Od Vermonta do Beograda, od venčanih burmi do više od hiljadu proizvoda, od gomilanja istovetnih predmeta po policama prodavnica do unikatnih komada pravljenih s ljubavlju i brigom, od robe koju niko ne kupi do brige o životnoj sredini, kupcima i umetnicima – evo kako je nastala Zanateria, prva internet robna kuća sa ručno pravljenim proizvodima u Srbiji.

Bračni par Milica Stanković Šćepanović i Aleksandar Šćepanović, potpomognuti znanjem svog prijatelja Ivana Gaćeše, IT preduzetnika, osmislili su nešto sasvim novo na srpskom tržištu – virtuelnu robnu kuću na kojoj mali proizvođači imaju priliku da pokažu rezultat svog umeća, a kupci imaju privilegiju da dobiju proizvod koji je jedinstven, pažljivo osmišljen i potpuno po njihovom izboru. I sami korisnici ručno pravljenih komada, čekajući da se prilika za predstavljanje brojnih samostalnih proizvođača ukaže i u Srbiji, oni su odlučili da preuzmu stvar u svoje ruke i pokrenu kraft robnu kuću Zanateriju.

Milica, Aleksandar i Ivan su i ranije bili privučeni ručno pravljenim proizvodima. Shvativši koliko je ljudima savremenog doba otežan put do zanatlija, kao i ovima do tržišta, odlučili su da oni sami budu nosioci promene. Ideja se javila prilikom Aleksandrovog i Miličinog puta u Sjedinjene Američke Države i posete kraft robnoj kući koja je na njih ostavila snažan utisak. Čak su i venčane burme naručili preko interneta. „Kada su burme stigle uz lične posvete majstora koji su ih pravili, tada nam je kliknulo. Rešili smo da po povratku u Srbiju napravimo virtuelnu kraft robnu kuću na internetu”, objašnjava Aleksandar. Pridružio im se Ivan i tako je počela ova priča o trgovini u kojoj su svi na dobitku – i stvaraoci, i kupci, i priroda.

Pored toga što virtuelna prodavnica štedi resurse, samim tim što je lišena čitave jedne infrastrukture neophodne pri masovnoj proizvodnji i potrošnji, Zanateria pruža još jednu pogodnost, kako za kupce tako i za planetu. Naime, unjoj se proizvodi mogu testirati i naručivati, te nema opasnosti od gomilanja i uništavanja neprodate robe, što se često dešava kod velikih kompanija usled izostanka sniženja iz straha da se ne „naruši ugled” brenda. „Taj manir po kom su brendovi važniji od opšteg dobra i prirodnih resursa je vrlo opasan, ali imamo utisak da se sve više ljudi ’budi’ i uviđa da su neophodne brze i velike promene u proizvodnji, ali i načinu potrošnje, ako želimo da se spasimo. I baš ti mali proizvođači svojim primerom nam pokazuju da se brendovi mogu graditi i tako što će u njihovu suštinu biti utkana briga za okruženje”, ističe Aleksandar.

Uzevši u obzir ritam života, koji postaje sve brži na globalnom nivou, i svesni da je većina ljudi upoznata sa problemima masovne proizvodnje, ali nema dovoljno vremena ili volje da traga za alternativnim mogućnostima, od početka su upravo to odredili kao jednu od važnijih misija svog poslovanja – da ponude prečice u toj potrazi.

Zanateria je okrenuta zdravim proizvodima od prirodnih i ekoloških materijala, koje kupovina „na malo” dozvoljava. Briga o životnoj sredini i ekološkom pristupu u
procesu nastanka i pakovanja proizvoda je veoma važna za zajednicu koju Zanateria okuplja. Osim toga, potpunim zaobilaženjem konzumerizma, nudeći proizvode koji se ne troše brzo, već se čuvaju i vole, često i celog života, i podstičući proizvođače da unose promene na tržištu, Zanateria podržava principe cirkularne ekonomije.

Razvoj industrije onemogućio je nekadašnju popularnost malih lokalnih majstora i prodavaca. Sada je veliki izazov za male proizvođače da budu konkurenti ogromnim kompanijama. S druge strane, masovna proizvodnja i globalna ekonomija ne dozvoljavaju u neophodnoj meri brigu o štetnosti uticaja na životnu sredinu. Pritom, nameće se i pitanje eksploatacije radne snage i prava radnika. „Zanaterijanci” su vrlo otresiti kada je reč o toj osetljivoj temi. Kako kaže Aleksandar, svaki odgovoran čovek mora da zna da kupovinom jeftinog ’đubreta’ postaje saučesnik velikih izrabljivačkih korporacija i snosi deo odgovornosti za eksploataciju dece i radne snage uopšte, za nehumane radne uslove, siromaštvo u zemljama trećeg sveta i za strašne ekološke posledice koje viškovi proizvoda, njihov sastav i sve kraći vek upotrebe i način proizvodnje izazivaju.

Takozvani mali proizvođači ne ulaze u distributivne lance usled malog obima proizvodnje i visokih troškova ulaska, kao i neophodnosti kompromisa kvaliteta koji neguju i niskih cena na tržištu. Zato im Zanateria nudi mogućnost da njihova roba bude dostupna i reprezentativna za veliki broj ljudi.

Ekonomija „sa ljudskim likom”, kojom platforma Zanateria pokušava da unapredi srpsko tržište, nudi mogućnost da proizvod kupite od čoveka koji ga je i napravio i samim tim lično garantuje za njegov kvalitet, kao i da budete sigurni da taj novčani iznos ide direktno stvaraocu.

Vođeni porukom Duška Radovića da „onaj koji želi da menja svet treba da krene od svoje česme koja curi”, odlučili su da u svom mikrokosmosu otpočnu promenu. Tako su došli do kreiranje platforme koja osnažuje zdrav pristup ekonomiji i potrošnji, štedi resurse, protivi se dominaciji „surovog tranzicionog kapitalizma” i ujedno omogućava da kupcima sve bude udaljeno na samo jedan klik.

Prva faza ovog rada obuhvata okupljanje relevantnih proizvođača, kao i nezavisnih izdavača, uz tendenciju stalnog širenja, a zatim i stabilizaciju ponude na platformi, evaluaciju, kao i serije edukacije. U planu je i „izlazak” na strano tržište.

Kupcima je omogućen uvid u aktuelnu ponudu na tržištu zanatskih proizvoda, jer su na platformi prisutni proizvodi iz radionica, ateljea i sa polica proizvođača, koje nekom drugom prilikom ne bi mogli upoznati. To je posebno važno za zainteresovane kupce iz manjih sredina, koji nemaju mogućnost da obilaze noćne markete i bazare ručnih radova.

„U ovom trenutku je na Zanateriji u ponudi više od 1.000 proizvoda i taj broj svakodnevno raste. Pre nego što smo se upustili u razvoj ove ideje, „skenirali” smo tržište i činilo nam se da smo uspeli da mapiramo većinu proizvođača. Kada smo uputili javni poziv za saradnju, bili smo potpuno iznenađeni odzivom. Ne samo što je tu bilo proizvođača za koje ranije nismo čuli ili proizvoda za koje nismo ni znali da se proizvode u Srbiji, već smo se upoznali sa proizvodima za koje nismo znali da uopšte postoje.”

Više o ponudi u Zanateriji možete pogledati na linku: www.zanateria.com.

Priredila: Jelena Cvetić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.