I Afrika je u plamenu!

31.08.2019

šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Požari u Sibiru i Amazoniji uterali su mnogima strah u kosti. Neprocenjivi izvori kiseonika i skladišta ugljenika u Evropi i Južnoj Americi su se tokom avgusta našli u plamenu, a slična situacija je i na afričkom kontinetu.

Satelitski snimci nezavisne američke agencije NASA su pokazali da je teritorija zahvaćena plamenom u Rusiji i Brazilu manjeg obima u odnosu na one koji besne Afrikom. Stručnjaci su je čak nazvali “vatrenim kontinentom” s obzirom na to da ona predstavlja poprište čak 70 odsto svih požara u svetu.

Odgovornost leži na afričkim poljoprivrednicima koji vatrom oslobađaju prostor za uzgoj poljoprivrednih kultura.

Požari u Africi su dominantni u retko pošumljenim savanama i na poljima malih farmi zbog čega izazivaju niži stepen zabrinutosti u poređenju sa onima koji pustoše tzv. “pluća Zemlje”.

“Mogu da zahvate i šume, ali se obično zaustave na granici”, objasnila je profesorka Univerziteta u Johanezburgu Sali Arčibald, skrećući pažnju na njihovo potencijalno blagotovorno dejstvo na životnu sredinu. Uprkos tome što ni kontrolisani požari nisu požari bez rizika, raščišćavajući zemljište za nove useve, oni mogu da poboljšaju kvalitet tla.

Nils Andela, naučnik agencije NASA, je objasnio da je vatra oblikovala afrički krajolik hiljadu godina unazad.

Jelena Kozbašić

Novi Sad ušao u porodicu „Zelenih gradova“ i sklopio dogovor za obnovu SPENS-a

30.08.2019

NoviSad zeleni grad — Foto: Grad Novi Sad

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktorka za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj Zuzana Hargitai nedavno su potpisali Pismo o namerama kojim se iskazuje obostrana zainteresovanost za saradnju između Grada Novog Sada i Evropske banke za obnovu i razvoj, u pogledu obezbeđivanja finansiranja Grada i/ili „ESCO“ kompanije za obnavljanje energetske efikasnosti Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“.

Naime, EBRD je pristala da finansira i upravlja konsultantskim uslugama za podršku SPENS-u u ažuriranju izvršene procene kapitalnih investicija i razvoju studije izvodljivosti razrađujući u više detalja različite mogućnosti energetske efikasnosti, kao i obnove u cilju uštede vode, te proceni najefikasnijeg mehanizma finansiranja za podršku obnavljanja SPENS-a.

Po završetku konsultantskog zadatka, Grad će nastaviti razgovore sa EBRD-om, kako bi obezbedio finansiranje u svrhu implementacije projekta.

Gradonačelnik je tom prilikom potpisao i Potvrdu posvećenosti Grada za izradu Akcionog plana „Zeleni grad“ upućenu Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Time je Grad Novi Sad potvrdio interesovanje da izradi taj Akcioni plan, a kao deo obaveza Grada, biće pokrenut investicioni projekat u jednoj od sledećih oblasti: zgrade sa niskim nivoom ugljenika i klimatskom otpornošću, voda i otpadne vode, čvrsti otpad, gradski prevoz, komunalni energetski sistemi (daljinsko grejanje/hlađenje), ulična rasveta i infrastruktura obnovljivih izvora energije.

„Posle dve godine sastanaka sa predstavnicima EBRD, krećemo u konkretizaciju predmeta razgovora koje smo vodili sa njima, u nekoliko segmenata. Dva uvodna dokumenta su danas potpisana, za „Zeleni grad“ i „SPENS“, ali postoji i treći pravni posao koji ćemo zajedno raditi.

Ponosni smo što danas ulazimo u zajednicu „Zelenih gradova“ i zahvaljujući EBRD dobijamo grant u vrednosti od 300.000 evra za izradu akcionog plana. U svetu je, sa Novim Sadom, trenutno 30 gradova koji su deo te zajednice. Radi se o akcionom planu koji će nam pokazati šta i kako treba da činimo da Grad bude ekološki uređeniji, a on će pokrivati sve najosetljivije oblasti iz segmenta zaštite životne sredine.

Drugi dokument koji smo potpisali, je vezan za koncept „Zelenih gradova“ i radi se o tome da krećemo u izradu objedinjenog projekta za rekonstruckciju SPENS-a. Stručnjaci iz EBRD će oceniti koji je to finansijski aranžman najbolji za Grad Novi Sad, u pogledu obnove ili zamene fasadnog omotača tog objekta, obnove krova, stepeništa, ali i unutrašnjih prostora kao što su velika i mala dvorana, bazeni itd.

Do početka oktobra ćemo dobiti jasnu sliku šta ćemo da radimo dalje sa SPENS-om i onda ćemo fazno donositi odluke o tome koje procese prve da realizujemo. Gruba procena je da celokupna obnova može da košta i do 4,5 milijardi dinara, a naša ideja je da SPENS tako rekonstruišemo, da on dobije novih 40 godina vitalnosti. Verujem da ćemo već na proleće naredne godine moći da vidimo prve radove na njegovoj rekonstrukciji. Dakle, ne rušimo ništa, nego sve obnavljamo i čuvamo, a sve to što radimo oko SPENS-a proizlazi iz koncepta „Zelenih gradova“, rekao je Miloš Vučević i zahvalio se na odličnoj saradnji predstavnicima EBRD.

Gradonačelnik je dodao i da Grad zajedno sa EBRD radi na kupovini još 30 novih autobusa, na prirodni gas, čime se takođe vodi računa, ne samo o bezbednosti i kvalitetu prevoza Novosađana, već i o zaštiti životne sredine. On je naglasio i da će Novi Sad kao deo porodice „Zelenih gradova“ već u oktobru ili novembru krenuti u ozelenjavanje grada, kao i pošumljavanje, zajedno sa konsultantima sa Poljoprivrednog fakulteta.

Direktorka za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj Zuzana Hargitai je istakla da je tokom saradnje sa gradonačelnikom Vučevićem spoznala da on, kao lider koji ima jasnu viziju razvoja grada i koji je posvećen investicijama, ističe upravo obnovu SPENS-a kao jedan od prioritetnih zajedničkih projekata.

„Izuzetno mi je drago što svedočimo konkretnim koracima gradske uprave Novog Sada koja je iskazala posvećenost prema „zelenoj budućnosti“. Novom Sadu želim dobrodošlicu u porodicu „Zelenih gradova“ i da uvek bude posvećen implementaciji strategije zaštite životne sredine. Drago nam je što ćemo zajedno raditi i na nabavci 30 novih vozila za gradsko saobraćajno preduzeće, a mogu da najavim i da ćemo sa gradskom toplanom raditi studiju o tome kako bi JКP „Novosadska toplana“ moglo da iskoristi obnovljive izvore energije”, rekla je Zuzana Hargitai.

Milisav Pajević

Zoran Radojičić: Ozelenjavanje jedan od prioriteta u daljem razvoju Beograda

30.08.2019

Beograd nastoji da uloži što više novca za pošumljavanje i sadnju drvorednih stabala, a ove godine to iznosi 75 miliona dinara.

Osnovna namena ovogodišnjeg pošumljavanja bila je zaštita od poplava, stabilizacija podzemnih voda i vetrozaštitni pojas na levoj obali Dunava, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić tokom obilaska zelene površine u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, u neposrednoj blizini bolnice „Dragiša Mišović”.

On se tom prilikom uverio u kvalitet drvoreda od 59 stabala koji je na pomenutoj lokaciji posađen početkom godine i poručio da će Beograd nastaviti da vodi odgovornu politiku kada je zaštita životne sredine u pitanju.

Radojičić je naglasio da je u ovom trenutku zelenim površinama pokriveno oko 15 odsto teritorije grada, dok je plan da do 2025. godine zelenilo zauzme 25 odsto površine grada.

„Beograd se intenzivno razvija, ali je važno da u periodu koji karakteriše veliki broj infrastrukturnih radova, kao i radova na izgradnji objekata različite namene, vodimo računa o zaštiti životne sredine. Adekvatan odnos prema zaštiti životne sredine obezbeđuje bolji kvalitet života.

Shodno tome, trebalo bi naglasiti da je tokom tekuće godine u Beogradu posađeno 21.000 stabala u okviru šumske sadnje, dok su za održavanje prirodnih dobara na teritoriji grada izdvojena 144 miliona”, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo zaboraviti ni sadnju drvoreda u urbanim delovima grada, kao i negu postojećih stabala i drvoreda, koja je jednako važna.

„Urbanizacija nekada neminovno vodi ka tome da neko stablo nažalost moramo da posečemo.

Ali, „gazdovanje šumama” podrazumeva da balans između urbanizacije i sadnje novih stabala mora biti pozitivan i uvek u korist više zelenila i zdravijeg života građana.

Značaj postojanja šuma na obodima grada najbolje pokazuje slučaj od pre nekoliko meseci, kada su naš grad pogodile velike vremenske nepogode praćene poplavama, a tokom kojih su šume na levoj obali Dunava zaustavile nalete vetra koji bi sigurno napravio veliku štetu u centralnim delovima grada.

Tada je uništeno oko 250 hektara šume, ali je sprečena mnogo veća šteta u urbanim delovima Beograda. Podaci govore da jedno drvo tokom 24 sata obezbedi kiseonik za četiri osobe, a osim toga, stabla pružaju zaštitu od klizišta, buke i poplava”, dodao je gradonačelnik.

On je dodao da Grad Beograd vodi odgovornu politiku i podsetio da je među prvima usvojio Strategiju pošumljavanja.

„Jedna od mera o kojoj razmišljamo jeste uvođenje obaveze za investitore prema kojoj bi za svako posečeno stablo trebalo posaditi tri. Grad Beograd ima nameru da se kandiduje za „Zelenu prestonicu Evrope”, što je dugotrajan proces i zahteva veliki broj koraka i inicijativa.

Važno je da apliciramo i da u narednim godinama uradimo što više stvari kako bi se približili tom cilju. Verujem da Beograd ima sposobnost da stane rame uz rame sa gradovima poput Ljubljane, Helsinkija ili Hamburga, koji nose tu laskavu titulu.

Beograd će u narednom periodu različitime programima podsticati što veći broj ljudi da se uključi u akcije pošumljavanja i ozelenjavanja“, rekao je Radojičić.

Događaju je prisustvovala sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, kao i podsekretarka istog sekretarijata Jasmina Madžgalj.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Nacionalni park Una dobio sredstva za izradu dokumentacije za upis na listu UNESCO

30.08.2019

NP Una_park_prirode_Una — Foto: Nacionalni park Una

U Federalnom ministarstvu zaštite životne sredine i turizma federalna ministarka Edita Đapo i direktor JU Nacionalni park Una Amarildo Mulić potpisali su ugovor koji omogućava početak procesa izrade Nominacionog fajla za upis Martinbrodskih slapova na listu UNESCO-a.

U okviru programa utroška sredstava s kriterijumima raspodele tekućih transfera drugim nivoima vlasti i fondovima za 2019. godinu, izdvojeno je 70.000 KM za programe izrade nominacionih fajlova zaštićenih područja – Nacionalnog parka Una – Vodopada Milančev buk u mestu Martin Brod i pećine Vjetrenica, koji se nalaze na Tentativnoj listi UNESCO-a.

U toku ove godine, Federalno ministarstvo je, zajedno sa Državnom komisijom BiH za saradnju sa UNESCO-om, iniciralo pokretanje procesa nominiranja dva mikrolokaliteta Nacionalnog parka Una za upis na listu svetske baštine UNESCO-a, vodopada Milančev buk u Martin-Brodu i Štrbačkog buka u Nacionalnom parku Una, odnosno najveće prirodne vrednosti tog zaštićenog područja – sedrene barijere.

S obzirom na to da je reka Una spoj raznolikog i očuvanog prirodnog krajolika izuzetne lepote i bogate kulturno-istorijske baštine i uzimajući u obzir zajednički cilj zaštite prirodnog nasleđa, Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma je zatražilo od Državne komisije za saradnju sa UNESCO-m održavanje zajedničkog sastanka na reci Uni s predstavnicima Povereništva Republike Hrvatske za saradnju sa UNESCO-m, s ciljem zajedničke kandidature Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske za nominaciju Štrbačkog Buka za upis na listu svetske baštine.

Foto: Vlada Federacije Bosne i Hercegovine

Očuvanje i zaštita svih ovih vrednosti za buduće generacije temeljna je odrednica održivosti tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva: ribolova, lova, šumarstva i poljoprivrede, ali i ostalih delatnosti, kao što su turizam, rekreacija, edukacija i naučna istraživanja, jer samo turizam zasnovan na prirodi podržava integralno i efikasno upravljanje zaštićenim područjima, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Pokrenuta “inđijativa” da se ne poseče omorika u centru opštine

30.08.2019

Cara_Dušana_street_in_Inđija — Foto: Wikipedia/Skendzic

Aktivisti lokalnog udruženja iz Inđije Inđijativa najavili su pokretanje peticije za ostanak Pančićeve omorike u centru ove opštine i nakon obnove trga ispred Gimnazije.

Članovi udruženja primetili su da u idejnom rešenju za uređenje trga u centru Inđije nema stabla Pančićeve omorike koje je tu do sada bilo i da, ukoliko ono ne predstavlja opasnost po građane, nema razloga za njeno izmeštanje iz centra, ili, još gore, sečenje.

„Nesporno je da će nakon obnove taj trg imati više stabala, ali smatramo da nema potrebe da se uklanja Pančićeva omorika. Na to bismo pristali samo po jednim uslovom: da stručni ljudi kažu da je bolesna i da predstavlja opasnost za građane“, izjavio je Strahinja Jovanović iz udruženja Inđijativa.

Povodom ove inicijative, udruženje je na društvenim mrežama pokrenulo anketu o tome da li Pančićeva omorika treba da ostane na mestu na kom se nalazi danas. Prema njihovim rečima, više od 90 građana glasalo je za njihov predlog.

Ovim povodom, najavili su postavljanje štanda za prikupljanje potpisa, te istakli da, sudeći po komentarima građana na društvenim mrežama, očekuju veliku podršku.

„Potpise građana prosledićemo nadležnim institucijama, a da li će oni to prihvatiti ili ne, mi to ne znamo. Ukoliko ne prihvate, onda ih javno pozivamo da zvaničnom sajtu opštine postave anketu, pa neka sami vide reakciju građana. Ili još bolje, da se organizuje zbog građana ili javna rasprava“, poručio je Jovanović.

Kao jedan od razloga za ostanak ovog drveta na mestu na kom je sad, „Inđijativci“ su naveli primer prakse u Beču. Naime, u glavnom gradu Austrije stablo Pančićeve omorike 1987. godine zaštićeno je kao kulturno dobro.

Izvor: Sremskomitrovački portal

Leonardo Dikaprio donirao 5 miliona dolara za Amazoniju

30.08.2019

Savez za Zemlju (Earth Alliance), nedavno pokrenuta humanitarna organizacija čuvenog glumca Leonarda Dikaprija s fokusom na hitno ublažavanje klimatskih pretnji, poklanja 5 miliona dolara (oko 4,5 miliona evra) za spas Amazonije. Zbog procene da drveće u amazonskoj prašumi proizvede gotovo 20 odsto kiseonika na globalnom nivou, kao i neverovatnog kapaciteta za skladištenje ugljenika, područje važi za “pluća planete” i svojim većim delom prostire se Brazilom.

Novac će biti doniran lokalnim organizacijama i domorodačkim zajednicama koje se bave očuvanjem prašume i već tri nedelje se bore sa vatrenom stihijom.

Brazilski institut za istraživanje svemira je ove godine zabeležio više od 73 hiljade požara, što je porast od 83 odsto u odnosu na isti period prošle. Stručnjaci instituta su istakli da taj broj ne pripisuju isključivo suvom vremenu i prirodnim pojavama.

Doprinos požarima je dalo i rašumljavanje koje su sprovodili poljoprivrednici u cilju oslobađanja terena za ispašu stoke i uzgoj žitarica, pre svih soje. Spaljivanje šuma zarad profita je, kroz razvojne politike, bilo podržano i od strane predsednika Brazila Žaira Bolsonaroa – sve do 29. avgusta. Novouvedena zabrana podmetanja požara u prašumi trajaće 60 dana.

Pročitajte još:

Uvedena zabrana spaljivanja šuma u Brazilu

Dikaprio je u pokretanju Saveza za Zemlju snage udružio sa biznismenima i filantropima Lorin Pauel Džobs i Brajanom Šetom.

U sklopu organizacije je u svrhe pružanja pomoći amazonskim šumama i njenim stanovnicima osnovan poseban fond kom i vi sami možete da date dobrovoljni prilog. Sve donacije biće usmerene za zaštitu Amazona.

Jelena Kozbašić

Sve veća proizvodnja struje iz vetroelektrana u Crnoj Gori

30.08.2019

VE Krnovo koja za sada jedina u Crnoj Gori proizvodi struju za tržište ima 26 vetrogeneratora (vetrenjača) instalisane snage 72 megavata i puštena je u rad pre dve godine.

Vetroelektrana Krnovo u vlasništvu je kompanije Krnovo Green Energy, koja je zajedničko ulaganje francuske kompanije Akuo Energy i kompanije Masdar Energy iz Abu Dabija koji je vlasnik 49 odsto akcija.

Krnovo je Masdarova treća vetroelektrana, nakon što su prethodno izgradili vetrogeneratore na Sejšelima i u Samoi.

Nedavno je završen je probni rad vetroelektrane na Možuri kod Ulcinja, a nadležni u toj opštini očekuju da bi ona u septembru trebalo da počne proizvodnju struje za tržište.

Takođe je raspisan tender za izgradnju nove vetroelektrane, na Brajićima, na teritoriji opštine Budva.

Za gradnju tog postrojenja godinama je zainteresovana nemačka kompanija WDP Europe, ali, kako ističu u Ministarstvu ekonomije, u igri su i investitori iz drugih država.

Vlada Crne Gore se u maju ove godine pohvalila rekordnom proizvodnjom električne energije od oko 82 miliona kilovat sati (KWh), uz podatak da je 28 odsto te energije proizvedeno u vetroelektranama Krnovo i na Možuri.

Prema izveštajima Crnogorskog operatera tržišta električne energije (COTEE) samo vetroelektrana na Krnovu proizvede više struje od svih 13 mini elektrana koje proizvode struju za tržište.

Izvor: Blic

Milisav Pajević

Mogu li baterije raditi na urin?

30.08.2019

Zar ne bi bilo lepo kada bismo baterije mobilnih telefona mogli da punimo na neki alternativni način?

Naučnici Centra za bioenergiju u Bristolu su možda otkrili jedno od ne toliko očekivanih (a možda i neprimamljivih), ali korisnih, rešenja.

„Urin nije samo otpadna tečnost. On je hrana za mikrobiološke ćelije u ovoj kutiji koja proizvodi električnu energiju.

Kada bakterije razlažu hemikalije u urinu, nastaje električna energija.

Nju sakuplja posebno dizajniran sistem, koji puni mobilni telefon.

Šesto mililitara urina dovoljno je da telefon funkcioniše šest sati”, kaže doktor Džonatan Vinfrid, direktor Centra za bioenergiju.

Izrada jedne mikrobiološke ćelije košta samo 1,25 dolara.

Istraživači planiraju da uvedu novu tehnologiju u izbegličke kampove širom Afrike.

Izvor: Alo.rs

Milisav Pajević

Uvedena zabrana spaljivanja šuma u Brazilu

30.08.2019

boudhayan-bardhan-60tataLkJ0U-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Boudhayan Bardhan)

Foto-ilustracija: Unsplash (Boudhayan Bardhan)

Predsednik Žair Bolsonaro uveo je zabranu spaljivanja šuma u Brazilu. Nakon brojnih požara na području Amazonije i oštre kritike međunarodne javnosti, uredba o zabrani spaljivanja šuma radi dobijanja poljoprivrednih površina već je stupila na snagu i trajaće dva meseca.

U Brazilu se spaljivanje šuma koristi kao značajan metod za raščišćavanje zemljišta koje se koristi za uzgoj poljoprivrednih kultura i goveda, što predstavlja značajan izvozni sektor.

Očekuje se da će se zabranom o spaljivanju šuma zaustaviti širenje požara u Amazoniji.

Izlazak brazilske vojske na teren, pri čemu je poslato 18 aviona i oko 3900 ljudi, nije imalo snažan efekat. Više od polovine od 1.628 novih požara koje je u zadnja 24 sata zabeležio Brazilski institut za istraživanje svemira buknulo je u Amazoniji nakon uključivanja vojske.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izneo je predlog da se na Opštoj skupštini krajem septembra održi sastanak o situaciji u Amazoniji. Smatra i da je, nakon brzog reagovanja u akciji zaustavljanja požara, potrebno posvetiti pažnju politici celovitog pošumljavanja.

Mnogi su skeptični po pitanju uspeha predsednikove odluke.

Uklonjeno 40 tona životinjskih ostataka sa lokacije „Glutin” u Padinskoj skeli

30.08.2019

JKP „Gradska čistoća” je radilo gotovo dva meseca na uklanjanju i prevoženju oko 40 tona životinjskih ostatka, tačnije kostiju, sa lokacije „Glutin” u Padinskoj skeli na dalju preradu u Veterinarskoj ustanovi „Proteinka” u Somboru, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Po nalogu Grada Beograda – Gradskog štaba za vanredne situacije, ova akcija je realizovana od 8. do 19. jula u cilju sprečavanja degradacije životne sredine i otklanjanja potencijalnih sanitarno-higijenskih, epidemioloških i ekoloških rizika po okruženje, ali i radi zdravlja stanovništva gradske opštine Palilula.

Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća”, kaže da su za potrebe uklanjanja i prevoženja životinjskih ostataka preduzete sve neophodne mere zaštite zaposlenih koji su bili angažovani na ovom poslu, kao i mere u cilju bezbednog transporta životinjskih kostiju do Sombora, gde se ova vrsta otpada može bezbedno uništiti.

Milisav Pajević

Beograd ukida prodaju plastičnih kesa od 1. januara 2020. godine

30.08.2019

plasticna-kesa — Photo-illustration: Pixabay

Odbornici Skupštine grada usvojili su juče Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o uslovima korišćenje kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da se usvajanjem odluke plastične kese ukidaju od 1. januara 2020. godine u maloprodajnim objektima na teritoriji grada Beograda.

„Ovo je jedna od najvažnijih odluka koje donosimo danas. To je zločin prema prirodi, jer je plastičnoj kesi potrebno 240 godina da se razgradi.

Njujork zabranjuje upotrebu plastičnih kesa u martu ili aprilu.

Nemačka zabranjuje njihovo korišćenje, takođe od 1. januara”, ukazao je Vesić.

On je dodao da će se od prvog januara koristiti papirne i biorazgradive kese i to je, kako je rekao, važna odluka za budućnost našeg grada i budućnost naše dece.

„Samo mera da plastične kese počnu da se naplaćuju u trgovinskim lancima smanjile su njihovu upotrebu za čak 60 odsto. Sledeći korak je da ih potpuno odstranimo i zbog toga kao društvo moramo da se prilagodimo novim pravilima jer na taj način brinemo o našoj budućnosti. Ovo je velika odluka i treba da budemo ponosni na ovaj skupštinski saziv s obzirom na to da će za vreme ove gradske vlasti krenuti da se ona sprovodi”, rekao je Vesić.

Kada je reč o deponiji Vinča, Vesić je istakao da je izdata građevinska dozvola japansko-francuskom konzorcijumu za početak radova na izgradnji spalionice i svih predviđenih postrojenja, podsetivši da je ona danas najveća neuređena deponija u Evropi. Ti radovi će, kako je najavio, početi do kraja septembra.

„Naredne godine nas očekuje uređenje 17 reciklažnih ostrva. Svaka opština će imati svoje reciklažno ostrvo i za to će biti izdvojeno oko 10 miliona evra. Sledeći korak je da Grad Beograd zajedno sa JKP „Gradska čistoća” počne sa građanima da radi na separaciji otpada. Postojaće kontejneri za različite vrste otpada. Kese će imati posebne čipove i građani će ostvarivati određene popuste za tu separaciju”, ukazao je zamenik gradonačelnika.

On je podsetio da je Beograd takođe jedini grad u Evropi koji ispušta otpadne vode direktno u reke, bez bilo kakve prerade, i dodao da ti problemi konačno moraju da se reše, makar zbog generacija koje dolaze.

Odbornici su u okviru objedinjene rasprave usvojili i Odluku o usvajanju koncesionog akta za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti javnog prevoza putnika na noćnim linijama na teritoriji Beograda, Odluku o izmenama i dopunama Odluke o prečišćavanju i distribuciji vode, Odluku o usvajanju plana za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu od 2019. do 2029. za teritoriju Stari grad, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju komunalnim, intertnim i neopasnim otpadom.

Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević je dodala da se tom odlukom definiše da svaka kesa mora biti biorazgradiva, te da su trgovci u prodajnim objektima dužni da korisnicima od 1. januara 2020. godine obezbede papirne kese ili torbe za višekratnu upotrebu koje su podložne reciklaži.

Kada je reč o usvojenom planu za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju i reciklažu otpada od 2019. do 2029. godine, Vilotijevićeva je istakla da nekontrolisano i neadekvatno odlaganje otpada za posledicu ima čitav niz ekoloških, a samim tim i socijalnih i ekonomskih problema.

Stoga je plan, prema njenim rečima, da se u navedenom periodu stvori osnov za sistemsko i plansko odlaganje otpada, s ciljem poboljšanja životne sredine i omogućavanja svim korisnicima komunalne usluge da vrše selekciju otpada na teritoriji grada Beograd. Ovo je prva faza i u okviru nje će se postavljati podzemni kontejneri na teritoriji opštine Stari grad, dok je svaka beogradska opština takođe pokrivena ovim planom, ukazala je Ivana Vilotijević.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Vršen monitoring opšteg zdravstvenog stanja i ekoloških uslova staništa munike

30.08.2019

terensko-istrazivanje-laspeh-Foto-dragisa-damjanovic — Foto: JPNPCG/ Dragisa Damjanović

Projektni tim u okviru LASPEH projekta iz Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore vršio je monitoring opšteg zdravstvenog stanja i drugih orografskih i ekoloških uslova munike (Pinus heldreichii) na padinama Jezerskog vrhu u NP Lovćen.

Pored stručnih lica iz JPNPCG, u terenskom obilasku učestvovali su i pripravnici, kao i studenti Prirodno-matematičkog fakulteta, Odseka za biologiju, iz Podgorice.

U Izveštaju sa terena, između ostalog, se navodi da je opšte zdravstveno stanje stabala munike na padinama Jezerskog vrhu u NP Lovćen koja su najvećim delom smeštena u južnom delu predmetnog područja, zadovoljavajuće.

Najveće izmereno stablo munike je prečnika 21 centimetar i visine 12 metara, dok je prosečna visina stabala munike oko 10 metara.

Evidentirano učešće munike je 30 odsto u odnosu na celu preglednu površinu od 10 hektara.

Najveću površinu pokriva crni bor (Pinus nigra) od 65 odsto, dok preostalo učešće od pet odsto otpada na druge vrste kao što su: bukva (Fagus moesiaca), javor (Acer pseudoplatanus), kleka (Juniperus communis), smrdljika (Rhamnus alpina), divlja ruža (Rosa canina) i dr.

Terenskim obilaskom predmetnog područja nisu evidentirane primarne ili sekundarne bolesti ili štetni insekti.

Međutim, evidentno je odsustvo podmlatka munike što je zabrinavajuća činjenica imajući u vidu da je ovo njeno stanište i da bi spontano prirodno obnavljanje bilo značajnije od postojećeg, kao i određeni broj stabala crnog bora koja su prelomljena i suva i koja je potrebno ukloniti kako bi se omogućio nesmetan razvoj okolnih zdravih stabala.

Projekat LASPEH ima za cilj promociju i unapređenje zaštite biodiverziteta i ugroženih vrsta Mediterana.

U okviru istog sprovode se aktivnosti koje uključuju izradu transnacionalne zajedničke strategije za bolje upravljanje prioritetnim vrstama na Natura 2000 sajtovima, pripremu planova zaštite za tri prioritetne vrste na područjima koja će biti odabrana na lokalnom (regionalnom) nivou, akcije očuvanja sa ciljem poboljšanja nivoa zaštite ciljnih vrsta/staništa, te unaprijeđenja zaštite životne sredine.

Podsdsećamo da su Nacionalni parkovi Crne Gore partneri na projektu LASPEH (Vrste i staništa u južnom Jadranu) finansiranog u sklopu INTERREG IPA CBC programa Italija-Albanija-Crna Gora 2014/2020.

Vođa projekta je Regionalni park prirode „Obalske dine od Torre Canne do Torre San Leonardo‟ u saradnji sa crnogorskim partnerom (Javno poduzeće za nacionalne parkove Crne Gore), tri italijanska partnera (Upravno telo regionalnih prirodnih rezervata istočne obale Taranto, Opština Ugento i Opština Guardiaregia) i albanskim partnerom (Nacionalnom agencijom zaštićenih područja).

Milisav Pajević

Počeli radovi na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kod Užica

29.08.2019

Postrojenje-Bela-Zemlja1-1024x683-768x512 — Foto: Grad Užice

Počeli su prvi radovi u novoj industrijskoj zoni u naselju Bela Zemlja, koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione infrastrukture.

U ovoj fazi radova uz postrojenje biće izgrađeno i 1,4 km glavnog kolektora kanalizacione mreže.

Vrednost te investicije je 48,3 miliona dinara, a finansiraju je Grad Užice i Ministarstvo privrede, s tim što je od Ministarstva dobijeno 20,1 milion, a ostalo je učešće Grada.

Izvođač, užička firma Jedinstvo, ima rok 90 kalendarskih dana da završi radove.

Po rečima gradonačelnika Užica Tihomira Petkovića, ova kanalizaciona mreža i postrojenje će, osim privrednih objekata buduće industrijske zone, obuhvatiti i dva naselja na Beloj Zemlji, Čair 1 i Čair 2, u kojima živi oko 800 stanovnika.

On je naveo i da se ubrzano radi na izradi projektne dokumentacije za kanalizacionu mrežu ostalog dela naselja Bela Zemlja kako bi se iz sredstava Nacionalnog investicionog plana ona u narednom periodu kompletirala u ovom području.

Gradonačelnik je naveo i da je završen tender za izradu projektne dokumentacije za glavnu saobraćajnicu u okviru buduće industrijske zone, pa se očekuje da već početkom naredne godine ,uz pomoće Vlade, budu završeni i ti radovi.

Petković je istakao da se očekuje i pomoć Vlade i predsednika Vučića da u narednom periodu kroz Nacionalni investicioni plan Grad Užice dobije značajna sredstva za završetak industrijske zone, a nakon toga i pomoć oko dovođenja značajnog i velikog investitora na ovu lokaciju i da će nakon toga veliki deo nezaposlenih Užičana imati priliku da se zaposli u tim kompanijama koje će ovde graditi svoja postrojenja.

Izvor: Grad Užice

Milisav Pajević

Srbobranu najviše novca za pošumljavanje

29.08.2019

sadnja drveća - ilustracija — Foto-ilustracija: Pixabay

Novac od Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja dobiće četiri grada i tri opštine, objavilo je danas Ministarstvo zaštite životne sredine.

Najviše, 3,9 miliona dinara, dobiće opština Srbobran, grad Pirot će dobiti više od 3 miliona dinara, a Kraljevo više od 2 miliona.

Na javni konkurs stiglo je 19 prijava, a za novac iz Zelenog fonda izborili su i Leskovac, Alibunar, Senta i Užice.

Na drugom konkursu ove vrste bilo je ponuđeno 22,9 miliona dinara, dok je prvim gradovima i opštinama već raspodeljeno 18 miliona dinara za pošumljavanje.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Lični osvrt na Letnju školu energetskog i klimatskog planiranja

29.08.2019

U etno selu Čardaci u Vitezu (Bosna i Hercegovina) od 18. do 24. avgusta održala se Letnja škola klimatskog i energetskog planiranja.

Školu je organizovao Regionalni centar za obrazovanje i informisanje iz održivog razvoja za jugoistočnu Evropu (REIC) uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Oni su pozvali mlade stručnjake zainteresovane da unaprede klimu i energetiku da im se pridruže u školi u Vitezu. Poziv su geografski ograničili na region Balkana. Ipak, s obzirom na to da se dobar glas daleko čuje, a engleski jezik još dalje, na njihovu mejl adresu stigle su biografije i motivaciona pisma iz čak 36 zemalja sveta sa ukupno 4 kontinenta. U konkurenciji od više od 200 ljudi, priliku za usavršavanje dobilo je njih 18. Tačnije, nas 18!

Kao jedna od učesnika, prenosim vam utiske iz prve ruke.

Škola je izašla iz konvencionalnih obrazovnih okvira i izvela nas na ulice – ne na ulice u slengovskom značenju reči (još nisam uplivala u mafijaške vode), već na ulice Viteza i Sarajeva. U selu smo tako videli solarne panele, malu hidroelektranu i vetrenjaču na delu i u amfiteatru okruženom totemima se upoznali sa konceptom građanskog ulaganja u obnovljivu energiju, dok su nam u gradu profesori i studenti Univerziteta Burč predstavili svoj paviljon sagrađen od slame i drveta koji će opremiti nameštajem od recikliranih sirovina. Naučili su nas i da fotelja od kartona može da izdrži do 120 kilograma, kako da vozimo električni trotinet i na koji način da konstruišemo “bubu” na struju. Sve u svemu, za samo nekoliko sati oni su nas opremili znanjem i veštinama neophodnim za održivu budućnost. Ostalo nam je, međutim, nejasno da li, predostrožnosti radi, da pored fotelje stavimo i vagu.

Kada tome pridodamo predavanja i radionice iz Čardaka, inspirisani smo i osposobljen i da osnujemo energetsku zadrugu i da napišemo Nacionalni energetski i klimatski plan. U pisanju tog dokumenta smo se, podeljeni u timove, i nadmetali.

Predavači nas zovu “timom koji je osvojio najviše bodova”, a mi sami sebe vrlo skromno “najboljim timom”. Koja god da je kovanica prikladnija, Erjon, Nebojša, Samra i ja na četiri različite strane Balkana iščekujemo plodove svojih olovaka. Da, olovaka! Nagrada za “tim koji je osvojio najviše bodova” bila je olovka iz koje, kada je iskoristite i položite u zemlju, izraste paradajz, bosiljak ili nana.

Nego, jeste li čuli čuvenu englesku pozajmljenicu – networking (umrežavanje)? P-r-e-z-i-r-e-m taj koncept, barem onako kako ga ja shvatam.

Kao, odem na neki poslovni skup i poenta mog bivstvovanja tamo nije da proširim svoje znanje, već da se tokom predavanja i radionica fokusiram na ono što sledi, a to je prilika da se besplatno najedem korpica sa sirom, maslinama i pancetom, istovremeno gurajući svoje vizit-kartice u ruke što više ljudi i sakupljajući njihove zauzvrat. “Ahhh, onaj tamo u plavom sakou je gradski menadžer, mogao bi eventualno da progura moj projekat kod gradonačelnika! Odoh da proćakulam s njim reč-dve pa da se, kao kakav bračni par u dobru i zlu i u zdravlju i bolesti, zauvek vežemo vizitkama… Najpre još jedan kolačić! Već mi je deseti po redu, ali što je džabe, i bogu je drago. Zar konobar, zaboga, ne vidi da mi je čaša već treći minut prazna? Uh, evo menadžera, moram da uvučem stomak. Prokletstvo, da li je moguće da mi je dugme na farmerkama upravo puklo?”

Ako je networking zapravo “odrasla” verzija razmene sličica i salveta, neću da učestvujem. Stičem utisak da se na taj način osobe srozavaju na nivo sredstva za ostvarivanje cilja, a to definitivno nije perspektiva koju želim da imam na bilo koga. Ono što mi se posebno dopalo u Vitezu je što su međusobno izgrađene mreže prijateljskog, a ne parazitskog, karaktera. Ipak, prostora za saradnju svakako ima! Samo što umesto vizit-kartice kao potvrdu nečije stručnosti imamo zajedničko školovanje i druženje.

Poslednjeg dana smo se npr. zabavili kroz igricu “Pogodi ko sam”. Na papiriće smo zapisali zanimljivosti o sebi, a ostatak ekipe je trebalo da zaseda i zaključi autore tvrdnji. Tako smo saznali ko se profesionalno bavi latino plesovima, ko uživa u gledanju serija i filmova, ko pere zube isključivo mekim četkicama… Međutim, imali smo poteškoće da “provalimo” ko voli da čita knjige u prirodi. Aida, Fajt, Tidža… Lista osumnjičenih je bila poduža, sve dok Senad nije samouvereno uzviknuo: “Dražen! Video sam ga.”

Iako je bio uhvaćen u “zločinu”, papirić nije bio njegov. Neko je uspešno sakrio tragove svojih cipela u travi i prebacio krivicu na Dražena – ili su, pak, njih dvoje saučesnici u čitanju Agate Kristi. Možda je čitač-naturalista zapravo Senad. Ko će ga znati…

Sledeće godine, REIC po šesnaesti put organizuje letnju školu, a ako prihvate naše kritike, biće bolja nego ikada. Kako, prema njihovim pravilima, niko ne sme da uzme učešće više od jednom, ukoliko se prijavite, konkurencija će vam biti slabija za nas osamnaestoro, a šanse da budete izabrani veće ? Ako i naredne godine škola ostane u Čardacima, znajte da za doručak služe odlične kroasane kao dodatni podsticaj da budete jedan od učenika – ili da barem posetite etno selo u privatnom aranžmanu.

Jelena Kozbašić

Kad kažem prozor, mislim VELUX

29.08.2019

Svetiže lepo vreme kada uglavnom renoviramo prostorije u kojima živimo, radimo i provodimo lepe trenutke sa prijateljima i porodicom. Tada menjamo prozore, vrata, roletne, krečimo ili menjamo fasadu. Na pitanje koga da kontaktiramo za stručnu pomoć pri renoviranju, prvi odgovor i preporuka prijatelja uglavnom bude VELUX. I svi se slažu sa tim da boljih u ovoj oblasti nema. Ipak, malo nas zna pojedinosti koje određuju ovu kompaniju i obezbeđuju joj epitet „najbolji u svom poslu”.

Upravo zbog toga što volim da znam šta je ugrađeno u okruženju u kom ću boraviti, obratila sam se vrhunskim stručnjacima – predstavnicima kompanije VELUX Srbija. Postavila sam im pitanja za koja pouzdano znam da će zanimati sve njihove buduće korisnike i klijente.

Zadovoljstvo da dobijem mnogo važnih informacija, možda čak i više nego što sam mogla da zamislim, pružili su mi Mina Marković iz Sektora za marketing i prodaju i Stevan Ćulibrk iz Sektora za podršku projektima. Njihova profesionalnost, stručnost i požrtvovanost u želji da mi pomognu u odabiru proizvoda i pruže vrhunsku uslugu i potrebne informacije, ne mogu ostaviti ravnodušnim ni najzahtevnije kupce.

EP: Kompanija VELUX Srbija postoji od 1997. godine, ali manje je poznato da je ona samo jedna od ćerki kompanija. Možete li nam reći nešto više o „matici” kompaniji?

Stevan Ćulibrk: Iako su tokom Drugog svetskog rata materijali bili teško dostupni, Danac Villum Kann Rasmussen je uspeo da konstruiše prvi VELUX krovni prozor koji će širom planete pretvoriti mračna, nenastanjena potkrovlja u svetla i inspirativna mesta. Prvi VELUX krovni prozor je ugrađen 1942. godine u jednoj osnovnoj školi, a iste godine je i registrovan kao brend. Ideja je potekla od arhitekte koji je tražio tehničko rešenje koje bi omogućilo da prostorija ispod krova bude funkcionalna kao učionica. Naziv VELUX je kovanica dve reči: VE od ventilacija i LUX od latinske reči za svetlo što naglašava dva osnovna elementa koje krovni prozor donosi u prostor, a to su svež vazduh i prirodno osvetljenje. Sedište VELUX kompanije nalazi se u Danskoj u mestu Horsholm.

Više od 75 godina kompanija VELUX stvara bolje životno okruženje u domovima širom sveta. Imamo proizvodnju i prodaju u više od 40 zemalja sa širokom distributivnom mrežom. Naši proizvodi uključuju krovne prozore kao i niz dekorativnih elemenata: spoljašnju zaštitu od sunca, unutrašnje roletne, instalacione proizvode kao i proizvode na daljinsko upravljanje.

Ako želite vrhunsku udobnost, rešenje je krovni prozor VELUX INTEGRA® na daljinsko upravljanje. Pomoću daljinskog upravljača možete kontrolisati prozor, unutrašnje i spoljašnje roletne sa bilo kog mesta u kući. Ugrađeni kišni senzor osigurava da se prozor zatvara automatski sa prvim kapima kiše.

VELUX CABRIO® pretvara vaš krovni prozor u balkon za svega nekoliko sekundi, tako da možete uživati na svežem vazduhu bez napuštanja doma. Otvaranje donjeg dela automatski podiže integrisanu ogradu koja pruža neophodnu sigurnost. Takođe imamo i krovnu terasu koja je odlično rešenje za nagibe krova od 35° do 53°.

Prozor VELUX ACTIVE obezbeđuje automatsku kontrolu unutrašnje klime, uzimajući u obzir tri parametra: temperaturu, vlažnost vazduha i nivo CO₂. Sistem automatski reguliše otvaranje i zatvaranje krovnih prozora, kao i unutrašnjih i spoljašnjih roletni pružajući zdraviju unutrašnju klimu.

Sa VELUX svetlosnim tunelom, koji može biti za ravan i kosi krov, moguće je dobiti prirodnu svetlost čak i u najmračnijim delovima kuće. Kroz cev sa visokom refleksijom, svetlost može da se prenese od krova do tavanice ukoliko je njihova udaljenost do 6 m. Idealan je za male sobe i uske prostore, kao što su hodnici, kupatila i prostorije bez prirodne svetlosti. Odlično su rešenje čak i kada su oblačni i zimski dani. Tuba je prečnika 35 cm, obložena je super reflektivnim premazom koji omogućava prenos svetlosti od 98 odsto u prostoriju.

EP: Spomenuli ste da postoje prozori za ravan i kosi krov. Koji se više kupuju i zašto?

Stevan Ćulibrk: VELUX je prepoznatljiv po prozorima za kosi krov pa oni svakako zauzimaju značajno mesto u našoj prodaji. Ali kako su trendovi u građevinarstvu orijentisani ka ravnom krovu odnosno povučenom spratu, sve veću ulogu dobijaju i prozori za ravan krov. Ovde bih samo naglasio da prozori za ravan krov daju tri puta više svetlosti od fasadnih prozora. Fasadni prozor koliko god da je veliki ne može da obezbedi distribuciju svetlosti u dubinu prostorije. Taj problem se vrlo efikasno rešava VELUX-ovim prozorima za ravan krov koji na taj način omogućavaju zdrav životni ambijent.

EP: Da li kod vas samo kupujemo prozore i dodatnu opremu ili vaš tim stručnjaka pruža pomoć oko procene, izbora, ugradnje i servisiranja?

Stevan Ćulibrk: U VELUX-u se posebna pažnja posvećuje kupcima. Tako smo u okviru kompanije pokrenuli besplatna savetovanja i konsultacije oko izbora i ugradnje VELUX prozora na čitavoj teritoriji Srbije. Tim stručnjaka kontaktira kupca, dogovori odgovarajući termin posete i na licu mesta pogleda potkrovlje, konstrukciju krova, tehničke mogućnosti ugradnje kao i potrebe svakog kupca. Na osnovu toga dajemo predlog odgovarajućih modela i dimenzija, kao i preporuku za ovlašćenog prodavca i majstora za ugradnju. Ono što je takođe veoma bitno je da napomenemo da naši proizvodi ukoliko su pravilno ugrađeni imaju garanciju i do 10 godina. Imamo tehničku podršku na terenu i servis van garantnog roka. Takođe postoji podrška i za projekte i rad sa arhitektama, tako da smo sve grupe klijenata obuhvatili našim uslugama.

EP: U svetu je trend da kompanije nude određene akcije na godišnjem ili sezonskom nivou. Kakve pogodnosti dajete svojim kupcima?

Stevan Ćulibrk: Imali smo veliku prolećnu akciju u maju kojom smo želeli da svim kupcima izađemo u susret. Kupovinom osnovnog i energetski efikasnog paketa kupci su dobijali gratis proizvode. Ono što je veoma bitno su i aktuelne akcije naših distributera tokom cele godine. Trudimo se da naši ovlašćeni prodavci uvek imaju neke olakšice, popuste i akcije koje će krajnjim kupcima pomoći u odabiru proizvoda i kupovini.

Intervju vodila: Milica Jordan

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

1...854855856...1,673 Page 855 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM