Rijeka – prvi grad u Hrvatskoj sa sistemskim upravljanjem energijom

10.02.2020

sijalica_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Austin Distel)

Gradu Rijeci službeno su uručeni sertifikati ISO50001:2018 kojima je uspostavljen sistem upravljanja energijom u dve upravne zgrade Grada. U sistem su za sada uključene upravne zgrade Grada Rijeke na adresama Korzo 16 i Titov trg 3, kao značajni potrošači energije koja se najvećim delom koristi za klimatizaciju, kancelarijsku opremu i grejanje.

Grad Rijeka je, zajedno sa Zadrom, Velikom Goricom i Osijekom, među prvim jedinicama lokalne samouprave u Hrvatskoj koje uvode sistemsko upravljanje energijom prema normi ISO50001:2018, koje se sprovodi u okviru projekta Compete4SECAP čija je ukupna vrednost 13.298.000 kuna (1,8 miliona evra). Projekat se finansira iz Evropskog programa za istraživanje i inovacije Obzor 2020, a hrvatski partner je udruga DOOR (Društvo za oblikovanje održivog razvoja).

Pročitajte još:

Grad Rijeka sprovodi aktivnosti nadogradnje na postojeće obaveze predviđene Zakonom o energetskoj efikasnosti, a to su, pre svega, donošenje lokalne politike sistemskog upravljanja energijom, uspostavljanje energetskih (EE) timova, kao i praćenje i izveštavanje o potrošnji električne i toplotne energije i vode putem ISGE aplikacije. Uz to se planiraju i sprovode netehničke mere, kao što su edukacija u cilju promene ponašanja zaposlenih i bolja regulacija potrošnje energije u zgradama kroz automatizaciju ili unapređenje procedura.

Prema dosadašnjim iskustvima procenjuje se da će se u zgradama uštedeti od 5 do 10 odsto ukupne potrošnje energije nakon potpune primene sistema. Gradonačelnik Rijeke Vojko Obersnel i Tajana Jukić Neznanović, viša savetnica gradonačelnika i specijalistica za energetiku, u petak 7. februara održali su konferenciju za medije i predstavili dosadašnje aktivnosti Grada Rijeka na dobijanju standarda sistemskog upravljanja energijom ISO50001:2018.

Izvor: Ekovjesnik

Norveška ima nove klimatske ciljeve

10.02.2020

norveška_zastava — Foto-ilustracija: Unsplash (Mikita Karasiou)

Norveška je povećala svoje obaveze u zaštiti klime najavom cilja da svoju emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanji za “najmanje” 50 odsto ili čak 55 odsto, što su pozdravili zaštitnici životne sredine.

Ova nordijska zemlja koja nije članica Evropske unije ali je usko povezana s njom, prethodno se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.

“Norveška je prva zapadna zemlja (…) koja je Ujedinjenim nacijama objavila pojačane klimatske ciljeve”, izjavio je u petak ministar za klimu i životnu sredinu Sveinung Rotevatn i istakao da je najnovija odluka “važan je korak ka zelenoj tranziciji”.

Pročitajte još:

Norveška je najveći proizvođač nafte i gasa u Zapadnoj Evropi, a može se pohvaliti najvećom koncentracijom električnih automobila na svetu u poređenju s brojem stanovnika.

Međutim, uprkos nedavnom blagom padu emisije zagađujućih gasova, oni su 2018. godine i dalje bili iznad nivoa iz 1990. godine za 1,1 odsto, pokazuju zvanične statistike.

Desničarska vlada pri objavljivanju novog plana smanjenja zagađenja vazduha nije objasnila odnos između stvarnog smanjenja na norveškoj teritoriji i upotrebe “mehanizama kompenzacije” plaćanja za zagađivanje.

Pariski sporazum, čiji je cilj ograničenje globalnog zagrevanja na maksimalno plus 2 stepena Celzijusa u poređenju s preindustrijskom erom, predviđa da zemlje potpisnice ažuriraju svoje klimatske ciljeve svakih 5 godina.

Samo Surinam, Maršalova ostrva, Čile, Mongolija i Moldavija do sada su podneli ili predložili nove ciljeve.

Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Stewart)

Oslo kaže da se nada da će Evropska unija krenuti za njim.

U svom projektu “Zeleni dogovor”, nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, takođe se zalaže za smanjenje emisije gsova od 50 do 55 odsto.

Nekoliko nevladinih organizacija pozdravilo je norvešku najavu. To je “važan signal za globalnu mobilizaciju za klimu”, ocenio je norveški ogranak organizacije “Prijatelji Zemlje”.

Izvor: Zelena Srbija

Pančevo dobilo još jedno pametno autobusko stajalište

10.02.2020

pametno_stajalište_pančevo1 — Foto: Grad Pančevo

U toku 2018. godine od strane Grada Pančeva postavljena su tri pametna stajališta (ispred Uslužnog centra u Ulici generala Petra Aračića, ispred Nacionalne službe za zapošljavanje i preko puta Nacionalne službe za zapošljavanje, oba u Ulici vojvode Radomira Putnika), uz podršku kompanije Madnet iz Pančeva. Navedena kompanija je donirala tri 4g wi-fi rutera i obezbedila besplatan internet za sve građane koji koriste stajalište.

Grad Pančevo je Budžetom grada 2019. godine izdvojio sredstva za kupovinu još jednog pametnog autobuskog stajališta. Pametno autobusko stajalište se napaja isključivo solarnom energijom koja se skladišti u bateriji, a potom se koristi za napajanje: LED rasvetnog tela, USB punjača za mobilne uređaje i WiFi rutera.

U kontaktu sa Društvom za telekomunikacije Astra telekomom iz Beograda, novim vlasnikom Madneta ponuđeno je slično partnerstvo i na novom projektu. U pitanju je donacija 4G WiFi rutera i interneta za novo (četvrto) pametno autobusko stajalište koje je postavnjeno u Ulici Moše Pijade, prekoputa bivšeg hotela Tamiš. Astra Telekom iz Beograda doniralo je uslugu bežičnog prenosa internet signala na autobuskom stajalištu što će omogućiti građanima Pančeva besplatno korišćenje interneta prilikom boravka na autobuskom stajalištu.

Pročitajte još:

Tim povodom Katarina Banjai, članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine i održivi razvoj je izjavila:

“Grad Pančevo nastavlja praksu postavljanja pametnih autobuskih stajališta u cilju dalje promocije obnovljivih izvora energije. Ovo je četvrto stajalište koje se napaja električnom energijom isključivo iz obnovljivih izvora energije putem solarnog panela. Uz pomoć čiste sunčeve energije, građani su u mogućnosti da dok čekaju autobus besplatno dopune svoje mobilne uređaje i da surfuju internetom. Pored toga, stajalište poseduje i svoju LED rasvetu.”

Izvor: Grad Pančevo

Koliko su ljudi spremni da plate električni automobil?

09.02.2020

electric_car_električni_automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako piše Nova ekonomija, broj potrošača koji žele električnih vozila ubrzano raste na planetarnom nivou, dok je njihovo interesovanje za autonomna vozila ostalo praktično nepromenjeno, navodi se u globalnom istraživanju koje je sprovela kompanija za konsalting i reviziju Dilojt (Deloitte).

Potražnja za automobilima sa motorima na unutrašnje sagorevanje će dodatno opadati kako cene goriva budu rasle, iako potrošači kao glavne razloge za preferiranje električnih vozila jesu manje emisije gasova staklene bašte i niži operativni troškovi.

Dilojt ipak navodi da građani nisu spremni da plate premiju na svoju preferenciju, te da je desetak procenata spremno da doplati oko 2.500 evra za tehnološki napredniji auto, a da u proseku između trećine i polovine njih ne bi platilo veću cenu za kupovinu električnog automobila.

Drugi problemi koje Dilojt prepoznaje kod potrošača jesu domet vozila na električni pogon i trenutna dužina punjenja njihovih baterija.

U analizi se navodi da automobilske kompanije nastavljaju da troše milijarde dolara na razvoj inovativnih proizvoda, ali da je spremnost kupaca da potroše novac na nove tehnologije upitna.

Kao glavni razlog za lošiju percepciju “bespilotnih automobila” navode se medijski izveštaji o nesrećama koje su izazvali autonomna vozila, zbog koga je nadpolovična većina potrošača iz Indije i Sjedinjenih Američkih Država izrazila bojazan za šire uvođenje te tehnologije.

Pročitajte još:

U istraživanju se navodi i da građani sve češće koriste aplikacije za deljenje vožnji, a kao glavne razloge za usvajanje ovog servisa korisnici navode manje troškove posedovanja ili vožnje sopstvenog automobila i umanjenje brige o parkiranju ili o vožnji u pijanom stanju.

U istraživanju je učestvovalo više od 35.000 građana iz 20 država, uključujući najveće i najrazvijenije zemlje sveta.

Izvor: Nova ekonomija

Povratak evropskog jelena u studeničko lovište

09.02.2020

1024px-Red_Deer_Stag — Foto: Wikipedia/Smudge9000

Da je jelen obitavao u studeničkom kraju još u davnim vremenima, postoje sačuvani zapisi u manastiru Studenica, piše Agromedia.

Puštanje ove plemenite divljači u studeničko lovište dobra je potvrda da se, kako kažu u Lovačkom udruženju „Kraljevo“, evropski jelen vratio „svojoj kući“. Kraljevački lovci su i najzaslužniji za ovaj poduhvat.

Nastavljajući unošenje plemenite divljači u svoja lovišta, Lovačko udruženje „Kraljevo“ bogatije je za 28 jedinki evropskog jelena. Zahvaljujući vrednim lovcima ovog udruženja, ovih dana je u savremeno uzgajalište na površini od 5,3 hektara u mesto Ponore uneto šest jelena, osam teladi i 14 košuta.

Pročitajte još:

S obzirom na to da je jelen strateška divljač, ovaj projekat podržala je Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko Fonda za unapređenje lovstva u Republici Srbiji.

Autor: Milanko Danilović

Izvor: Agromedia

Bira se Evropsko stablo godine!

09.02.2020

mike-holford-tLSu12Rv1jQ-unsplash — Foto-ilustracija: Pixabay

Već desetu godinu zaredom, inspirisano češkim nacionalnim takmičenjem, održava se izbor za “najvoljenije” drvo Evrope. Ono se bira na osnovu javnog glasanja – a u konkurenciji se nalaze stabla iz 16 zemalja: Belgije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Francuske, Mađarske, Irske, Italije, Holandija, Poljske, Portugala, Rumunije, Rusije, Slovačke, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva. Učesnice svoje predstavnike biraju najčešće u godini koja prethodi nadmetanju, objavljujući anketu za zainteresovane stanovnike.

Svake godine, pa tako i ove, glasanje počinje 1. februara i traje čitavog meseca. Cilj je među drvećem odabranim na nacionalnom nivou pronaći ono sa najzanimljivijom pričom, a potom i na ovaj način promovisati neophodnost očuvanja zelenih kapaciteta.

Proglašenje pobednika i dodela nagrade se obično organizuje u drugoj polovini marta u Evropskom parlamentu u Briselu. Ovogodišnja ceremonija će biti upriličena 17. marta.

Pročitajte još:

Među finaliste su se plasirali:

Drvo slobode, Belgija;
Dostojanstveni stari hrast, Bugarska;
Ginko iz Daruvara, Hrvatska;
Čuvar poplavljenog sela, Češka;
Viševekovna bukva iz Sen Žama, Francuska;
Drvo slobode u Kapošvaru, Mađarska;
Veštičja tisa, Irska;
Hrast iz Trikasa, Italija;
Veštičje drvo, Holandija;
Crna zova, Poljska;
Kesten iz Valesa, Portugal;
Viševekovna jela – čuvarka Cibina, Rumunija;
Usamljena topola, Rusija;
Stablo oskoruša, Slovačka;
Tronogi španski hrast, Španija;
Alertonski hrast, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ako želite da saznate iz čije se krošnje lišće slalo borcima u Drugom svetskom ratu kako bi ih sećalo na dom, ko je Adam i kakva je njegova Eva ili gde je večno počivalište Crne Kate, predvodnice zloglasne bande pljačkaša, posetite link: https://www.treeoftheyear.org/Hlasovani?lang=hr-HR.

Jelena Kozbašić

U Srbiji prebrojano četvrt miliona ptica vodenih staništa

08.02.2020

crni_labud — Foto-ilustracija: Unsplash (Yulia Gadalina)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je poslednjeg dana januara uspešno okončalo 54. Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa. Više od 150 članova i volontera vredno je radilo na obilasku reka, jezera, ribnjaka, akumulacija, plavnih pašnjaka i slatina.

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

„Januar je i ove zime, kao i prethodnih godina, bio nepredvidiv. Višednevne magle otežavale su rad na terenu, dok su temperature ispod nule zaledile većinu stajaćih voda i kanala. Velike reke Dunav, Savu i Tisu smo pokrivali sa plovila, dok je većina lokaliteta bila obilažena peške. Više grupa posmatrača obišlo je 585 kilometara rečnog toka Dunava, kao i brojna vodoplavna područja sa obe strane obale. Peške je ponovo prođen ceo tok Zapadne Morave od 220 kilometara, a po prvi put smo obišli i veći deo toka Ibra“, kaže Marko Šćiban iz DZPPS, i dodaje: „Ptice su ponovo prebrojane i na Drini, Nišavi, Dičini, Čemernici, Limu, Zasavici, Jegričkoj, Timoku, Bosutu, Studenici, Peku i brojnim drugim vodenim površinama. Posle više godine pauze ponovo smo uspeli da organizujemo brojanje na akumulaciji Gazivode na Кosovu i Metohiji“.

Pročitajte još:

Prema preliminarnim procenama u januaru 2020. zabeleženo je preko 250.000 ptica vodenih staništa. Dve najbrojnije vrste bile su gluvara i obični galeb, a ponovo su pronađene neke vrlo retke vrste. Na zimovanju kod nas po prvi put su potvrđeni ševarski trstenjak, crni labud i crni turpan, dok je žutokljuni morski gnjurac po prvi put zabeležen u Srbiji. Od ostalih veoma retkih vrsta beleženi su još utva zlatokrila, mali i veliki labudovi, baršunasti turpani, srednji ronci, crni orlovi, ušati gnjuraci, riđogrle guske i mali galebovi.

„Ove godine prvi put je sproveden detaljan popis labudova, beleženo je koliko je bilo mladih, odnosno odraslih ptica. Nažalost, ustanovljeno je da su odrasle jedinke u značajnoj većini, što znači da im je niska uspešnost gnežđenja i preživljavanja mladih“, napominje Šćiban.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahvalilo se svim pojedincima, organizacijama, institucijama i staraocima zaštićenih područja koji su na različite načine pomogli u pripremama i radu na terenu i bez čije pomoći ovaj zahtevan popis ne bi bilo moguće uspešno sprovesti.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Zašto su mangrove šume Šri Lanke dragocene?

08.02.2020

ŠrI_Lanka_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Road Trip with Raj)

Foto-ilustracija: Unsplash (Maxwell Ridgeway)

Još 2014. godine, kada je Šri Lanka bila teško pogođena cunamijima, naučnici su primetili jedno zanimljivo odstupanje. Voda je opustošila južni i istočni deo ostrva, ali nije svuda ostavila jednake posledice. Neka mesta pretrpela su znatno više štete, dok su druga ostala donekle očuvana su bila, i to pod zaštitom mangrovih šuma.

Ove šume čini drveće koje uspeva u slanoj vodi i postoje čak 22 različite vrste mangrova.

Tokom devedesetih godina je jedna trećina mangrova iskorenjena kako bi se napravio prostor za širenje gradova. U tim predelima prinosi u ribolovu su bili 5 puta manji nego ranije i mnoge porodice su se suočile sa glađu.

Mangrove šume pomažu u borbi protiv klimatskih promena zato što u sebi skladište velike količine ugljen-dioksida. Takođe, čuvaju mora, jer predstavljaju “rasadnike” riba, kozica, rakova i drugih morskih životinja.

Pročitajte još:

Pčele će vam biti zahvalne ako ne kosite maslačke

Zbog njihove važnosti za neutralisanje porasta temperature i biodiverzitet, vlada Šri Lanke je 2015. godine najavila da će zaštiti svoje šume mangrova. Sprovela je program presađivanja i očuvanja šuma mangrova na teritoriji od 35.000 hektara, uz podršku “Sudese”, Malog ribarskog udruženja Šri Lanke.

Ujedno, poduhvat očuvanja mangrova je uticao i na brojne porodice na ostrvu. One su osnovale i mala preduzeća pomoću kreditnih pozajmica, te su se okrenula ribarstvu, koje je zbog ovih šuma ponovo oživelo kao delatnost. Sve više žena je uključeno u ovaj posao, što doprinosi njihovom osnaživanju u tamošnjoj zajednici.

Jelena Cvetić

Krajem februara u Rijeci počinje iznajmljivanje e-bicikala

08.02.2020

bicikla — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Kennaugh)

Riječani će krajem febraura, za sada na četiri lokacije (Jadranski trg, Sušački most, kod Dvorane mladosti i na platou garaže Bazena Kantrida) moći da koriste e-bicikle.

Riječkim e-bicklima, naziv Ricikleta, dali su predstavnici Odeljenja za razvoj, urbanizam, ekologiju i upravljanje zemljištem. Reč je o spoju prideva “riječka” i “bicikleta”, dijalektalnog oblika imenice bicikl(a). Grafički dizajn pilona i bicikala poveren je dizajnerki Vesni Rožman. Nabavljeno je 28 e-bicikala, po 7 na svakoj lokaciji.

Predložen je sledeći tarifni sistem za korišćenje e-bicikala:

tokom zimskog perioda korišćenje je moguće od 6.00 do 22.00 sata;
u letnjem periodu (od 15. aprila do 15. oktobra) od 6.00 do 23.00 sata;
e-bicikl se može koristiti do tri sata;
cena sata iznosila bi 10 kn (157 dinara)

Za korišćenje e-bicikle potrebno je koristiti aplikaciju GO2BIKE. Iznajmljivanje, odnosno korišćenje e-bicikle opisano je u uputstvu za korišćenje i iznajmljivanje e-bicikala na pilonima.

Ricikletu će moći da koristite sva punoletna fizička lica koja će platiti najam putem QRPay koda. E-bicikla može da se koristiti najviše tri sata neprekidno, odnosno pre isteka trosatnog perioda korisnik je dužan da vrati e-biciklu na jednu od stanica sistema Ricikleta koje se nalaze kod Dvorane mladosti, kod Bazena Kantrida, na Sušačkom mostu i Jadranskom trgu.

E-bicikla će se moći koristiti unutar administrativnih granica grada Rijeke.

Sve informacije za korisnike biće dostupne putem internet stranice, koja će postati potpuno aktivna istovremeno s apuštanjem u pogon e-bicikala.

Projekt uvođenja sistema e-bicikala pokrenut je 2017. godine prijavom Grada Rijeke na javni poziv Fonda za razvoj turističke infrastrukture Ministarstva turizma, a utemeljen prethodno izrađenom Studijom Uvođenje sistema e-bicikala u Rijeci.

Pročitajte još:

Uvođenjem sistema javnih bicikala daje se konkretan doprinos razvoju alternativnih oblika održive mobilnosti – korišćenje električnih bicikala ili električnih skutera, kao malih vozila za putovanja na kraćim rastojanjima, a budući da se prevozno sredstvo koristi primenom aplikacija, uvođenjem sistema podstiče se i tzv. pametna mobilnost.

Pripreme su obuhvatile opremanje terminala (stanica) e-bicikala pilonima i stalcima na četiri lokacije (Jadranski trg, Sušački most, kod Dvorane mladosti i na platou garaže Bazena Kantrida) i nabavke samih e-bicikala. Piloni su opremljeni i fotonaponskim ćelijama kao alternativnim oblikom napajanja. Po okončanju nabave i radova u decembru 2019. godine ostvareno je sufinansiranje od strane Ministarstva turizma u potpunom iznosu od 195.280 kuna (3,1 milion dinara).

Izvor: Grad Rijeka

Kako je Beč uspeo da postane jedna od najčistijih svetskih metropola?

07.02.2020

Beč_krovovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

Austrijska prestonica je jedna od najčistijih metropola u svetu. To dostignuće nije slučajnost, nego posledica dobitne kombinacije raznih mogućnosti za upravljanje otpadom, jasnih pravila čistoće, strogih kontrola i novčanih kazni. U tome ključnu ulogu igraju takozvani „WasteWatcheri“, koji već dvanaestu godinu zaredom kontrolišu da li se građani Beča pridržavaju gradskih propisa čistoće.

U Beču trenutno postoji oko 50 stalnozaposlenih „WasteWatchera“ i 400 dodatno obučenih predstavnika bečkih preduzeća za odlaganje otpada (MA 48) i za održavanje gradskih vrtova (MA 42) koji patroliraju gradom u jasno označenim prslucima ili u civilu. Za svojih 12 godina postojanja ukupno su sproveli preko 83.000 službenih naloga. Pritom su samo protekle godine vodili 26.000 informativnih razgovora, podneli preko 700 prijava za nepropisno odlaganje otpada i napisali više od 7.800 kazni. Novčane kazne se kreću od 50 do 2.000 evra. Ako vas „WasteWatcher“, na primer, uhvati kako iz automobila bacate opušak, naplatiće vam kaznu od 100 eura. Koliko je ova inicijativa uspešna u smislu prevencije, pokazuje brojka od 128 miliona propisno zbrinutih opušaka u 2019. godini.

Članica bečke uprave za zaštitu okoline, Uli Sima, na čiju je inicijativu 2008. godine donet bečki Zakon o održavanju čistoće, kojim je utemeljena služba „WasteWatchera“, istakla je da njihov rad značajno doprinosi tituli Beča kao izrazito čistog grada, ali da cilj pritom nisu maksimalne kazne, već maksimalna čistoća.

Pročitajte još:

Da u Beču po pitanju odlaganja otpada zaista nema mesta za izgovore, potvrđuju i njegove brojne mogućnosti za odlaganja otpada. Ovaj grad, naime, ima 3.650 automata s besplatnim kesicama za pseći izmet, 29.000 javnih kanti za smeće (od toga oko 21.600 s cevima za opuške), 2.100 samostojećih cevi za opuške, 455.000 kontejnera za preostali i reciklažni otpad, 4.500 lokacija sa kontejnerima za odvojeno sakupljanje otpada i 16 gradskih deponija. Stoga ne čudi što je Grad Beč od 2007. godine do danas, između ostalog, uspeo da prepolovi količinu ilegalno zbrinutog kabastog otpada i time dodatno doprinese zaštiti okoline.

Izvor: Eurocomm-PR

Ministar Trivan najavio subvencije električnih i hibridnih automobila

07.02.2020

Trivan_vozila — Foto: Vlada Republike Srbije

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je juče, 6. februara, da Ministarstvo na čijem je čelu, zajedno sa partnerima, ide ka rešenjima koja će popraviti kvalitet vazduha i stanje životne sredine.

Trivan je učestvovao na javnoj debati o upravljanju otpadnim vozilima u Srbiji, koju su organizovali Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Centar za reciklažu, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

On je rekao da rešenja favorizuju vozila koja u manjoj meri zagađuju životnu sredinu, smanjenju vozila u saobraćaju sa motorima zastarelih tehnoloških rešenja, kao i povećanoj reciklaži i efikasnijem upravljanju otpadnim vozilima.

To će, kako je istakao, omogućiti da se Srbija oslobodi ovog opasnog otpada i prikupi više zelenog dinara za podsticaj korišćenju ekološki prihvatljivijih saobraćajnih sredstava.

Trivan je najavio da će već za koji dan, na osnovu odluke Vlade, Ministarstvo zaštite životne sredine usvojiti pravilnik na osnovu kojeg će biti obezbeđena sredstva za subvencije namenjene nabavci novih električnih i hibridnih vozila.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, pred Vladom Srbije će se uskoro naći uredba na osnovu koje će biti omogućena dodela podsticajnih sredstava operaterima/reciklerima posebnih tokova otpada, u koje spadaju i otpadna vozila.

Srbija će se očistiti od ovog smeća, rekao je Trivan, ukazavši na to da približno milion vozila koja su starija od deset godina predstavljaju značajan faktor zagađenja životne sredine i uticaja na kvalitet vazduha.

On je, s obzirom na predstojeće subvencije, pozvao lokalne samouprave, javna preduzeća i druge entitete da se opredeljuju za ekološki prihvatljiva vozila i tako doprinesu unapređenju kvaliteta vazduha i stanja životne sredine.

Na ovom skupu koji je okupio predstavnike državnog i privatnog sektora i različitih udruženja iz ove oblasti, razmatrano je sadašnje stanje i moguća rešenja za efikasnije upravljanje otpadnim vozilima kao jednim od posebnih tokova otpada, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Ljudski uticaj na klimu već osećamo svakoga dana

07.02.2020

grom_oluja — Foto-ilustracija: Unsplash (Max LaRochelle)

Foto-ilustracija: Unsplash (
Craig Whitehead)

Istraživači sa Instituta za klimatske i atmosferske nauke u Cirihu su početkom ove godine objavili rad u časopisu “Nature Climate Change” u kom tvrde da se posledice klimatskih promena sada mogu zapaziti u svakodnevnim vremenskim uslovima. Smatraju da je čovekov uticaj na klimu konstantno primetan još od 2012. godine.

Oni su posmatrali vremenske uslove u celom svetu u svakom pojedinačnom danu i na taj način pratili promene koje se odigravaju.

U nekim delovima sveta zabeležene su neubičajeno visoke temperature, dok su negde temperature bile izrazito niske. Kada se pravio presek na nivou dana za celu planetu, veći deo je ipak, kako se pokazalo, podložan povišenim temperaturama, što ukazuje na globalno zagrevanje.

Upravo ova razlika u vremenskim uslovima, koja je sasvim prirodna, često stvara nedoumice i nesporazume među ljudima, te mnogi smatraju da, ukoliko se u određenim oblastima beleže niske temperature i “hlađenje”, ne možemo ni govoriti o globalnom zagrevanju.

Pročitajte još:

U tim proračunima veoma je bitno i razmotriti odnos između dnevnih temperatura i godišnjih prosečnih temperatura. Ipak, bitni su svakako i lokalni vremenski uslovi koji pomažu u neposrednom prilagođavanju promenama koje su nastupile, ali i uokviruju praćenje promena koje se tiču vremenskih uslova.

Svakako, očekuje se još istraživanja čiji bi fokus mogao biti i na traženju objašnjenja šta se sve događa sa klimom, kao i pronalaženju rešenja za problem suočavanja sa klimatskom krizom i sprečavanja daljih posledica.

Jelena Cvetić

Prvi put u EU, vetar i sunce obezbedili više struje nego ugalj u 2019.

07.02.2020

photovoltaic_solar_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Neprofitne organizacije s fokusom na klimatske promene, odnosno energetsku tranziciju, Sandbag i Agora Energiewende, izradile su šesti godišnji izveštaj o energetskom miksu Evrope.

Jedno od najvažnijih saznanja udružene grupe stručnjaka jeste da je tokom 2019. godine sektor proizvodnje električne energije “ispustio” 12 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na godinu ranije, a sve zahvaljujući povećanoj upotrebi obnovljivih izvora. Udeo čiste energije u Evropskoj uniji je skočio na 34,6 odsto, te je tako postavljen novi rekord na nivou ove zajednice zemalja. U poređenju sa 2018. godinom, to je rast od 1,8 odsto.

Zabeleženi pad emisija gasova s efektom staklene bašte u evropskim elektranama je viši nego i u jednoj godini počev od 1990. Uspeh na tom polju se pripisuje zatvaranju termoelektrana na ugalj. Snabdevanje strujom iz tog naftnog derivata se smanjilo za 24 odsto, odnosno za oko 150 TWh, a pozitivni trend je u velikoj meri izazvan poskupljenjem tone proizvedenog ugljen-dioksida na 25 evra. Veća cena je doprinela tome da generisanje struje iz postrojenja s visokim ugljeničnim otiskom bude manje ekonomski opravdana u odnosu na generisanje električne energije iz elektrana na prirodni gas i postrojenja koja crpe obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

Nemačka, Španija, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija su odgovorne za 80 odsto ukupnog pada eksploatacije kamenog uglja za zadovoljavanje energetskih potreba stanovništva i industrije. Kada je reč o lignitu, dve trećine pada su se odigrale u Nemačkoj i Poljskoj. Za oko 1 odsto je umanjeno učešće nuklearki, a jedine među konvencionalnim postrojenjima za proizvodnju struje s uvećanim učešćem su elektrane na gas – i to za 12 odsto u odnosu na 2018, stoji u saopštenju organizacija.

Količina električne energije poreklom iz vetra i sunca premašila je količinu električne energije iz uglja za 100 TWh. Vetrenjače su isporučile 14 odsto više struje zbog povoljnih vremenskih uslova, a snaga solarnih instalacija je porasla za 7 odsto. Sve članice Evropske unije su učestvovale u ozelenjavanju energetskog miksa, sem Češke.

Proizvodnja u hidroelektranama je opala za 6 odsto usled suša. S obzirom na to da nuklearne elektrane isto zavise od vode zbog hlađenja, sušno vreme se odrazilo negativno i na njih, posebno tokom jula, kao i na dopremanje uglja u termolektrane vodotokovima.

Ukupna potrošnja električne energije je takođe bila niža – i to za 56 TWh i iznosila je 3222 TWh. Objašnjenje leži u toplijoj zimi na evropskom kontinentu.

Jelena Kozbašić

Širom sveta Grinpis postavlja skulpture pingvina od leda kao apel za zaštitu okeana

07.02.2020

pingvini — Foto-ilustracija: Unsplash (Paul Carroll)

Foto-ilustracija: Unsplash (Danielle Barnes)

Sav život na Zemlji zavisi od okeana, a njima je sada potrebna naša pomoć i zaštita. Od klimatskih promena i plastike, preko eksploatacije nafte i gasa i rudi u morskim dubinama, do prekomernog izlova ribe – pretnje kojima su izložena mora i okeani svakim su danom sve veće i akutnije. Naučnici upozoravaju da 30 odsto najvažnijih i najugroženijih okeanskih područja mora hitno da se zaštiti od štetnog ljudskog uticaja.

U okviru Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, vlade sveta upravo raspravljaju o Globalnom sporazumu o svetskim morima. Učine li ono što treba, otvorit će se put prema uspostavi velike mreže zaštićenih područja, odnosno morskih rezervata. Time bi se postigla zaštita trećine svetskih mora, što bi dovelo do oporavka morskog sveta od brojnih pritisaka ljudskog uticaja i industrijske eksploatacije.

Pročitajte još:

Uoči četvrtog i poslednjeg kruga pregovora u UN-u, Grinpis se, zajedno s više od 2,5 miliona ljudi širom sveta, zalaže za postizanje što snažnijeg režima zaštite i usvajanja Sporazuma o svetskim morima (odnosno Sprovedbenog sporazuma o zaštiti morske bioraznolikosti izvan nacionalne jurisdikcije) koji bi na predstojećoj 4. međuvladinoj konferenciji (IGC4) u martu ove godine trebao postići stvarnu efikasnu zaštitu svetskih mora i okeana.

Za postizanje snažnog sporazuma u rokovima koje je zadala Glavna skupština UN-a, kao i ispunjavanje obaveza preuzetih od strane Veća EU, potrebno je snažno vodstvo i pojačan diplomatski angažman na najvišem političkom nivou.

Skulpture pingvina od leda, postavljene pred važna politička sedišta širom sveta, topljenjem treba da simbolično ukažu na sve pogubnije posledice klimatskih promena i važnu ulogu okeana u njihovom ublažavanju, ali i na stvarne posledice za populaciju pingvina koja se prepolovila. O svemu tome svedoči i jednogodišnja Grinpisova ekspedicija »Od Pola do Pola« koja se upravo završava na Antarktiku.

Izvor: Ekovjesnik

Zelena energetska zadruga u potrazi za inovativnim rešenjima za grejanje na agrobiomasu u Hrvatskoj

07.02.2020

U nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Hrvatsku, traže se lokalne inicijative za korišćenje agrobiomase (agrokulturalni ili agroindustrijski ostaci ili energetski usevi) u svrhu proizvodnje toplotne energije u manjim postrojenjima (< 500 kWt). Instalacija tehnologije potrebne za grejanje preko agrobiomase je efikasna, stvara malu lokalnu emisiju i može se dalje reprodukovati.

Izabranoj inicijativi u Hrvatskoj podršku će pružiti partner projekta – Zelena energetska zadruga, s naglaskom na izradi poslovnog plana i odabiru inovativnog izvora financiranja.

Zelena energetska zadruga poziva ruralna gradska veća, poljoprivredne industrije, poljoprivredne ekonomije ili kompanije u ruralnim područjima da odlučno preduzmu nove korake: iskorišćavanje slame, ostataka, komine masline ili proizvodnje energetskih kultura za toplotu (grejane, sanitarna voda ili procesna para).

Pročitajte još:

“Ledolomac” inicijativa je svaka inicijativa koja prepoznaje potencijal i želi da upotrebljava agrobiomasu u malim postrojenjima grejanja u ruralnim područjima. Dobro sprovedena implementacije grejanja na agrobiomasu uključuje odgovarajuću i modernu tehnologiju, visoku efikasnost s niskim emisijama u vazduh s naglaskom na učestvovanje zajednice u realizaciji.

Profil inicijative mora da ispunjava sledeće zahteve:

Upotreba lokalno dostupne agrobiomase;
Moderna, automatizovana instalacija sa proverenim tehnologijama za delotvorno korišćenje agrobiomase s niskim nivoom emisija;
Singularnost (nije uobičajena vrsta instalacije) i replikacija (nije uobičajena, ali ima visoku stopu replikabilnosti);
Društvena prihvaćenost: lokalna zajednica će imati ulogu u snabdevanju biomasom ili u njenoj društvenoj održivosti.

Mogu se prijaviti gradovi i opštine koji žele ugraditi toplotni sistem ili kotao u javnim zgradama; kompanija koja nudi energetske usluge (ESCO) s potencijalnim kupcima koji nisu uvereni u odabir poljoprivredne biomase umesto uobičajene drvne ili peleta; vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, poljoprivredne i energetske zadruge ili agroindustrije koje nameravaju da koriste vlastite nusproizvode, ali nemaju jasnu ideju odakle početi.

Uvek su dobrodošle preduzetničke, pionirske inicijative s jednim ili nekoliko aktera koji su uključeni s jasnom vizijom, ali kojima je potrebna podrška kako bi mogli da realizuju svoju inicijativu.

Mnogo je slučajeva da se upotreba agrobiomase u lokalnoj zajednici ne događa iz razloga koji nadilaze ekonomske: nepoverenje u rad s kotlovima na agrobiomasu, manjak pouzdanih instalatera, poteškoće u dogovoru o snabdevanju agrobiomasom, određena doza skeptičnosti i odbijanje dela zajednice ili krajnjih korisnika.

Zelena energetska zadruga radi na podsticanju većeg korišćenja obnovljivih izvora energije i uključivanju lokalne zajednice, te će izabranoj inicijativi pružiti uvid u viziju o tome kako se fokusirati i uspostaviti i osigurati snabdevanje sirovinom, podržati usklađivanje udela, poznavanje inovativnih načina finansiranja, kontaktiranje dobavljača ili proizvođača kotlova i rad s lokalnom zajednicom kako bi se olakšalo prihvatanje i potrebna podrška da bi bila društveno održiva.

Prijavni obrazac možete popuniti do 24.2.2020. na linku.

Za opšte informacije kontaktirajte voditeljku projekta za Hrvatsku, Hajdanu Rukavinu (Zelena energetska zadruga).

e-mail: hajdana.rukavina@zez.coop

Izvor: AgroBioHeat

1...768769770...1,672 Page 769 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Idejno rešenje

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM