Papa Franja se molio da se požari u Amazoniji što pre stave pod kontrolu

26.08.2019

Papa Franja ocenio je juče da su šume Amazona od vitalnog značaja za planetu Zemlju i u molitvi apelovao da se požari što pre stave pod kontrolu, prenosi AP.

Glas pape je samo jedan u horu međunarodne zabrinutosti da će požari u Brazili imati ogromne posledice na životnu sredinu planete.

Papa Franja, koji sam dolazi iz susedne Argentine, rekao je okupljenima na Trgu svetog Petra da su svi zabrinuti zbog amazonskih požara.

Zelena pluća su važna za našu planetu. Zato se pomolimo da, uz napore svih nas, požari budu pod kontrolom što je pre moguće, pozvao je papa.

Požari u amazonskim prašumama izazvali su talas antivladinih protesta u Brazilu i postali su jedno od važnih pitanja na samitu G7 u Francuskoj.

Brazilska vojska, uz podršku iz vazduha, poslata je u subotu u Amazon kako bi pomogla gašenje požara.

Izvor: FoNet

Milisav Pajević

Gradsko veće Beograda usvojilo Plan regulacije zelenih površina

25.08.2019

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je Gradsko veće Grada Beograda usvojilo predlog Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Grada Beograda, koji je upućen Skupštini Grada Beograda koja će o njemu raspravljati na sednici u četvrtak, 29. avgusta.

Vesić je istakao da će tako Beograd prvi put u istoriji dobiti urbanistički plan kojim se definišu zelene površine na teritoriji grada.

„Pre više od godinu dana doneli smo odluku da izradimo Plan generalne regulacije zelenih površina Grada Beograda, jer su dosadašnja iskustva pokazala da se poslednjih decenija tokom izrade generalnih i pojedinačnih planova videlo da informacije o zelenim površinama nisu u potpunosti implementirane kao i da se u planovima utvrđene mere i uslovi za njihovu zaštitu, podizanje, uređenje i održavanje često ne sprovode”, rekao je on i dodao da je zbog toga bilo neophodno da se izradi i usvoji ovakav plan koji je najvažniji korak ka regulisanju upravljanja sistemom zelenih površina grada.

Prema njegovim rečima usvajanjem ovog Plana stvoriće se uslovi za očuvanje postojećih šuma i zelenih površina u sadašnjim granicama, unapređenje šuma i zelenih površina lošijeg kvaliteta i vrednosti, unapređenje postojećih šuma i zelenih površina, obezbeđivanje lokacija za podizanje novih šuma i zelenih površina i prilagođavanje evropskim standardima u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih šuma i zelenih površina za potrebe unapređenja kvaliteta životne sredine.

Zamenik gradonačelnika je istakao da je osnovni cilj predmetnog Plana da se planirani sistem zelenih površina unapredi u zelenu infrastrukturu Grada Beograda integracijom sa drugim prirodi bliskim prostorima, kao što su vodene površine i vodotokovi ili vlažna staništa.

„Planom je predviđeno postavljanje krovnih vrtova, ozelenjavanje fasada, izgradnja urbanih džepova sa zelenilom, što nam omogućava da na savremen način čuvamo prirodu i prirodne procese”, rekao je Vesić.

On je istakao da je u ovom trenutku oko 15 odsto teritorija grada Beograda pokriveno zelenim površinama, a pre šest godina ova pokrivenost je bila za procenat manja – oko 14 odsto.

„Plan koji je usvojila Skupština grada Beograda podrazumeva da do 2025. godine oko 25 odsto teritorije grada bude pokriveno zelenim površinama.

Da li ćemo u tome uspeti videćemo, ali na nama je da se trudimo, a već ove jeseni pripremamo nekoliko aktivnosti u koje ćemo uključiti građane Beograda”, zaključio je zamenik gradonačelnika Beograda.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Bolje upravljanje kvalitetom vazduha u Boru i Požarevcu

25.08.2019

filip_pozarevac — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, potpisao je Memorandum o saradnji sa upravom grada Bora s ciljem da se poveća broj mernih mesta u cilju boljeg upravljanja kvalitetom vazduha.

Radović je rekao da i dalje postoje prekoračenja zagađujućih materija, pre svega sumpor-dioksida u vazduhu ali da upoređivanjem stanja pre izgradnje nove topionice, kada je na godišnjem nivou bilo i po deset puta više prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti sumpor dioksida nego poslednje tri godine, danas je to dramatično bolje.

Cilj je ići i korak dalje u smanjenju koncentracije polutanata, da se popravi i kvalitet vode u Borskoj reci, kvalitet zemljišta, kao i sistem upravljanja otpadom.

Grad Bor je u poslednje dve godine u budžetu predvideo više od četiri miliona dinara za ekologiju.

„Nama je najbitnije da kroz stručni rad Agencije, a naravno i stručne službe grada Bora u narednom periodu uradimo kompletan monitoring životne sredine u gradu Boru”, naglašava gradonačelnik Aleksandar Milikić, “da javno i transparentno, kao i do sada, te podatke prikažemo našim sugrađanima, i na taj način štitimo naše sugrađane, interese naših sugrađana.

Pre svega, u pitanju je zdravlje naših ljudi.”

Ulaganjem većih sredstava i saradnja sa stručnjacima iz Agencije za zaštitu životne sredine, veruju u Gradskoj upravi, kvalitet vazduha u gradu biće poboljšan već početkom naredne godine.

Memorandum o saradnji je potpisan i sa upravom grada Požarevca u cilju obezbeđivanja sredstava za uspostavljanje automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha u urbanom delu grada.

Na taj način će obezbediti pouzdane inforomacije o stanju kvaliteta vazduha radi smanjenja aerozagađenja.

Milisav Pajević

Građani glavnog grada Srbije neće imati problema sa vodosnabdevanjem

25.08.2019

Voda u Beogradu je visokog kvaliteta, zadovoljava sve standarde i uprkos visokim temperaturama i pojačanoj potrošnji, neće biti problema sa vodosnabdevanjem, poručio je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić prilikom obilaska pogona za proizvodnju vode „Makiš”.

Obilasku ovog dela JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” prisustvovali su i direktor ovog preduzeća Dragan Đorđević i sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Darko Glavaš.

Radojičić je istakao da je registrovana povećana potrošnja vode, što je uobičajeno za ovo doba godine, i naveo da se prema podacima kontrolnog centra, to posebno odnosi na period posle 18 sati i prigradska naselja.

„Voda je jedan od najznačajnijih resursa 21. veka prema kom se moramo odgovorno ponašati.

Toga, kao društvo, moramo biti više svesni i racionalno koristiti vodu. Za zalivanje bašte ne treba koristiti vodu za piće, naročito u ovom periodu kada su povećane potrebe za njom”, istakao je gradonačelnik.

On je istakao da je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” angažovalo sve kapacitete i zahvalio direktoru i zaposlenima što su i u vrelim danima omogućili kvalitetno snabdevanje vodom.

Gradonačelnik Radojičić je naveo da je poseban utisak na njega ostavila fabrika „Makiš dva”, koja je potpuno automatizovana.

„Ovde je procedura u mnogim segmentima specifična i služi kao uzor mnogim evropskim gradovima. Veoma dobar utisak ostavila je i kontrola kvaliteta vode koja se radi na visokom nivou, a samo u ovoj laboratoriji se radi više od 12.000 analiza.

Postoje četiri nivoa kontrole kvaliteta, tako da je poruka Beograđanima da imamo sjajnu vodu koja zadovoljava sve potrebne standarde”, pojasnio je Radojičić.

On je zahvalio zaposlenima u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, direktoru ovog preduzeća i njegovim saradnicima, jer, kako je naveo, rade odgovoran posao na svetskom nivou.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Amazonija plamti, predsednik Brazila se priprema da pošalje vojsku da gasi požare

24.08.2019

Usled povećanog pritiska međunarodne zajednice da obuzda rekordni broj požara u Amazoniji, brazilski predsednik Žair Bolsonaro izjavio je da bi mogao da pošalje vojsku da se izbori sa vatrenom stihijom.

„To je plan”, rekao je Bolsonaro. On nije precizirao kada će se oružane snage uključiti, ali je nagovestio da bi to moglo biti uskoro.

Bolsonaro je prethodno opisao zaštitu kišnih šuma kao prepreku ekonomskom razvoju, boreći se sa kritičarima koji su tvrdili da Amazon proizvodi ogromne količine kiseonika i smatra se ključnim u naporima za suzbijanje globalnog zagrevanja, prenosi AP.

Mali broj demonstranata okupio se ispred brazilskih ambasada u Parizu, Londonu i Ženevi kako bi pozvao Brazil da učini više u borbi protiv požara.

Susedna Bolivija i Paragvaj takođe su se borile da spreče požare koji su progutali šume i polja i, u mnogim slučajevima, otrgli se kontroli pod jakim vetrom nakon što su stanovnici raskrčili zemljište za poljoprivredu.

Oko 7.500 kvadratnih kilometara zemlje je pogođeno požarima u Boliviji, izjavio je ministar odbrane Havijer Zavaleta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Koncentracija polena ambrozije veoma visoka u Srbiji

24.08.2019

Koncentracije polena ambrozije su u porastu u većini mesta u Srbiji gde se obavljaju merenja, iako su dugogodišnja iskustva pokazala da ova biljka ima najveću produkciju polena početkom septembra.

Mnogi već osećaju simptome alergije, a to pokazuju i stalni pozivi Beograđana prethodnih dana, a i po informacijama alergologa, ordinacije su prepune, kažu za Tanjug u Agenciji za zaštitu životne sredine.

„U većini mernih mesta izmerene su povećane koncentracije polena ambrozije, i to od dva do 10 puta iznad graničnih.

Vrednosti polena ambrozije iznad graničnih vrednosti nisu bile jedino u Vranju, Čačku, Zaječaru i na Zlatiboru.

Na Novom Beogradu izmereno je 674 polenovo zrno u metru kubnom vazduha, što je veoma visoka koncentracija za osobe koje su alergične na polen ambrozije”, kaže rukovodilac grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović.

Sezona cvetanja svih korovskih biljaka traje do prvih dana novembra, ali od oktobra se očekuje pad dnevne koncentracije ovog alergenog polena, navodi Mitrovićeva.

Najviše su ugroženi Vojvođani zbog žitnica, budući da se posle žetve pšenice ova korovska biljka veoma brzo razvija na oranicama koje nisu adekvatno obrađene i tretirane.

Takođe, ovaj invazivni korov se raširio i u Šumadiji.

Vrednosti ovog polena znatno su povećane i u Valjevu.

„U Beogradu su takođe znatna prekoračenja dnevnih vrednosti, što pokazuju i stalni pozivi sugrađana, a i po informacijama kolega alergologa, prepune su ordinacije”, kaže Mitrovićeva.

Lekari savetuju da bi oni koji su alergični već trebalo da uzimaju svoju terapiju, a najčešće su to antihistaminici i sprejevi za nos.

Tipični simptomi su suzenje očiju, svrab kože, nosa, grla, zapušen nos, učestalo kijanje, kašalj, umor, malaksalost.

Polen ambrozije je sitan i lagan, a jedna biljka u toku 24 sata može da proizvede do 2,5 milijarde zrna.

Alergijske reakcije može da izazove i minimalna količina od samo osam zrna po kubnom metru vazduha.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Vesić: Grad Beograd će regulisati pitanje korišćenja električnih trotineta

24.08.2019

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić gostujući na TV Studio B je rekao da će se regulisati pitanje korišćenja električnih trotineta i najavio da će Grad Beograd naredne nedelje uputiti inicijativu nadležnim ministarstvima da se to zakonski uredi.

„Zaista je neverovatno da sada možete da vozite električni trotinet bez ikakve dozvole, bez kacige i bez obzira da li ste maloletno lice.

Vozi se bez pravila, na ulici, na trotoaru.

Pravila za bicikle se znaju, isto tako i za motocikl, a električnim trotinetom se postiže brzina i do 30 kilometara na sat.

Svuda u svetu su se pojavili električni trotineti i to nije sporno, ali je veoma važno da se njihovo korišćenje zakonski uredi, da se tačno zna gde i kako mogu da se koriste”, zaključio je Goran Vesić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Isplovila prva ploveća nuklearna elektrana na svetu

24.08.2019

lomonosov — Foto-ilustracija: YouTube (screenshot)

Iz ruske luke Murmansk je 23. avgusta vrlo neobično plovilo krenulo na put dug 5 hiljada kilometara kroz vode Arktika da bi stiglo do Čukotske oblasti koju od Aljaske deli Beringov moreuz. Reč je o prvoj plovećoj nuklearnoj elektrani na svetu čija je svrha snabdevanje najudaljenijih regiona Rusije električnom energijom.

Postrojenje “Akademik Lomonosov” je razvila ruska državna nuklearna kompanija Rosatom.

Elektrana na nuklearni pogon zameniće elektranu na ugalj, kao i dotrajalu elektranu koja električnom energijom snabdeva više od 50 hiljada stanovnika grada Pevek. Do Peveka će je vući tri tegljača, a pristajanje se očekuje krajem septembra.

Britanski medij navodi da je jedan od zadataka elektrane i napajanje rudarskog kompleksa Čaun-Bilibin na Čukotki, u okviru kog su i rudnici zlata, ali i naftnih platformi u ruskom Arktiku. Postoji i ideja da se priključi na postrojenje za desalinizaciju, za proizvodnju pijaće vode, što bi donelo korist mnogim ostrvskim državama.

“Iskorišćeno visoko radioaktivno gorivo ostaće u plovilu”, kažu iz Rosatoma i ističu da je elektrana bezbedna i da može da služi kao novi izvor energije za najizolovanije zajednice na svetu, ali su aktivisti za zaštitu životne sredine izrazili zabrinutost zbog rizika od nuklearnih nesreća. Grinpis je elektranu nazvao “nuklearnim Titanikom”.

“Akademik Lomonosov” je krenuo na put u trenutku rastuće brige zbog nuklearne energije, posebno posle eksplozije u severnoj Rusiji koja se odigrala početkom meseca. Tada je pet radnika Rosatoma izgubilo život, a testiranje izazvalo povišeni nivo radijacije.

Na pomolu katastrofa u “hrvatskoj Veneciji” zbog nikad većeg broja turista?

24.08.2019

spencer-davis-rjtYkV8HxNY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)

Dubrovnik je pod neverovatnom opsadom turista i zbog toga mu “preti katastrofa” zbog njih, otkriveno je u prilogu nemačkog jutarnjeg magazina ARD.

Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)

Autori su hrvatski grad na obali opisali kao “hrvatsku Veneciju” zbog velikog interesovanja turista kojih ove godine ima više nego ikada pre.

Gradske vlasti pokušavaju da nađu rešenje. Dubrovnik je donedavno dnevno posećivalo četiri do pet kruzera, ali su sada dozvoljena samo dva. Grad se nalazi na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine.

Najveći problem predstavljaju tzv. jednodnevni turisti, koji dođu da prošetaju gradom i fotografišu se.

Posetioci se ne obaziru na ogromne gužve koje nastaju zbog njih zato što pokušavaju da se probiju i dođu što bliže starom gradu. U ranim jutarnjim satima na hiljade turista, koji dolaze sa kruzera, bude na ulicama grada. Povrh toga, ljudi svakodnevno dolaze u grad automobilima i autobusima.

U video prilogu se navodi i da je Dubrovnik omiljena turistička destinacija zbog toga što se u njemu snimala popularna serija “Igra prestola”, pa se čini kako su ture po gradu posvećene samo tome, a ne i bogatoj gradskoj istoriji. Hiljade ljudi dnevno želi da poseti lokacije na kojima se snimala serija. Lokalni turistički vodič kaže da su turisti više zainteresovani za to, nego da nauče nešto o Dubrovniku.

Problem je i što mnogi turisti žele da se fotografišu na stepenicama na kojima je u poznatoj sceni u seriji hodala Sersei Lanister gola. Neki egzibicionisti se čak i sami skidaju, naročito u noćnim satima. Lokalnim trgovcima to smeta, a građani kažu da je nemoguće živeti u starom gradu.

Zamenica gradonačelnika Dubrovnika Jelka Tepšić najavila je da će grad 2021. godine uvesti još strože mere, pa će u starom gradu u jednom trenutku moći da bude najviše 4 hiljade turista.

S druge strane, neki građani ističu da Dubrovnik ipak živi od turizma i da ne treba treniranjem strogoće oterati turiste na koje su se, kažu, odavno navikli. Ipak, bez obzira na najavljene mere, teško je da će Dubrovnik postati mirno turističko mesto bez gužve.

Umesto da bacite ostatke hrane, poklonite ih onima praznih stomaka pomoću Donoruma!

23.08.2019

element5-digital-RPjyNMHDrFY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Element 5)

Neprofitno nevladino udruženje Donorum su pokrenuli mladi ljudi kako bi olakšali proces preraspodele viškova hrane i kako bi ona na najlakši i najbrži način stigla do socijalno najranjivijih pripadnika našeg društva. S tom namerom su osmislili digitalnu platformu koja će omogućiti svakodnevno praćenje dostupnosti hrane i stvoriti uslove za unapređenje postojećih sistema između korisničkih organizacija i donatora.

Projekat su zamislili kao sponu između trgovinskih lanaca, marketa, poljoprivrednih gazdinstva i ostalih proizvođača i distributera hrane sa krajnjim korisnicima preko dobrotvornih organizacija i narodnih kuhinja. Teže da u Srbiji u delo sprovedu postulate cirkularne ekonomije i održivog razvoja.

“Bacanje viškova hrane je ne samo etički i ekonomski problem, već predstavlja i trošenje ograničenih prirodnih resursa”, tvrdi Donorum.

U našoj zemlji se na godišnjem nivou baci 250 hiljada kilograma hrane, što je tek mali procenat ukupne količine bačene hrane na svetu – čak 1,3 milijarde tona u vrednosti višoj od 700 milijardi evra. Planetu, s druge strane, delimo sa čak 820 miliona gladnih ljudi kojima bi ti kapaciteti itekako koristili.

Jelena Kozbašić

U toku čišćenje 186 kilometara kanala na teritoriji Beograda

23.08.2019

čišćenje kanala, odvodnjavanje, leva obala Dunava,eco-system-247623_960_720 — Foto: pixabay

Počinjemo da gradimo kanalizacionu mrežu na levoj obali Dunava u martu, a novac je obezbeđen iz Evropske investicione banke i budžeta Grada Beograda, čime ispunjavamo obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića dato stanovnicima ovog dela grada, rekao je član Gradskog veća Dragomir Petronijević gostujući na TV „Hepi”.

On je podsetio da je u toku čišćenje 186 kilometara kanala koji imaju ulogu da višak vode sprovedu u rečno korito.

Kanali su u velikoj meri bili zapušeni zbog bacanja otpada u njih, pa je voda tokom proteklih velikih kiša prodrla u kuće.

„Zato smo domaćinski krenuli u taj posao. Svi smo na terenu zajedno sa mehanizacijom i ljudi nas vide svakodnevno.

Svi sarađujemo sa stanovnicima ovih naselja, inspekcija je takođe na terenu, a od ponedeljka će se radovi pojačati jer krećemo sa šest tačaka, od uliva pa nadalje kako bi kanali bili prohodni i služili svojoj nameni”, kazao je Petronijević.

Petronijević je kao poseban problem koji se mora rešiti u narednom periodu označio postojanje septičkih jama.

„Mnoštvo septičkih jama je sprovedeno direktno u kanale, što nije po zakonu niti je dobro za okruženje i zdravlje ljudi koji žive na levoj obali Dunava. Sve te jame moraju biti zatvorene.

U martu počinje izgradnja kanalizacije i potrebna nam je saradnja sugrađana da taj posao bude urađen onako kako pravila struke zahtevaju.

Želimo da problem bude sistemski rešen i da Beograd bude bolje mesto za život. Kanale ćemo održavati, oni moraju biti otvoreni i kada sprečimo uliv iz septičkih jama, oni će postati ukras naselja sa leve obale Dunava”, rekao je Dragomir Petronijević.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Održan „Avanturistički autdor festival Jerma“

23.08.2019

Zavod za zaštitu prirode Srbije pružio je podršku i aktivno učestvovao u realizaciji programa „Avanturističkog autdor festivala Jerma“ koji promoviše eko turizam kroz mogućnosti učešća u raznovrsnim aktivnostima upoznavanja prirode.

„Avanturistički autdor festival Jerma“, u organizaciji Udruženja „Avaturistička mreža“ iz Pirota, po drugi put održan je od 14. do 18. avgusta u Specijalnom rezervatu prirode „Jerma“.

Tokom festivala okupilo se 100 avanturista iz Srbije, Makedonije i Hrvatske, koji su istraživali prirodne i kulturne vrednosti Kanjona reke Jerme.

Drugi festival obeležio je i veliki broj dece koja su sa svojim roditeljima učestvovala u aktivnostima i boravila u prirodi.

Program festivala obuhvatao je više od 20 različitih autdor, kulturnih i ekoloških programa u samom kanjonu reke Jerme, na Vlaškoj, Greben i Ruj planini.

Planinarenje, planinsko trčanje, sportsko penjanje, planinski biciklizam, ulazak u neuređenu pećinu Vetrena dupka, joga, hodanje na balansirajućoj traci, ekološke radionice, prstenovački kamp ptica, izrada kućica za ptice, istraživanje biljnog sveta u SRP Jerma, samo su neke od avantura.

U cilju prvog upoznavanja sa vrednostima zaštićenog područja, ornitolog Zavoda Ivan Medenica održao je prvog dana kampa u osnovnoj školi i selu Trnski Odrovci prezentaciju o SRP „Jerma“, i tokom svih dana kampa aktivno vodio program prstenovanje ptica i izrade kućica za ptice, upoznajući učesnike sa bogatstvom i značajem sveta ptica u kanjonu.

Pored reke Jerme u selu Vlasi, Zavod je realizovao tri eko obrazovne radionice.

Najmlađi učesnici kampa imali su priliku da prođu „Stazu znanja: svet prirode“ i da uče o retkim i ugroženim vrstama u Srbiji, dok su njihovi roditelji mogli kao nagradu da dobiju neko od vrednih izdanja Zavoda o našoj prirodnoj baštini, i to, učešćem u igri „Kolo sreće: Koliko poznajem prirodu Srbije“ i tačnim odgovorom na pitanje o prirodnim dobrima. Radionice su vodile Jovana Šelmić i Nataša Panić, stručne saradnice Zavoda, i volonter Tamara Bosić.

Treća radionica „Znanjem protiv straha o zmijama“ bila je namenjena i odraslima i deci, u okviru koje su pod nadzorom herpetologa Danka Jovića, šefa Kancelarije Zavoda u Nišu i Vladice Stankovića iz Udrženja „Poskok“, imali priliku da drže neotrovnu zmiju i uče pravila ponašanja u okruženju otrovnih i neotrovnih zmija.

Milisav Pajević

Zbog snažnog grada stradalo više od 11.000 ptica u Montani

23.08.2019

Snažan grad ubio je više od 11.000 ptica 11. avgusta kada je ta razorna padavina pogodila oblasti severozapadno od Bilingsa, najvećeg grada američke države Montane.

Prema saopštenju za medije, biolog Džastin Po procenjuje da je oko četvrtine ptica na jezeru povređeno ili ubijeno.

Oko pet procenata preživelih patki i trećina živih pelikana/kormorana „pokazuju neke znake povreda ili oštećenja motorike”, preneo je „Vašington post”.

„Ovo nije neuobičajeno za nas, ali obično se događa u junu”, objasnio je meterolog Šon Palmkvist, rekavši da je temperatura prošle nedelje bila ispod očekivane za to doba godine, što je, uz iznadprosečnu vlagu i jak vetar, dovelo do oluje.

Postoje pokazatelji da je grad prvo počeo da pada u blizini jezera i da ga ptice verovatno nisu predosetile.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Žuta čaplja iz Srbije u borbi za najlepšu poštansku markicu Evrope

23.08.2019

markica, puzgavac, nacionalne ptice, poštanske marke, — Foto: Pošta Srbije

Na evropskom takmičenju za najlepšu poštansku marku Srbija učestvuje od 2002. godine, a u konkurenciji 49 zemalja ove godine „Pošta Srbije” nadmeće se sa markicom na kojoj je lik žute čaplje.

Tema ovogodišnjeg takmičenja za najlepšu prigodnu poštansku marku emisije EVROPA, koje organizuje Asocijacija javnih poštanskih operatora PostEvropa, su ptice, a žuta čaplja je, kažu u „Pošti Srbije”, odabrana zbog svoje neobičnosti.

„Opredelili smo se da na takmičenje pošaljemo žutu čaplju kao našu pticu zato što ima neku mistiku u koloritu, jako je neobična i veoma se razlikuje od svih ostalih maraka koje smo videli da su objavljene za onlajn takmičenje”, rekla je direktorka Radne jedinice „Srbijamarka” u Pošti Srbije Marina Kalezić.

Podsetila je da je takmičenje za najlepšu poštansku marku prvi put održano 2002. godine i da na njemu učestvuju svi javni poštanski operatori zemalja članica PostEvrope – 52 operatora iz 49 evropskih zemalja.

„Mi smo učestvovali od prve godine od kada je počelo da se održava ovo takmičenje, odnosno od 2002. godine, i za to vreme jednom smo osvojili prvu nagradu na onlajn takmičenju jer se takmičenje sprovodi tako što sedam članova žirija komisije PostEvrope proglašava najlepšu marku, ali se glasanje pušta i u javnost i principom ‘jedan klik za jedan glas’ se skupljaju glasovi”, pojasnila je Kalezić.

To je, kaže, bilo 2014. godine kada je Pošta Srbije izdala dve prigodne poštanske marke za emisiju EVROPA pod nazivom „Nacionalni muzički instrumenti” – sa motivima svirale i gajdi.

Marka sa motivom gajdi dobila je najviše glasova, a autor likovnog rešenja za tu marku je Nadežda Skočajić, akademski grafičar i jedna od kreatora poštanskih maraka i vrednosnica Pošte Srbije.

Onlajn glasanje ove godine počelo je devetog maja, sprovodi po principu „jedan klik jedan glas” na sajtu PostEvrope i traje do devetog septembra, a proglašenje najlepše markice održaće se na engleskom ostrvu Džerzi od 10. do 11. oktobra, kada zaseda plenarna skupština PostEvrope.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Sredstvima EU unapređuje se energetska efikasnost u OŠ „Karađorđe“ u Velikoj Plani

23.08.2019

Velika-Plana-OŠ-„Karađorđe“-1 — Foto: EU Delegacija u Srbiji

Đaci Osnovne škole „Karađorđe“ u Velikoj Plani će u septembru početi novu školsku godinu u obnovljenoj školi zahvaljujući sredstvima od preko 110.000 evra koje je Evropska unija opredelila preko razvojnog programa EU PRO.

Rekonstrukcija školske zgrade koja podrazumeva zamenu stolarije, postavljanje novog poda i termoizolacijе fasade, biće izvršena u skladu sa principima energetske efikasnosti što će smanjiti potrošnju energije, troškove grejanja ali i nivo zagađenja u opštini.

„Najvažnije je da će naših 230 đaka ali i zaposleni u centralnom objektu škole imati bolje uslove za učenje i rad“, rekao je direktor Osnovne škole „Karađorđe”, Aleksandar Skačkov ističući da u sastavu ove ima još osam područnih škola koje pohađa ukupno 550 učenika i učenica.

Kako je direktor Skačkov rekao škola ima dugu tradiciju – jedna je od 100 školskih ustanova osnovanih u Srbiji 1904. godine povodom proslave stogodišnjice od Prvog srpskog ustanka, 1968. je proširena a sportska sala joj je pridodata 1972. godine.

„Opština Velika Plana uz podršku Evropske unije i Vlade Republike Srbije radi na renoviranju svih školskih objekata na teritoriji opštine koji će nakon obnove biti energetski efikasni, a sve sa ciljem da đaci u Velikoj Plani imaju jednake uslove obrazovanja u urbanim i u ruralnim sredinama“, rekao je Igor Matković, predsednik opštine Velika Plana koja finansijski učestvuje u sprovođenju projekta sa oko 20 posto ukupne vrednosti radova, odnosno 24.425 evra.

Posebna pažnja će biti usmerena na aktivnosti koje se odnose na primenu principa dobrog upravljanja kojima će se regulisati trošenje sredstava ušteđenih zahvaljujući poboljšanoj energetskoj efikasnosti.

Ove aktivnosti se sprovode u partnerstvu sa programom Swiss PRO koji podržava Vlada Švajcarske.

Izvođač radova je Tehnomag Proing iz Kraljeva, koji je izabran u postupku javne nabavke koji je sprovela opština Velika Plana, dok je rok za zaršetak radova koji su počeli početkom jula, 60 dana.

Izvor: EU Delegacija u Srbiji

Milisav Pajević

Narednih 20 godina osećaćemo posledice šumskih požara

23.08.2019

Svetski mediji izveštavali su proteklih dana o katastrofalnim šumskim požarima u svetu, a ono o čemu će se tek govoriti jesu posledice, koje će se, prema procenama naučnika, osećati narednih 20 godina, sve dok se flora i fauna ne obnovi.

Uništenje biljnog i životinskog sveta, erozije tla, visoke koncentracije ugljen dioksida, kao i čađ koja u dodiru sa ledom ubrzava njegovo otapanje, samo su neke od posledica koje nastaju nakon šumskih požara, koji su karakteristični za letnji period.

„Najveća posledica je emitovanje velike količine ugljen dioksida.

Poznato je da je ugljen dioksid gas staklene bašte koji utiče na način da povećava negativan efekat klimatskih promena.

Dakle, posle ugljen dioksida, metana i azota suboksida, to su tri osnovna gasa koja dovode do efekta staklene bašte i do povećanja temperature na planeti Zemlji”, kaže prof. dr Saša Orlović sa Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine.

Ono što zabrinjava jeste podatak da je ukupna emisija ugljen dioksida u atmosferi od početka godine, ekvivalentna emisiji koju proizvede 36 miliona automobila godišnje.

„Bez obzira na preduzimanje preventivnih mera, koja se pogleda u boljoj opremi, monotoringu, praćenju situacije, održavanju protiv požarnih pruga i činjenici da je vreme ove godine takvo da pogoduje širenju odnosno povećanju broja požara“, kaže prof.dr Orlović.

Ova godina donela je više šumskih požara nego ranije, kako kod nas, tako i u svetu.

U Srbiji je ovog leta zabeleženo oko 3.000 hektara pod požarima, što je oko tri puta više od godišnjeg proseka.

Izvor: RTV/ Strahinja Popadić

Milisav Pajević

1...857858859...1,673 Page 858 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM