme za električne instalacije u zgradama. Sveobuhvatno poznavanje domena, globalno iskustvo i kontinuitet u inovacijama omogućavaju nam da pružimo optimalna rešenja za stambene i poslovne zgrade.

Naša rešenja pomažu da vaši objekti budu sigurni, pametni i na taj način opremljeni za budućnost.

Zahvaljujući svojoj modularnoj osnovi, poboljšanom konceptu prostora i brojnim rešenjima za detalje, nedavno razvijena UK600 serija ugradnih i spratnih tabli pruža maksimalnu fleksibilnost za svaku instalaciju po ideji korisnika, bez obzira na to koliko ona neobična bila.

Detaljna rešenja UK600 čine kombinovane spratne table tako fleksibilnim da su čak i naknadne izmene ili dopune moguće bez mnogo napora. Sa mnoštvom dostupnih dizajnerskih vrata UK600 se, takođe, može lako integrisati u koncept vaše sobe. Spratne table serije UK600 dostupne su u tri osnovne verzije: samo za modularnu opremu, samo za mrežnu opremu ili kao kombinovana varijanta. Zahvaljujući svojoj izuzetnoj unutrašnjosti, UK600 služi i kao komforno kućište za mrežne uređaje. Kombinovana spratna tabla uključuje izolovano kućište za mrežne komponente, poput rutera ili medijskih modula. Spratne table serije UK600 dolaze sa odgovarajućim konektorima koji omogućavaju horizontalno i vertikalno povezivanje u višestrukim kombinacijama. Opcionalno dostupni priključni elementi pojednostavljuju stručno spajanje različitih spratnih tabli u slučaju zahteva za dodatnim prostorom. Isporučuje se u pet veličina, od jednog do pet redova (od 12 do 60 modula). U zavisnosti od tipa, u okviru isporuke uključeni su različiti dodatni pribori.

Serija UK600 sa svojim brojnim novim i tehničkim karakteristikama nudi 200 odsto više prostora za priključke, čime omogućava jednostavnu i efikasnu ugradnju uređaja.

Razni dizajni vrata i ramova pomažu korisniku da ih uklopi u već postojeći dizajn svoga doma ili da ga oplemeni novim. Na raspolaganju je ukupno šest različitih varijanti dizajna. Korisnik može odabrati ogledalo, umetak plutane table, dekor od drveta ili izgled od nerđajućeg čelika, kao i klasični zamenjivi okvir sa zaštitnim staklom i zadnjim zidom.

Takođe, možete ubaciti pojedine slike ili fotografije. Dostupno je opciono i LED osvetljenje kako bi se dodatno naglasio odabrani motiv na umetnutim folijama, čime se postiže efekat pozadinskog ambijentalnog osvetljenja. Snažni magneti integrisani u zamenljivi dizajnirani okvir čuvaju vrata bezbedno zatvorenim. ABB (ABBN: SIX Swiss Ex) je inventivni tehnološki lider u oblasti elektroenergetskih mreža, elektroenergetske opreme, industrijske automatizacije, robotike i elektromotornih pogona, koji stoji na usluzi korisnicima iz energetskog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta širom sveta. Uz nasleđe koje traje duže od 130 godina, ABB danas ispisuje budućnost industrijske digitalizacije, sa dva jasna vrednosna cilja: dovođenje električne energije iz bilo koje elektrane do bilo kog priključka, odnosno automatizacijom industrije od prirodnih resursa do gotovih proizvoda. Kao glavni partner Formule E, potpuno električne klase FIA moto sporta, ABB pomera granice u cilju podsticanja održive budućnosti e-mobilnosti. ABB posluje u više od 100 zemalja i zapošljava oko 147.000 ljudi.

Prvi hotel u Hrvatskoj bez plastike za jednokratnu upotrebu

01.05.2019

hotel-1831072_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Iz hotela Adriatic u Rovinju, odlučili su se da sve raspoložive plastične predmete za jednokratnu upotrebu zamene adekvatnom alternativom, čime su postali jedini hotel u Hrvatskoj koji se zalaže za čistiju sredinu i odmor bez plastike.

U sprovođenje inicijative hotela aktivno su se uključili i zaposleni, partneri, gosti ali i građani.

Do kraja godine u Adriaticu će se koristiti isključivo biološka sredstva za čišćenje i uspostaviti saradnja sa dobavljačima čiji se proizvodi proizvode od prirodnih, bioloških, ekološki prihvatljivih ili recikliranih materijala.

“Kao prvi hotel u Hrvatskoj bez plastike za jednokratnu upotrebu, hotel Adriatic nastoji biti predvodnik u inovativnosti i održivosti te poziva sve svoje zaposlenike na odgovorno poslovanje koje će gostima omogućiti aktivno sudjelovanje u ovoj ekološkoj akciji i jedinstveni doživljaj Jadranskog mora“, rekao je predsednik uprave hotela Tomislav Popović.

Hotel je nedavno počeo da plastične slamke zamenjuje onima od papira. Do juna hotel će prestati da koristi 80 odsto plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu a plan je da se do kraja godine u potpunosti izbace iz svih smeštajnih jedinica, barova i restorana.

Željka Vesić

Donacija EU za brže reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda

01.05.2019

Elektroprivredi Srbije (EPS) je svečano predata na upotrebu najveća mobilna transformatorska stanica naponskog nivoa 110/35 kV, snage 20 MVA i težine 70 tona, koja je montirana na vozilu dužine 20 metara. Ona predstavlja donaciju Evropske unije (EU) i omogućiće brzo reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda. U redovnom režimu ova transformatorska stanica raspoređena u Beogradu biće korišćena kao zamenski kapacitet tokom rekonstrukcije postojećih transformatorskih stanica. EPS je od EU dobio i tri manje transformatorske stanice od po 35 kV, koje će biti raspoređene u distributivnim područjima Kraljeva, Niša i Kragujevca.

Po rečima Milorada Grčića, v.d. direktora EPS-a, donacija mobilnih transformatorskih stanica predstavlja krunu višegodišnje saradnje sa Evropskom unijom koja je intenzivirana 2014. godine, kada su poplave zadesile Srbiju i dodao da je pomoć veoma važna, jer sa ovakvim transformatorskim stanicama može se mnogo lakše i efikasnije raditi rekonstrukcija bilo koje transformatorske stanice te snage, a da potrošači to i ne osete.

„Ova donacija ne pokazuje sebe samo kroz finansijsku vrednost, već je to kruna saradnje koja je intenzivirana 2014. godine, kada su velike poplave zadesile Srbiju. Najpre smo se bavili sanacijama, a sada smo na nivou da se bavimo prevencijama, što je najvažnije“, poručio je Milorad Grčić prilikom primopredaje transformatorske stanice, u društvu predstavnika EU u Republici Srbiji.

Donacija Evropske unije za ovaj projekat deo je IPA II nacionalnog programa za Srbiju koji je namenjen otklanjanju posledica poplava 2014. godine.

„Evropska unija je odmah pritekla u pomoć kada su se dogodile strašne poplave i ovo je nastavak tog čina prijateljstva. Ovakva mašina koja je najnovija reč tehnologije, omogućiće Srbiji da odmah može da reaguje u hitnim slučajevima“, rekao je Sem Fabrici, ambasador Evropske unije u Srbiji, zahvalivši se svim učesnicima u ovom projektu.

Najveća mobilna transformatorska stanica proizvedena je u fabrici kompanije ABB u Italiji.

„Realizacija donacije doprineće dugoročnom poboljšanju tehničkih performansi distributivne srednjenaponske mreže, pouzdanijem snabdevanju građana i privrede električnom energijom, kao i boljoj reakciji u vanrednim situacijama i neočekivanim i ekstremnim vremenskim uslovima”, izjavio je Aleksandar Ćosić, direktor kompanije ABB u Srbiji.

U realizaciji projekta uključeno je više ABB kompanija: ABB Italija, kao glavni izvođač i konstruktor mobilne transformatorske stanice, proizvođač visokonaponskog rasklopnog postrojenja i energetskog transformatora 20MVA, zatim ABB Nemačka kao proizvođač srednjenaponskog razvodnog postrojenja i ABB Finska kao proizvođač opreme relejne zaštite i sistema upravljanja za kompletnu transformatorsku stanicu.

Berane dobija postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

30.04.2019

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beranama, čija se izgradnja realizuje u okviru projekta „Unapređenje sistema vodosnabdevanja, izgradnja kanalizacione mreže i PPOV”, počelo je krajem protekle sedmice probni rad, koji će trajati šest mjeseci.

Nakon testiranja, postrojenje će biti predato na korišćenje lokalnoj upravi.

Ukupna vrednost ovog projekata iznosi 12 miliona evra, od čega se 85 odsto finansira iz IPA fondova Evropske unije.

Kako je rečeno nedavno tokom posjete visoke predstavnice Evropske komisije, programskog menadžera IPA fondova prekogranične saradnje, Magali Lenoel, privodi se kraju izgradnja nove kanalizacione mreže, a u toku su i ispitivanja stanica za potrebe vodovodne mreže.

Projektom koordinira stručni tim Uprave javnih radova, u saradnji sa izvođačem, nadzorom i nadležnim službama lokalne uprave.

Milisav Pajević

Projekat energetske sanacije četiri javna objekta u Beogradu

30.04.2019

Beograd, energetska sanacija javnih zgrada, energetska efikasnost, — Foto: Milisav Pajević

Gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski i direktorka Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd d.o.o. Snežana Radinović potpisali su prošlog četvrtka Memorandum o saradnji u realizaciji projekta energetske sanacije četiri javna objekta u Beogradu.

Radojičić je istakao da je ovaj projekat koji se bavi termalnom rehabilitacijom javnih zgrada i energetskom efikasnošću jako važan. On je, u Svečanoj sali Starog dvora, naveo da je reč o zgradi Hitne pomoći, na kojoj se ništa nije radilo 60 godina, zatim o Studenstkoj poliklinici i stacionaru, kao i Biblioteci grada Beograda.

Projekat je vredan 16 miliona evra, od čega je 11 miliona obezbedila Evropska unija, dok će, kako je precizirao, pet miliona obezbediti Grad Beograd iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Velika je stvar da Grad Beograd napokon ima veliki IPA projekat iz 2018. godine. Sa druge strane je jako važno skrenuti pažnju javnosti na energetsku efikasnot i zaštitu životne sredine. Kao gradonačelnik potpisao sam sporazum u kojem se kao grad obavezujemo da ćemo do 2030. godine za 40 odsto smanjiti emisiju štetnih gasova, dok će rekonstrukcija ovih javnih zgrada po principima energetske efikasnosti tome doprineti. Samo na takav način možemo dostići taj željeni cilj”, ukazao je Radojičić i zahvalio Ministarstvu za evropske integracije, Evropskoj kancelariji u Srbiji, kao i prethodnom rukovodstvu Grada Beograda na pripremi ovog projekta.

On je rekao da se nada da će i kroz IPA projekte 2019. i 2020. godine dodatni broj javnih zgrada u Beogradu biti uključen u projekat razvoja energetske efikasnosti.

Ministarka Joksimović istakla je da je Beograd kao razvijeniji deo Srbije uvek ostajao van fokusa pretpristupnih fondova Evropske unije.

„Ovaj projekat će biti na korist građanima i to u segmentu zdravlja i kulture, što su osnove razvoja zdrave države. Takođe, energetska efikasnost ne znači samo smanjenje ugljen-dioksida, već i dovodi do konkretnih ušteda energenata, što je dodata vrednost celog projekta”, ukazala je resorna ministarka.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski podsetio je da je u periodu od 2014. do 2019. godine energetska sanacija urađena na 39 objekata u lokalnim samoupravama. Time je ostvarena ušteda energije od 9,4 miliona kilovat časova godišnje, a emisija ugljen-dioksida smanjena za oko 1.800 tona godišnje, precizirao je Deđanski.

Direktorka Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd d.o.o. Snežana Radinović podsetila je da se na ovom preojektu radi više od tri godine, kao i da je reč o proseku za ovakve poslove.

„Objekti koji će se raditi u okviru projekta nisu rekonstruisani 60, 70 ili 100 godina. Tačnije, nisu rađene od momenta izgradnje, a neophodni su da budu u funkciji kako bi građani imali normalne uslove života, poput građana Evropske unije”, zaključila je Radinovićeva.

Milisav Pajević

Niš će biti prvi „pametni grad” u Srbiji

30.04.2019

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je prošle subote sa potpredsednikom Vlade Republike Srbije i ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem i ministrom finansija Sinišom Malim prisustvovao sastanku sa rukovodstvom kompanije „Huavej”.

Bulatović je, nakon susreta, izrazio zadovoljstvo činjenicom da je grad Niš obuhvaćen Memorandumom o saradnji između Vlade Srbije i kompanije „Huavej” o izgradnji „pametnih gradova”.

„Načelno je dogovoreno da Niš bude prva lokalna samouprava u Srbiji u kojoj bi trebalo da bude realizovan projekat pametnih gradova.

U tom smislu ćemo u narednom periodu odabrati tri komunalna servisa od testiranih sedam, koji će biti obuhvaćeni pilot projektom.

Projekat pametnog grada će u budućnosti znatno olakšati svakodnevni život stanovnika Niša”, rekao je Bulatović.

Potpredsednik „Huavej” Li Đijan istakao je da će delegacija te kompanije u naredne četiri nedelje posetiti Niš, kako bi na terenu razmotrili koji bi komunalni servisi bili najpogodniji za implementaciju projekta „pametnih gradova”.

On je dodao i da bi Niš mogao biti dobar primer razvoja koncepta „pametnih gradova” ne samo u Srbiji, već i u Evropi.

Milisav Pajević

AP Vojvodina dodelila 80 miliona dinara za plasteničku proizvodnju

30.04.2019

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručio je prošle nedelje 125 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine o dodeli bespovratnih sredstava za podizanje i opremanje plastenika.

Sekretar Radojević je istakao da je ukupna vrednost ovih ugovora oko 132 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budzeta izdvojeno nepunih 80 miliona dinara.

„Realizacijom ovih investicija u Vojvodini će pod plastenicima biti novih, blizu 125.000 kvadratnih metara plasteničke proizvodnje.

Ja verujem da je to jedini model da mali i srednji poljoprivrednici izbore svoje mesto na tržištu, tako što će intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju,pri čemu je povrtarska svakako jedan od načina“, rekao je Radojević.

Radojević je istakao da najveći broj korisnika ovih sredstava čine mladi poljoprivrednici do 40 godina i žene – nosioci poljoprivrednih gazdinstava, koje su se opredelile za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Radojević je podsetio da je za prethodne tri godine, Pokrajinska vlada izdvojila oko 220 miliona dinara za proizvodnju u zaštićenom prostoru. On je naveo i da od 2017. godine ima 50 odsto više para namenjenih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za sve vrste subvencija, i pozvao poljoprivrednike iz naše pokrajine da aktivno prate sve konkursne linije i iskoriste ponuđene mere da investiraju u svoju proizvodnju. On je ukazao na nivo subvencija koji je izuzetan i dostiže čak do 70 odsto.

Najveći broj ugovora dodeljen je poljoprivrednicima iz opština: Ruma, Bačka Palanka, Novi Sad i Odzaka, koji su pokazali najveće interesovanje za ovu meru agrarne politike.

Milisav Pajević

Do 2050. u morima više plastike nego ribe

30.04.2019

garbage-3552363_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima Ujedinjenih nacija, 30 odsto riba otrovano je plastikom, do 2050. godine u morima će biti više plastike nego ribe.

Plastične kese se proizvode od polietilena, naftnog derivata koji se razgrađuje čak hiljadu godina, a otrovne hemikalije pritom dospevaju u tlo, jezera, reke i mora.

Prema proceni američkog Zavoda za zaštitu životne sredine, svetska potrošnja plastičnih kesa dostigla je godišnji nivo do 1000 milijardi komada.

Od toga, samo se manje od jedan posto reciklira zbog visokih troškova – skuplje je plastičnu kesu reciklirati nego napraviti novu. Priroda plaća najveći danak, jer ostalih 99 posto zagađuje mora, reke i jezera, vetar ih raznosi po kopnu, kanalizacija odnosi u vode i slično

Zabeleženo je gotovo bezbroj dokumentovanih slučajeva smrti životinja koje su, zamenivši plastičnu kesu za hranu, progutale istu, a onda umirale u bolovima zbog začepljenja ili nemogućnosti daljeg prehranjivanja. Desetine hiljada kitova, ptica i kornjača svake godine umire zbog plastičnih kesa na moru.

Takođe, mnogo je slučajeva u kojima su ptice, ribe, kornjače ili druge životinje ostale zapetljanje u njima i danima umirale u mukama. Brojne zemlje širom sveta shvatile su opasnost koju predstavljaju plastične kese, zbog čega je veliki broj njih zabranio ili uveo poreze na njihovu upotrebu.

Izvor: Nacionalna geografija

Željka Vesić

Zašto Australija ubija dva miliona mačaka?

30.04.2019

cat-2439040_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Kada kažemo “divlja mačka”, prva pomisao su nam uglavnom tigrovi, leopardi i jaguari. Postoje i nešto manje opasne divlje mačke – lutalice (feral), nedruštvene prema ljudima. Ipak, slatki krzneni “odmetnici” predstavljaju državne neprijatelje u Australiji. Država je odlučila da do 2020. godine ubije dva miliona tih sisara.

Mačke ne smetaju isključivo Australijancima – i njihove komšije Novozelanđani su negativno nastrojeni prema ovim četvoronošcima, a ekstremisti iz oblasti zaštite životne sredine predlažu čak i budućnost bez njih.

Odakle tolika odbojnost prema mačkama na južnoj Zemljinoj hemisferi?

Odgovor je jednostavan. Mačke, pogotovo divlje, ubijaju.

U Australiju su dovedene u 17. veku kako bi pomogle stanovništvu da se reši miševa i pacova. Od tada su se namnožile u ogromnim razmerama, te trenutno prekrivaju 99,8 odsto teritorije države. Populacija divljih mačaka varira između 2,1 i 6,3 miliona jedinki. Prvobitno su pripitomljene, ali su ih vlasnici puštali iz svojih domaćinstava kako bi efikasnije obavljale zadatak istrebljenja glodara.

Iako su srodne kućnim mačkama, one koje žive u divljini su primorane da love kako bi opstale. Stručnjaci pretpostavljaju da su upravo one odgovorne za nestanak dvadeset urođenih australijskih vrsta, kao i da su mnoge vrste potisnule na liste ugroženih.

“Australija je jedini kontinent na Zemlji, osim Antarktika, na kojem se živi svet razvijao u odsustvu mačaka, zbog čega su naše divlje životinje ranjive na njih”, objasnio je naučnik Gregori Endrjuz.

Konzervacionisti su procenili da svakog dana divlje mačke tamo ubiju 1,7 miliona vodozemaca i oko milion ptica.

Na ostrvu, odsečenom od ostatka planete, živi oko 80 odsto sisara i 45 odsto ptica koje u drugim krajevima Zemlje ne postoje van zatočeništva, što pretnju od mačaka kao invazivne vrste čini još ozbiljnijom.

Jelena Kozbašić

Ima li ajkula u Jadranskom moru?!

30.04.2019

ajkule, ajkula, morski pas, modrulja, — Foto: pixabay

U Jadranskom moru živi populacija morskog psa modrulje koje nisu opasne za ljude, ali su veoma ugrožena vrsta o kojima se mora voditi računa, izjavio je šef Laboratorije za ihtiologiju i ribarstvo u Institutu za biologiju mora Kotor Aleksandar Joksimović.

„To je grandiozna vrsta koja već 400 milijardi godina živi na ovoj planeti i moramo imati poštovanja prema njoj.

Nažalost ajkule koje se ulove na parangale se vrlo brzo uguše, jer moraju non-stop da plivaju, tako da su one sporedni deo ulova, a na taj način se definitivno pravi velika šteta ekosistemu.

One za ljude nisu opasne, i u našim vodama nema potencijalnih vrsta koje su opasne za ljude”, rekao je Aleksandar Joksimović za podgorički Dan.

On je, prenosi CDM, upozorio da su najviše opasni susreti sa morskim psima na velikoj udaljenosti od obale, na pučini, jer ajkule u svom sistemu organa imaju specifične senzore, osećaju elektro magnetna polja i talase, tako da sve što se nađe u morskoj tišini za njih predstavlja plen.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu je prioritet NIS-a

30.04.2019

nis, rafinerija nafte Pančevo, — Foto: NIS

U prvom kvartalu 2019. godine NIS je nastavio realizaciju strateških projekata na kojima će se zasnivati dalji razvoj kompanije.

Ukupan obim investicija iznosi 8,3 milijarde dinara što je šest odsto više nego u prva tri meseca 2018. godine.

Najviše ulaganja ostvareno je u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, dok je od pojedinačnih projekata prioritet bio nastavak investicija u Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo, čime će rafinerija postati jedna od najmodernijih u Istočnoj Evropi.

Pored toga, učinjeni su konkretni koraci u realizaciji još dva kapitalna projekta. U martu je započeta izgradnja termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, na lokaciji Rafinerije nafte, koju NIS realizuje u partnerstvu sa „Gasprom energoholdingom“. Takođe, NIS je u saradnji sa MET grupom nastavio angažovanje na projektu vetroparka „Plandište“.

Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) iznosi 6,3 milijarde dinara, dok je neto dobit 158 miliona dinara.

Na ostvarene finansijske rezultate NIS grupe u prvom kvartalu uticale su niže prosečne cene nafte u odnosu na prvo tromesečje 2018. godine, kapitalni remont u Rafineriji nafte Pančevo i veća amortizacija. Obaveze NIS grupe po osnovu javnih prihoda iznose 40 milijardi dinara.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, u prvom kvartalu 2019. godine proizvedena je 321 hiljada uslovnih tona nafte i gasa, dok ukupan obim prerade nafte i poluproizvoda iznosi 599 hiljada tona. Istovremeno, ostvaren je promet naftnih derivata od 726 hiljada tona.

U fokusu NIS grupe bilo je i unapređenje pokazatelja u oblasti bezbednosti na radu pa je tako Indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) smanjen 38 odsto u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.

„Kapitalni projekti i dalji razvoj NIS-a ostaju naš prioritet i u 2019. godini. Od posebne važnosti za nas su modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu i radovi na izgradnji postrojenja za duboku preradu. Takođe, u saradnji sa partnerima nastavljamo aktivnosti na izgradnji termoelektrane toplane u Pančevu i realizaciji projekta vetroparka Plandište. Pored toga, u fokusu NIS-a u nastavku godine biće povećanje operativne efikasnosti i unapređenje finansijskih i operativnih rezultata na nivou cele grupe“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Tokom prvomajskih praznika sačuvajmo zelene površine, parkove i šume

30.04.2019

izlet, prvomajski uranak, piknik, — Foto: pixabay.com

Javno-komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ iz Beograda apeluje na sugrađane koji će prvomajske praznike provesti na nekom od gradskih izletišta da iza sebe ne ostavljaju razbacano smeće kako bi zelene površine ostale čiste i uredne.

Iz tog razloga ekipe JKP „Gradska čistoća“ će na sva gradska izletišta postaviti dodatne sudove za odlaganje otpada, a biće pojačana i dinamika pražnjenja.

Pored klasičnih kontejnera i zelenih kanti za komunalni otpad, „Čistoća“ će postaviti i plave kante za odlaganje reciklabilnog otpada, s obzirom da na izletištima ima najviše otpada koji može da se reciklira, kao što su plastične flaše, čaše, limenke i staklena ambalaža.

Samo odgovornim ponašanjem Košutnjak, Ada Ciganlija, Topčider, Avala, Zvezdarska šuma i ostali parkovi i izletišta neće postati divlje deponije.

Takođe, „Čistoća“ apeluje na izletnike da budu pažljivi sa raspaljivanjem roštilja i vatre, te da to rade samo na mestima koja su za to predviđena. Neugašena vatra predstavlja veliku opasnost, jer može da izazove požar i ugrozi ljudske živote i prirodu.

JKP „Gradska čistoća“ nije u obavezi da čisti šume, parkove i druge zelene površine i zato apeluje na sve izletnike da se otpad sakupi u kese i odloži u najbližu kantu ili kontejner, kojih će na svim izletištima biti dovoljno.

Milisav Pajević

Polaganje za licence za gazdovanje šumama u Somboru

29.04.2019

šume, polaganje ispita, inženjeri šumarstva — Foto: Javno preduzeće Vojvodinašume

Za zaposlene diplomirane inženjere šumarstva sa položenim državnim stručnim ispitom koji rade u JP „Vojvodinašume“ ŠG „Sombor“- Sombor organizovano je polaganje ispita za sticanje licence za obavljanje stručnih poslova u gazdovanju šumama.

Osim zaposlenih u ŠG „Sombor“, stručni ispit su polagali i pojedini zaposleni iz Direkcije JP „Vojvodinašume“, kao i jedan diplomirani inženjer šumarstva koji nije zaposlen u JP „Vojvodinašume“.

Ispit se sastojao od terenskog i usmenog dela.

Terenski deo stručnog ispita održan je u ŠU „Bački Monoštor“ i ŠU „Apatin“ i to u konkretnim sastojinskim prilikama na području gazdinskih jedinica „Monoštorske šume“ i „Zaštićene šume“.

Na terenskom delu ispita kandidati su demonstrirali znanja iz oblasti doznake stabala za seču, procene sortimentne strukture, određivanja intenziteta seče kod proreda i slično.

Usmeni deo ispita održan u prostorijama šumske uprave.

Milisav Pajević

SAD uvele embargo na naftu iz Venecuele

29.04.2019

Američki embargo na venecuelansku naftu stupio je juče na snagu, a cilj je da se predsednik Nikolas Madura natera na ostavku dodatnim slabljenjem ionako oslabljene venecuelanske privrede, prenosi portal Seebiz.

Američkim kompanijama je zabranjeno ne samo da kupuju naftu od venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA i njenih podružnica nego i svim pravnim licima u inostranstvu da se koriste američkim bankovnim sistemom za nabavku nafte iz te zemlje.

To je jedna od mera koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp radi rušenja venecuelanske vlade i dovođenja na vlast opozicionog lidera Huana Gvaida.

SAD i više od 50 drugih zemalja priznali su Gvaida kao predsednika Venecuele, pošto se on u januaru na mitingu proglasio za privremenog predsednika.

Venecuela je krajem 2018. izvozila pola miliona barela na dan u SAD, a tri četvrtine naftnih prihoda su dolazile od američkih kupaca.

Većina zemalja u svetu, uključujući Rusiju i Kinu, i dalje priznaju Nikolasa Madura za legitimnog predsednika Venecuele.

Milisav Pajević

Kako Beč reguliše temperaturu vazduha?

29.04.2019

vienna_austria — Foto-ilustracija: Pixabay

Ulica Ciglergase u centru Beča bi, u sklopu jednog pilot-projekta, trebalo da postane prva ulica s mogućnošću regulacije temperature vazduha.

Naučnici već decenijama upozoravaju da se globalni porast temperatura negativno odražava na živa bića na Zemlji. Prve posledice klimatskih promena se već osećaju kroz promenu lokalnih klimatskih obeležja i stvaranje takozvanih urbanih toplotnih ostrva.

Prepoznavši neophodnost suočavanja sa ovim izazovom, austrijska prestonica je odlučila da u jednoj od svojih ulica sprovede projekat kako bi temperatura u bečkom okrugu Neubau bila podnošljivija. Sa između 50 do 55 toplih dana godišnje, Neubau važi za jedan od okruga sa najvišim temperaturama u Beču.

Očekuje se da će rekonstrukcija Ciglergase ulice, ozelenjavanje površina, uvođenje sistema za hlađenje i ovlaživanje vazduha, kao i postavljanje izvora pitke vode, rezultovati snižavanjem temperaturama i posledično poboljšanjem kvaliteta života tamošnjih stanovnika.

Očekuje se da će troškovi projekta iznositi oko 2,4 miliona evra. Sedamdeset odsto potrebnog iznosa doći će iz gradske kase, a trideset odsto finansiraće Neubau iz sopstvenog budžeta.

Orao belorepan pušten u Selevenjsku pustaru

29.04.2019

Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) kojeg su meštani Bogojeva pronašli prošle nedelje kako pluta iznemogao u kanalu, uspešno je oporavljen u Prihvatilištu ZOO vrta Palić.

Nakon stručne procene veterinara za divlje životinje, da je orao u dobroj fizičkoj kondiciji, stručni tim Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i JP “Palić-Ludaš” pustili su ženku belorepana u zaštićeno područje Selevenjske pustare.

Milisav Pajević

1...908909910...1,672 Page 909 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM