Veliki broj hidroelektrana na Dunavu opasnost za biodiverzitet

17.01.2020

Izgradnja sve većeg broja hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi mogla bi izazvati neprocenjive štete po globalno važne tačke biološke raznolikosti, upozoravaju stručnjaci u međunarodnom naučnom časopisu.

Analiza objavljena u časopisu „Renewable and Sustainable Energy Reviews“ (Pregledi obnovljive i održive energije) usmerila se na reke dunavskog sliva u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, čiji sliv zahvata i oko dve trećine hrvatskog kopna.

Duž tih reka radi čak 636 hidroelektrane, a u planu je izgradnja dvostruko većeg broja njih, dok su stanice za praćenje bioraznolikosti retke, pa je teško proceniti uticaj hidroelektrana na rečni tok, ribe i beskičmenjaci, upozorava troje autora teksta od kojih je jedan, Krešimir Žganer iz Hrvatske, a dvoje, Helena Huđek i Martin T. Puš iz Nemačke.

Od ukupnog broja hidroelektrana 42 njih, odnosno samo 6 odsto su velike, tj veće snage od 10 MW, koje raspolažu sa 94 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta, dok su 72 srednje snage od 1 do 10 MW, i 522 male.

Male hidroelektrane čine 82 odsto ukupnog broja, a daju samo 2 odsto struje, a njihov broj se naglo povećao nakon 2000. godine.

Pročitajte još:

Čak 1015 km toka reka je pretvoreno u akumulacije, što potpuno menja uslove staništa živog sveta, a na 59 hidrocentrala utvrđena su zagađenja, kaže se.

Većina hidroelektrana se nalazi u slivu reke Save, njih 438, i Drave 110, tako su glavni tokovi dveju reka snažno iskorišćeni za proizvodnju struje.

Na rekama dunavskog sliva planira se izgradnja novih 1315 hidroelektrana, najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Autori analize napominju da se njom daje prvi regionalni pregled korišćenja hidroenergije i dostupnih izvora podataka o njenom uticaju na životnu sredinu za područje izvan Alpa i snažno upozoravaju da trenutni hidrološki i biološki monitoring na navedenim rekama nije dovoljan za procenu ekoloških uticaja.

U članku „Pregled brana za hidroelektrane u jugoistočnoj Europi – distribucija, trendovi i dostupnost podataka o nadzoru na primeru višenacionalnog podunavskog sliva“ autori zaključuju da projekti hidroelektrana mogu da proizvode ekološki prihvatljivu električnu energiju samo ako su izgrađeni na pravim mestima i uz odgovarajuće mere ublažavanja.

Izvor: Energetika.ba

Počela izgradnja logističkog centra u Rumi

17.01.2020

Realizacija investicije vredne 2 miliona evra u industrijskoj zoni “Rumska petlja” započeta je juče. Kamen temeljac za izgradnju logističkog centra kompanije “Gresto”, koja deluje u sferi poljoprivrede i bavi se promocijom savremenih poljoprivrednih sistema, izgradnjom staklenika, upotrebom najsavremenijih đubriva i tehnologije, položili su juče, 16. januara, predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ambasadori Severne Makedonije i Holandije, njihove ekselencije Aleksandar Popovski i Marije Van Miltenburg, kao i suvlasnik kompanije Aleksandar Stojkov.

“Gresto” je logistički projekat koji je nastao kao rezultat dvadesetogodišnje uspešne saradnje između holandskog (“KG Greenhouse BV”) i makedonskog partnera (“Balkan Greenhouse”) koji su istovremeno i investitori i vlasnici kompanije.

Pored logističkog centra u Rumi će biti izgrađen i pokazni ogledni staklenik u kome će moći da se rade obuke i prezentacije. U prvoj fazi investicije biće uloženo 2 miliona evra, a završetak radova se očekuje do leta.

Pročitajte još:

Inovativne investicije poput ove u Rumi daju nam smernice u kom pravcu će ići razvoj poljoprivrede, jer bez nauke i moderne tehnologije mi nemamo šta da tražimo u budućnosti u poljoprivredi, poručio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

“Srpska vlada je u budžetu obezbedila sredstva za podršku ovakvim investicijama, ne mislim samo na distributivne i logističke centre, nego i na podršku poljoprivrednicima za podizanje staklenika, takođe, radimo i elektrifikaciju polja koja je jako važna za povrtarstvo, kao i sistemi za navodnjavanje. U poljoprivredi je najvažnije da koristite moderne tehnologije kako biste snizili troškove i još važnija stvar je da imate proizvod kad ga niko nema, tada je cena najviša. To je suština, ako imate proizvod kad ga svako ima onda je cena minimalna, kada ga imate kada ga niko nema onda je najviša cena i isplativost investicije mnogo veća, a za to je potrebno znanje i zato se zahvaljujem holandskim prijateljima i gospodini Stojkovu jer će on ta znanja prenositi na naše poljoprivrednike”, kazao je Nedimović i naglasio da “Rumska petlja” izgradnjom novog auto-puta dobija još više na atraktivnosti.

“Ja ne znam kad je gospodin Stojkov birao lokaciju da li je znao da će mu na nekih 100 metara odavde biti još jedan auto-put pored postojećeg koji je udaljen nekih 200 metara. Ovo je savršeno mesto za delatnost koju je on smislio, gde će biti predstavljeno kako se na najmoderniji način uzgaja povrće u staklenicima. Svi se sećate da smo pre 10 – 15 godina imali uzgoj povrća na otvorenom i onda smo imali milion problema, pre svega, sa vremenskim uslovima, onda smo prešli na plasteničku proizvodnju, a ovo sa staklenicima je jedan viši nivo”, ocenio je Nedimović.

Kompanija Gresto forsira automatizaciju u poljoprivredi, kaže Aleksandar Stojkov, ovaj tip staklenika koji će moći ljudi ovde uskoro da vide karakteriše automatizacija, energetska efikasnost, visoki standardi zaštite okoline, ali i dobri uslovi za radnike, kvalitet, biološka zaštita i zato je to uspešna priča na dugačke staze.

“Princip našeg funkcionisanja je malo drugačiji od klasične trgovine jer mi prenosimo kroz direktnu interakciju tu tehnologiju. Naša vizija je za kratko vreme postala uspešna zato što mi nismo došli da prodajemo đubriva, naša deviza je da ljudi hrane njihove biljke jer je to tehnologija hranjenja biljke, a ne da bacaju đubriva”, napominje Stojkov konstatujući da je Ruma bila idealna lokacija za ulaganje.

“Moji partneri iz Holandije i ja smo zadovoljni sa lokacijskim uslovima, sa infrastrukturom, sa podrškom po pitanju papirologije i svega onog što treba da bi ova naša investicija što brže postala realnost”, rekao je Stojkov.

Ruma je i dalje mesto sa povoljnom poslovnom klimom, koje kontinuirano nastavlja sa novim investicijama i novim projektima, izjavio je predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić.

“Koliko je ovo izbiljna investicija pokazuje činjenica da smo mi kao Opštinska uprava pre dve nedelje izdali građevinsku dozvolu i vi ste odmah krenuli u realizaciju projekta i uradili gotovo sve pripremne radove i evo danas smo položili kamen temeljac za izgradnju ovog centra. To govori i da je reč o ozbiljnoj kompaniji sa dobrim namerama i svakako da zajednički možemo raditi u zajedničkom interesu. Vi pre svega da razvijate sopstveni biznis, a mi da razvijamo privredu našeg grada, što će dobro doći ljudima na teritoriji naše opštine koji traže neko svoje mesto pod suncem”, istakao je Mančić, konstatujući da samo prisustvo ministra Nedimovića govori o ozbiljnosti Vlade koja pruža svu moguću logističku podršku ovakvim i sličnim projektima i investicijama na teritoriji cele Srbije.

Distributivni i logistički centar biće od velike važnosti ne samo za Srbiju već i za celi region, tvrdi Aleksandar Popovski, ambasador Severne Makedonije u Srbiji.

“Kad se kombinuje holandsko iskustvo sa makedonskim vizionarstvom i srpskom gostoprimljivošću, nema šanse da ovaj projekat ne uspe”, smatra Popovski.

Marije Van Miltenburg, zamenica ambasadora Holandije u Srbiji veruje da su u trilateralnoj saradnji svi na dobitku.

“Veoma mi je drago što će ovde poljoprivrednici iz Srbije moći da uče jedni od drugih, da se upoznaju sa novim tehnologijama, sa princima zaštite životne sredine, sa energetskom efikasnošću. Poljoprivreda je oblast koja je vrlo konkurentna, svi prate dešavanja i vrlo je zahtevno međunarodno tržište. Nadam se da ćemo našu tajnu zlatnog trougla, odnosno saradnje između administracije, vlade i poslovnog i naučnog sektora moći da prenesemo i ovde jer je to tajna našeg uspeha u Holandiji”, naglasila je Marije Van Miltenburg.

Izvor: Opština Ruma

Majkrosoft najavio odlazak u “klimatski minus”

17.01.2020

Majkrosoft je najavio da će do 2030. postati “ugljenično negativan” i da će u narednih 10 godina uložiti milijardu evra u razvoj čistih energija.

Razlika između takozvane ugljenične neutralnosti i ugljenične negativnosti prepoznaje se u tome što ugljenično neutralna kompanija teži da ne doprinosi emisijama štetnih gasova, dok ugljenično negativna kompanija hoće da odstrani postojeći ugljen-dioksid iz atmosfere.

Neutralnost se postiže time što se za količinu emitovanog ugljen-dioksida uspostavlja balans, te se prelazi na čiste vidove energije ili se organizuje novi projekat, inicijativa ili akcija, poput pošumljavanja, kojima će se postojeća količina štetnih gasova sanirati.

Pročitajte još:

Drvena garaža u Danskoj doprinosi postizanju ugljenične neutralnosti

U Majkrosoftu smatraju da imaju odgovornost da, dok drugi rade na tome da postanu ugljenično neutralni, oni mogu i moraju da napreduju još brže. I mnoge druge velike kompanije rade na smanjivanju negativnog uticaja na prirodu, odnosno na sprečavanje zagađenja i ulaganju u borbu protiv klimatskih promena.

Epl se obavezao da će praviti proizvode od recikliranih materijala i da će se koristiti 100 odsto čistom energijom.

Amazon je najavio da će do 2024. godine da nabavi 100.000 električnih kombija za dostavu robe, čime će umnogome redukovati emisije štetnih gasova.

Gugl je još do 2007. ugljenično neutralan.

Ipak, ovom odlukom se tehnološki gigant Majkrosoft pokazao najprogresivnijim.

Jelena Cvetić

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj počelo s radom

17.01.2020

voda_podzemne_vode — Foto-ilustracija: Unsplash (Jong Marshes)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, šefa Delegacije Evropske unije ambasadora Sema Fabricija i predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića, obišao je juče, 16. januara, kontrolnu zgradu i postrojenja u fabrici za preradu otpadnih voda u Raškoj.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u selu Rvati kod Raške izgrađeno je u okviru projekta koje je finansirano iz pretpristupnih fondova Evropske unije, a koji obuhvata izgradnju glavnog kanalizacionog kolektora, obnovu i proširenje kanalizacione mreže i rekonstrukciju cevovoda za snabdevanje sirovom vodom, za šta je uloženo preko 6 miliona evra.

Premijerka Ana Brnabić je prilikom obilaska završnih radova postrojenja rekla da ovaj projekat, završen u roku, predstavlja potvrdu sistemskog rada Vlade Republike Srbije u rešavanju problema zaštite životne sredine, i izrazila zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći u postizanju ovog značajnog koraka ka boljoj životnoj sredini naših građana. Potvrdu posvećenosti naše Vlade za rešavanje decenijama nagomilanih ekoloških problema, istakla je premijerka, dokazuje i investicioni plan za 2025. godinu koji predviđa oko milijardu evra investicija samo u kanalizacione mreže i sisteme za preradu otpadnih voda, ali ovo potvrđuje i usvajanje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – zaštita životne sredine i klimatske promene koju je Srbija uputila Briselu, u svom čvrstom opredeljenju postizanja evropskih standarda i vrednosti u zaštiti životne sredine.

Pročitajte još:

Beograd dobija fabriku za preradu otpadnih voda

Ana Brnabić je naglasila da je Vlada Republike Srbije odlučna da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, što dokazuju projekti u oblasti prerade otpadnih voda, kako bi sačuvali reke za generacije koje dolaze iza nas. U izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj Vlada je sufinansirala projekat sa 10 odsto u oblasti infrastrukturnih radova i 18 odsto u opremi, naglasila je premijerka, i navela još niz realizovanih investicija ili onih koje su u toku u ovoj oblasti. Sve su to veoma skupe investicije za koje je potrebna jača ekonomija, istakla je premijerka, ali je Srbija dostigla neophodan ekonomski rast, zbog čega će se i zaštita životne sredine menjati na bolje u godinama koje dolaze.

Ministar Goran Trivan izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno završenog projekta kojim će biti obezbeđena čista pijaća voda i savremeni sanitarni uslovi za preko 16.000 građana u ovom području, i očuvanje vodotokova dragocenih srpskih reka Raške, Zapadne Morave i Ibra. Ministar je ukazao da izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Raškoj predstavlja još jednu potvrdu značaja borbe za zdraviju i čistiju Srbiju, potvrdu podrške i pomoći Evropske unije Srbiji u postizanju evropskih ekoloških standarda, i rada Vlade koja je velikim brojem sistema za prečišćavanje otpadnih voda u investicionom planu potvrdila koliko veliki značaj pridaje ovom pitanju.

Trivan je čestitao lokalnom rukovodstvu na opredeljenju da zaštitu životne sredine izdvoje kao prioritetnu za rešavanje i ulaganje, i najavio pomoć Ministarstva zaštite životne sredine, odnosno Vlade Republike Srbije u realizaciji još dva kapitalna investiciona projekta za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za područje Kopaonika i Jošaničke banje, što će dodatno doprineti unapređenju stanja životne sredine građana u ovom delu Srbije. Ovo nije samo ideja, dodao je, mi već radimo na tome, ali u toku je i izgradnja još 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom naše zemlje, naglasio je ministar Goran Trivan.

Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici je, izražavajući zadovoljstvo zbog efikasno i uspešno završenog zajedničkog projekta, istakao da problemi zagađenja životne sredine nisu specifičnost samo Srbije, već je to globalno urgentno pitanje, zbog čega je Evropa ustanovila zeleni dogovor koji će uskoro biti i zakonodavno formulisan, i uložiće blizu jedan trilion evra s ciljem da Evropa do 2050. godine bude neutralna po pitanju emisije ugljenika. Fabrici je dodao da Evropska unija sličan zeleni dogovor izrađuje i za region čitavog Balkana, i izrazio očekivanje da će Srbija dati svoj doprinos u postizanju zajedničkih zelenih ciljeva.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bila je prioritet rukovodstva Opštine Raška, jer donosi dobrobit građanima Raške, i bolji kvalitet života, naglasio je predsednik opštine Raška Ignjat Raktić, ali ono ujedno predstavlja podsticaj našim sugrađanima da ostaju na svojim ognjištima boreći se zajednički za boljitak i napredak.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Obnova dva vrtića u Subotici

17.01.2020

Dugogodišnji problemi vrtića u Donjem Tavankutu i Malom Bajmoku, čije su fasade i krovovi u veoma lošem stanju, ove godine će biti sanirani, poručuju iz PU “Naša Radost”, dodajući da su sredstva obezbeđena, izvođač radova odabran, a da se za početak radova čekaju pogodni vremenski uslovi.

Vlaga i buđ, kao i prizor katastrofe i užasa, reči su kojima roditelji opisuju stanje u kojem se nalaze vrtići “Petar Pan” u Donjem Tavankutu i “Hajdi” u Malom Bajmoku. Koliko su ovi objekti predškolskog obrazovanja zapušteni, svedoče i fotografije, na kojima se jasno vidi da to nisu uslovi u kojima bi trebalo da borave deca.

“U predškolskoj ustanovi ‘Naša radost’ (Petar Pan) u Donjem Tavankutu su zidovi i plafon u katastrofalnom stanju. Jako su vlažni i prekriva ih buđ. Deca su konstantno bolesna. Nedopustivo je da deca borave u takvom okruženju”, napisao je jedan roditelj u rubrici “Pištaljka”.

“Ovako izgleda vrtić u Malom Bajmoku. Najblaže rečeno – užas i katastrofa. Kao u horor filmu. Ispisano, uništeno… Izgleda kao narkomanska jazbina. Vrata uvek širom otvorena, vandalima na izvolite. Kad već grad Subotica sređuje vrtiće “naokolo”, čisto da znaju da ovako nešto stvarno postoji u Subotici. Uz sve to, nema ni pešačkog prelaza, pa je i bezbednost ugrožena. U šta da izrastu ova deca, kad rastu u ovakvom okruženju”, pita se roditelj iz Malog Bajmoka.

Pročitajte još:

Da je stanje u kojem se ovi objekti nalaze nedopustivo, saglasan je i Veljko Vojnić, tehnički direktor PU “Naša Radost”, zbog čega su “Petar Pan”, “Hajdi” i vrtić “Palčica” uvršteni u Plan sanacije još 2016. godine, ali su problemi, poput nedostatka tehničke dokumentacije i nerešenih imovinsko-pravnih pitanja za većinu vrtića, kojima se Uprava bavi poslednje tri godine, produžili proceduru rekonstrukcije ovih objekata.

“Tako je sa vrtićem ‘Petar Pan’, gde imamo vrlo kompleksnu situaciju. Naime, objekat formalno-pravno pripada Osnovnoj školi ‘Matija Gubec’ iz Tavankuta, koja je praktično i zadužena za održavanje objekta, a prema Zakonu o budžetu, ‘Naša radost’ ne može da ulaže sredstva u one objekte koji formalno-pravno nisu naši. Međutim, kako smo mi stvarni korisnici tog objekta, pokrenuli smo pitanje njegove rekonstukcije još 2016. godine, kada smo u Plan sanacije uvrstili ovaj vrtić, zajedno sa ‘Palčicom’ i ‘Hajdi’. Dokaz za to je da smo prošle godine na pokrajinskom konkursu dobili 3,5 miliona dinara za ove objekte, na osnovu čega je raspisana javna nabavka. Javna nabavka je završena i preduzeće ‘Jumol’ iz Subotice je odabrano za izvođača radova i sad čekamo da se vremenske prilike poprave, jer se na ovim temperaturama ne može raditi fasada”, kaže Vojnić.

Pored fasada, ove vrtiće čeka i obnova krova, oluka i gromobrana, čime će se, kako objašnjava naš sagovornik, problem vlage i buđi sistemski rešiti tako da se više ne vraća.

“Bilo je predloga od strane roditelja da se to umaže, ali to samo maskira probleme. Ne možemo rešiti problem maskiranjem, jer vlaga i buđ ostaju u zidu i probiće vrlo brzo. U avgustu smo prekrečili ceo zid, međutim, zbog dotrajalosti krova i limarije, ceo zid je stalno vlažan i danas izgleda kao da se ništa nije radilo. Dakle, problem zahteva sistemsko rešenje i velika ulaganja. Najpre se zid mora izolovati od vlage, postavićemo izolaciju od kamene vune, zatim se zidovi moraju isušiti, pa tek onda možemo da ih prekrečimo i tako ćemo biti mirni narednih 10-15 godina”, poručuje Vojnić.

Dok čekaju početak radova, iz PU “Naše radosti” kažu da su deca izmeštena iz prostorija u kojima ima najviše buđi i vlage, kako ne bi boravila u neprimerenom prostoru.

Izvor: Subotica.com

Veoma zagađen vazduh ovog jutra u Sarajevu

17.01.2020

Sarajevo_BiH_put — Foto-ilustracija: Unsplash (Natalya Letunova)

Indeks kvaliteta vazduha u glavnom gradu Bosne i Hercegovine jutros u 6 sati u na mernoj stanici Bjelave iznosio je 312 i opasan je po stanovništvo.

Vrednost čestica PM10 izmerena na toj mernoj stanici iznosila je 247, dok je na mernoj stanici Otoka iznosila 138.

Pročitajte još:

Beograd drugi najzagađeniji u Evropi, Sarajevo na prvom mestu

Foto-ilustracija: Unsplash (Octavian Catană)

Na toj mernoj stanici indeks kvaliteta vazduha jutros je iznosio 194, odnosno vazduh je bio “nezdrav”, dok je na mernoj stanici Ambasada SAD-a iznosio 278 i bio je “vrlo nezdrav”.

Zbog navedene situacije u vezi sa kvalitetom vazduha u Sarajevu, iz “Eko akcije” upozoravaju na ozbiljne posledice moguće za celokupno stanovništvo. Tokom boravka napolju takođe treba izbegavati bilo kakve napore.

Najugroženije kategorije stanovništva su: trudnice, stare osobe i deca, osobe sa respiratornim i srčanim problemima, koje bi trebale da ostanu u zatvorenom prostoru.

Indeks kvaliteta vazduha temelji se na merenju čestica (PM2.5 i PM10), ozona (O3), azotovog dioksida (NO2), sumpor-dioksida (SO2) i emisije ugljeničnog monoksida (CO).

Izvor: Grad Sarajevo

Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada nadležnih organa usled zagađenja vazduha

17.01.2020

industry_air_pollution_industrija_zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Pixabay

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je na sopstvenu inicijativu 14. januara pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava – pet gradova, Beograda, Pančeva, Niša, Kragujevca i Užica – i opštine Kosjerić zbog zagađenja vazduha.

Gostujući u emisiji “Novi dan” na televiziji N1, Pašalić je objasnio šta podrazumeva postupak kontrole rada i predstavio svoje zahteve prema nadležnim organima.

“Kontrola rada se odnosi na to da li su obaveze koje stoje u Zakonu o zaštiti vazduha i ratifikovanim konvencijama ispunjene od strane nadležnih organa na nivou republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Najpre treba da se ustanovi da li su i šta Ministarstvo i lokalne samouprave uradili u odnosu na te obaveze. Ako su preduzete sve zakonski obavezujuće radnje, utvrđuje se postojeće stanje i kako će eventualni problemi, za koje sada znamo da su evidentni, da se rešavaju na kraći i duži rok”, kazao je on.

Zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine da ukaže iz kojih razloga, uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini, nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti. S obzirom na to da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja kao što su sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutne vremenske uslove, ombudsman je upitao da li je izvršena analiza osnovnih, preovlađujućih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave.

Rok za dostavljanje traženih odgovora i objašnjenja je 15 dana, a nakon njihovog sagledavanja i procene, Pašalić će izvestiti javnost o daljim koracima.

Pročitajte još:

Prema rečima Andreja Šoštarića iz sektora za kontrolu kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje, odgovorna institucija izračunava indeks kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda na osnovu podataka dobijenih sa automatskih mernih stanica za prethodni sat.

Šoštarić je istakao da postoji mogućnost da zagađenje vazduha bude veće tokom vedrog dana u odnosu na magloviti. “Postoji veliki broj faktora koji utiču na kvalitet vazduha. Magla onemogućava da se čestice razilaze, odnosno otežava da se kvalitet vazduha poboljša, ali to nije tako jednoznačno određeno. Dešava se da tokom sunčanih dana sa plavim nebom zagađenje bude veće nego sada kada je magla”, kazao je on.

Dodao je da u epizodama zagađenja, karakterističnim za zimski period, građani treba da se redovno informišu o kvalitetu vazduha sa stranice lokalnih zavoda, ili iz nekih drugih izvora, i da svoje ponašanje prilagode tim saznanjima kako bi preventivno uticali na očuvanje svog zdravlja.

Maske, prema Šoštarićevoj proceni, nisu dovoljno efikasne. “Kroz maske, koje bi zaista zadržale čestice sitnih dimenzija, praktično ne bi moglo ni da se diše. Ono što se preporučuje u periodima visokog zagađenja je da se smanji aktivnost napolju”, posavetovao je on.

Stručnjak je skrenuo pažnju da, iako sajt Air Visual, koji stanovnici masovno koriste, upotrebljava iste podatke kao i Gradski zavod, nije poznat način na koji ih obrađuje, ocenivši da nije potpuno smislen način na koji ih plasira – tj. izlistavanje gradova po zagađenju vazduha.

“Mreža za monitoring nije sačinjena kako bi se vršilo poređenje između različitih gradova na planeti na satnom nivou. Kvalitet vazduha se menja iz sata u sat! Negde je noć, negde je dan. Na južnoj polulopti je leto, kod nas je zima. Kada bismo posmatrali podatke u junu, slika u Beogradu bi bila bolja”, predočio je zainteresovanima i zaključio da bi bilo razumnije porediti godišnje proseke prema kom se naša prestonica kotira bolje od gradova u regionu, pa čak i nekih gradova Evropske unije poput Sofije.

Još jedna internet stranica koja objavljuje informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu je i AQICN na kojoj su prikazana i predviđanja za naredne dane na osnovu lokacije korisnika.

U srpskim gradovima je izloženost opasno zagađenom vazduhu ogromna već duži vremenski period tokom prethodne i ove godine – u Valjevu 170 dana, 154 dana u Užicu, 146 dana u Smederevu, 132 dana u Beogradu i 118 dana u Sremskoj Mitrovici. Posebno zabrinjavajući su rezultati studije Svetske zdravstvene agencije, u kojoj je naša zemlja zauzela drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha.

Beograđani će svoje nezadovoljstvo situacijom izraziti na Protestu za čist vazduh u organizaciji inicijative “Ne davimo Beograd” koji će se održati danas, 17. januara, s početkom od 18 časova ispred Skupštine grada. Ista inicijativa je pokrenula i peticiju za sprovođenje kratkoročnih i dugoročnih aktivnosti za smanjenje zagađenja.

Jelena Kozbašić

Saopštenje Ministarstva zaštite životne sredine povodom problema zagađenja vazduha

17.01.2020

dim_zagađenje_vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Jotham Sutharson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Артём Мякинник)

Srbija se nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima. I ne od juče. To traje desetinu godina. Najveći zagađivači vazduha u zimskim mesecima su termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj. Problem erozagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše.

Ministarstvo zaštite životne sredine je problem kvaliteta vazduha izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, i shodno tome, od svog osnivanja, odnosno u protekle dve godine ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice ovog problema i zajedno sa civilnim sektorom, medijima, stručnjacima predlagalo primenu mera i jačanje svesti najšire javnosti.

MZŽS preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti, tako i van njih kako bi se taj problem rešio.

Ključ za rešavanje aerozagađenja je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha koji propisuje da su jedinice lokalne samouprave obavezne da vode brigu o kvalitetu vazduha u svojim sredinama i da izrade kratkoročne i dugoročne planove kvaliteta vazduha, na osnovu kojih primenjuju mere zaštite vazduha i ljudi.

Kako je propisano Zakonom o zaštiti vazduha, član 31, obaveza je nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da donese Plan kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postigne odgovarajući kvalitet vazduha ili ako postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Istovremeno, članom 74. propisana je nadležnost APV i JLS nad inspekcijskim nadzorom na njihovoj teritoriji i objektima.

Pročitajte još:

Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim zajednicama, Ministarstvo je tokom protekle dve godine imalo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca, gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema, kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica.

Ministarstvo zaštite životne sredine je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze. Od 145 kontaktiranih JLS, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 JLS izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 JLS se obavezalo da planira mere i aktivnosti a 21 JLS se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha niti planira izradu Planova! S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima, i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje.

Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela 1 prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, a u 2019. godini obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla 1 prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

Ministarstvo i dalje ostaje otvoreno i spremno da pruži svaku pomoć lokalnim samoupravama kao i do sada, u planiranju i realizovanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u ovim opštinama.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti. U cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili smo 25.200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergey Raikin)

Ministarstvo sprovodi meru pošumljavanja kao najefikasniju i najjeftiniju meru za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalni i međunarodnim okvirima. U okviru kampanje pošumljavanja, MZŽS je u 2018. godini izdvojilo 41 milion dinara, na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava ( 150 hektara), a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara u ove svrhe, koje je iskoristilo 12 opština za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama (131 ha).

I u ovoj godini Ministarstvo takođe planira 41 milion dinara za pošumljavanje.

Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji. U toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koju realizujemo u okviru međunarodnog projekata Strategije zaštite vazduha (IPA projekat).

Pored predlaganja i neposredne tehničke podrške u primeni ovih aktivnih mera poboljšanja kvaliteta vazduha, Ministarstvo je na brojnim skupovima različite segmente društva snažilo u uključivanje u rešavanja ovog problema, poput institucija, civilnog sektora, medija, stručnjaka, privrede. Tim povodom smo u stalnom kontaktu sa medijima, a posebno u proteklih 15 dana kada smo imali 260 objava u medijima koji su preneli izjave, stavove i predloge Ministarstva zaštite životne sredine o ovoj temi.

Kako je na manifestaciji Ministarstva „Smanjimo emisiju štetnih gasova i delujmo ekološki“ koja je održana 29. septemra 2019. godine istaknuto, Srbija mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila, poboljšao kvalitet vazduha, preduzele strateške mere u brojnim sektorima, i svi zajedno poveli računa o budućnosti Srbije, ako nam je do nje stalo. Razume se, za sve ovo su potrebna milionska novčana sredstva, u evrima. Ali i podrška.

Dakle, mere koje su neophodne su:

Izrada planova kvaliteta vazduha JLS;
Gašenje individualnih kotlarnica;
Promena energenata koji se koriste;
Intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta;
Zabrana uvoza automobila i vozila sa Euro 3 motorom;
Reorganizacija i redukcija saobraćaja;
Prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje;
Pojačan tehnički pregled vozila;
Pošumljavanje

I na kraju, od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine jedino se ogleda u prvoj tački.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Otvorena izložba “Beograd u kakvom želim da živim – ulice budućnosti”

17.01.2020

izložba_mobilnost_Beograd — Foto: Grad Beograd

Gradski urbanista Marko Stojčić i sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović otvorili su u sredu uveče, 15. januara, u Nacionalnoj galeriji „Beograd” izložbu pod nazivom „Beograd u kakvom želim da živim – Ulice budućnosti”.

U narednih 10 dana, u Dositejevoj 1, svi posetioci će moći da vide 13 radova studenata, udruženja i projektnih timova koji su za temu imali urbanu mobilnost, održivi razvoj, korišćenje bicikala i javnog gradskog prevoza.

Otvarajući izložbu, gradski urbanista Marko Stojčić istakao je da Plan održive urbane mobilnosti predstavlja integralni deo budućeg generalnog urbanističkog plana.

“Plan održive urbane mobilnosti treba da nam ukaže na neophodne korake koji će uticati na povećanje pešačkog i biciklističkog kretanja kroz grad, kao i na povećanje korišćenja javnog gradskog prevoza. Želimo da za kraće deonice Beograđani ne koriste automobile, već da na zdraviji način, šetnjom ili biciklima, dođu do destinacije. Grad planira izgradnju dodatnih biciklističkih staza kako bi svima koji to žele omogućio da koriste bicikle. Biciklistički saobraćaj u Beogradu trenutno koristi svega 0,8 odsto građana dok u Novom Sadu to čini 8 odsto. Naš je cilj da u godinama pred nama taj procenat dostigne 5 odsto. Jedini način da smanjimo zagađenje vazduha jeste korišćenjem javnog gradskog saobraćaja, koji će proširenjem šinskog saobraćaja biti još bolji, zatim metroa koji ćemo graditi, kao i korišćenjem alternativnih vidova prevoza, poput bicikala”, kazao je Stojčić.

Pročitajte još:

Sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović ukazao je na to da je projekat urbane mobilnosti u trećoj fazi, a četvrta će značiti praktičnu primenu. Među rešenjima će biti i projekti koje građani Beograda mogu da pogledaju na izložbi u Nacionalnoj galeriji „Beograd”.

Tokom otvaranja, svi predlagači dobili su sertifikate, a najbolji su nagrađeni priznanjima. Organizatori izložbe su Centar za planiranje urbanog razvoja i „Ces.Tra”.

Izvor: Grad Beograd

U Nemačkoj zatvaraju elektrane na ugalj do 2038.

17.01.2020

elektrane_ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Foto-ilustracija: Unsplash (Frederick Tubiermont)

Nemački zvaničnici postigli su dogovor o planu zatvaranja elektrana na ugalj u drugoj polovini tridesetih godina, saopštila je juče, 16. januara, nemačka vlada.

U cilju borbe protiv klimatskih promena vlada je imenovala panel koji je pre godinu dana preporučio da Nemačka prestane da koristi ugalj u proizvodnji struje najkasnije do 2038.

Međutim, bilo je potrebno više meseci da dogovor bude postignut, budući da neki delovi Nemačke, posebno na istoku, u velikoj meri zavise od iskopavanja lignita.

Zvaničnici savezne vlade i guverneri najugroženijih nemačkih država konačno su postigli dogovor o planu zatvaranja elektrana na ugalj.

U saopštenju vlade se navodi da će 2026. i 2029. godine biti sprovedena ocena usvojenog plana. Drugi detalji nisu saopšteni.

Pročitajte još:

Gde će Nemačka zakopati nuklearni otpad na milion godina?

Nemačka više od trećine električne energije dobija sagorevanjem uglja, što stvara velike količine gasova sa efektom staklene bašte.

Savezna vlada je ranije odobrila plan da do 2038. godine potroši 40 milijardi evra za ublažavanje posledica prestanka korišćenja fosilnog goriva u rudarskim oblastima.

Taj novac bi trebalo da počne da pristiže nakon što parlament usvoji zakon kojim se utvrđuju datum i uslovi kojim će se Nemačka osloboditi uglja u proizvodnji energije.

Izvor: Zelena Srbija

Pripremljen izveštaj Privredni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu za 2018.

16.01.2020

biljka_rast — Foto-ilustracija: Unsplash (Francesco Gallarotti)

Foto-ilustracija: Unsplash (Emiel Molenaar)

Agencija za zaštitu životne sredine je prikupljanjem podataka kroz Informacioni sistem zaštite životne sredine, kao i direktnom saradnjom sa relevantnim institucijama za pojedina tematska područja, pripremila izveštaj Privredni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu u Republici Srbiji 2018. godine, koji predstavlja želju da se naglasi značaj praćenja multisektorskih uticaja na životnu sredinu.

U izveštaju su prikazane sledeće oblasti:
• Industrija
• Energetika
• Poljoprivreda
• Šumarstvo
• Turizam
• Održivo korišćenje resursa

Prikaz i ocena privrednih potencijala i aktivnosti od značaja za životnu sredinu bazirana je na indikatorskom prikazu prema Pravilniku o Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine. Osim pojednostavljenog praćenja vrednosti pojedinih parametara, na ovaj način osiguran je kontinuitet u praćenju i ocenjivanju privrednih potencijala i aktivnosti na nacionalnom nivou, ali i uporedivost i razmena podataka sa podacima drugih evropskih država.

Izveštaj se može preuzeti ovde.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Energetska zajednica pokreće spor protiv Srbije zbog neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija

16.01.2020

power_plant_cooling_tower — Foto-ilustracija: Pixabay

Juče, 15. januara, Sekretarijat Energetske zajednice je uputio otvoreno pismo Srbiji kako bi joj skrenuo pažnju na nepotpunu implementaciju Direktive o velikim ložištima koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine i na čiju su primenu obavezane sve članice zajednice.

Pročitajte još:

Za postojeća postrojenja postoje dve opcije. Prva podrazumeva usaglašavanje sa graničnim emisionim vrednostima sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine navedenim u Direktivi na pojedinačnom nivou ili usvajanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija.

Sekretarijat je Srbiji još 2016. godine odobrio Nacrt ovog dokumenta, a prethodnih godina je nekoliko puta pozvao nacionalne vlasti da ga usvoje, što se nije dogodilo. U otvorenom pismu se naglašava da velika ložišta, zbog izostanka zakonski obavezujućeg Nacionalnog plana za smanjenje emisija, treba da se povinuju graničnim emisionim vrednostima u Direktivi na pojedinačnom nivou. To nije slučaj ni u jednom od devet posmatranih postrojenja!

Postupkom slanja pisma, Sekretarijat je otpočeo preliminarni proces čija je svrha da državi pruži priliku da u roku od dva meseca reaguje na navode o nepoštovanju propisa Energetske zajednice, kao i da se utvrdi potpuna pozadina situacije.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 25. oktobra 2005. godine u Atini, sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije Evrope na region Jugoistočne Evrope i crnomorski region. Trenutno ima osam Ugovornih strana, a pored Srbije, to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Ukrajina, Crna Gora i Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UMNIK.

Jelena Kozbašić

Uginulo milion morskih ptica zbog zagrevanja okeana

16.01.2020

njorke_ptice_porodica — Photo: Wikipedia/Dick Daniels

U poslednjih 12 meseci zabeleženo je jedno od najmasovnijih izumiranja morskih ptica do sada – uginulo ih je čak milion!

Jedna podvrsta ptice njorke koja se hrani ribom pokazala je veliku iscrpljenost od gladi, kao i veliki procenat uginuća još u periodu između leta 2015. i proleća 2016. godine, i to duž cele zapadne obale Severne Amerike, od Aljaske do Kalifornije.

Naučnici smatraju da je za učestalost ove pojave krivo zagrevanje okeana.

Fenomen zvani El Nino zagrejao je deo okeana za 3 do 6 stepeni Celzijusa, a usled izostanka vetrova i oluja voda je ostala mirna, te se toplota zadržala u okeanu.

Pročitajte još:

Promena od nekoliko stepeni dovela je do pustošenja morskih ekosistema u čitavoj oblasti. Bilo je sve manje mikroskopskih algi, kojima se hrane brojne morske vrste, od kozica do kitova. Porastao je broj štetnih algi duž čitave zapadne obale, što je izazvalo smrtnost brojnih vrsta, a i ribare je koštalo čitavo bogatstvo zbog propalih ulova.

Iako je zabeležen smanjen broj mnogih vrsta, najviše su ovom promenom bile pogođene njorke i još neke morske ptice. Na Aljasci je pronađeno više od po 4.600 leševa ptica – na svakom kilometru.

Pretpostavlja se da su ove ptice bile izgladnele i da je to dovelo do smrti.

Još jedan od posledičnih efekata zagrevanja okeana jeste pojačan metabolizam riba grabljivaica, poput lososa i bakalara, koje su samim tim jele više nego inače, što je dodatno smanjilo količinu hrane za ptice koje se hrane ribom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Frank McKenna)

Pre nego što se morski svet suočio sa nedostatkom hrane, već su postojali pokazatelji koji su upućivali na još jedan veoma ozbiljan problem – smanjenje, odnosno prestanak rasta populacije.

Još je nepoznato koliko će vremena biti potrebno da se stanovništvo ovih ekosistema oporavi i da li je to uopšte moguće. U prilog ne ide to što su toplotni talasi ovog tipa sve češća pojava. Prošlog septembra zapažena je još jedna toplotna mrlja, na obali Vašingtona, a ubrzo zatim još jedna uz Novi Zeland. Nju je čak moguće primetiti i iz svemira jer je površine oko milion kvadratnih kolometara.

Mrlje tople vode koje zauzimaju tako velike površine ranije je bilo izuzetno teško pronaći, ali naučnici smatraju da će te pojave, kao posledica globalnog zagrevanja, biti sve češće.

Jelena Cvetić

Ugradnja novih kontejnera u Sarajevu

16.01.2020

Sarajevo_kontejneri — Foto: Grad Sarajevo

Na području opštine Novi Grad u toku je realizacija projekta ugradnje nadzemnih rezervoara za selektivno odlaganje komunalnog otpada tipa „Zvono“.

Ova vrsta kontejnera biće postavljena na širem području opštine Novi Grad, u naseljima Dobrinja, Švrakino Selo, Olimpijsko Selo, Aneks, Otoka, Boljakov i Buća Potok i Dobroševići. Ukupno će biti postavljena 34 rezervoara, zapremine 2.500, 3.000 i 3.750 litara. Za realizaciju ovog projekta iz opštinskog budžeta izdvojeno je 200.000 KM, a njegovom realizacijom nastoji se uvođenje reda u oblasti odlaganja kućnog otpada.

Sistem ovakve vrste kontejnera omogućava skladištenje i do tri puta veće količine otpada, čime se značajno unapređuje komunalna higijena. Jedan kontejner tipa “Zvovo” zapremine 2.500 l menja 2,5 kontejnera, zauzima manje prostora, praktičniji je za montažu, prenosiv je, otporan na vodu i vatru.

Pročitajte još:

Odloženi otpad je zatvoren, čime je onemogućeno njegovo raznošenje i širenje neprijatnih mirisa. Pomoću ove metode selektivnog odlaganja otpada naselja izgledaju urednije i čistije. Ovaj sistem za selektivno prikupljanje otpada doprinosi zaštiti i očuvanju životne sredine, uz podizanje svesti stanovništva, kako o važnosti separacije otpada, tako i prednostima reciklaže.

Posude za prikupljanje otpada tipa “Zvono” već su postavljene u ulicama Habibe Stočević, Nurije Pozderca, Esada Pašalića, Avde Ćuka na Dobrinji i u ulici Žrtava Fašizma na Otoci. Na još 12 lokacija urađene su podloge na koje će u narednim danima biti postavljene posude za odlaganje otpada u ulicama Sulejmana Ef. Musića u Švrakinom Selu, Avde Ćuka, Trg Grada Pato, Luja Pastera, Habibe Stočević, Nurije Pozderca, Esada Pašalića i Dobrinjske Bolnice na Dobrinji.

U narednom periodu, sledi postavljanje rezervoara u ulicama Nusreta Aganovića u Buća Potoku, Safeta Zajke, Smaila Šikala u Boljakovom Potoku, zatim u ulicama Ahatovićka i Put devojačke vode u Dobroševićima.

Rezervoari će biti postavljeni i u ulicama Olimpijska na Mojmilu, Sulejmana Filipovića, Trg Sabora bosanskog, Omera Hajama i Omladinskih radnih brigada na Dobrinji, te ulici Muftije Džabića na Aneksu, saopšteno je iz Opštine Novi Grad.

Izvor: Grad Sarajevo

I spomenici u Beogradu dobili maske

16.01.2020

bista_spomenik_magla — Foto: Narodna stranka

Omladina Narodne stanke je juče, 15. januara, u Beogradu na biste znamenitih ličnosti postavila maske kako bi skrenula pažnju na ogroman nivo zagađenja vazduha u glavnom gradu i celoj Srbiji.

Hirurške maske su postavljene na biste Janka Veselinovića, Kralja Petra I, Simeona Roksandića, Stevana Raičkovića, Miloša Đurića i drugih.

Prema mišljenju poverenika Omladine Narodne stranke Vračar Nikola Konrad „Aktuelna vlast svojim nemarnim pristupom prema zelenim površinama u gradu i uništavanjem reka zbog malih hidroelektrana jasno pokazuje da ne samo da nije u stanju da se sa ovim problemom nosi, već samo pogoršava trenutno stanje“.

Pročitajte još:

Konrad je dodao da nano maski, koje se mogu koristiti za zaštitu od zagađenja, gotovo da nema u apotekama.

Omladinci su ukazali na „neverovatnu neaktivnost“ ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, koji je dužan ili da podnese izveštaj šta je do sada urađeno ili da podnese ostavku zbog situacije ogromnog zagađenja vazduha.

Izvor: Narodna stranka

1...782783784...1,670 Page 783 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM