Smanjena je proizvodnja žitarica, potrošnja vina i svinjskog mesa, ali istovremeno rast beleže soja, suncokret, maslinovo ulje… Šta sve i kako utiče na trendove u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u vreme pandemije KOVID-19?

Pandemija koronavirusa stvorila je do sada neviđene izazove za poljoprivredno-prehrambeni sektor Evropske unije. I dalje se ne zna kolika je razmera uticaja KOVID-19 i kada ćemo moći da počnemo govoriti o privrednom oporavku. Uprkos tome, lanac snabdevenosti hranom pokazao se otpornim tokom čitave krize.

Budući da se mere zatvaranja postupno ukidaju u čitavoj Evropi, trebala bi da poraste i tražnja u restoranima, barovima i kafićima. Iako, u kratkom vremenu ona ne može da se vrati na nivo od prošle godine, a jedan od razloga je i smanjenje kupovne moći domaćinstva, ali i rast cena.

Kao što je navedeno u prolećnom izdanju kratkoročne prognoze, pandemija i sa njom povezane mere koje su preduzele države članice, stvorili su puno izazova za poljoprivredno-prehrambeni sektor. Zatvaranje ugostiteljskih objekata, od najmanjih do najvećih, uticalo je na tražnju za pojedinim proizvodima, a sektor je morao da se prilagodi novim okolnostima. Najnoviji kratkoročni izgledi objavljeni od strane Evropske komisije predstavljaju pregled najnovijih trendova i dalje izglede za ovaj sektor.

Smanjena proizvodnja žitarica, a rastu soja i suncokret

Za razdoblje 2020/21., u EU se previđa proizvodnja žitarica od 286,3 miliona tona, što je smanjenje za 2,7 odsto u odnosu na 2019/20., ali je još uvek 1,7 odsto iznad petogodišnjeg proseka. Razlog je manje zasejanih površina ozimih useva, ali i suša. Procenjuje se da će se potrošnja ove vrste namirnica u EU smanjiti za 0,6 odsto  i to zbog smanjene potražnje pekarskih i prehrambenih proizvoda. Ipak, to ne bi trebalo da potraje, a ponovni rast se očekuje u narednom razdoblju.

Tokom ovog perioda proizvodnja uljane repice trebala bi da bude na sličnom nivou u odnosu na prošlu, sa 15,4 miliona tona. Kada je reč o suncokretu, ona bi trebala da dostigne 10,4 mil. t, što je porast od 3,7 odsto u odnosu na prošlo razdoblje. Proizvodnja soje i proteinskih biljaka takođe bi mogla da se poveća i dostigne 2,8, odnosno 4,5 miliona tona, a šećera bi trebala da ostane na istom nivou kao u prethodnom periodu, uprkos smanjenju površine pod šećernom repom za 3 odsto .

Povećanje maloprodaje maslinovog ulja i smanjena potrošnja vina

Proizvodnja maslinovog ulja u EU ostala je 4 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Mere zatvaranja doprinele su povećanju maloprodaje i njegovom korišćenju u prehrambenoj industriji, ali očekuje se da će nesigurnost oko letnje sezone 2020. dodatno doprineti maloprodajnoj tražnji. Ukupno gledajući, potrošnja u EU bi mogla i dalje rasti za 6 odsto , a u 2020. godini proizvodnja bi trebala da se poveća i da dostigne 2,3 mil. tona, što je čak 20 odsto  više u odnosu na prošlu godinu.

Dok se očekuje da će se potrošnja vina smanjiti za 7 odsto zbog korona krize, proizvodnja u druge namene poput vinskog sirćeta i rakije se povećala za 33 odsto . Za to su zaslužne značajne mere koje je Komisija predložila za kriznu destilaciju. Izvoz vina pao je za 7 odsto dok je uvoz pao za 8 odsto.

Proizvodnju paradajza nadoknadila Poljska?

Što se tiče sektora voća i povrća, cene jabuka poslednjih meseci bile su vrlo visoke zbog malih prinosa i velike potražnje tokom pandemije. Za breskve i nektarine se očekuje rekordno niska proizvodnja od 3,1 milion tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova i niskih otkupnih cena, a visokih troškova proizvodnje. To će uticati na cene koje su već porasle za 19 odsto u prvih sedam nedelja sezone u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Proizvodnja paradajza trebala bi da ostane stabilna, a pad proizvodnje u Španiji nadoknađen je rastom u Poljskoj. Istovremeno, potrošnja paradajza u EU beleži blagi pad od 1 odsto u ovoj godini.

Mleka prikupljeno više od očekivanog

Prikupljanje mleka ove godine moglo bi da dostigne oko 144 miliona tona, odnosno 0,7 odsto više nego prošle godine i više nego što je predviđeno u proleće, a sve zahvaljujući dobrim izgledima za kvalitet pašnjaka tokom proleća i leta i većoj dostupnoj i pristupačnoj hrani. Ovom rastu najviše doprinose Nemačka, Italija, Španiija i Holandija.

Rastuća tražnja za sirom u maloprodaji EU mogla bi da nadoknadi gubitke od strane prehrambenih usluga. No, moglo bi rezultirati i neznatno manjom potrošnjom sira u ovoj godini. Uprkos izvozu koji bi mogao da raste za 2 odsto, pad domaće potrošnje mogao bi dovesti do nižeg rasta proizvodnje nego što se predviđalo.

Stanovnici EU jedu sve manje mesa?

Očekuje se da će se proizvodnja govedine smanjiti za 1,7 odsto zbog smanjene potražnje usled pandemijske krize te smanjenja stada i ranog klanja kada su goveda bila manje kilaže zbog nedostupnog krmiva tokom sušnog proleća. Proizvodnja živine pada za 2 odsto, a sektor se prilagođava manjoj potražnji i nižim cenama.

Proizvodnja svinjskog mesa trebala bi da se poveća za 0,5 odsto zbog povoljne cene, povratom potražnje i solidnim izgledima za izvoz u Kinu. Očekuje se da će se proizvodnja ovčjeg i kozjeg mesa smanjiti za 1,5 odsto.

Generalno, smanjenje potražnje tokom zatvaranja, kao i ograničena dostupnost EU koja nije nadoknađena uvozom, dovešće do smanjenja potrošnje mesa za 2,5 odsto na 65,4 kg po glavi stanovnika u 2020. godini.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs