Organizacije za zaštitu životne sredine i zabrinuti građani stali u odbranu Košutnjačke šume!

13.07.2020

seča_šume_logging_deforestation_krčenje_šume — Foto-ilustracija: Pixabay

Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se regulacijom kompleksa “Avala filma” obezbedi zaštita javnog dobra i pravo stanovništva Beograda na zdravu i očuvanu životnu sredinu, uz poštovanje procedura i planskih i zakonskih dokumenata.

Dokumenta koja je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izložio na rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks „Avala filma” ukazuju svojim sadržajem, ali i nizom propusta i nelogičnosti, da je namera gradskih vlasti da kompleks “Avala filma” na Košutnjaku pretvore u stambeno-poslovni, uz pustošenje velikog poteza Košutnjačke šume za nove sportske centre i intenzivnu izgradnju. Analiza dokumenta ukazuje na to da razvoj filmske industrije na prostoru nekadašnjeg filmskog giganta “Avala filma” nije njegov cilj, već da on služi kao paravan za gradnju hiljade kvadrata stambenog i komercijalnog prostora.

Analiza dokumentacije na ranom javnom uvidu ukazuje da su namere gradskih vlasti direktno suprotne javnom interesu i interesima građana Beograda. U svojoj suštini realizacija plana nanela bi štetu javnom dobru i doprinela narušavanju životne sredine, a samim tim i građanima Beograda. U gradu u kome je vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen, te neospornu promenu klime koja nam je već donela bujične poplave, seča preko 25 hektara šume je nerazumna i krajnje rizična. Zabrinutost i bunt obližnjeg stanovništva, ali i svih rekreativnih korisnika i ljubitelja prirode opravdana je i razumljiva.

Podaci iz plana izloženog na ranom javnom uvidu ukazuju na izgradnju gotovo 420.000 m2 novog stambenog prostora i 150.000 m2 komercijalnog prostora. Šume i javne zelene površine nestaju pod ovim izmenama, i sa postojećih 34,7 hektara se svode na deset puta manju površinu od samo 3,4 hektara. Od zelenila i kulture se otima i stvara prostor od 9,6 hektara izgrađenih kvadrata komercijalnog sadržaja kojih sada na lokaciji uopšte nema a na to se dodaje još 7,9 hektara mešovitih gradskih centara. Paradoksalno cilju izrade ovog plana je da se površine za objekte i komplekse javnih službi (dom zdravlja, vrtić, vatrogasna služba i kulturni sadržaj) smanjuju gotovo za trećinu, za čitavih 9,7 hektara.

Ako pogledamo i planirani porast broja stanovnika (sa sadašnjih 854 predviđa se porast broja stanovnika na 7.980) i deset puta veću gustinu stanovanja, ističe se da je primarni cilj predmetnog plana da se na prostoru kompleksa „Avala filma“ izgradi elitni stambeni kompleks, a ne da se razvija filmska industrija. Da bi se to ostvarilo biće žrtvovano 26,8 hektara šuma i 7,9 hektara zelenih površina na jednoj od najvrednijih lokacija Beograda, neprocenjive vrednosti upravo u svom doprinosu prirodnim dobrima.

Pročitajte još:

Pored niza propusta u izradi dokumentacije, kao što je taj da izradu planskog dokumenta potpisuju „odgovorni urbanisti“ kojima su istekle licence i da sam kompleks “Avala filma” i nije precizno definisan, i sam njen sadržaj je problematičan i u suprotnostima sa zakonima i planovima višeg reda, te ukazuje na to da je svrha plana da pravno potkrepi nelegitimnu praksu ustupanja najvrednijih gradskih prostora privatnom interesu a na štetu javnog interesa i budućnosti grada.

Realizacija plana bazira se na nizu upitnih radnji nadležnih institucija, poslanika i javnih preduzeća kojima se javni interes podređuje privatnom. Tako se „Srbija šume“ odriču dela šume na ovom području, od Ministarstva kulture i informisanja se traži da da saglasnost da se površine javne namene preimenuju u površine ostalih namena. Pri tome, urbanistički planovi višeg reda se uzimaju kao „orijentacioni“, odnosno neobavezujući a time i nevažeći. Nameće se pitanje – ako se planovi višeg reda uzimaju kao nevažeći, čemu onda planovi uopšte služe i na osnovu kojih informacija je rađen materijal za rani javni uvid i određena budućnost ovog dela Beograda?

Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se odmah obustavi izrada plana detaljne regulacije kompleksa “Avala filma” na predloženim osnovama i da se pristupi izmeni osnovnog koncepta tako što će se poštovati procedure, zakoni i planovi višeg reda, obezbediti očuvanje šuma i zelenih površina, bez promene namene zemljišta jer za to ne postoji osnov, te da se investitoru ostavi mogućnost korišćenja i investiranja u nepokretnosti u njegovom vlasništvu, bez promene vlasničke strukture nad zemljištem.

Neophodno je da plan detaljne regulacije bude izrađen u skladu sa ciljevima, namenom prostora i ograničenjima koja su utvrđena Programom zaštite životne sredine Grada Beograda (2015), Strategijom pošumljavanja Grada Beograda (2009), Akcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti za Grad Beograd (2015), Planom generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda (2019) i drugim strateškim i planskim dokumentima u oblasti zaštite životne sredine i planiranja i izgradnje. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu plana detaljne regulacije neophodno je izraditi u skladu sa zakonom i taj izveštaj mora da sadrži ažurne i tačne podatke o stanju životne sredine, zaštićenim vrstama i njihovim staništima, procenu vrednosti biotopa i varijantu nerealizovanja plana. Na osnovu ovih podataka i analiza potrebno je utvrditi rešenja koja su najpovoljnija za ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine i održivog razvoja Beograda, a time i ovog dela Košutnjaka.

U postupku ranog javnog uvida građanima nije omogućeno da svoje primedbe i komentare dostave na zakonom propisan način. Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se postupak ranog javnog uvida obustavi u situaciji kada zbog epidemije virusa KOVID-19 ne postoje elementarni uslovi za učešće javnosti u postupku donošenja odluka, te da se postupak ponovi kada se sve neregularnosti i propusti otklone.

Potpisnici ove inicijative su stručnjaci i organizacije civilnog društva: Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Evropa Nostra Srbija, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Pešaci nisu maratonci, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), ZaNašKej, Ksenija Radovanović, Slavica Čepić – pejzažni arhitekta/istraživač na Šumarskom fakultetu i Svetska organizacija za prirodu WWF.

Izvor: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

Iz ruskog naftovoda se izlilo 44,5 tona goriva u Arktik

13.07.2020

Rusija_led — Foto-ilustracija: Unsplash (Nick G)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bethany Legg)

Ruski proizvođač nikla “Norilsk nikel” saopštio je da je iz jednog od njegovih naftovoda iscurilo 44,5 tona goriva u Arktik.

Incident se dogodio na području udaljenom oko 70 kilometara od Dudinke, arktičke luke “Norilsk nikela”, preneo je Rojters.

Naftovod je zatvoren i preduzimaju se mere za skupljanje prolivenog goriva, navela je kompanija i ističe da nema opasnosti za zdravlje ljudi.

Iz kompanije dodaju i da je zbog incidenta pokrenuta interna istraga, kao i da je o svemu obavešteno rusko Ministarstvo za vanredne situacije.

Pročitajte još:

Rojters napominje da rusku kompaniju budno prate organizacije za zaštitu životne sredine na području Arktika, nakon što je 29. maja iz jednog od njenih naftovoda u blizini grada Norilsk iscurila 21.000 tona dizel goriva.

Izvor: RTS

Raspisan konkurs za idejno rešenje o rekonstrukciji centra Podgorice u pešačku zonu

13.07.2020

U cilju oživljavanja centra grada, širenja pešačke zone i obezbeđivanja parking prostora, Glavni grad Podgorica raspisao je međunarodni konkurs za izradu idejnog rešenja za rekonstrukciju Trga nezavisnosti.

Imajući u vidu da je u pitanju glavni gradski trg, očekuju se rešenja koja će ovaj prostor tretirati na jedinstven i prepoznatljiv način, a u skladu sa potrebama građana i posetilaca.

S obzirom na to da je revitalizacija centra grada jedan od primarnih zadataka gradske uprave, rekonstrukcija trga podrazumevaće izmeštanje automobilskog saobraćaja i davanje prednosti pešacima u okviru celog zahvata trga.

Očigledan potencijal ovog prostora je centralna pozicija u gradskom jezgru od izuzetnog identitetskog, kulturnog, socijalnog i ekonomskog značaja za Podgoricu.

Značajna je mogućnost povezivanja sa obližnjim otvorenim javnim prostorima u jedinstven sistem pešačke zone, sa velikim potencijalom za razne sadržaje i funkcije prilagođene savremenom načinu života. Pored toga, izgradnjom višeetažne podzemne garaže u velikoj meri će se rešiti problem nedostatka parking mesta u centru grada.

Pročitajte još:

Postojeće stanje trga definisano je rekonstrukcijom iz 2006. godine, međutim zbog promena navika građana i trenda umanjenja značaja centra grada za društveni život, trg nije zaživeo na očekivan način. Prostor je ostao u određenoj meri izdvojen frekventnim saobraćajem, koji otežava pristup trgu pešacima .

Dokumentacija je dostupna na linku.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Kako živeti u harmoniji sa slepim miševima?

13.07.2020

clement-falize-NljTy5Y15JM-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Clement Falize)

U proteklih nekoliko meseci biolozi specijalizovani za proučavanje slepih miševa, ispred Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, dve institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, primaju povećan broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima. Decenije naučnog i pedagoškog rada na popravljanju reputacije ovih letećih sisara i edukovanju građana o njihovoj korisnoj i značajnoj ulozi u lancima ishrane i ekosistemima, na putu su ovih dana sa novim naletom aktuelne pandemije bolesti KOVID-19, da padnu u vodu.

Od marta 2020. godine, oni su u više navrata gostovali u medijima i davali intervjue na temu virusa i slepih miševa u Srbiji, koji iako zaista jesu nosioci određenog broja virusa, ni u kom slučaju nisu nosioci uzročnika KOVID-19, niti ga mogu preneti na čoveka.

Nakon obilnih kiša tokom maja i juna brojnost noćnih letećih insekata, naročito komaraca, je izuzetno porasla. Rojevi insekata privlače i veći broj slepih miševa da se njima hrane pomažući tako indirektno i nama. Zbog toga u ovim toplim noćima možemo primetiti i veliku aktivnost slepih miševa u parkovima, ili oko zgrada i uličnog osvetljenja.

Ali, nema razloga za brigu! Oni samo žive svoj život. Čovek im nije ni od kakvog interesa da bi ga napadali u letu, sletali na njega, grebali ili ujedali.

Nisu opasni ni za decu, niti će se uplesti u kosu, što je jedna od najčešćih zabluda. Ako nam se učini da se slepi miš ustremio ka nama, verovatno pokušava da ulovi insekta koji je u našoj neposrednoj blizini. Oni nemaju i ne mogu imati epitet „štetočina“ koji često ide uz, na primer, glodare i insekte.

Pročitajte još:

Zaposleni u Prirodnjačkom muzeju mole da svi imamo u vidu širu sliku, da smo zapravo mi, ljudi, ti koji su se doselili u nekada davno netaknutu prirodu, izmenili je svojim zgradama, asfaltom i betonom i promenili sredinu u kojoj su životinje, ne samo sisari, nego i razni insekti, vodozemci, gmizavci, ptice, do tada živeli i funkcionisali prema zakonima prirode.

Promenama koje su usledile sa urbanizacijom, životinje su se manje ili više uspešno prilagodile. Više vrsta slepih miševa našlo je nova skloništa – umesto nekadašnjih litica, stena i duplji drveća, sada žive u fasadama zgrada, kutijama za roletne i betonskim pukotinama između spratova solitera. Umesto u šumama i močvarama, sada love insekte u parkovima i oko uličnih svetiljki. Zbog toga ne možemo reći da njima nije mesto u gradovima.

Preporuke i saveti

Biolozi apeluju na sve nas da pokušamo da racionalizujemo svoju nelagodu i strah od slepih miševa i da pokušamo da živimo s njima u harmoniji. Nekolicina njih koji decenijama već dajemo savete u vezi sa slepim miševima kada građani pozovu, nažalost, nema kapacitet da na svaki poziv izlazi na teren, niti da izmešta kolonije. Od nas se u svakom slučaju mogu dobiti instrukcije kako da postupite i da sami rešite problem, na obostrano zadovoljstvo – i vas i životinja.

Po pitanju uletanja slepih miševa u stanove, savetujemo da se tada širom otvore prozori, sklone zavese i ugasi svetlo i životinja će sama naći izlaz.

Ukoliko mlatimo krpama, metlama i drugim priručnim alatkama, samo otežavamo da slepi miš eholocira izlaz.

U slučaju kada se uletanje slepih miševa ponavlja previše često, preporuka je da se stave mrežice za komarce koje će ih fizički sprečiti da uđu u stan dok lete za nekim insektom.

Što se tiče kolonija slepih miševa koje možda imamo u zgradi ili iznad naših terasa, preporuka je da se one ne diraju do polovine avgusta, jer se bebe slepih miševa rađaju i odrastaju od kraja juna do polovine jula, pa je potrebno da se sačeka da bebe počnu da lete, kako bismo bili sigurni da su svi slepi miševi izleteli u sumrak iz tog skloništa, pre nego što se eventualno pristupi njegovom zatvaranju.

Stručnjaci Prirodnjačkog muzeja su podsetili da su slepi miševi zakonom zaštićeni, te da je njihovo hvatanje, proganjanje i ubijanje, kao i uništavanje staništa i skloništa, zabranjeno i kažnjivo.

Izvor: Prirodnjački muzej u Beogradu

Tesla najavljuje autonomne automobile do kraja godine

12.07.2020

volan_auto — Foto-ilustracija: Unsplash (Bram Van Oost)

Foto-ilustracija: Unsplash (Charlie Deets)

Bilo da nam je lako da zamislimo budućnost ulica punih vozila koja se kreću sama, bez vozača ili našoj percepciji stvarnosti to (još uvek) predstavlja neobičnu viziju neke daleke budućnosti i stvara nelagodu usled zapitanosti o nivou bezbednosti u takvim uslovima, nesumljivo je da se na razvoju ovakvih autonomnih automobila uveliko radi.

Nedavno je Ilon Mask, prvi čovek kompanije Tesla, najavio da predviđa da će vozila koja izađu iz njihovih fabrika do kraja godine već biti potpuno samostalna.

Govoreći na Svetskoj konferenciji za veštačku inteligenciju u Šangaju izjavio je da veruje da su blizu ostvarenja tog cilja i dostizanja takozvanog petog nivoa zahteva autonomnosti vožnje. Za sada, Teslin autopilot projekat omogućava drugi nivo autonomnosti vožnje, odnosno neophodno je da vozač bude budan i spreman za reagovanje, sa rukama na volanu.

Mnogi stručnjaci tvrde da je ovaj nivo samostalnosti vožnje sveti gral automobilske industrije. Ipak, koliko je zaista bezbedno voziti se u kolima bez ikakvog uticaja ljudske ruke (i noge)?

Zabrinjavajući elementi koji mogu opovrgnuti bezbednost kod ovakvih vozila uglavnom se svode na: neočekivanu interakciju ljudi i samog vozila koja može izazvati neželjeni sled događaja, greške u softverskom sistemu, moguće komplikacije kad vozilo dosegne granice svojih kapaciteta, nedostaci podataka i eventualne zlonamerne intrevencije u samom sistemu.

Pročitajte još:

Iako u skladu sa zahtevima za očuvanjem životne sredine automatizovana motorna vozila sa efikasnom mehanizacijom doprinose smanjenoj potrošnji goriva, dok sa druge strane ugodnost prilikom ovakve vožnje može doprineti njihovoj učestalijoj upotrebi što izaziva veće emisije štetnih gasova.

Pored toga, moglo bi se očekivati da veliki broj stanovništva vezanog za vožnju na profesionalnom nivou može izgubiti poslove.

Pored toga, kako ističu brojni stručnjaci, iako određene kompanije mogu da na ulice izvedu vozila sa tehnologijom na ovom nivou razvoja, trenutno stanje infrastrukture na globalnom nivou, kao i regulatorna okruženja velikih tržišta, još uvek nisu u potpunosti spremni za potpunu automatizaciju automobila.

Jelena Cvetić

U Kini se gradi centar za rehabilitaciju gde je osnovni lek – priroda

12.07.2020

Renomirani arhitekta Stefano Boeri predstavio je novi projekat u svom prepoznatljivom zelenom maniru.

Na jugoistoku Kine, u gradu Šendžen gradiće se centar za rehabilitaciju koji će biti potpuno otvoren ka zajednici i integrisan u urbano tkivo četvrti. Ovo rešenje, koje je odnelo pobedu na međunarodnom konkursu, trebalo bi da bude realizovano u naredne tri godine, a prema rečima arhitekte Stefana Boerija, koji se proslavio čuvenom zgradom Bosco Verticale u Milanu, objekat će karakterisati „skup zelenih terasa i preklapajućih prostora u održivom sistemu koji kombinuju prirodu, arhitekturu i biodiverzitet“.

Prema rečima arhitekte Sju Jibo, iz “Stefano Boeri Architetti”, centar za rehabilitaciju će imati zadatak da spoji prirodu i okolni pejzaž u nameri da preuzme zreli, sigurni i gostoljubivi karakter ovog grada, prenosi ArchDaily.

Pročitajte još:

Projekat je prepoznat kao idealno rešenje zbog svog inovativnog pristupa problemima invaliditeta gde se kombinuju aspekti koji do sada nisu dovoljno istraženi, poput integracije zelenih površina u kontinuitetu sa svim različitim funkcionalnim prostorima centra. Naime, ovaj centar biće namenjen osobama sa različitim stepenom invaliditeta, starosti od 16 do 60 godina.

„Naš projekat otvara novu perspektivu u arhitekturi velikih rehabilitacionih centara. Prvenstveno zato što se motorički i/ili kognitivni invaliditet ne doživljava kao krhkost manjine ljudi, već kao stanje koje je svima nama zajedničko, čak i samo tokom jedne faze našeg života. Drugo, projekat nudi ideju o potpunoj dostupnosti prostorima i uslugama rehabilitacije i kao treće jer je poznati terapeutski kvalitet zelenila i prirode prepoznat, te objekat nudi zadivljujuću količinu dostupnih zelenih prostora.“, objasnio je Stefano Boeri.

Pročitajte više na portalu Gradnja!

Autorka: Anđela Aleksić

Subotičaninu oduzete dve strogo zaštićene ptice koje je držao bez dozvole

12.07.2020

Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine i policija pronašli su u dvorištu Subotičanina A. L. šest češljugara i dva čiška, jedinke strogo zaštićenih vrsta, a osim što su bile smeštene u vrlo malim kavezima, navodno više meseci, ove ptice nisu imale ni ornitološki prsten, koji bi bio zakonski dokaz da su izležene i othranjene u zaroboljeništvu.

Po iskazu Subotičanina, ptice su mu bile “poklonjene” na Golupčjoj pijaci proletos i od tada ih je držao kod sebe. Budući da je po Zakonu o zaštiti prirode zabranjeno hvatati i u zatočeništvu držati strogo zaštićene vrste divljih životinja, gde pripadaju i ove ptice, protiv A. L. biće podnete odgovarajuće prijave pravosuđu.

Oduzete ptice smeštene su u Prihvatilište za divlje životinje pri Zoo vrtu na Paliću na rehabilitaciju, a nakon veterinarske procene da su sposobne za samostalan život, biće puštene u prirodu.

“Hvatanje divljh strogo zaštićenih životinja u prirodi je odavno zabranjeno. Ako to ne zna onaj ko vam ih prodaje ili “poklanja”, molimo vas da odbijete takav poklon i takvu kupovinu, a da poklanjača ili trgovca prijavite policiji, inspekciji zaštite životne sredine ili zavodima za zaštitu prirode”, kaže Marko Tucakov, biolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Pročitajte još:

On navodi da je, bez obzira na motiv, hvatanje i držanje divljih životinja u zarobljeništvu težak prekršaj, a može da ima i elemente krivičnog dela.

“Koliko god su ptice lepe i lepo pevaju, daleko su lepše i milozvučnije u prirodi, i tu im je jedino i mesto”, ističe Tucakov, precizirajući da je držanje strogo zaštićenih životinja u zarobljeništvu dozvoljeno jedino ako vlasnik poseduje dokaze da su one u zarobljeništvu i izležene. “Takve se životinje obeležavaju i evidentiraju, a njihovi uzgajivači strogo kontrolišu.”

Tucakov dodaje da tokom hvatanja i držanja u malim kavezima najveći broj divljih životinja poreklom iz prirode ugine.

Izvor: Subotica.com

Iskustvo Nemačke u primeni premija za subvencionisanje obnovljivih izvora energije

11.07.2020

solar_panels_solarni_paneli_solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Wilson)

Model premija u Nemačkoj uveden je 2012. godine, a proizvođači obnovljivih izvora energije mogli su birati između modela premija i sistema garantovanih cena. Od 2016. model premija jedini je model podsticanja za nove projekte manje od 500 kW, a od 2017. godine za dodelu svih novih potpora sprovode se aukcije. Oni su vrlo su slični planiranim aukcijama u susednoj Hrvatskoj: učesnici se nadmeću, a premija se dodeljuje onome ko ponudi nižu cenu od referentne. Za razliku od Hrvatske, gde premija traje 12 godina, u Nemačkoj ona traje 20.

Pročitajte još:

Tranzicija prema aukcijama nije bila laka jer su mnoge zemlje Evropske unije imale poteškoće pri projektovanju same aukcije. Zbog toga su dosadašnja iskustva nužna kako bi se aukcije uspešno prilagodile specifičnim zahtevima različitih zemalja članica.

Države s premijskim sustavom poput Nemačke i od nedavno Hrvatske su:

Francuska – premija u trajanju od 20 godina;
Danska – premija u trajanju od 20 godina;
Grčka – premija u trajanju od 20 godina;
Italija – premija u trajanju od 20 godina;
Litvanija – premija u trajanju od 12 godina.

Nemačka, koja je najveće tržište za vetroelektrane u EU, već godinama muku muči upravo s aukcijama za vetroelektrane.

Foto-ilustracija: Unsplash (Shaun Dakin)

Prve aukcije u Nemačkoj za vetroelektrane na kopnu u 2017. godini pokazale su rekordno niske cene za to razdoblje: prosečna dobitna ponuda u avgustu je iznosila 43 evra po MWh, a u novembru iste godine bila je 38 evra po MWh. Na prvi pogled te brojke sugerišu da se vetroelektrane na kopnu mogu graditi po ceni manjoj od 38 evra po MWh. Međutim, u sistemu bilo je nekoliko grešaka, kao što su olakšani uslovi pristupanja aukciji za tzv. projekte energetskih zajednica, koje nisu trebale imati većinu dozvola za svoj projekt koje su svi drugi morali imati, produženo vreme završetka projekta i slično. Te su greške postale vidljive tek krajem 2018. godine, kada se saznalo da se instalisana snaga novih vetroelektrana na kopnu u Nemačkoj prepolovila na 2,4 GW. Analize pokazuju da se veliki broj projekata koji su pobedili na aukcijama u 2017. i 2018. godini verovatno neće ni izgraditi.

S aukcijama u 2019. godini bilo je, pak, drugih problema – između ostalih, nisu mogli privući dovoljno učesnika. Na primer, na aukciji za kopnene vetroelektrane u oktobru od 675 MW premiju je dobilo samo 204 MW. Razlog je nedovoljno dobrih i zrelih projekata koji bi mogli konkurisati na aukcijama. Drugim rečima, nije bilo dovoljno projekata s dozvolama koji bi mogli učestvovati na nadmetanjima, a sve zbog dugih i komplikovanih procesa dobijanja dozvola i brojnih komplikovanih pravnih postupaka. Na tri aukcije tokom prošle godine u Nemačkoj postignut je prilično dobar rezultat – 62 evra po MWh, što je ujedno i referentna cena kad je reč o aukcijama u 2019. godini.

Iskustva stečena na aukcijama u Nemačkoj su raznolika. Rezultati različitih nemačkih aukcija za obnovljive izvore energije ističu činjenicu da je nivo konkurencije ključni faktor uspeha same aukcije. Dok je za solarne elektrane i vetroelektrane na moru bilo dovoljno konkurencije i aukcije su dale zadovoljavajuće rezultate, oni za vetroelektrane na kopnu i za biomasu trpeli su zbog nedostatka ponuda.

Razlozi manjka ponuda nisu direktno povezani sa shemom nadmetanja ili njegovim razvojem, nego su rezultat prelaska sa starog mehanizma podrške na novi i sve većih izazova u razvojnoj fazi projekata. Ishodovanje dozvola i slabija aktivnost lokalnih zajednica na razvoju vetroelektrana, koje sada moraju uložiti znatno više pre nego što uopšte dođu do aukcija, rezultovali su padom instalisane snage. Iz tog razloga je za dobre rezultate potreban dobar balans planiranih aukcija, te dobar sistem dobijanja dozvola.

Pouke iz Nemačke

• Prve aukcije treba da posluže kao test. Nemačka i ostale zemlje članice EU učile su iz svojih prvih aukcija. Tek kada ta faza prođe, trebalo bi razmišljati o povećanju ukupne ponuđene količine snage na aukcijama.

• Preniske cene energije na aukcijama povećavaju rizik da se svi projekti ne realizuju.

• Ako su prve aukcije prevelike, postoji opasnost da će se sledeće u bliskoj budućnosti suočiti s problemom privlačenja učesnika, što će rezultovati većim premijama.

Autorka: Jasmina Trstenjak

Izvor: Udruženje OIE Hrvatska

Na koji način možete da rashladite (Beo)grad?

11.07.2020

fontana_foto Mladen Jovanovic — Foto: Mladen Jovanović

Svetski dan stanovništva, 11. jul, obeležava se od 1987. godine, kada se na našoj planeti rodio petomilijarditi stanovnik. Tog dana, za vreme Univerzijade u Zagrebu, rodio se Matej Gašpar, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučila je da Matejev rođendan proglasi Svetskim danom stanovništva.

Prema izveštaju koji je UN objavio 2019. godine, trenutna svetska populacija broji 7,7 milijardi ljudi, a pretpostavlja se da će nas do 2050. godine biti čak 9,7 milijardi. S obzirom na globalni vrtoglavi skok u broju ljudi nakon Drugog svetskog rata, 11. jul je uvršćen u kalendar međunarodno značajnih datuma, čije obeležavanje nam daje priliku da se javnost edukuje o važnim aktuelnim ili budućim temama i izazovima uzrokovanim porastom populacije.

Mnogi biolozi i sociolozi vide preterani porast populacije kao značajnu pretnju po kvalitet ljudskog života, ali i po našu okolinu. Povećanje broja ljudi na planeti, bez promena u načinu života, vodi preteranoj eksploataciji prirodnih resursa, posebno pijaće vode i fosilnih goriva, ali i većem zagađenju vazduha, vode i zemljišta, kao i smanjenju biodiverziteta.

Imajući sve ovo u vidu, važno je osmišljavati akcije koje mogu da doprinecy ublažavanju daljih klimatskih promena, ali i boljem prilagođavanju na već prisutne promene, kao što su toplotni udari i velike suše i poplave.

Pročitajte još:

Kao jedan od inovativnih načina da se što više ljudi uključi u traženje rešenja za izazove koje klimatske promene nose, pojavljuje se koncept „građanske nauke“ (eng. Citizen Science), koji podrazumeva da javnost zajedno sa naučnicima adresira određeni problem kroz prikupljanje i analiziranje podataka, interpretaciju rezultata, ali i razvoj novih tehnologija i osmišljenih akcija delovanja.

Sa tom idejom, u okviru međunarodnog projekta TeRRIFFICA, na kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera, razvijena je interaktivna mapa belgrade.terrifica.eu. Beograđani su pozvani da tokom leta obeležavaju mesta u gradu na kojima ih vrućina najviše pogađa. Građani mogu da obeleže i dobre i loše primere prilagođavanja na klimatske promene sa kojima se u Beogradu svakodnevno susreću, a ovo je prilika da neki od izazova budu konstruktivno rešeni. Na taj način građani, uz prethodno kreiranje naloga na interaktivnoj mapi, postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači.

Akciji se pridružuju i brojni stručnjaci – klimatolozi, energetičari, arhitekte, geolozi, ornitolozi…. – koji iz ugla svojih profesija upozoravaju na neophodnost da svi promenimo svoj odnos prema okruženju i osvestimo svoju ulogu u usporavanju klimatskih promena na planeti. Kako ističu stručnjaci, do suštinskih promena moguće je stići isključivo ukoliko se u akciju za klimu uključe svi: građani, udruženja, naučnici, ali i donosioci odluka koji se nalaze na relevantnim političkim pozicijama.

U videu u nastavku teksta (režija: Miloš Tomić), pojavljuju se naučnici dr Vladimir Đurđević, klimatolog, dr sc. Slobodan Tošović, lekar, i Dragan Simić, ornitolog i eko-aktivista, koji objašnjavaju, svako iz ugla svoje profesije, zašto je važno da se i građani uključe u priču o klimatskim promenama.

Istražite više o mapiranju klimatskih izazova u Beogradu tokom letnjih meseci OVDE.

Izvor: Centar za promociju nauke

Od talasa do električne energije – projekat vredan 16 miliona evra u portugalskoj luci

11.07.2020

Viana do Castello — Foto: Wikipedia/Jos Dielis

Prema nekim procenama, obnovljivi izvori energije u Portugalu mogli bi da generišu investicije u vrednosti od čak 254 miliona evra, kao i da otvore 1.500 zelenih radnih mesta. Jedan od projekata koji ovu teoretsku mogućnost transformiše u praksu jeste i izgradnja postrojenja za proizvodnju, sklapanje i servis pretvarača energije talasa.

Iako talasi nisu prvi čisti elektroenergetski resurs na koji pomislimo, itekako postoji tehnologija zahvaljujući kojoj se, pomoću njih, proizvodi struja, a njenoj široj upotrebi doprineće i projekat u portugalskoj luci Viana do Kastelo.

Podvig, u vrednosti od 16 miliona evra, na severu zemlje realizuje kompanija “CorPower”. Njeno sedište se nalazi u Stokholmu (Švedska). Za lokaciju fabrike je pak izabran Portugal zbog, kako je saopšteno, prirodnih bogatstava, razvijene ekološke svesti stanovnika i interesa za inovacije okrenute okeanu, kao i tamošnjih stručnjaka.

Očekuje se da će prvi generatori na tržište izaći 2024. godine.

Pročitajte još:

U “komšiluku” budućeg proizvodnog pogona se nalazi, prema tvrdnjama, prva svetska polu-potopna plutajuća vetroelektrana na moru, instalisane snage 25 MW koja je puštena u rad u januaru ove godine.

Jelena Kozbašić

Gotovo jednako CO2 sada i pre 3,3 miliona godina – i zašto to zabrinjava?

10.07.2020

earth_zemlja — Foto-ilustracija: Pixabay

Poslednji put kada su emisije ugljen-dioksida (CO2) na Zemlji bile otprilike jednake današnjim, bilo je za 3 do 4 Celzijusova stepena toplije, a nivo mora za 20 metara viši, što je bilo pre oko 3,3 miliona godina.

Prema najnovijim saznanjima, trenutni tempo proizvodnje ovog štetnog gasa mogao bi uskoro da nas odvede još dublje u istoriju naše planete – i to 15 miliona unazad kada ljudi u današnjem obliku Homo sapiens nisu ni postojali, već su hominidi tek počeli da se razvijaju od orangutana.

Istraživanje koje je sproveo tim naučnika sa univerziteta u Sauthemptonu (Ujedinjeno Kraljevstvo) otkrilo je da bismo u narednih pet godina mogli da premašimo koncentraciju CO2 u atmosferi od 427 delova na milion (parts per million – ppm). Posmatrajući njegov dosadašnji rast za oko 2,5 ppm godišnje, u bliskoj budućnosti bićemo potencijalno suočeni sa uslovima koje naša vrsta nije iskusila.

Sadašnje vrednosti CO2 iznose 415 ppm što je slično onima u pliocenu (između 380 i 420 ppm), geološkom razdoblju koje se proteže od 5,33 miliona do 2,58 miliona godina ranije. Njemu je prethodio miocen! Iako je on daleko iza nas, usled industrijalizacije, mogao bi istovremeno da bude i naša budućnost. Tokom miocena, ledene ploče su bile još manje, a nivo mora viši.

Pročitajte još:

Povrh toga, Svetska meteorološka organizacija nedavno je upozorila postoji 20 odsto šanse da do 2025. godine prekoračimo kritični prag zagrevanja od 1,5 Celzijusova stepena. To znači da je ispunjenje Pariskog sporazuma još ozbiljniji izazov za čovečanstvo nego što se prethodno verovalo.

Jelena Kozbašić

U Beogradu otvoren prvi azil za pčele

10.07.2020

pčela_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Rahul Pradeep)

U beogradskoj park-šumi Košutnjak juče, 9. jula, otvoren je prvi, ogledni, azil za pčele gde su one donete iz razrojenih rojeva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Zahvaljujući donaciji kompanije Delez Srbija i podršci njenih kupaca koji su učestvovali u projektu “Pčelice stvaralice”, u oglednom pčelinjaku “Košutnjak” napravljen je jedinstven smeštaj za pomoć pčelama.

Zahvaljujući tome će biti spaseno više od 500.000 pčela u Beogradu, navedela je ta kompanija u saopštenju.

Prvi azil za pčele izgrađen je u saradnji s Beogradskim udruženjem pčelara čiji predsednik Stanko Rajić je kazao da to udruženje prima veliki broj poziva da sklone razrojene pčele s njihovih neprirodnih staništa, te sada, zahvaljujući partnerskoj saradnji s kompanijom Delez Srbija, mogu da ih “odmah smeste u njihov nov dom”.

On je istakao do je otvaranje azila pobeda pčelarstva i korak više za očuvanje biodiverziteta.

Kroz program lojalnosti “Pčelice stvaralice”, koji je realizovan u prodavnicama “Maxi”, “Tempo” i “Shop and Go”, kompanija Delez Srbija je dala milion dinara za tu namenu.

Pročitajte još:

Rukovodilac marketing sektora kompanije Delez Srbija Filipos Nanopulos je rekao da je taj projekat koji za cilj ima zaštitu pčela i očuvanje prirode, naišao na pozitivne reakcije kupaca “uz čiju podršku smo pomogli otvaranje prvog azila za pčele”.

“Činjenica je da je naša trpeza bogata voćem i povrćem upravo zahvaljujući pčelama i baš zato je izgradnja azila na Košutnjaku naš doprinos lepšem i zdravijem ekosistemu”, istakao je on.

Izvor: Zelena Srbija

Sremska Mitrovica organizuje sakupljanje pesticidnog otpada

10.07.2020

pesticidi_polje — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Sremska Mitrovica i ove godine organizuje sakupljanje pesticidnog otpada, odnosno ambalaže pesticidnih sredstava nakon upotrebe. Ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja predstavlja potencijalni rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu, ukoliko se njime ne upravlja na adekvatan način. Zbog toga je potrebno da se sva pesticidna ambalaža čuva na bezbednom mestu. Sredstva za realizaciju ovog projekta su obezbeđena iz Zelenog fonda, odnosno od Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Akciju sakupljanja otpada će realizovati Poljoprivredna stručna služba Sremska Mitrovica pod pokroviteljstvom Gradske uprave za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, a u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.

Akcija prikupljanja pesticidnog otpada već 6. godinu za redom poštuju mnogi sugrađani odnosno poljoprivrednici, donošenjem ambalaže ispred svojih Mesnih zajednica, a odatle se odnosi i skladišti na propisano mesto. Radio-televizija Vojvodina je posetila selo Jarak gde je danas počelo sakupljanje ambalaže pesticidnih sredstava.

Sakupljanje pesticidnog otpada počinje danas 9. jula i traje do 23. jula.Poljoprivredni proizvođači mogu svakodnevno samoorganizovano da odnesu pesticidni otpad u privremeno skladište Poljoprivredne stručne službe, koje se nalazi u prostoru nekadašnje mitrovačke “Šećerane”. Nakon preuzimanja ambalažnog otpada, poljoprivrednici dobijaju potvrdu na osnovu koje mogu da apliciraju za subvencije Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pročitajte još:

Ove godine su se prikupljanju pesticidnog otpada priključili i predstavnici civilnog sektora. Posao je veliki, a odgovornost je na svima i poljoprivrednicima, uvoznicima, proizvođačima i drugim kako bi se ostvarili veliki efekti u zaštiti zdravlja i životne sredine, rečeno je iz Agencije za ruralni razvoj

Ukupna sredstva koja su dobijena za ovaj projekat je 2,5 miliona dinara, od kojih je Grad obezbedio 500.000 dinara a ostatak je iz Zelenog fonda, odnosno iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Energetski nezavisna botanička bašta u Americi ne doprinosi efektu staklene bašte

10.07.2020

botanička2 — Foto: Facebook (screenshot)

Koledž “Wellesley” u Masačusetsu je dobio objekat u vidu održive botaničke bašte sa nultom emisijom gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Dizajn je osmišljen tako da se oslanja na solarnu i geotermalnu energiju, a pored toga poseduje i interaktivnu platformu koja ljudima omogućava da prikupljaju i razmenjuju podatke o biljkama u realnom vremenu, što podrazumeva informacije o kvalitetu zemljišta, vazduha i vode.

Svi prikupljeni podaci biće dostupni i istraživačkim centrima i školama.

Ustanova Global Flora bazira se na nasleđu doktorke Margaret Ferguson koja je tokom dvadesetih godina prošlog veka ohrabrivala tadašnje studente ove obrazovne institucije da “slušaju” biljke i uče kroz što raznovrsnija interdisciplinarna iskustva.

Ovaj staklenik će biti dostupan ne samo studentima, kao neka vrsta laboratorije, ali i muzeja, već će biti otvoren za javnost i besplatan.

Unutar bašte nalaziće se geotermalni radijatori za grejanje i hlađenje koji će pomagati u održavanju minimalne potrošnje energije, ali i stvaranju odgovarajućih mikroklimatskih uslova.

U bašti je raznovrstan izbor biljaka koje se uzgajaju, od pustinjskih vrsta do bioma iz mangrovih šuma. Posebno se ističe stablo staro 140 godina – Durant Camellia.

Jelena Cvetić

Investicija od 5,4 miliona dinara za energetski efikasnije okruženje najstarijih Subotičana

10.07.2020

električar_popravke — Foto-ilustracija: Pixabay

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski i gradski menadžer Zagorka Panić su direktoru Gerontološkog centra Subotica Nenadu Ivaniševiću u utorak, 7. jula, uručili ugovore o finansiranju projekta „Energetska sanacija Gerontološkog kluba Bajnat“. Za realizaciju ovog projekta ukupne vrednosti 5.394.069 dinara Ministarstvo rudarstva i energetike je – na osnovu Javnog poziva za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2019. godini u jedinicama lokalne samouprave, kao i gradskim opštinama – odobrilo sredstva u iznosu od 3.775.848 dinara (70 odsto vrednosti projekta), dok je učešće Grada Subotice 1.618.220 dinara (30 odsto vrednosti projekta).

Na prigodnoj svečanosti, upriličenoj tim povodom u GK „Bajnat“, Nenad Ivanišević se zahvalio gradonačelniku Bogdanu Labanu na konstantnoj podršci i podsetio da je ovo drugi projekat Ministarstva rudarstva i energetike sa kojim Gerontološki centar zajedno učestvuje sa gradom.

“Ne mogu da ne pomenem i projekte koje finansira Vlada Republike Srbije preko Kancelarije za javna ulaganja, vredne skoro milijardu dinara, a koje je u naše ime podneo grad Subotica i koji se uspešno realizuju”, kazao je Ivanišević i dodao da će Dom za odrasla lica na Karađorđevom putu uskoro biti završen.

Gerontološki klub Bajnat je, kako je rekao, jedan od starijih, tradicionalnijih gradskih klubova koji ima 1.500 članova.

“Dom izgleda pristojno, ali je i vreme za njegovu kompletnu rekonstrukciju i energetsku sanaciju. To i jeste suština ovoga projekta. Ideja je da po završetku postupka javne nabavke počnu radovi, a da se rekonstruisani klub krajem jeseni svečano i otvori” – rekao je Nenad Ivanišević.

Uz konstataciju da je saradnja republike, pokrajine i grada u realizaciji kapitalnih projekata ključna za grad Suboticu, bez koje, kako je istakla, tokom protekle četiri godine ne bi moglo da se realizuje više od 200 projekata, Zagorka Panić je rekla da joj je drago da je Ministarstvo rudarstva i energetike prepoznalo da u Srbiji postoji puno objekata kojima je neophodna energetska sanacija, tim pre što je reč o davno izgrađenim objektima, pogotovo javnim u koje se nije ulagalo a čiju sanaciju i rekonstrukciju lokalne saouprave nisu u mogućnosti same da isfinansiraju.

“Za energetsku sanaciju takvih objekata veoma je bitna kompletna i kvalitetna projektno-tehnička dokumentacija na osnovu koje se i aplicira za određena sredstva. Među 13 jedinica lokalne samouprave i gradskih opština kojima je Ministarstvo rudarstva i energetike dodelilo sredstva je i Subotica kojoj je za realizaciju projekta ‘Energetska sanacija Gerontološkog kluba Bajnat’ odobreno oko 3,78 miliona dinara, dok je učešće Grada Subotice 1,6 miliona dinara”, naglasila je Zagorka Panić.

Stevica Deđanski je kazao da činjenica da je za vrlo kratko vreme već treći put u ovom gradu pokazuje da Subotica vrlo dobro prati ono što Vlada Republike Srbije radi, a što Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi.

“Pažnju u proteklom periodu zaista posvećujemo energetskoj efikasnosti koja je višestruko korisna. Gradovi i opštine koje se time bave pre svega imaju mogućnosti da konkurišu za sredstva, efekat toga je ušteda u novcu, a druga stvar je smanjenje emisije ugljen-dioksida, što je i naša obaveza. Zaista radimo na tome i potrebna nam je saradnja sa lokalnim samoupravama”, rekao je Deđanski, i dodao da će se ubrzo nakon konstituisanja nove Vlade intenzivno raditi na formiranju Fonda za energetsku efikasnost, kao javne agencije, koji će od donacija u iznosu od oko deset miliona evra godišnje i otprilike isto toliko od ekološke takse koja se skuplja, raspolagati sa oko 20 miliona evra za najbolje projekte lokalnih samouprava i građana.

Izvor: Grad Subotica

1...687688689...1,673 Page 688 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Preporuke i saveti

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pouke iz Nemačke

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM