Kako Veliko pacifičko ostrvo smeća utiče na životnu sredinu?

Veliko pacifičko ostrvo smeća, je plutajuća masa plastičnog otpada i predstavlja simbol globalne ekološke krize. Smešten između Havaja i Kalifornije, na preko 1,6 miliona kvadratnih kilometara ovo ”ostrvo” je teško oko 80.000 tona. Pod uticajem okeanskih struja, ova masa smeća se nalazi u konstantnom pokretu na površini vode, jer zbog svoje gustine u odnosu na gustinu vode, plastika ne može da potone. Poređenja radi, veličina ”ostrva” je približno jednaka površini Irana, a gotovo 18 puta veća od površine Srbije.

Iako je Veliko pacifičko ostrvo termin često upotrebljavan u javnosti, on ne opisuje dovoljno precizno ovu pojavu. Razlog za to jeste što ova masa smeća nije koncentrisana uvek na jednom mestu. Njen sadržaj je raznolik i teško je utvrditi šta se tačno nalazi u njoj. Takođe, ne može se sa preciznošću utvrditi iz kojih država dolazi ovaj otpad, i ko je tačno ”krivac” za njegov nastanak. Baš iz ovog razloga, napori u borbi protiv zagađenja plastičnim otpadom moraće da budu međunarodni i međugeneracijski – s obzirom na to da ovo ”ostrvo” nije ni u čijoj nacionalnoj jurisdikciji.

Pročitajte još: 

• NAUČNICI UPOZORAVAJU: TEMPERATURA OKEANA POČETKOM APRILA NAJVIŠA U ISTORIJI
• MIKROPLASTIKA U OKEANIMA SE MOŽE PRATITI IZ SVEMIRA?
• PRVI PRONAŠAO PLASTIKU U OKEANU I ALARMIRAO SVET

Od sredine prošlog veka, proizvodnja i potrošnja plastike preuzela je primat u odnosu na druge materijale. Samim tim, količina plastičnog otpada u životnoj sredini se duplirala za samo 20 godina. Zabrinjavajuća činjenica jeste da se samo devet odsto ovog otpada uspešno reciklira, prema navodima zvaničnih statistika.

Međunarodna saradnja u rešavanju problema zagađenja plastikom je veoma bitna iz razloga što ne samo da zagađuje morski ekosistem, već kroz lanac ishrane, čestice plastike dospevaju i u organizam ljudi. Takođe, ima brojne štetne posledice po život morskih životinja, kao što su morske kornjače, ptice i ribe, koje greškom progutaju plastiku, smatrajući je za hranu, zbog njenog izgleda, mirisa i teksture, zbog čega kasnije ne budu gladne, što u nekim slučajevima može dovesti i do smrti životinje. Foke i delfini su takođe pogođeni plastikom i drugim otpadom, jer se dešava da se ”ulove” u mreže, kese, ili druge materijale, koje ih onesposobe da izađu na površinu da uzmu vazduh koji je ovim vrstama potreban za život. Kada plastika uđe u životnu sredinu, bilo zemlju, reke, ili mora, zagađenje postaje globalno i može da traje stotinama godina.

Da se Veliko pacifičko ostrvo smeća ne bi uvećavalo, neophodne su konkretne javne politike kako pojedinačnih država, tako i međunarodnih organizacija zajedno u oblastima recikliranja, prečišćavanja okeana i smanjenja potrošnje plastike.

Energetski portal