U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede (VOK) je održan tematski skup „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“ u PKV.

Tom prilikom, Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV, istakla je da kao što postoje brojne kulture koje poljoprivrednici gaje, tako postoje i različiti pristupi poljoprivredi.

„Neki proizvođači se udaljavaju od intenzivne proizvodnje i okreću tradiciji. Nije potrebno dodatno objašnjavati prednosti organske proizvodnje u odnosu na klasično uzgojenu hranu.  Biodinamička proizvodnja, spada u poljoprivrednu proizvodnju koja produkuje zdravu hranu. U želji da se postignu što veći prinosi sam kvalitet hrane rapidno opada, jer veliki prinos ne znači nužno i dobar kvalitet proizvoda“, rekla je Jelena Drobnjak.

Na otvaranju skupa, Drobnjak je dodala da održiva poljoprivreda pozitivno utiče na razvoj ruralne ekonomije u smislu, kako je istakla, kreiranja potencijala za razvoj drugih delatnosti koji se na nju oslanjaju (naročito održivi ruralni turizam) i boljeg kvaliteta života za ruralne zajednice.

„Ograničavanjem korišćenja pesticida i drugih hemijskih sredstava koji se koriste u klasičnoj poljoprivredi obezbeđuje se zdrava voda, čist vazduh i zdravo i plodno zemljište. Takođe, pažljivom upotrebom antibiotika i izbegavanja hormonskih preparata u stočarskoj proizvodnji, te podizanjem standarda dobrobiti farmskih životinja, unapređuje se bezbednost i kvalitet hrane životinjskog porekla. Pošto je zemljišni posed, kod najvećeg broja poljoprivrednih proizvođača veoma mali, bavljenje alternativnom poljoprivrednom proizvodnjom, kako biljnom tako i stočarskom, veoma je značajno i može da bude veoma profitabilno“, naglasila je Jelena Drobnjak.

„Postoji dosta ideja i pokreta koji streme održivom razvoju i svi podjednako zaslužuju pražnju i poštovanje, jer predstavljaju napor pojedinaca ili grupe ljudi da učine nešto dobro za planetu. Moje mišljenje je da nismo dovoljno svesni pozitivnog efekta koji ima na sve nas“, istakla je u uvodnoj reči Tanja Vujanov, menadžer VOK.

Ivana Popović, vlasnik i osnivač novog brenda „Džemara“, koji se bavi proizvodnjom domaćih planinskih delikatesa, u izjavi za medije pre početka skupa, istakla je da je danas od sirovine teško živeti i da je, kako je rekla, potrebno tu sirovinu pretočiti u finalni proizvod, u najboljem slučaju u brend koji će postatti prehrambeni delikates.

„Od sirovine do brenda, neophodno je da taj ceo koncept bude vaša ideja i nešto u šta vi kompletno verujete i samo ukoliko od početka do kraja taj proizvod predstavlja deo vas, vašeg iskustva, mašte i čitavog vašeg koncepta, u tom slučaju vi ste u mogućnosti da taj svoj brend lansirate dalje u zvezde“, istakla je Ivana Popović i dodala da je inovacija neophodna u brendingu.

O značaju alternativnih poljoprivrednih sistema za održivi razvoj poljoprivrede je govorila prof. dr Vesna Rodić sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

„Svi manje-više znamo koliko je konvencionalna poljoprivreda postala zapravo problem za životnu sredinu u kojoj se ona odvija i koliko je takav jedan sistem neodrživ na dug rok posmatrano. Stoga se već od osamdesetih godina prošlog veka uveliko razvijaju tzv. alternativni poljoprivredni sistemi, koji označavaju sve one poljoprivredne sisteme koji pored kvaliteta proizvoda, žele da ostvare i korist za životnu sredinu, dakle, društvo u celini i kao takvi, oni se suočavaju sa brojnim problemima neprepoznavanja od strane potrošača, pa se postavlja pitanje njihove ekonomske održivosti“, rekla je prof. dr Vesna Rodić, i dodala da je brendiranje sigurno nešto što može da pomogne ovim sistemima da budu ekonomski islativi.

Jedan od predavača bio je i Zoran Petrov sa biodinamičkog imanja „Baloj“ kod Vršca i vlasnik mlekare „Petrov“, koji je govorio o biodinamičkoj poljoprivredi, koja, kako je rekao, predstavlja prvu, pravu organsku poljoprivredu.

„Odnosno, svi sistemi organske poljoprivrede koji danas postoje nastali su iz biodinamičke poljoprivrede. Naša mlekara je bazirana na tim principima, radimo najnižu propisanu pasterizaciju mleka, ne radimo homogenizaciju mleka, pokušavamo u preradi mleka da ga najmanje oštetimo i da na takav način, dođe do naših kupaca. Koristimo staklenu ambalažu, kao i vozila na metan. U svakom segmentu pokušavamo da zaista budemo odgovorni prema prirodi, prema osobama koje koriste naše proizvode“, rekao je Petrov.

Na današnjem tematskom skupu, predavači su bili i Jelena Stevanović, predsednik Udruženja Permakultura Srbije i permakulturni dizajner i Jelena Đurić, naučni saradnik na temu „Permakultura – etika i principi“; prof. dr Branislav Vlahović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad na temu „Zeleni marketing” i Andrea Stijević, koordinator projekta „Regionalni brend Bačke“, kao primera dobre prakse.

Izvor: PKV