Kad kažem prozor, mislim VELUX

29.08.2019

Svetiže lepo vreme kada uglavnom renoviramo prostorije u kojima živimo, radimo i provodimo lepe trenutke sa prijateljima i porodicom. Tada menjamo prozore, vrata, roletne, krečimo ili menjamo fasadu. Na pitanje koga da kontaktiramo za stručnu pomoć pri renoviranju, prvi odgovor i preporuka prijatelja uglavnom bude VELUX. I svi se slažu sa tim da boljih u ovoj oblasti nema. Ipak, malo nas zna pojedinosti koje određuju ovu kompaniju i obezbeđuju joj epitet „najbolji u svom poslu”.

Upravo zbog toga što volim da znam šta je ugrađeno u okruženju u kom ću boraviti, obratila sam se vrhunskim stručnjacima – predstavnicima kompanije VELUX Srbija. Postavila sam im pitanja za koja pouzdano znam da će zanimati sve njihove buduće korisnike i klijente.

Zadovoljstvo da dobijem mnogo važnih informacija, možda čak i više nego što sam mogla da zamislim, pružili su mi Mina Marković iz Sektora za marketing i prodaju i Stevan Ćulibrk iz Sektora za podršku projektima. Njihova profesionalnost, stručnost i požrtvovanost u želji da mi pomognu u odabiru proizvoda i pruže vrhunsku uslugu i potrebne informacije, ne mogu ostaviti ravnodušnim ni najzahtevnije kupce.

EP: Kompanija VELUX Srbija postoji od 1997. godine, ali manje je poznato da je ona samo jedna od ćerki kompanija. Možete li nam reći nešto više o „matici” kompaniji?

Stevan Ćulibrk: Iako su tokom Drugog svetskog rata materijali bili teško dostupni, Danac Villum Kann Rasmussen je uspeo da konstruiše prvi VELUX krovni prozor koji će širom planete pretvoriti mračna, nenastanjena potkrovlja u svetla i inspirativna mesta. Prvi VELUX krovni prozor je ugrađen 1942. godine u jednoj osnovnoj školi, a iste godine je i registrovan kao brend. Ideja je potekla od arhitekte koji je tražio tehničko rešenje koje bi omogućilo da prostorija ispod krova bude funkcionalna kao učionica. Naziv VELUX je kovanica dve reči: VE od ventilacija i LUX od latinske reči za svetlo što naglašava dva osnovna elementa koje krovni prozor donosi u prostor, a to su svež vazduh i prirodno osvetljenje. Sedište VELUX kompanije nalazi se u Danskoj u mestu Horsholm.

Više od 75 godina kompanija VELUX stvara bolje životno okruženje u domovima širom sveta. Imamo proizvodnju i prodaju u više od 40 zemalja sa širokom distributivnom mrežom. Naši proizvodi uključuju krovne prozore kao i niz dekorativnih elemenata: spoljašnju zaštitu od sunca, unutrašnje roletne, instalacione proizvode kao i proizvode na daljinsko upravljanje.

Ako želite vrhunsku udobnost, rešenje je krovni prozor VELUX INTEGRA® na daljinsko upravljanje. Pomoću daljinskog upravljača možete kontrolisati prozor, unutrašnje i spoljašnje roletne sa bilo kog mesta u kući. Ugrađeni kišni senzor osigurava da se prozor zatvara automatski sa prvim kapima kiše.

VELUX CABRIO® pretvara vaš krovni prozor u balkon za svega nekoliko sekundi, tako da možete uživati na svežem vazduhu bez napuštanja doma. Otvaranje donjeg dela automatski podiže integrisanu ogradu koja pruža neophodnu sigurnost. Takođe imamo i krovnu terasu koja je odlično rešenje za nagibe krova od 35° do 53°.

Prozor VELUX ACTIVE obezbeđuje automatsku kontrolu unutrašnje klime, uzimajući u obzir tri parametra: temperaturu, vlažnost vazduha i nivo CO₂. Sistem automatski reguliše otvaranje i zatvaranje krovnih prozora, kao i unutrašnjih i spoljašnjih roletni pružajući zdraviju unutrašnju klimu.

Sa VELUX svetlosnim tunelom, koji može biti za ravan i kosi krov, moguće je dobiti prirodnu svetlost čak i u najmračnijim delovima kuće. Kroz cev sa visokom refleksijom, svetlost može da se prenese od krova do tavanice ukoliko je njihova udaljenost do 6 m. Idealan je za male sobe i uske prostore, kao što su hodnici, kupatila i prostorije bez prirodne svetlosti. Odlično su rešenje čak i kada su oblačni i zimski dani. Tuba je prečnika 35 cm, obložena je super reflektivnim premazom koji omogućava prenos svetlosti od 98 odsto u prostoriju.

EP: Spomenuli ste da postoje prozori za ravan i kosi krov. Koji se više kupuju i zašto?

Stevan Ćulibrk: VELUX je prepoznatljiv po prozorima za kosi krov pa oni svakako zauzimaju značajno mesto u našoj prodaji. Ali kako su trendovi u građevinarstvu orijentisani ka ravnom krovu odnosno povučenom spratu, sve veću ulogu dobijaju i prozori za ravan krov. Ovde bih samo naglasio da prozori za ravan krov daju tri puta više svetlosti od fasadnih prozora. Fasadni prozor koliko god da je veliki ne može da obezbedi distribuciju svetlosti u dubinu prostorije. Taj problem se vrlo efikasno rešava VELUX-ovim prozorima za ravan krov koji na taj način omogućavaju zdrav životni ambijent.

EP: Da li kod vas samo kupujemo prozore i dodatnu opremu ili vaš tim stručnjaka pruža pomoć oko procene, izbora, ugradnje i servisiranja?

Stevan Ćulibrk: U VELUX-u se posebna pažnja posvećuje kupcima. Tako smo u okviru kompanije pokrenuli besplatna savetovanja i konsultacije oko izbora i ugradnje VELUX prozora na čitavoj teritoriji Srbije. Tim stručnjaka kontaktira kupca, dogovori odgovarajući termin posete i na licu mesta pogleda potkrovlje, konstrukciju krova, tehničke mogućnosti ugradnje kao i potrebe svakog kupca. Na osnovu toga dajemo predlog odgovarajućih modela i dimenzija, kao i preporuku za ovlašćenog prodavca i majstora za ugradnju. Ono što je takođe veoma bitno je da napomenemo da naši proizvodi ukoliko su pravilno ugrađeni imaju garanciju i do 10 godina. Imamo tehničku podršku na terenu i servis van garantnog roka. Takođe postoji podrška i za projekte i rad sa arhitektama, tako da smo sve grupe klijenata obuhvatili našim uslugama.

EP: U svetu je trend da kompanije nude određene akcije na godišnjem ili sezonskom nivou. Kakve pogodnosti dajete svojim kupcima?

Stevan Ćulibrk: Imali smo veliku prolećnu akciju u maju kojom smo želeli da svim kupcima izađemo u susret. Kupovinom osnovnog i energetski efikasnog paketa kupci su dobijali gratis proizvode. Ono što je veoma bitno su i aktuelne akcije naših distributera tokom cele godine. Trudimo se da naši ovlašćeni prodavci uvek imaju neke olakšice, popuste i akcije koje će krajnjim kupcima pomoći u odabiru proizvoda i kupovini.

Intervju vodila: Milica Jordan

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Gradi se nova biciklistička stanica u Novom Sadu

29.08.2019

Dok traju radovi na izgradnji parkirališta na Bulеvaru dеspota Stеfana u Novom Sadu, JKP „Parking sеrvis” započеlo jе radovе na još jеdnoj lokaciji.

Počеla jе izgradnja novе „NS bike” stanicе na Bulеvaru kralja Pеtra prvog, prеko puta Cеntra za socijalni rad Grada.

Prеdviđеn rok za završеtak radova jе mеsеc dana.

Ovo ćе biti pеtnaеsta automatizovana biciklistička stanica koja ćе, kao i dosadašnjе, biti oprеmljеna sa čеtrnaеst mеsta za biciklе i obеzbеđеna vidеo nadzorom.

JKP „Parking sеrvis” svakе godinе unaprеđujе sistеm izgradnjom novе stanicе za iznajmljivanjе bicikala, stvarajući svе boljе uslovе za korišćеnjе ovog altеrnativnog prеvoza.

Koliko jе prihvaćеn i popularan „NS bike” govori i podatak da ga koristi oko šеst hiljada sugrađana.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Beograd preporučen turistima na CNN TRAVEL-u

29.08.2019

Specijalizovani servis za turizam i putovanja CNN-a preporučio je svojim čitaocima u obimnoj reportaži o Beogradu deset ključnih mesta koja treba obići prilikom posete glavnom gradu Srbije.

Poznat kao „beli feniks” jer je toliko puta bio uništen i ponovo građen, Beograd je grad koji se neprestano razvija.

Srpska prestonica konstantno oživljava svoje istorijske kvartove i poput Budimpešte preokreće zapuštene prostore u šik barove.

Nošeni željom da što više vremena provedu napolju, Beograđani kulturu ispijanja kafe uzimaju veoma ozbiljno na ovoj uzbudljivoj destinaciji Jugoistočne Evrope.

Ovako počinje reportaža o Beogradu u CNN TRAVEL-u, koju je nakon posete našem gradu napisala Mary Novakovich, poznata britanska novinarka sa kojom dugi niz godina sarađuju turističke organizacije Beograda i Srbije.

U članku se preporučuju najbolja mesta za posetu u Beogradu: Kalemegdan – „zeleno istorijsko srce Beograda”, Knez Mihailova ulica kao glavna arterija grada koja konstantno bruji životom, Dorćol kao jedan od najstarijih i najatraktivnijih kvartova sa velikim brojem kafića i barova, zatim Skadarlija i živopisni Zemun sa svojim specifičnim sadržajima.

Prema CNN TRAVEL-u, Narodni muzej je vredelo čekati zbog impresivne umetničke kolekcije, kao i Muzej savremene umetnosti i Hram Svetog Save.

Noćni život na rekama se u Beogradu ne sme propustiti, kao ni Ada Ciganlija koja uz plažu sa „plavom zastavom”, brojne kafiće i restorane, nudi i terene za golf, kilometre biciklističkih staza, maleni zoo-vrt, pa čak i simulator za skijanje na vodi.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Kako je proteklo uklanjanje invazivnih vrsta na Obedskoj bari?

29.08.2019

foto — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Dvadeset drugi Međunarodni volonterski ekološki kamp na Obedskoj bari ove godine se realizuje u periodu od 18. do 31. avgusta, a organizuju ga Mladi istraživači Srbije i udruženje građana „Zeleni pogled“ u saradnji sa opštinom Pećinci, JP „Vojvodinašume“, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode.

Nakon okupljanja, oko 50 učesnika je uklanjalo invazivne vrste na području oko ušća Revenice.

Pored predstavnika institucija iz Srbije, na kampu je svoj doprinos dalo i 12 volontera iz inostranstva (Japana, Kine, Španije, Francuske, Turske, Nemačke, Meksika, Italije i Srbije).

Pored promocije zaštićenog područja, kamp ima za cilj revitalizaciju vlažnih livada i stvaranje uslova za povratak retkih ptica močvarica.

Po završetku radnog dela, usledila je prezentacija Sava TIES projekta koji je odobren za finansiranje od strane Dunavskog transnacionalnog programa u okviru kojeg je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine strateški pridruženi partner, a JP „Vojvodinašume“ IPA partner.

Milisav Pajević

Kragujevac u borbi protiv ambrozije

29.08.2019

Ove godine grad Kragujevac krenuo je u ozbiljnu borbu protiv ambrozije, a za uništavanje jedne od najopasnijih alergenih biljaka na javnim površinama iz budžeta grada izdvojeno je četiri miliona dinara.

Ukupna površina na kojoj se ove godine sprovode mere za suzbijanje i uništavanje ambrozije, u saradnji sa JKP „Šumadija“, iznose oko 40 hektara, a stručne službe, poručuju iz Gradske uprave, reagovaće i na drugim lokacijama u slučaju opravdanih poziva građana.

S obzirom na to da je ambrozija izuzetno alergogena biljka, koja prouzrokuje velike zdravstvene teškoće osobama osetljivim na polen tog korova, grad Kragujevac apeluje na sve sugrađane, vlasnike poljoprivrednog i građevinskog zemljišta i šuma da sprovode mere uništavanja ambrozije na svojim parcelama.

Samo zajedničkim aktivnostima, poručio je Nikola Ribarić načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, možemo da postignemo dugoročniji efekat.

„Cilj naše akcije je da svedemo koncentraciju polena ambrozije u vazduhu na prihvatljiv nivo.

U okviru sistemskih mera, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje, grad Kragujevac štampao je i flajere Ambrozija opasnost po zdravlje, koji će sada i tokom februara naredne godine biti distribuirani građanima preko Javnog stambenog preduzeća.

Pored načina za uništavanje ambrozije, simptoma koji ukazuju na zdravstvene tegobe, individualnih preporuka za osobe alergične na polen ambrozije, flajer što je najvažnije”, smatra Ribarić, ima i fotografije tog invanzivnog korova u svim fazama, kako bi građani mogli lakše da ga prepoznaju i uništavaju.

Pored toga, Gradska uprava će u saradnji sa Institutom za javno zdravlje organizovati edukativne akcije i predavanja o ambroziji.

Inače, vremenske prilike uticale su da ove godine ambrozija cveta kasnije, pa su trenutno koncentracije njenog polena u vazduhu veoma visoke.

U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da će do 8. septembra koncentracija polena u vazduhu ove opasne alergene biljke biti iznad graničnih vrednosti. Očekuje se da će se visok nivo zadržati do kraja oktobra.

Milisav Pajević

Jačanje kapaciteta u cilju implementacije Okvirne direktive o vodama u Crnoj Gori

29.08.2019

Most_na_Tari_Durmitor_Crna_Gora — Foto: MORT

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore organizuje javnu raspravu i upućuje građanima, naučnoj i stručnoj javnosti, državnim organima, nevladinim organizacijama, pravnim licima i preduzetnicima i drugim zainteresovanim subjektima, da se uključe u javnu raspravu o predlogu donošenja Planova upravljanja rečnim slivovima (Jadranskim i Dunavskim).

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u saradnji sa Evropskom Komisijom realizuje projekat „Jačanje kapaciteta u cilju implementacije Okvirne direktive o vodama u Crnoj Gori“, podržan iz bespovratnih sredstava IPA 2014 fonda.

U okviru projekta su pripremljeni Planovi upravljanja rečnim slivovima (Jadranskim i Dunavskim) u skladu sa smernicama Okvirne direktive o vodama i drugih EU Direktiva u oblasti voda, što je bio i glavni cilj projekta.

Kako je i predviđeno Okvirnom direktivom o vodama i Zakonom o vodama, Javna rasprava za Planove upravljanja rečnim slivovima će trajati šest meseci, pre njihovog konačnog usvajanja.

Takođe, zainteresovanu javnost će u periodu od šest meseci održati i dve konferencije, jedna u Jadranskom a jedna u Dunavskom slivnom području u Crnoj Gori, gde će se prezentovati Plan upravljanja Jadranskim i Dunavskim slivom.

Sve sugestije i komentare na dokumente možete dostaviti na e-mail upravazavode@uzv.gov.me i kontakt telefon +382 20 224 593, kao i putem pošte na adresu, Bulevar Revolucije br. 24, 81000 Podgorica, Uprava za vode.

Milisav Pajević

Nacionalni parkovi iz Crne Gore predstavili prirodne i turističke vrednosti mađarskom NP Orsegi

28.08.2019

Posjeta-NP-Orsegi-NP-Durmitor-Foto-Miladin-Kasalica — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

U cilju upoznavanja sa prirodnim i kulturnim vrednostima, turističkom ponudom, te načinom organizacije i promocije crnogorskih nacionalnih parkova sa fokusom na razvoj ekoturizma, predstavnici nacionalnog parka Orsegi iz Mađarske (Őrségi Nemzeti Park), boravili su u studijskoj poseti nacionalnim parkovima Durmitor i Skadarsko jezero, u periodu od 23-26. avgusta.

Studijska poseta predstavljala je dobru priliku za razmenu iskustava, promociju prirodnih vrednosti i lepota, kao i turističkih proizvoda baziranih na prirodi i aktivnom odmoru u crnogorskim zaštićenim područjima.

Predstavnici mađarskog nacionalnog parka imali su priliku da u Nacionalnom parku Durmitor uživaju u pješačkoj turi do Škrčkog ždrela sa kojeg se pruža prelep pogled na Prutaš, Šarene pasove i Škrčku dolinu i informišu se o ulozi nacionalnog parka u razvoju turističkih proizvoda.

U NP Skadarsko jezero posetili su Centar za posetioce na Vranjini i učestvovali u radionici.

Posebno su se interesovali za značaj i ulogu nacionalnog parka u razvoju turističke ponude zasnovane na održivom razvoju, kao i međusobnu povezanost i saradnju nacionalnih parkova Crne Gore sa turističkom privredom, lokalnim preduzetnicima i turističkim agencijama.

Tokom vožnje brodom na relaciji Vranjina-Manastirska tapija-Ostrvo Grmožur-tvrđava Lesendro, obišli su interesantne lokalitete, kao i dominantna staništa Skadarskog jezera.

Takođe, je bilo reči i o načinu funkcionisanja mađarskih nacionalnih parkova i PaNaNet mreži – prekograničnom projektu koji objedinjuje zaštićena područja istočne Austrije i zapadne Mađarske.

Nacionalni park Orsegi je mađarski nacionalni park osnovan 2002, s ukupnom površinom od oko 440 kilometara kvadratnih.

Milisav Pajević

Grad Zrenjanin će vratiti dugovanja Gradske toplane prema Srbijagasu

28.08.2019

gas, gasovod, Srbijagas, poyitivan trend, poslovanje gasom, — Foto: JP Srbijagas

Grad Zrenjanin, kao osnivač, izmiriće dugovanja Gradske toplane prema „Srbijagasu” tako što će u zamenu za dug izvršiti prenos svojine distributivnog sistema prirodnog gasa na teritoriji grada u svojinu „Srbijagasa”, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije.

Na današnjoj sednici Gradskog veća, kojom je predsedavao gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, usvojen je Predlog Odluke o načinu namirenja duga JKP „Gradska toplana” Zrenjanin prema JP „Srbijagas” Novi Sad.

Gradonačelnik Janjić, kako se navodi na sajtu grada, rekao je da dug postoji od kraja 2008. godine koji je Gradska toplana pokušala da sanira, ali da to nije bilo realno rešiti iz tekućeg poslovanja.

„Grad Zrenjanin preuzima dug našeg javnog preduzeća i distribuciju gasa će preneti na Srbijagas s tim što je deo sporazuma i da „Srbijagas’ već ove godine krene sa daljom gasifikacijom negasifikovanih delova grada, a to je devet naseljenih mesta”, rekao je Janjić.

Radovi su već započeti u Knićaninu, Perlezu, Belom Blatu, a krenuće i u Tarašu, Jankov Mostu, Orlovatu, Tomaševcu, Čenti i Fakaždinu.

Na taj način, kaže Janjić, cela teritorija grada biće gasifikovana, a vrednost investicije je preko 14 miliona evra i to će raditi „Srbijagas”, o svom trošku.

„Distributer gasa na teritoriji celog grada biće „Srbijagas” i tu očekujemo i povoljnosti za potrošače, pre svega u mnogo jeftinijem priključku, a očekujemo i korekciju na dole što se tiče kubika koji troše naši građani i mislim da smo napravili dobar posao za Grad i za građane”, rekao je gradonačelnik.

Kako se navodi, dugovi su nastali tokom grejne sezone 2008/2009 prilikom korekcije cene gasa od 60 posto, a kada cena daljinskog grejanja nije pratila tu korekciju.

Tada je nastao dug od 250 – 300 miliona, a u međuvremenu dugovi su narasli na 599 miliona dinara.

Ova tema, dodaje se, biće razmatrana sutra na sednici Skupštine grada Zrenjanina.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Šta se desi kada se jedan zoo vrt u potpunosti napaja čistom energijom?

28.08.2019

vetropark_vetrenjače_vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Lee)

…Emisije ugljen-dioksida se na godišnjem nivou smanje za 7.425 tona, što je jednako količini tog štetnog gasa koju u toku godine upije 8.740 hektara šuma.

Zoološki vrt Detroit u američkoj saveznoj državi Mičigen je doneo odluku da izvrši potpunu energetsku tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju. S tom namerom se i pristupio MIGreenPower programu koji je razvila energetska kompanija DTE Energy, načinivši ogroman iskorak na svom “zelenom putu”.

Detroitski zoološki vrt teži da negativni uticaj svog rada na životnu sredinu svede na minimum, a prelazak na čistu energiju, i to onu poreklom iz Mičigena, je samo jedna od mera koju sprovodi kako bi ispunio svoj cilj. “Naša posvećenost održivosti prožima sve što radimo, od naših ekološki odgovornih aktivnosti do obrazovnih programa namenjenih čitavoj zajednici”, izjavio je izvršni direktor Ron Kagan.

Dodao je da im program kom su se priključili izuzetno olakšava ozelenjavanje poslovanja zato što njihove energetske potrebe značajno prevazilaze energetske kapacitete koju mogu da proizvedu samostalno. Onaj deo, koji pak mogu sami da naprave, nastaje od životinjskog otpada i ostataka hrane, ali i iz tzv. Pametnog cveta, specifičnog prizemnog sistema solarnih panela. Za 365 dana proizvede više od 4.000 kWh električne energije.

Jedna od važnih tačaka “zelenog puta” je i smanjenje otpada što je zoološki vrt postigao tako što je ukinuo prodaju plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu – flaša, slamčica, kesa i poklopaca.

Za prevoz od tačke A do tačke B se u sklopu zoološkog vrta Detroit koriste solarni i hibridni bicikli i vozila za golf, a povrh svega je unapređena energetska efikasnost u više od 50 objekata i uvedeno je LED osvetljenje.

O MIGreenPower programu

Korisnici MIGreenPower programa, pokrenutog 2017. godine, smanjuju svoj ugljenični otisak tako što pružaju podršku razvoju obnovljivih izvora. Ono što takvu opciju čini privlačnijom u odnosu na ulaganje novca u npr. sopstvenu solarnu elektranu na krovu je to što je pristupačnija i ne stvara gnjavažu oko posedovanja i održavanja postrojenja.

Džeri Norsija, predsednik DTE Energy, je detroitskom zoološkom vrtu poželeo dobrodošlicu među one koji zajedničkim snagama čuvaju planetu za svoju decu i buduće naraštaje. “Zoo se pridružio poznatim mičigenskim ustanovama poput Forda, Dženeral Motorsa i Univerziteta Mičigen i više od 8.300 pojedinačnih domaćinstava i preduzetnika u okviru MIGreenPower kako bi uticali pozitivno na životnu sredinu. Program obezbeđuje efikasan način da snabdeva zoološki vrt sa 100 odsto obnovljive energije”, kazao je on. Neki od izvora koji će to omogućiti su i tri vetroelektrane koje će biti puštene u rad 2020. godine.

Oko 2,2 miliona stanovnika jugoistočnog Mičigena crpi energiju od DTE Energy. Kompanija nastoji da do 2040. godine svojim potrošačima obezbedi energetski miks u kom će 80 odsto energije biti obnovljivo.

Jelena Kozbašić

Fond za lokal finansira i projekte za smanjenje rizika od klimatskih promena

28.08.2019

Gadžin Han — Foto: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Iz Fonda za lokalne samouprave, koji iznosi 490 miliona dinara, odobrena su sredstva za 77 projekata – za bolju infrastrukturu, razvoj eUprave, organizaciju kulturnih, turističkih i drugih manifestacija, preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena, kao i elementarnih i drugih nepogoda.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Branko Ružić prisustvovao je juče svečanosti povodom završetka radova na obnovi gradskog trga u Gadžinom Hanu, čija je rekonstrukcija finansirana iz Fonda za lokal u 2018. godini.

Ružić je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u poslednje dve godine konačno u prilici da odgovori na potrebe opština, a kao primer je naveo gradski trg u Gadžinom Hanu, za koji je rukovodstvo ove opštine zatražilo sredstva u iznosu od približno 20 miliona dinara iz pomenutog fonda.

Građani će sada imati uređeni trg sa novim sadržajima, što će učiniti lepšim i reprezentativnim ovaj deo opštine i unaprediti kvalitet života građana, istakao je ministar.

On je naglasio da je finansiranje projekata lokalnih samouprava nastavljeno i ove godine i da je opredeljeno još više sredstava, ukazavši na to da je Ministarstvo obezbedilo 50 odsto veći fond i da konačno može da pomogne opštinama u konkretnim projektima.

Milisav Pajević

Uskoro ozelenjavanje stambenih blokova u Elmos naselju u Paraćinu

28.08.2019

U okviru procedure javne prezentacije urbanističkog projekta za uređenje slobodnih površina u oko stambenih blokova u Elmos naselju, nakon predstavljanja rešenja, predloženih projektom na javnom skupu, u organizaciji predsednika opštine Paraćin, Saše Paunovića i predstavnika stručnih službi, arhitekata i urbanista, zainteresovana pravna i fiziča lica mogu obaviti uvid u dokumentaciju do 28. avgusta.

Projekat se izrađuje u cilju uređenja okolnog prostora kod Elmosovih zgrada uz obezbeđivanje dodatnih sadržaja, ozelenjavanje slobodnih površina između zgrada i obogaćivanje prostora, pre svega sportsko rekreativnim sadržajima, parkovskim površinama sa pratećim mobilijarom i slobodnim zelenim površinama.

Projektom su planirane i vodene površine kao i nadstrešnice sa klupama, kažu u Odeljenju za urbanizam, nadležnom za organizaciju javne prezentacije, kome se u pomenutom roku, mogu dostaviti eventualne primedbe, sugestije i predlozi, zainteresovanih pravnih i fizičkih lica, nakon obavljenog uvida.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Šabac: Više otpada, niži računi

28.08.2019

loacker-955598_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Račun za komunalne usluge Šapčani mogu umanjiti reciklažom otpada. U prvom reciklažnom dvorištu u tom gradu, koje se nalazi pored pogona za prečišćavanje otpadnih voda, odlaže se selektovani otpad na osnovu čega građani ostvaruju određeni bonus, prenosi RTS.

Što je više selektovanog otpada, to je račun niži. Za svaki kilogram plastične ambalaže, kartona ili stakla koji odlože u reciklažno dvorište, Šapčanima je manji izdatak za komunalne usluge.

“Moja porodica i ja selektujemo otpad, manje više sav. Ovog puta sam donela papir, jer smo njega najviše skupili, a selekcija mi se najviše isplati, jer je jeftinije i smanjen mi je račun”, kaže Marjana Jović iz Šapca.

“Jedno na jednu stranu, drugo na drugu, kad se pojavi višak, ja to natovarim u kombi, dovezem ovde. Zamislite da sam ja to bacio u bilo koji kontejner, takav kontejner bi istog momenta bio pun, ne bi imali gde drugi da bace, bacali bi okolo”, kaže Bogoljub Simić iz Predvorice.

Prikupljeni otpad se predaje ovlašćenim operaterima, a račun se umanjuje za mesec u kojem je odložen u reciklažno dvorište.

“Svaka ta količina koja bude izmerena, u iznosu po dva dinara će biti po kilogramu. Na taj način će ostvariti bonus, kako građanima, tako i nama, manja količina na deponiji koja će biti”, objašnjava Miroslav Maksimović, šef službe iznošenja smeća.

Odvajanjem reciklažnog otpada od komunalnog korist obostrana. Godišnje se u Šapcu prikupi i na Regionalnu deponiju ”Srem – Mačva” odveze više od 30.000 tona smeća.

“Ovo je nešto što mora da zaživi, i polako počinje da bude prihvaćeno od strane naših sugrađana. Dosta treba raditi na edukaciji naših sugrađana, pa i nas samih, radnika u komunalnom preduzeću. Suština je da se vrši primarna selekcija otpada u domaćinstvu, na mestu nastanka”, smatra Snežana Đokić, direktorka JKP ”Stari grad” Šabac.

Na jesen će u Šapcu biti otvoreno još jedno reciklažno dvorište na prostoru pored stočne pijace. U toku je i nabavka vozila koje će ovaj otpada sakupljati na seoskom području.

Izvor: RTS

Počela sa radom laboratorija za kontrolu kvaliteta avio-goriva

28.08.2019

Savremena laboratorija za kontrolu kvaliteta avio-goriva počela je sa radom u Aeroservisu u Beogradu, u okviru Naučno-tehnološkog centra NIS-a.

U projekat modernizacije laboratorijske opreme NIS je investirao oko 30 miliona dinara.

Najsavremenije metode ispitivanja kvaliteta avio-goriva u NIS-ovoj laboratoriji obavlja, kako ističu u ovoj kompaniji, visokokvalifikovan i iskusan inženjerski kadar u skladu sa najvišim zahtevima laboratorijske prakse.

„Modernizacijom je kupljena najsavremenija oprema za praćenje kvaliteta mlaznog goriva, kao što su aparati za određivanje destilacije, tačke mržnjenja, tačke paljenja i gustine. Takođe su podignuti nivo bezbednosti i zaštite na radu, ali je ovom modernizacijom unapređena i funkcionalnost, odnosno, efikasnost poslovanja same laboratorije”, kaže Nataša Badrljica, direktora Departmana laboratorije Downstream.

Laboratorija se nalazi u Aeroservisu u Beogradu, specijalizovanom objektu za skladištenje i distribuciju mlaznog goriva na beogradskom aerodromu.

„Bitan podatak za ceo proces mlaznog goriva je da smo mi već 13 godina strateški partner IATA. IATA je međunarodno udruženje avio kompanija koje trenutno broji 291 član.

Mi da bismo postali strateški partner morali smo da uvedemo sve njihove standarde, redovno nas kontrolišu i ti izveštaji se dostavljaju svim članicama”, ističe Dejan Rakočević, upravnik Aeroservisa Beograd.

NIS snabdeva sve avio kompanije čiji avioni sleću na beogradski i niški aerodrom, a takođe obezbeđuje gorivo za ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, kao i za privredne subjekte u Srbiji i zemljama regiona.

U prošloj godini ostvarena je rekordna prodaja avio-goriva sa više od 187.000 tona.

Izvor: RTV/ Vladimir Radojković

Milisav Pajević

Obeležena Međunarodna noć slepih miševa

28.08.2019

U arboretumu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, obeležena je Međunarodna noć slepih miševa, a cilj manifestacije je bio popularizacija i zaštita ovih letećih sisara, upoznavanje građana sa njihovim specifičnim načinom života, kao i razbijanje predrasuda, strahova i verovanja vezanih za slepe miševe.

Manifestaciju je posetilo pedesetak mališana sa svojim roditeljima.

Deca su imala priliku da saznaju čime se to slepi miševi hrane, pravili su kućicu za slepog miša, crtali su ih, saznali su šta je to eholokacija i kako da se kreću samo uz pomoć čula sluha.

Master ekolog Andrej Čonti (stručnjak za slepe miševe), je održao predavanje o slepim miševima.

Pričao je koliko su nam oni važni i na koji način treba da ih zaštitimo.

Nakon toga, deca su imala priliku da se upoznaju sa detektorom za slepe miševe i da čuju na kom principu on funkcioniše.

Inicijativa Međunarodne noći slepih miševa je nastala u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991), koji je deo međunarodne Кonvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija), koja je u Srbiji stupila na snagu 1. marta 2008. godine.

Milisav Pajević

Divlja svinja odbegla sa Velikog ratnog ostrva uhvaćena nakon dvomesečne potere!

27.08.2019

dusan-smetana-yWcnDXXvsZA-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan Smetana)

Usled visokog vodostaja Dunava u junu koji je poplavio njihovo prebivalište, određeni broj divljih svinja sa Velikog ratnog ostrva je doneo odluku da se privremeno preseli u gradski deo. Većina ih je, ubrzo nakon doseljavanja, udruženom akcijom Lovačkog udruženja Zemun, policije i JKP Veterina Beograd vraćena u svoje prirodno stanište. Jednom vepru se izgleda život izvan ostrva dopao pa se čak dva meseca zadržao u Zvezdarskoj šumi. Odmetnik je danas uhvaćen!

Pročitajte još:

Kako se Beograd našao pod najezdom divljih svinja?

Građani koji su s vremena na vreme u šumi viđali odbeglu životinju su je se plašili s obzirom na to da je reč o jedinki teškoj 130 kilograma. Posle više od dva meseca agonije i lova, bezbedni su i ljudi i sama divlja svinja.

“Jedinka nije povređena. Već dva meseca smo pratili njeno kretanje i noćas je ušla u zamku. Biće prebačena u atar sela Slance”, otkrio je Zoran Kocić iz Lovačkog udruženja Beograd.

Ipak, kako je vepar u trenucima hvatanja bio uplašen, razvalio je rešetke kaveza u koji su ga lovci smestili.

Jelena Kozbašić

Sanacija vodovodne mreže, važan preduslov za fabriku vode u Kikindi

27.08.2019

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov uverio se da željenom dinamikom odmiče 30. jula započeta rekonstrukcija vodovodne mreže u delu ulice Jovana Jovanovića Zmaja, u dužini od 3.050 metara.

Radovi uključuju i izgradnju magistralnog i distributivnog cevovoda koji će poboljšati vodosnabdevanje korisnika Agroindustrije zone.

„U završnoj fazi je montaža cevovoda, a predstoji teži deo posla koji se odnosi na montažu čvorišta i vezivanje kućnih priključaka.

Očekujemo da ćemo u narednih mesec dana privesti kraju sve ugovorene poslove- poručio je Slaviša Paravinja, šef gradilišta firme „Graditelj NS”.

Ova investicija vredna je oko 36,6 miliona dinara, a sredstva su obezbedili lokalna samouprava i Ministarstvo privrede, kaže Pavle Markov i dodaje da je u narednoj drugoj fazi, predviđena zamena cevovoda u dužini od 5.270 metara, a procenjena vrednost radova iznosi oko 67,7 miliona dinara.

Gradonačelnik je potvrdio da je ovo gradilište usko povezano sa, za Кikindu i njene građane, kapitalnim projektom.

„To je, naravno, fabrika vode. Uslov za realizaciju tog projekta je rekonstruisana vodovodna mreža, koja je u značajnoj meri već rekonstruisana. U pitanju je višegodišnji projekat koji nastavljamo i tokom iduće godine. Paralelno nas očekuje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode.

U tehnološkom i finansijskom smislu nema nikakvih prepreka, a u narednih pola godine nas očekuje i potpisivanje ugovora s izvođačem radova.

Ovaj projekat realizovaćemo u saradnji sa sa nemačkom Razvojnom bankom КFW”, podvukao je Markov.

Gradonačelnik je predstavio i projekat rekonstrukcije ulice Jovana Jovanovića Zmaja i ovog dela Mikronaselja koji, pored ostalog, predviđa i izgradnju kružnog toka u delu Svetosavske ulice kod Кvantaške pijace.

„Vrednost investicije je 350 miliona dinara, a budite uvereni da ćemo obezbediti sredstva. Tehnički deo projekta je okončan, a mi ćemo naredne godine započeti posao.

Želim da građanima Кikinde saopštim još jednu dobru vest. Veliki investicioni plan, koji podrazumeva ulaganje države u komunalnu, saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, Кikinda spremno dočekuje.

Mi već sad imamo spremne projekte ukupne vrednosti oko dve milijarde dinara. Smatram da je to veliki uspeh naše lokalne samouprave. Ministra finansija, Sinišu Malog, upoznaću u petak sa našim projektima”,najavio je Markov.

Izvor: Grad Kikinda

Milisav Pajević

1...855856857...1,673 Page 856 of 1,673

O MIGreenPower programu

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM