Od 24. do 25. aprila će se u Beogradu okupiti stručnjaci iz oblasti energetike, vodoprivrede i zaštite životne sredine. Povod njihovog skupa će po šesti put biti najveći međunarodni sajam i konferencija u regionu jugoistočne Evrope posvećeni pomenutim temama, RENEXPO® Energy, Waste & Water Western Balkans, a zborno mesto – Belexpocentar. Možete da im se pridružite potpuno besplatno, popunjavanjem registracionog formulara na sledećem linku: http://www.cloud.dow-media.com/de/freeticket_water/?&L=0.

Uvodna konferencija manifestacije je upriličena u ponedeljak, 22. aprila, u EU info centru. Konferencijski učesnici su poticali iz različitih sektora, od državne uprave i lokalnih organa preko nauke do preduzetništva, te su prisutnima pružili sveobuhvatnu sliku o održivoj budućnosti Srbije kao fokusu njihovog razgovora. Uloga moderatora je pripala Jeleni Đokić iz REECO grupe.

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić je RENEXPO sajam označio kao “jedno od najozbiljnih mesta na kojem se životna sredina susreće sa energetikom i sa održivim razvojem”. Kako bi se takav susret realizovao i na širem nacionalnom planu, ispred Ministarstva stoje veliki problemi. Njihovo rešavanje iziskuje milijarde evra i precizne planove koji obuhvataju period do 2043. godine, kazao je Karić.

“Ponosni smo na činjenicu da je Grad Sombor svetli primer koji od 1964. godine ima postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako stalno težimo tehnološkom unapređenju, nameravamo da za dobijanje električne energije iskoristimo i biomasu kojom ćemo napravili veliku uštedu u potrošnji iste”, naglasila je Jasmina Bobić, direktorka JKP Vodokanal Sombor. Ona je najavila i pripremu projektno-tehničke dokumentacije za buduću solarnu elektranu snage 400 kW u sklopu postrojenja za preradu otpadnih voda. JKP Vodokanal Sombor već crpi obnovljive izvore energije i predstavlja jednog od predvodnika energetske tranzicije u javnom sektoru naše države. Jasmina Bobić će, u okviru RENEXPO sajma, održati  predavanje “Aplikacija za EU fondove – kako uspešno uraditi domaći?”.

Predstavnik naučnih krugova na konferenciji, Aleksandar Gajić, generalni sekretar Akademije inženjerskih nauka Srbije, se osvrnuo na energetiku. Udeo hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije u Elektroprivredi Srbije iznosi preko 35 odsto. S obzirom na to da je nemoguće precizno utvrditi dobijanje struje pomoću Sunca i vetra, profesor je istakao neophodnost rezervi, pre svega u vidu reverzibilnih i visokopritiskih hidroelektrana, a onda i elektrana na prirodni gas. “Na kraju, moramo se pripremiti i za vozila na električni pogon, a za to su nam potrebni pouzdani izvori električne energije”, zaključio je Gajić.

Koordinator Centra za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) Miloš Kostić se u svom izlaganju koncentrisao na solarne elektrane. Kostić je pružio osvrt na svetski energetski sektor u toku prošle godine. “U izgradnju novih kapaciteta je uloženo više od 240 milijardi, od toga oko 140 milijardi u obnovljive izvore. Među njima, sa oko 60 odsto investicija, prednjači fotovoltaik”, rekao je on, dodavši da je CEEFOR ovaj trend prepoznao još 2010. kada je i krenuo u promovisanje i razvoj solarne tehnologije. Kruna rada njegovog preduzeća u području čiste energije je to što je prvo u Srbiji dobilo status povlašćenog proizođača za solarnu elektranu snage 999 kW. Kostić se, zarad smanjenja ugljeničnog otiska, nada popularizaciji fotonaponskih postrojenja. Iako su ljudi u prošlosti bili demotivisani da “ulažu novac” u Sunce, zahvaljujući Kini, koja danas proizvodi 95 odsto panela, cena koštanja kilovata male solarne elektrane se sa 4000 evra spustila na 800. Povraćaj uloženih sredstava se, u današnjim okolnostima, očekuje za šest do osam godina.

Na kraju konferencije je Dragana Pavlović, menadžerka konferencijskog programa sajma RENEXPO, pozvala publiku da 24. i 25. aprila poseti Belexpocentar, skrećući pažnju na međunarodni karakter događaja i podatak da 75 odsto izlagača dolazi iz inostranstva. Značaj sajma potvrđuje najavljeno učešće više od 120 kompanija iz 25 različitih zemalja.

Jelena Kozbašić