Zelenim fasadama u Beču protiv klimatskih promena

25.09.2019

2019-09-20-ma-31_fassade_c_ma22_salama_iman-jpg — Foto: MA 22/Salama Iman

Kako bi podstakla građane i preduzeća da se uključe u akciju rashlađivanja životnog prostora u najtoplijim mesecima u godini, gradska uprava planira ozelenjavanje 50 fasada u najgušće naseljenim ulicama Beča.

Svima koji se upuste u „zelenu avanturu“ na raspolaganju stoje saksije zapremine 300 litara, pričvršćivači, supstrati i puzavice kojima može da se ozeleni 8m². Uz to je obezbeđena dostava i montaža materijala, kao i sve potrebne informacije o uzgoju i nezi biljaka.

Za ovaj projekat je izdvojeno 500.000 evra. Pored ozelenjavanja i ulepšavanja fasada, stručni tim naučnika, preduzetnika i članova gradske uprave Beča radi i na pošumljavanju grada, stvaranju novih zelenih površina, vodenih igrališta i slično.

Izvor: Eurocomm-PR

Na festivalu na Baliju plesali za ekološku svest

25.09.2019

Bali_cveće_kapija — Foto-ilustracija: Unsplash (Jeremy Bishop)

Na Baliju, u selu Jatiluvih, između 20. i 22. septembra održan je tradicionalni istoimeni festival.

Na festivalu su nastupili mnogi domaći, ali i strani umetnici, naročito muzičari i plesači.

Pored štandova sa hranom, posetioci su imali priliku i da uživaju u performansima umetnika, naročito plesača. Devojke koje su plesale na otvorenom, u poljima, bile su obučene u karakterističnu žutu odeću.

Procenjuje se da je u plesu učestvovalo oko 400 osoba.

Plesali su i za ekološku svest, s namerom da se festivalom pošalje poruka o značaju ekološke svesti, kako na ostrvu, tako i širom sveta.

Jelena Cvetić

Koliko su stari poljoprivrednici u Srbiji?

25.09.2019

žito_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Rychetsky)

Foto-ilustracija: Unsplash (Roman Synkevych)

U Srbiji se poljoprivredom bave uglavnom stariji od 65 godina kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi od 35 do 44 godine 8,7 odsto poljoprivrednika, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku. Većina poljoprivrednih gazdinstava su porodična.

Anketa o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru 2018. sredstvima iz pretpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta.

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 , porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Heather Gill)

Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine – oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica.

Radnu snagu gazdinstava čini oko 1,33 miliona ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina.

Prosečna parcela po domaćinstvu je 12,7 hektara.

U voćarstvu je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

U 2018. je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, najviše u Bosilegradu – 97 odsto, Majdanpeku 84 i Surdulici 83 odsto, a voda potiče iz podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih voda i iz vodovoda.

Izvor: EurActiv.rs

“Tesla” stiže u Srbiju

25.09.2019

Tesla_auto_crveni — Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Izvršni direktor kompanije “Tesla” Ilon Mask najavio je proširenje rada i na zemlje Balkana i istočne Evrope.

Vest je stigla kao odgovor na postavljeno pitanje na Tviteru o tome kada se može očekivati u Slovačkoj, te je Mask najavio da im je plan da sledeće godine budu i u balkanskim zemljama i u istočnoj Evropi.

“Nadamo se otvaranju početkom sledeće godine u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji i većini zemalja istočne Evrope. Učinićemo Teslu ponosnim tako što ćemo imati njegove automobile u zemljama njegovog porekla”, napisao je.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bram Van Oost)

Iako nije precizirao šta pod tim podrazumeva, pretpostavlja se da je mislio na otvaranje “Tesla” prodavnica. Ipak, u njima se ne mogu direktno kupiti automobili, ali se mogu dobiti sve potrebne informacije.

Takođe, to će doprineti popularizaciji brenda, ali i samih električnih automobila.

Mask je istakao da je jedan od bitnih faktora to što će se “Tesla” približiti poreklu vizionara koji je dostigao mnogo za stvaranje modernog sistema napajanja naizmeničnom električnom energijom i da im je posebno drago zbog toga.

Jelena Cvetić

Prvi klimatski teleton na svetu obezbedio sredstva za sadnju gotovo milion stabala!

24.09.2019

tree_planting_sadnja_drveća — Foto-ilustracija: Unsplash (Kasturi Laxmi Mohit)

Teleton nije novi pojam. Ipak, novi je način iskorišćavanja sredstava.

U sklopu dvoipočasovnog televizijskog programa koji su 14. septembra organizovale javna televizija TV2, Društvo za očuvanje prirode i fondacija Mreža za uzgoj drveća u jednoj zemlji na severu evropskog kontinenta donirano je 2,4 miliona evra.

Veruje se da je ovo prvi put da će novac prikupljen kroz teleton biti usmeren na zauzdavanje klimatskih promena, i to kroz pošumljavanje i očuvanje trenutnih šumskih kapaciteta. Rodonačelnik takve prakse je Danska, a da li će iko slediti njen pozitivan primer saznaćemo u narednom periodu.

Cilj organizatora televizijske manifestacije bio je da se obezbede sredstva za sadnju milion stabala, ali im je izmakao “za dlaku”. Broj drveća kojim će Danci ozeleniti svoju domovinu, zahvaljujući teletonu, i dalje je impozantan – 914.433!

“Ovo je pozitivan način da se ljudi inspirišu i da im se ukaže na to da malim pojedinačnim delima mogu da naprave razliku i da utiču na klimatsku krizu”, izjavio je Kim Nilsen, osnivač Mreže za uzgoj drveća, i ocenio da je vrlo uzbudljivo što su napravili prvu umetničko-zabavnu humanitarnu emisiju usmerenu na klimatske probleme.

Dvadeset odsto novca biće izdvojeno za očuvanje postojećih šuma u zemlji i zaštitu prašuma van danskih granica.

U događaju “Danska sadi drveće” su učestvovali muzičari, glumci, filantropi, sportisti i političari, a bio je upriličen u šumi južno od prestonice Kopenhagena. Šume predstavljaju jednog od najefikasnijih sunđera ugljen-dioksida i neophodne su nam kako bismo njima neutralisali štetne emisije i pružili pomoć biodiverzitetu.

Jelena Kozbašić

Raspisan konkurs za studente rudarstva i geologije u Crnoj Gori

24.09.2019

rude_kopanje — Foto-ilustracija: Pixabay

JU Zavod za geološka istraživanja Podgorica u saradnji sa Ministarstvom ekonomije Vlade Crne Gore i Privrednom komorom Crne Gore raspisuje Konkurs za dodelu stipendija za studijsku 2019/2020. godinu.

Rok za podnošenje dokumentacije je 15. novembar 2019. godine.

Više informacija možete pronaći ovde.

Izvor: Ministarstvo ekonomije Crne Gore

Koka-kola najavljuje novu kampanju reciklaže

24.09.2019

Foto-ilustracija: Unsplash (Caitlyn Hastings)

U okviru sedamnaeste po redu “Nedelje reciklaže” koja traje od 23. do 29. septembra najpoznatiji brend gaziranih pića Koka-kola najavio je novu kampanju za reciklažu u Velikoj Britaniji. Izneli su podatak da se samo oko 70 odsto plastičnog pakovanja reciklira, te da se na tome mora poraditi.

Cilj im je da se reciklaža pakovanja omasovi i da svima postane sasvim uobičajen deo konzumacije Koka-kolinih proizvoda.

Direktor marketinga Kris Robers je naveo da, iako se sva njihova pakovanja mogu u potpunosti reciklirati, poenta kampanje jeste da se što veći broj ljudi ovim putem pozove i podseti da se od svake reciklirane dobija nova flaša, jer će se time najlakše ohrabriti na reciklažu.

Istakli su da se njihove plastične boce mogu okarakterisati kao jednokratne isključivo samo ako nakon upotrebe budu bačene, ali i da im se jedino reciklažom može promeniti taj status.

Nova inicijativa ukazuje na to da kompanija oseća obavezu da napravi pozitivne promene za životnu sredinu.

Najavljeno je da im je u planu i da koriste prethodno recikliranu plastiku (pre-recycled plastic) i to do 50 odsto u svim pakovanjima do 2020. godine.

Kao glavni cilj izdvojili su nameru da broj recikliranih flaša i limenki bude jednak broju prodatih i nadaju se da će to dostići do 2030. godine.

Jelena Cvetić

Greta Tunberg uputila prekor svetskim liderima na Samitu o klimatskim promenama

24.09.2019

Greta_Tunberg_samit — Foto: YouTube (screenshot)

Mlada aktivistkinja iz Švedske Greta Tunberg je na Samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Njujorku uputila oštre primedbe vođama prisutnih zemalja na samitu, ponavljajući pitanje “Kako se usuđujete?!”.

„Ovo je sve pogrešno. Ne bi trebalo da sam ovde. Trebalo bi da sam u školi na drugoj strani okeana. Ipak, vi ste došli do nas mladih za nadu. Kako se usuđujete?! Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo vašim praznim rečima“, rekla je ona.

Objasnila je da smatra nedovoljnim globalni cilj smanjenja emisije štetnih gasova, jer se time svetu daje šansa od 50 odsto da ograniči globalno zagrevanje na dodatnih 0, 4 stepena Celzijusa.

Smatra da je nauka veoma jasna po pitanju stanja u kojim se svet nalazi kad je reč o globalnim klimatskim promenama, te da se to ne sme ignorisati.

Zamerila je i preterani fokus na finansijski aspekt, koji u većini slučajeva postaje primaran dok opstanak planete ostaje u drugom planu.

Samit o klimi ove godine otvorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, sa govorom o cilju potpune neutralnosti kad je reč o emisiji ugljen-dioksida do 2050. godine.

Iako su vođe zemalja okupljenih na samitu razmatrali date opcije i predlagali nove mere zaštite i delovanja na polju klimatskih promena, svi su se složili da pomenute mere nisu dovoljne.

Vođe Finske i Nemačke najavili su zabranu upotrebe uglja u narednih 10 godina. Neki su pomenili i klimatsku neutralnost, odnosno razmeru emisije ugljen-dioksida u vazduh i pošumljavanje i upotrebu napredne tehnologije do 2050. godine.

Predsednik Francuske Emanuel Makron opomenuo je lidere na neophodnost aktivnog učešća u ovim ciljevima, kao na potrebu da uključe klimatske promene u okvire svojih političkih odluka, te da ne finansiraju projekte, robu i industrije koje doprinose zagađenju. Pozvao ih je i da povećaju svoja obećanja za donacije za Zeleni fond za klimi kojim se pomaže siromašnim zemljama u borbi sa klimatskim pitanjima. Predložio je da SAD ponovo razmotri mogućnost davanja novca za fond.

Američki predsednik Donald Tramp nije tražio reč na ovom skupu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić takođe je učestvovao na Samitu o klimatskim promenama.

Jelena Cvetić

Ser Dejvid Atenboro u poseti Plitvičkim jezerima

24.09.2019

Ser_Dejvid_Plitvička_jezera — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike HR

Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike HR

Pionir dokumentaraca o prirodi i neumorni istraživač ser Dejvid Atenboro posetio je Nacionalni park Plitvička jezera gde je učestvovao u snimanju novog BBC-jevog serijala “Green Planet”.

Ser Dejvid Atenboro se na Plitvicama susreo s pomoćnikom ministra za zaštitu prirode Igorom Krajtmejerom, upravnikom NP Plitvička jezera Tomislavom Kovačevićem, stručnim vodičem Kazimirom Miculinićem i saradnicima iz nacionalnog parka s kojima je razgovarao o motivima svog dolaska u Hrvatsku i na Plitvička jezera, gde je imao priliku da se upozna s prirodnim bogatstvima Hrvatske, specifičnostima krškog reljefa i sedrenim barijerama.

Ser Dejvid Atenboro je dao svoje viđenje promena u društvu u odnosu prema prirodi i planeti iz svog dugogodišnjeg bogatog uticaja u popularizaciji prirode i bioraznolikosti, a naročito ga, moglo se čuti, raduje što se mladi zalažu za rešavanje pitanja klimatskih promena. Od kada je počeo snimati prirodu, čovečanstvo se povećalo za tri puta, a iskorišćavanje prirodnih resursa još i više. Zaključio je kako rešenja postoje, ali čovek mora promeniti odnos prema prirodi.

Inače, Nacionalni park Plitvička jezera pokrenuo je prvi Plitvice Film Festival povodom dva velika obeležavanja: 70 godina od proglašenja nacionalnog parka i 40 godina od upisa na UNESKO listu svetske baštine. U fokusu festivala, koji se do 22. septembra održava u kampu Korana, upravo su priroda i njeno očuvanje.

Dokumentac koji se sa ser Dejvidom Atenboroom snima na Plitvičkim jezerima predstavio je prvog dana festivala reditelj i autor Peter Baset, a ujedno je prikazan BBC-jev dokumentarac naziva “Planeta Zemlja: Slatka voda”, uz naraciju ser Dejvida Atenboroa.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Republike Hrvatske

Srbija i Švajcarska najavile energetsku sanaciju u Paraćinu, Kruševcu i Užicu

24.09.2019

Foto-ilustracija: Unsplash (Trung Pham Quoc)

Prema ranije potpisanom sporazumu o finansiranju projekata energetske efikasnosti, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Državni sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske Konfederacije najavili su objavljivanje tendera za nabavku i ugradnju postrojenja i opreme za energetsku sanaciju i rekonstrukciju 4 objekta u Paraćinu, 6 objekata u Kruševcu i 5 u Užicu.

Na pripremi sprovođenja projekata rekonstrukcije škola u Popovcu, Buljanu, Stubici i Sikirici, opština Paraćin radi od 2012. Podsetimo da je švajcarska Vlada na početku angažovala konsultante koji su mapirali potencijalne opštine u Srbiji. Zahvaljući dotadašnjim rezultatima u oblasti energetske efikanosti, od 46 opština i gradova, Paraćin je ušao među 16, a nakon posete švajcarskih konsultanata, na osnovu obezbeđene argumentacije zbog koje bi sredstva trebalo odobriti opštini Paraćin, izbor je sveden na 6.

Konačno, Odlukom Vlade Švajcarske 2015. izabrane su 4 lokalne samouprave, među kojima i Paraćin, čije će projekte finansirati. Informacija o objavljivanju tendera biće istaknuta na veb stranicama ministarstva i naručioca, ali će preuzimanje tenderske dokumentacije, koja se očekuje u prvoj polovini oktobra, biti moguće samo na švajcarskoj stranici za javne nabavke.

Poziv je otvoren za domaće i firme van Srbije, a precizniji kriterijumi učešća na tenderu, objavljeni su na pomenutim veb stranicama.

Za detaljnije informacije kliknite OVDE.

Izvor: Opština Paraćin

Globalni cilj do 2050. godine – neutralisanje ugljenika

24.09.2019

dim_fabrika — Foto-ilustracija: Unsplash (veeterzy)

Juče, 23. septembra, Ujedinjene nacije su, uoči početka samita o klimi na kojem će učestvovati mnogi svetski lideri, saopštile da se 66 država pridržava cilja neutralisanja ugljenika do 2050. godine.

Te države se pridružuju spisku od deset regiona, 102 grada i 93 preduzeća koji do 2050. žele da postignu nultu emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Taj cilj su postavili naučnici kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje Zemlje i držalo u granicama od 1,5 do dva stepena Celzijusa u odnosu na kraj 19. veka.

“Klimatska vanredna situacija predstavlja trku koju sada gubimo, ali je možemo pobediti”, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš.

Na skup je pozvana i švedska aktivistkinja Greta Tunberg, koja je ranije inicirala skupove za klimu širom sveta.

Izvor: Zelena Srbija

Novi zamah saradnje Srbije i Portugala u oblasti zaštite životne sredine

24.09.2019

Trivan_ambasadorka_Portugal — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i ambasadorka Republike Portugala u Republici Srbiji Marija Viržinija Mendes Da Silva Pina zaključili su u četvrtak, 19. septembra, u Beogradu da oblast zaštite životne sredine pruža široke mogućnosti za razvijanje saradnje i jačanje dobrih odnosa dve zemlje.

Srbija i Portugal dele mnoge sličnosti, i zato razmena iskustava sa ovom zemljom koja je uspešno prošla proces usvajanja i razvijanja najviših standarda u zaštiti životne sredine predstavlja dragocenu pomoć i podršku Srbiji u procesu evrointegracija, rekao je ministar. Problemi su slični, zbog čega u okviru saradnje možemo da razmenjujemo i najbolja rešenja, ukazao je, i dodao da su mogućnosti za jačanje saradnje naročito značajne u oblasti upravljanja otpadnim vodama i čvrstim otpadom, koje su od ključne važnosti za stanje životne sredine u Srbiji. Dobri politički odnosi dve zemlje, kako je naglasio, moraju biti praćeni i razvijanjem saradnje u oblasti zaštite životne sredine. Zaštita životne sredine je osnov za rešavanje pitanja koja neposredno utiču na kvalitet i zdravlje građana kao univerzalne ljudske potrebe, zbog čega istovremeno predstavlja oblast mira, saradnje i razumevanja, rekao je.

Viržinija Pina, ocenjujući ovaj susret kao početak nove faze u odnosima dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine, ukazala je na veliku zainteresovanost portugalskih kompanija i preduzeća za zajedničke projekte i ulaganja u Srbiji, naročito u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i upravljanja komunalnim otpadom, uz puno uključivanje lokalne zajednice. Ambasadorka Portugala je naglasila punu otvorenost ove zemlje, koja je u vrhu evropskih zemalja po pitanju zaštite i stanja životne sredine, i zainteresovanost da Srbiji prenosi svoja višegodišnja iskustva i ekspertska znanja u ovoj oblasti.

Sagovornici su se saglasili da se pristupi pripremama za potpisivanje Memoranduma o razumevanju, koji će biti osnova za razvijanje konkretnih vidova saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Akcija čišćenja “Beogradske Amazonije”

24.09.2019

Beljarica — Foto: BirdWatching.Danube.travel/D. Simic

Foto: BirdWatching.Danube.travel/D. Simic

Prošlogodišnja kampanja “mts Čuva tvoj svet” je urodila plodom. Ove godine je od sredstava prikupljenih od tarifa Morava, Omorika i Soko, od kojih je za svaki mesec od uplate pretplatnika izdvajan po 1 dinara od računa za uređenje i očuvanje prirodnih lepota Srbije, prikupljen novac za čišćenje kanala iz sliva Beljarice, nadomak Beograda.

Uređenje “Beogradske Amazonije”, kako još nazivaju ovo područje bogato biljnim i životinjskim svetom, izvodi se na osnovu preporuke Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Čak 136 vrsta ptica, od kojih je 108 pod zaštitom države, poput orla belorepana i crne rode, naseljuje šume Beljarice.

Veoma je važna uloga ovog prostora za teritoriju čitave prestonice jer prilikom svake poplave prima višak vode i time štiti gradsku regiju. Ipak, odvodni kanali Beljarice vremenom su pretvoreni u divlju deponiju, zbog čega su zapušeni kanali i zabeleženo je izumiranje mnogih vrsta ribe.

Ovom akcijom raščišćeno je oko 90 odsto dovodnog vodenog toka, ali uporedno se radi i na drugim kanalima. Očekuje se značajni oporavak biljnog i životinjskog sveta nakon završetka čišćenja.

Jelena Cvetić

Bosna i Hercegovina prva po izvozu falsifikovane ambalaže u EU

23.09.2019

export_port_izvoz_luka — Foto-ilustracija: Pixabay

Blizu 80 odsto sve falsifikovane ambalaže oduzete na granicama Evropske unije potekla je iz Bosne i Hercegovine, ukazuje izveštaj Evropske komisije. Time je Bosna i Hercegovina dospela na drugo mesto liste država iz kojih je dolazio najveći broj falsifikovanih artikala u 2018. godini, piše Nova ekonomija.

Vrednost ove zaplenjene ambalaže je nešto veća od milion evra, a Evropska unija je na svojim granicama i naknadno presrela robu u vrednosti od 740 miliona evra.

Najviše artikala koji krše intelektualnu svojinu je, kao i prethodnih godina, došlo iz Kine, nešto više od polovine.

Za konkretne kategorije proizvoda, najčešća zemlja iz koje su dolazila alkoholna pića bez adekvatnih licenci je Severna Makedonija, iz Turske su dolazila ostala pića, parfemi i kozmetika, računarska oprema iz Indije, dok su falsifikovane cigarete najčešće dolazile iz Kambodže.

Evropska unija je u 2018. godini zaplenila 20 odsto više falsifikovane robe nego prošle godine, dok su proizvodi za svakodnevnu upotrebu i proizvodi koji bi potencijalno mogli ugroziti zdravlje potrošača, poput hrane i pića, činile oko 37 odsto svih oduzetih artikala.

Evropska komisija je saopštila da direktni gubici preduzeća iz Evropske unije zbog falsifikovane robe iznose 56 milijardi evra godišnje, što odgovara gubitku zaposlenosti od skoro 468.000 radnih mesta.

Izvor: Nova ekonomija

Teritorijalne vode Velike Britanije dobijaju najveću vetroelektranu na moru

23.09.2019

vetroelektrana_more_UK — Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Hunter)

Foto-ilustracija: Unsplash (Shaun Dakin)

Norveškom “Equinor-u” i britanskom “SSE Renewables-u” poveren je posao izgradnje najveće svetske vetroelektrane na moru u teritorijalnim vodama Velike Britanije.

To je investicija vredna 10,2 milijarde evra, objavio je “Equinor”.

Dvema energetskim grupama dodeljeni su ugovori za razvoj tri velika priobalna projekta vetroelektrana na području peščanog spruda Dodžer Benk u Severnom moru kapaciteta 3,6 GW, za koje se očekuje da će proizvesti dovoljno energije za snabdevanje za oko 4,5 miliona britanskih domaćinstava, stoji u saopštenju “Equinora”.

Vetropark će se sastojati od tri projekta – “Creyke Beck A”, “Creyke Beck B” i “Teesside A”, s kapacitetima proizvodnje od po 1,2 GW struje.

Investicija obuhvata razdoblje od 2020. do 2026. godine, pri čemu bi konačna odluka o prvom projektu trebalo da bude doneta tokom iduće godine. Početak proizvodnje električne energije planiran je za 2023. godinu.

Trenutna veleprodajna cena za megavat struje je oko 45 evra.

“Sada je više nego jasno da što više vetroelektrana na moru izgradimo, to će nam manji biti računi za električnu energiju”, rekao je Džon Sauven, izvršni direktor Grinpisa u Velikoj Britaniji, pozivajući britansku vladu da “bude ambicioznija kako bi suzbila klimatske promene”.

SSE, čije je sedište u Škotskoj, a deonice na Londonskoj berzi, biće nadležna za izgradnju veetroelektrane, dok će “Equinor” biti izvršilac.

Izvor: Energetika.ba

Konoplja – hrana za pčele

23.09.2019

pčele_med_polen — Foto-ilustracija: Unsplash (Eric Ward)

Foto-ilustracija: Unsplash (Boris Smokrovic)

Prema novijim studijama, proširivanjem polja konoplje bismo mogli da nahranimo pčele.

Prilikom ispitivanja sprovedenih na Univerzitetu u Koloradu postavljene su “zamke” za pčele u poljima konoplje, kako bi se otkrilo da li je konoplja hranljiv izvor polena za pčele.

U ovom istraživanju učestvovalo je oko 2000 pčela iz 23 različite vrste. Polovinu ovog broja činile su medonosne pčele.

Ispostavilo se da je cvet konoplje izuzetno plodan izvor polena i da se pojavljuje u doba godine kada im je najviše potreban, odnosno između kraja jula i septembra, kada drugi usevi završe period cvetanja, što dovodi do nedostatka hrane za pčele.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Često je to uzrok stresa kod pčela jer ne mogu lako da pronađu put do polena.

Mnogi rade na tome da udruže korisne supstance koje se dobijaju iz meda i iz kanabisa. Izraelska kompanija “PhytoPharma” proizvodi med sa kanabisom (canabeez). Pčele dobijaju malu količinu kanabidiola i prave med, koji pomaže kod olakšanja bolova, nesancice i nudi olakšanje od stresa i anksioznosti, ali bez efekta omamljivanja ili hemijskih smetnji.

Za sada je samo Francuzu Nikolasu Trenberiju pošlo za rukom da “istrenira” pčele da prave med od kanabisa.

Jelena Cvetić

1...836837838...1,671 Page 837 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM