Sombor dobio sredstva za Regionalni centar za upravljanje otpadom

13.08.2020

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović potpisala je u utorak, 11. avgusta, u Beogradu Ugovor o sufinansiranju realizacije projekta „Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu“ sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

Gradu Somboru dodeljena su sredstva u iznosu od 1.600.000,00 dinara putem Javnog konkursa za sufinansiranje realizaccije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, dok je Grad obezbedio iznos od 400.000,00 dinara.

Ovim sredstvima finansiraće se Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu, u cilju uspostavljanja Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Regionalni centar za upravljanje otpadom predstavlja prioritet i preduslov zaštite životne i društvene sredine, čijom izgradnjom će se dobiti primeren način upravljanja otpadom u skladu sa evropskim standardima.

Pročitajte još:

Izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom Rančevo uspostaviće se sistem upravljanja komunalnim otpadom koji obuhvata minimizaciju stvaranja otpada, uspostaviće se kontrola tokova i količine otpada, recikliranje otpada, i njegova ponovna upotreba, bezbedno odlaganje nereciklabilnog dela, saniranje i zatvaranje postojećih divljih smetlišta, kao i dobijanje alternativnih goriva iz otpada, koje je od posebnog značaja sa ekološkog i ekonomskog aspekta.

Projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji će u okviru prerade koristiti mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada, prvi je ovakve vrste u Republici Srbiji, ali i širem okruženju.

Izvor: Grad Sombor

Grčka traži samit od EU zbog turskog broda za istraživanje nafte i gasa

12.08.2020

more_obala — Foto-ilustracija: Unsplash (David Burner)

Grčka je zatražila hitan samit Evropske unije o Turskoj, objavila je 11. avgusta kancelarija grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa posle dolaska turskog broda za istraživanje nalazišta nafte i gasa u spornu zonu u istočnom Sredozemlju, što je ponovo pojačalo tenzije između dve zemlje. Predsednik Turske je rekao da neće ograničiti istraživanja samo na priobalne delove, ail je izrazio spremnost da spor rešava dijalogom.

Grčka i Turska su rasporedile ratne brodove u istočnom Sredozemlju, gde je Turska ponovo poslala brod za istraživanje energetskih resursa. Grčka kaže da se ta oblast preklapa s njenim epikontinentalnim pojasom.

Grčka Ratna mornarica je 11. avgusta lokalizovala turski brod jugoistočno od ostrva Krita, a prati ga turska flotila uz nadzor grčkih ratnih brodova.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan Alcock)

Atina je ocenila da Ankara ugrožava mir slanjem istraživačkog broda što je “nova ozbiljna eskalacija” i ukazala na “destabilizirajuću ulogu” Turske.

“Grčka neće prihvatiti nikakvu ucenu i braniće svoj suverenitet i svoja suverena prava”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova 10. avgusta posle hitnog sastanka šefova Oružanih snaga, pozivajući Tursku “odmah da prekine sa ilegalnim akcijama koje podrivaju mir i stabilnost u regionu”.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel izarzio je veliku zabrinutost zbog toga što je Turska nastavila istraživanja u Sredozemlju i rekao da se pomorske granice moraju definisati kroz dijalog i pregovore, a ne jednostrane akcije i mobilizaciju pomorskih snaga.

“Najnovija pomorska mobilizaja u istočnom Sredozemlju dovešće do većeg antagonizma i nepoverenja”, navodi se u saopštenju Borela od 9. avgusta.

Turska je ranije navela da će brod obavljati seizmička istraživanja od 10. do 23. avgusta u velikoj zoni između Krita – na jugu Grčke, i Kipra – u istočnom delu Sredozemnog mora.

Nedavni pronalasci prirodnog gasa i planova za sprovođenje bušenja u istočnom Sredozemlju dovelo je do novog porasta tenzija. U središtu spora je kako se računa epikontinentalni pojas primorske države i da li ostrva treba da se uračunaju. Turska smatra da ne treba, a stav Grčke je da se time krši međunarodno pravo. Grčka ima oko 6.000 ostrva i grebena u Egejskom i Jonskom moru, od kojih je više od 200 naseljeno.

Turska ne odustaje od istraživanja, ali spremna za dijalog

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 10. avgusta upozorio da Turska neće ograničiti svoja morska istraživanja samo na priobalne delove, ali je osim toga zvučao pomirljivo.

“Spojimo se kao Mediteranske zemlje, nađimo formulu koja je prihvatljiva za sve, koja štiti svačija prava. Mi smo uvek tu i spremni za rešenje sporova kroz dijalog na fer osnovi. Nastavićemo da primenjujemo sopstvene planove (u istočnom Sredozemlju) i na polju diplomatije dok ne prevlada zdrav razum po ovom pitanju”, rekao je on u televizijskom obraćanju.

Pročitajte još:

Turska odbacuje optužbe da ulazi u grčke vode u potrazi za naftom i gasom

Turska je u julu saopštila da suspenduje svoje operacije istraživanja u istočnom Sredozemlju, što je viđeno kao vrsta smirivanja situacije.

Međutim, 6. avgusta Grčka i Egipat su potpisali sporazum o demarkaciji pomorskih granica i ekskluzivnim ekonomskim zonama za prava na traganje za naftom i gasom, što je Ankara osudila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Waring)

Sličan sporazum Turska je 2019. potpisala sa libijskom vladom u Tripoliju, što je izazvalo bes Grčke, Kipra i Egipta koji smatraju da taj sporazum krši njihova ekonomska prava u Sredozemlju. EU je navela da taj turski sporazum sa Libijom predstavlja kršenje međunarodnog prava i preti stabilnosti u regionu.

Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri je posle potpisivanja sporazuma rekao da su “egipatski-grčki odnosi presudni za održavanje bezbednosti i stabilnosti u regionu istočnog Mediterana i za suzbijanje pretnji izazvanih neodgovornom politikom koja podržava ekstremizam i teror” što se odnosi na podršku Ankare vladi u Tripoliju.

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias ocenio je sporazum Egipat-Grčka kao “primeran sporazum”. Međutim, ni jedan od dvojice ministara nije otkrio nikakve detalje sporazuma. “To je potpuna suprotnost ilegalnom, nevažećem i pravno nepostojećem memorandumu o razumevanju Turske i Tripolija”, dodao je Dendias.

NATO saveznici i susedi Grčka i Turska decenijama su u sukobu oko niza pitanja, uključujući pomorske granice i bile su na ivici rata tri puta od sredine 1970-ih, uključujući jednom oko prava na istraživanje nafte u podmorju.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Razmatra se zabrana letova iznad Uvca gde žive zaštićeni beloglavi supovi

12.08.2020

beloglavi_sup2 — Foto: Wikipedia/ Pierre Dalous

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije objavio je juče, 11. avgusta, da je predložio da se na sastanku s nadležnim organima krajem ove nedelje razmotri uspostavljanje uslovno zabranjene zone letova vazduhoplova iznad Specijalnog rezervata prirode “Uvac”.

U Specijalnom rezervatu prirode “Uvac” nedavno je zbog niskog leta helikoptera šest mladunaca beloglavog supa, strogo zaštićene vrste ptica, od straha pobeglo iz gnezda i upalo u kanjon, a spasena su samo tri.

Zavod za zaštitu prirode Srbije je demantovao informacije medija da je Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo dao odobrenje za letove u tom području, i istakao da je protiv preleta zaštićenih područja, što je utemeljeno u Zakonu o zaštiti prirode i Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta.

Pročitajte još:

Direktorat civilnog vazduhoplovstva je na sastanak u petak, 14. avgusta, pozvao predstavnike ministarstava odbrane, unutrašnjih poslova, saobraćaja i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Izvor: Zelena Srbija

Koliko se krčenje Amazonije tiče mesne industrije?

12.08.2020

klanica_meso — Foto-ilustracija: Pixabay

Najveća svetska kompanija za preradu mesa JBS ovih dana se našla “pod lupom” i izazvala zabrinutost jer se čini da nema jasnu evidenciju o mesu koje nabavlja i da postoji šansa da se u njenom lancu snabdevanja podrazumeva i govedina koja stiže sa farmi nastalih krčenjem šuma u Amazoniji.

Odnedavno je pojačan pritisak investitora na ovu kompaniju jer se, prema ispitivanjima, čini da ne polaže mnogo brige na ekološke aspekte svog poslovanja.

Prema procenama, godišnji prihod kompanije iznosi 50 milijardi dolara. Dnevno usmrćuje čak 35.000 goveda u Brazilu. Ipak, stručnjaci navode da nije izvesno da ova kompanija može nositi titulu nekog ko će predložiti rešenje za krčenje šuma u Brazilu.

Analitičari HSBC-a, multinacionalne investicione banke i kompanije za finansijske usluge, više puta su pokušavali da dobiju odgovor od JBS-a po pitanju plana kompanije da se pozabavi problemom ilegalnog krčenja Amazonije, ali jasni plan, vizija, a ni rešenje, nisu dobili.

Pročitajte još:

HSBC je nedavno sprovela istragu oko prebacivanja stoke sa ranča koji je sankcionisan zbog ilegalnog krčenja šume, koja je prodavana klanicama JBS-a. Iako je kompanija osporila nalaze, nije iznela podatak odakle nabavlja stoku.

Zato su nakon istrage veliki supermarketi i lanci brze hrane pozvani da obustave trgovinu sa JBS-om. Već je isključena iz prodaje “Nordea Asset Management”, pod čijom kontrolom je fond od 230 milijardi evra.

Naučnici smatraju da je očuvanje Amazonije od suštinskog značaja za rešavanje klimatske krize. Istovremeno, podaci govore da je globalni izvoz govedine JBS-u tokom 2019. bio odgovoran za krčenje čak 300 kilometara ove tropske šume.

Jelena Cvetić

Beč ulaže 800.000 evra u teretne bicikle

12.08.2020

Beč_električni_bicikli — Foto: Mobilitätsagentur Wien/Christian Fürthner

Od početka ove godine Grad Beč daje subvencije preduzećima za kupovinu električnih tertnih bicikala i električnih teretnih kolica. U tu je svrhu iz bečkog fonda za zelenu električnu energiju obezbeđeno ukupno 800.000 evra. Za bicikl korisne nosivosti između 40 i 100 kg pokriva se do 50 odsto troškova u maksimalnom iznosu od 2.000 evra, a za onaj korisne nosivosti preko 100 kg do 30 odsto troškova u maksimalnom iznosu od 4.000 evra. Dodatnih 500 evra dobijaju prve tri potvrđene prijave u svakom gradskom okrugu kao i prijavljena preduzeća s dokazom o prodaji ili popravci vozila s motorom s unutaršnjim sagorevanjem.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

„Akcioni plan Logistika 2030+ predstavlja strateški orijentir kako bi logistika u našem gradu ubuduće trebalo da izgleda. Poput Ministarstva za zaštitu klime ovom subvencijom podstičemo preduzetnike da manje putuju automobilom“, objašnjava bečka zamenica gradonačelnika i članica gradske vlasti za zaštitu klime Birdžit Hebajn. U gradskom prostoru, naime, postoji puno potencijala za održivi prevoz za vlastite potrebe. Kratke i srednje duge rute mogu se efikasnije i na ekološki prihvatljiviji način preći električnim teretnim biciklima.

„Saobraćajni sektor najveći je uzročnik gasova sa efektom staklene bašte koji štetno deluju na klimu. Svaki dodatni teretni bicikl na bečkim ulicama dugoročn smanjuje emisije ugljen-dioksida“, naglašava šef bečke Gradske Kancelarije za energetsko planiranje Bernd Vogl. Sa svakim subvencionisanim teretnim biciklom može se uštedeti oko 0,67 tona ugljen-dioksida godišnje. Kako se za subvenciju dosad prijavilo oko 160 preduzeća, time bi se u sledećih deset godina bi se potencijalno moglo uštedeti 1.070 tona CO2.

Preduzetnici u sklopu prijave treba da objasne zašto planiraju da kupe električni teretni bicikl. Oko 85 odsto njih kao posebno važan faktor spominje jednostavnije parkiranje, a nakon toga sledi prelazak na prevozno sredstvo s nultom emisijom CO2. Uz to, većini preduzetnika posebno je važna i ušteda vremena i troškova, kao i bolji imidž firme.

Pročitajte još:

Rezultati ove bečke inicijative već su vidljivi. Naime, oko 90 odsto preduzeća koja su zatražila subvenciju prethodno uopšte nije koristilo teretne bicikle. „Upoznala sam stolara koji je uz pomoć naše subvencije kupio električni teretni bicikl za prevoz svojih alata. Upravo su takvi obrti, koji se sada umesto na kombije oslanjaju na električne teretne bicikle, predvodnici klimatski prihvatljivije logistike. U tom pogledu podstičem sva preduzeća da učine ovaj korak i daju svoj doprinos zaštiti klime“, ističe zamenica gradonačelnika Hebajn.

Prema ispitivanju kompanije Bečkog holdinga „Urban Innovation Vienna“ gotovo tri četvrtine dosad prijavljenih preduzeća ima manje od deset zaposlenih. Oko 80 odsto dolazi iz sektora trgovine, gastronomije, kinematografije i fotografije, umetnosti i kulture i građevinarstva. Osim toga, subvenciju su posebno dobro prihvatila mikropreduzeća, odnosno kompanije s jednim zaposlenim koje su naročito pogođene posledicama pandemije koronavirusa i ekonomske krize.

Izvor: Eurocomm-PR Zagreb

Inicijativa “Pravo na vodu” traži uklanjanje cevi MHE iz Rakitiske reke

12.08.2020

Inicijativa “Pravo na vodu” zatražila je juče, 11. avgusta, od Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da postupe po rešenju Ministarstva zaštite životne sredine i da do subote, 15. avgusta, nalože uklanjanje cevi male hidroelektrane (MHE) “Zvonce” iz korita Rakitske reke.

Rešenjem Ministarstva zaštite životne sredine od 4. januara 2019. godine investitoru je zabranjeno izvođenje radova i naloženo da teren sanira i vrati u prethodno stanje, odnosno, da 300-350 metara cevi izvadi iz korita reke.

Inicijativa “Pravo na vodu” je ukazala da je, međutim, više od godinu dana kasnije investitor ne samo nastavio izgradnju, nego je čak i dobio upotrebnu dozvolu za rad sporne MHE.

Pročitajte još:

Mesna zajednica Rakita je uputila obaveštenje Opštini Babušnica, Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture o tome da je donela odluku o uklanjanju cevi iz korita Rakitske reke o svom trošku tokom radne akcije u subotu što će naplatiti od investitora u sudskom postupku.

“Akciju je podržao veliki broj građana i organizacija za zaštitu životne sredine i očekuje se veliki broj ljudi u Rakiti u subotu. Smatramo da je ozlojeđenost Mesne zajednice Rakita i njenih stanovnika, kao i solidarnih ljudi širom Srbije opravdana i razumemo da zbog nepostojanja vladavine prava građanima ne preostaje ništa drugo nego da se sami organizuju radi očuvanja životne sredine i prirodnih i javnih dobara”, navela je Inicijativa “Pravo na vodu”.

Izvor: Zelena Srbija

Za dve nedelje skoro 500.000 prijava za eko-taksu

12.08.2020

cveće_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Jon Flobrant)

Kancelarija za IT i eUpravu omogućila je ove godine onlajn podnošenje prijava za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (EKO takse) za 2019. i 2020. godinu na Portalu lokalnih poreskih administracija (lpa.gov.rs) i za svega dve nedelje podneto je skoro 500.000 prijava pravnih lica.

„Jedan od najznačajnih IT sistema koje je razvila Kancelarija za IT i eUpravu je Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija. Po prvi put se informacije o porezu na imovinu i drugim izvornim javnim prihodima nalaze na jednom mestu – u Državnom data centru. Građani i privreda preko Portala LPA imaju mogućnost da završe sve poslove vezano za lokalne poreske administracije. Ove godine smo još jedan postupak za privredu uprostili, digitalizovali i postavilio onlajn. Prijava za utvrđivanje EKO takse je nova usluga na Portalu LPA, a gotovo 250.000 pravnih lica je iskoristilo ovu uslugu.“, izjavio je doc. dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Pročitajte još:

On je dodao da je rok za prijavu EKO takse istekao 31. jula i da su po prvi put pravna lica mogla ovu uslugu da koriste elektronski, dok su do sada to radili isključivo na šalterima.

“Vlada Švajcarske podržala je pravljenje aplikacije za elektronsku prijavu eko naknade u iznosu od 100.000 švajcarskih franaka. Smatramo da je važno osnažiti lokalne samouprave u prikupljanju sopstevnih prihoda jer su tako manje zavisne od davanja iz državnog budžeta, i pomoći privredi da sve svoje obaveze mogu da ispune elektronskih bez odlaska na razne šaltere. Naknada za očuvanje životne sredine plaća se i u Švajcarskoj, s tim da to tamo osim privrede plaćaju i građani”, rekao je Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa “Reforma poreza na imovinu”.

Plaćanje eko takse utvrđena je Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu postalo je obavezno za sva pravna lica i preduzetnike.

Izvor: Vlada Srbije

Solarno postrojenje za uklanjanje zagađenja

12.08.2020

Photo: Private archive of Gordana Pucar Milidrag

Poslednjih nekoliko godina priča se o intenzivnijoj upotrebi solarne energije u energetskom miksu naše države. Sa željom da takvi projekti zažive i budu deo naše svakodnevice, na tržištu se pojavljuju razne kompanije koje nude opcije za potencijalne kupce i buduće proizvođače električne energije. Stoga nije neobično što niču solarna postrojenja, čija je primarna svrha, a nažalost ponekad i jedina, proizvodnja električne energije. Nauka pak osim u ovu svrhu, nudi rešenja i za generisanje malo drugačijeg rezultata.

Foto: Iz privatne arhive Gordane Pucar Milidrag

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, pri laboratoriji Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, odvija se istraživanje primene sunčeve energije sa ciljem uklanjanja opasnih supstanci iz otpadnih voda. Tačnije, u ovom slučaju, reč je o uklanjanju sintetičkih boja iz otpadnih voda, koje su poreklom iz tekstilne industrije. Istraživanje se sprovodi kao deo doktorske disertacije Gordane Pucar Milidrag.

Potencijal sunčeve energije predstavlja 16,7 odsto od ukupno iskoristivog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kad se uzme u obzir da je energetski potencijal sunčevog zračenja za oko 40 odsto viši u Srbiji nego u srednjoj Evropi i da je intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evropi, dolazi se do zaključka da sunčevog zračenja ima više nego dovoljno i da ga je moguće iskoristiti na više različitih načina. Gordana Pucar Milidrag navodi da podaci pokazuju da je prosečno trajanje insolacije 2.071 sati, odnosno oko 270 sunčanih dana, te da se oko 70 odsto insolacije stvara u periodu od aprila do septembra.

„Kada se uzmu u obzir prosečne vremenske prilike, zagađenje atmosfere i vlaga, na ovim prostorima je stvarna prosečna energija zračenja oko 3,5 kWh/m2 na dan. Ovo su vrednosti koje pouzdano osiguravaju masovno i ekonomično korišćenje solarne energije. Logično je bilo da mi, kao zaštitari životne sredine sa PMF-a,ispitamo mogućnosti uklanjanja zagađenja posredstvom delovanja ovog resursa. Najviše nas je interesovalo uklanjanje zagađenja primenom tzv. foto-Fenton procesa”, kaže Gordana i daje nam do znanja da pomenuti proces spada u grupu unapređenih procesa oksidacije i zasniva se na stvaranju visoko reaktivnih hidroksilnih radikala u reakciji gvožđa i vodonik-peroksida.

„Hidroksilni radikali oksiduju sve na šta naiđu, i na organsku i neorgansku komponentu. Primena ovog procesa uz prisustvo zračenja čini suštinu foto-Fenton procesa, koji se smatra dobrim izborom kada je u pitanju uklanjanje perzistentnih kontaminanata (ili zagađenja teškog za uklanjanje), usled dodatnog generisanja hidroksilnih radikala fotoredukcijom gvožđa i fotolizom vodonik-peroksida. Ovim postaje jasno da energija sunčevog zračenja ima konkretnu primenu u ovom procesu”, objašnjava Gordana. U cilju ispitivanja mogućnosti primene foto-Fenton procesa, eksperiment je izveden u paraboličnom koncentrišućem reaktoru (PTC), koji se smatra najprikladnijim kada je u pitanju tretman otpadnih voda. Ovakvi reaktori koriste samo direktno sunčevo zračenje (što je veća količina zračenja, prinos je veći). PTC je mali i prima veliku količinu energije po jedinici zapremine. Gordana kaže da su glavni nedostaci u tome što kolektor koristi samo direktno zračenje (što znači da nije efikasan pri oblačnom vremenu), skup je zbog sistema za praćenje i ima malu optičku i kvantnu efikasnost.

„Primenom ovih procesa u reaktoru vršeno je ispitivanje uklanjanja (degradacije) molekula sintetičke boje koja se primenjuje tokom procesa bojenja tkanine. Nekoliko različitih jedinjenja je uspešno degradirano ovim reaktorom: hrom (VI), dihloracetatna kiselina, fenoli, 4-hlorfenol, dihlorfenol, pentahlorfenol, atrazin, industrijske otpadne vode i dr. Međutum, kako je sam molekul boje ’velik’ (odnosno, ima veliku molarnu masu) i teško degradabilan, hteli smo da steknemo utisak koliko je zapravo ovaj proces efikasan”, navodi Gordana i dodaje da su rezultati eksperimenta pokazali da je efikasnost obezbojavanja (uklanjanja) boje velika, čak oko 100 odsto. „Uprkos tome, ipak ne dolazi do potpune neutralizacije organske materije na ugljen-dioksid i vodu, s obzirom na relativno kratko vreme trajanja reakcije. Ovo se javlja usled prisustva različitih soli i dikarboksilnih kiselina, kao i dodatnih reakcija u koje stupaju hidroksilni radikali koji ometaju tok procesa. Zato ovakvi procesi moraju da se spoje sa nekim drugim procesima i primenjuju, na primer, u tercijarnom tretmanu otpadne vode tekstilne industrije.”

In focus:

Cilj kom su težili, dobrim delom su i ispunili. Gordana kaže da primena ovakvih procesa omogućava odvijanje reakcije u neutralnim uslovima, što u prvom koraku smanjuje troškove neutralizacije. Pored toga, termalna energija koja se sakupi tokom koncentrovanja zračenja može se simultano koristiti za druge aplikacije. Činjenica da se kao izvor gvožđa koristio katalizator sintetisan od gline bentonita, koja je prirodan, široko rasprostranjen i jeftin materijal, i solarno zračenje, kao obnovljiv i alternativni izvor fotona, gorenavedene rezultate bi trebalo uzeti u obzir prilikom analize troškova efikasnosti primenjenog procesa. Analiza bi uključivala, navodi Gordana, zemljište na kojoj bi se pravilo polje ovakvih reaktora, hemikalije koje bi se koristile tokom tretmana i uštedu energije, koja bi se primenom ovih reaktora obezbedila, uz činjenicu da se reaktori mogu koristiti samo tokom sunčanih dana, kada je intenzitet zračenja odgovarajući. „Sama konstrukcija ovih reaktora nije jeftina, ali bi bilo moguće koristiti i materijale za konstrukciju koji nisu toliko skupi, kao što su reflektujuće površine. Sa druge strane, primena unapređenih procesa oksidacije se razmatra kao predlog za najbolju dostupnu tehniku kadaje reč o tretmanu otpadne vode tekstilne industrije, dok se kao dodatne nove tehnike uzimaju u obzir foto-oksidacije i ispitivanje mogućnosti njihove primene u prečišćavanju otpadnih voda u tercijarnom tretmanu na poluindustrijskim sistemima”, predstavlja Gordana moguća rešenja.

Bitan faktor jeste spremnost države ili investitora da podrži razvoj ovakvih tehnologija. Dok se uređaj ne pozicionira na tržištu, informacije o njegovoj isplativosti nisu dostupne. U Španiji, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama postoje slični projekti, što ih nikako ne sprečava da i dalje rade na razvoju novih procesa primene ovakvih reaktora. Gordana smatra da bi nastavak ovog istraživanja trebalo da ide u pravcu unapređenja procesa, pa i samog reaktora, u cilju obezbeđivanja potpune mineralizacije. „Kao i svakom naučniku, želja mi je da moj rad ugleda svetlost dana, ne samo kao slovo na papiru, nego i kao nešto opipljivo, praktično i svrsishodno. Naročito zato što iza svega stoji tako jak motiv kao što je očuvanje planete.”

Priredio: Mladen Rajić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.

Ugroženi grivasti ibis vratio se u Hrvatsku prvi put od 18. veka

12.08.2020

Prošlog petka Podravinu je posetila grupa od deset grivastih ibisa (Geroniticus eremita) čije je jato viđeno na poljima pokraj Ludbrega i najveće je ove vrste zabeleženo na području Hrvatske. Ova veličanstvena vrsta ptice izumrla je u Hrvatskoj još u 18. veku, a poslednje jedinke su se gnezdile u Istri.

Početkom 21. veka svetska populacija grivastog ibisa svela se na svega 200-250 jedinki, koje su opstale na području severne Afrike i Bliskog istoka. Ibisa nalazimo u mnogim istorijskim izvorima, pa se, između ostalog, na egipatskim hijeroglifima prikazuje kao „akh“ – simbol ljudske duše.

Već 1504. godine proglašen je jednom od prvih zaštićenih vrsta ptica u Austriji, što ga nažalost nije spasilo od izumiranja.

Pročitajte još:

Ponovne pojave ibisa u Hrvatskoj moguće su zahvaljujući projektu LIFE Northern Bald Ibis, kojim se sprovodi reintrodukcija u Nemačkoj i Austriji. U veštački stvorenim kolonijama gnezdi se oko 140 jedinki koje lete prema jugu na prezimljavanje u Italiju. U poslednje vreme privlači ih i Hrvatska. Znaju posetiti primorje, a neki ljudi su ih snimili sa prozora u Zagrebu.

„Početkom godine odjeknuo je slučaj stradanja dva grivasta ibisa u krivolovu u blizini Parka prirode Vransko jezero. Ova grupa je u preletu i krenula je jugoistočno uz Savu. Nadajmo se da će ovaj put ptice sigurno i neometano boraviti u našoj zemlji“, komentirao je Boleslav Slocinski iz Udruženja BIOM.

Izvor: Ekovjesnik

Kompanija ABB izabrana za modernizaciju rudnika bakra Ziđin u Srbiji

12.08.2020

ABB pogonski sistemi za rudarske mlinove sa prstenastim zupčanicima unapređuju bezbednost, pouzdanost i efikasnost. Tehnološki lider, kompanija ABB, potpisala je ugovor sa kompanijom “Zijin Mining Group” za instalaciju svojih najsavremenijih pogonskih i upravljačkih sistema za mlinove sa prstenastim zupčanicima u Rudniku bakra Veliki Krivelj – površinskom rudniku sa godišnjim kapacitetom prerade rude od 2,5 miliona tona.

Veliki Krivelj, koji se nalazi u Borskom okrugu u Srbiji, kupila je 2018. godine kineska kompanija Zijin Mining Group kao deo ugovora za Rudnik bakra Bor, koji je uključio tri površinska kopa, podzemni kop i topionicu. Investicija od 350 miliona dolara je jedna od najvećih kineskih investicija u Srbiji do danas. Zijin Mining Group očekuje da investira 200 miliona evra u transformaciju i širenje proizvodnih kapaciteta Rudnika bakra Bor u Srbiji i u topionicu.

U sklopu projekta modernizacije, ABB obezbeđuje pogonske sisteme za mlinove i upravljačke sisteme za jedan SAG mlin (2×6,5MW) i jedan kuglični mlin (2×7,5MW), zajedno sa električnim upravljačkim sistemima, frekventnim regulatorima, motorima, transformatorima i kompletnim uslugama koje podižu produktivnost, smanjuju prekide u radu i unapređuju energetsku efikasnost.

Rešenje kompanije ABB obezbeđuje pogonske sisteme za mlinove sa dvostrukim zupčanicima, detekciju stvrdnute šarže, kontrolisano valjanje, automatsko pozicioniranje, promenljivu brzinu i kaskadni monitoring. Pogonski sistem za ovaj tip rudarskih mlinova je tehnologija varijabilne brzine koja utiče na smanjenje mehaničkog stresa na zupčanike i reduktore primenom precizne raspodele opterećenja između dva motora svakog od mlinova.

„ABB rešenja za rudarske mlinove smanjuju potrošnju energije, redukuju mehanički stres, produžavaju upotrebni vek opreme i unapređuju performanse,“ napominje Stephen Zhu, direktor divizije ABB Mining Aluminum and Cement u severnoj Aziji i Kini.

ABB sarađuje sa Zijin Mining Group od 2018. godine pružajući strateške konsultantske usluge, ekspertize tokom projekata, oslanjajući se pri tom na reputaciju kompanije ABB u instalaciji potpuno integrisanih rešenja za rudarsku industriji u poljima elektrifikacije, automatizacije, digitalizacije, elektromotornih pogona, kao i infrastrukture. Godine 2019. ABB je podržao Zijin i u fazi III projekta tehnološkog unapređenja projekta „Xinjiang Zijin Zinc Industry Co. Ltd.“ i u Rudniku bakra Majdanpek (MS) u Srbiji.

Haibo Jing, direktor ABB Process Industries za severnu Aziju i Kinu izjavio je: „Zadovoljstvo nam je da radimo sa kompanijom Zijin Mining na rudniku bakra Veliki Krivelj i što upravo našom tehnologijom dodatno podstičemo napredak kompanije u njenoj inicijativi „Pojas i put“.

Izvor: ABB

Rusija prva u svetu registrovala vakcinu za KOVID-19

12.08.2020

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin objavio je da je registrovana prva ruska vakcina za koronavirus.

“Jutros je prvi put u svetu registrovana vakcina protiv koronavirusa”, rekao je Putin juče, 11. avgusta, na sastanku sa članovima vlade, prenose ruske agencije.

Predsednik Rusije je dodao da je vakcinu primila i jedna njegova ćerka.

“Jedna moja ćerka primila je vakcinu. U tom smislu je učestvovala u eksperimentu. Posle prve vakcinacije imala je temperaturu od 38, sutradan 37 i to je bilo sve”, rekao je Putin, prenosi “Russia Today”.

Izrazio je nadu da će se vremenom pojaviti više vakcina protiv koronavirusa.

Pročitajte još:

Kako teče rad na razvoju vakcine za KOVID-19?

Prvu rusku vakcinu protiv koronavirusa zajednički su razvili istraživački institut Gamaleja i rusko ministarstvo odbrane.

Klinička ispitivanja pokrenuta su 18. juna i svih 38 dobrovoljaca je razvilo imunitet.

Izvor: RTS

Da li je automatsko upravljanje vozilima zaista bezbedno?

11.08.2020

automobil_vožnja — Foto-ilustracija: Unsplash (Jed Villejo)

Foto-ilustracija: Unsplash (Carles Rabada)

Većina vozača jedva čeka automatsko upravljanje automobilom. Da li je to uvek bezbedno? Primer jednog Nemca, koji će morati da plati kaznu od 200 evra, dovodi u dilemu i vozače i proizvođače. Koristeći ekran osetljiv na dodir tokom vožnje udario je u drvo, i uz novčanu kaznu dobio i zabranu upravljanja automobilom od mesec dana. Nisu pomogle nikakave tvrdnje advokata da se jedino tako mogu uključiti brisači.

Incident je, međutim, otvorio jedno mnogo značajnije pitanje i najavio ozbiljan problem sa kojim bi u budućnosti mogli da budu suočeni vozači, ne samo u Nemačkoj. Odluka suda znači da je svaki vozač koji tokom vožnje koristi ekran osetljiv na dodir, pa čak i ako su u pitanju nužna podešavanja, poput brzine rada brisača, u prekršaju.

„Po konvenciji u Evropi iz 1952. godine za svaki udes ne može biti odgovoran elektronski uređaj već samo vozač. Zato je i svaki drugi izgovor neprihvatljiv“, objasnio je Danijel Korans, inspektor Evropske komsije.

Od audio-sistema, preko svetala i grejanja, pa do klima-uređaja, u modelima kao što su električni automobili marke „Tesla“, ali i mnogi drugi, za sva ova podešava vozač mora da koristi centralni ekran osetljiv na dodir.

Automatizacija sada podrazumeva češću upotrebu ekrana osetljivih na dodir

To često podrazumeva skretanje pogleda sa puta i na nekoliko sekundi, pa i duže, što može da bude izuzetno opasno, ali i da se završi tragično.

„Mi sada ne znamo šta da radimo. Vozači hoće automatizaciju i što manje ručki, a ovaj primer pokazuje da se ne može baš sve kontolisati sa jednog mesta. Neki kompromis tražimo“, istakao je Lajonal Mask iz „Tesla motorsa“.

Pročitajte još:

Ako ova odluka posluži kao primer za sve slične slučajeve u budućnosti, automobilska industrija imaće velikih problema.

Jedan od načina da se ova situacija prevaziće biće i veća upotreba glasnovnih komandi u automobilu, ali je pitanje koliko će one biti pouzdane i da li će moći da zamene baš sva podešavanja koja se sada vrše preko ekrana osetljivih na dodir.

Izvor: RTS

Renesansa autohtonih sorti vina na severu Srbije

11.08.2020

vinograd_grožđe — Foto-ilustracija: Unsplash (Lasseter Winery)

Foto-ilustracija: Unsplash (Maksym Kaharlytskyi)

“Ako želite da upoznate jedan narod onda sedite za njihov sto i pijte njihova vina” kaže italijanska poslovica. Ovom, univerzalnom maksimom bi trebalo da se rukovodi svaki dobar vinogradar i da zasade podiže i sa lokalnim, odomaćenim sortama. Njih, na žalost, u našim vinogorjima nema puno, ocenjuje poznavalac domaće viske scene novinar Petar Samardžija, koji, sa druge strane, ukazuje na ogroman značaj novostvorenih sorti nastalih na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima.

Na domaćoj vinskoj karti sve zastupljeniji je probus, sorta velikog potencijala koja bi mogla zauzeti i do 1.500 hektara. Za sada je to tek stotinka hektara a najveće površine pod probusom koji nedri vina po kojima je Srbija prepoznatljiva ne samo na Balkanu nego i šire nalaze se na padinama Fruške gore.

Pročitajte još:

Akcenat na autohtonim sortama primetan je i u susednoj Mađarskoj, naročito u županiji Bač Kiškun gde se uzgaja popularna kadarka. U Mađarsku je doneta iz Vojvodine, a posvećena joj je pažnja i kroz prekogranični projekat Dunavski vinski put.

Novi koncept vinogradarstva koji se bazira na malim porodičnim vinarijama, kojih u Vojvodini ima preko 120 podrazumeva renesansu autohtonih sorti i glavni je izazov velikog broja dobrih vinara.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Zašto je opasni otpad iz Makedonije dospeo u Srbiju?

11.08.2020

Skoplje_Makedonija — Foto-ilustracija: Unsplash (Bojan Joveski)

Nedavno je ekološka organizacija “Zelena patrola” skrenula pažnju na pisanje medija u Severnoj Makedoniji o besplatnom preuzimanju velike količine opasnog otpada i eksplozivnih predmeta prošle godine iz Skoplja od strane kompanije “Тrayal korporacija AD Kruševac” u Srbiju. Važno je napomenuti da ta kompanija nema dozvolu za transport i skladištenje takvog otpada, što ih nije sprečilo da ga prenesu u drugu državu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Antonio Janeski)

Zelena patrola u središte problema postavlila je upravo pitanje na koji način je transport uopšte bio moguć, naročito zato što je ovaj otpad u Makedoniji predstavljao veliki problem.

Postoji pretpostavka da, s obzirom na to da besplatnim preuzimanjem otpada isplativost tog čina se ne može postaviti kao mogućnost, u planu jeste nešto drugo, odnosno da će se možda opasan otpad koristiti kao sirovina u Srbiji.

Nadležna ministarstva već su obaveštena o ovom problemu o kojem, kako kažu, nisu znali ništa.

Ova tema pokrenula je i pitanje postojanja korupcije u okviru ekoloških problema u Srbiji, poput izgradnje malih hidroelektrana, ali i podsetila na pravu svrhu postojanja “ekološkog dinara”.

Vrlo često se novac koji bi trebao biti upotrebljen za zaštitu životne sredine koristi za komunalne radove, poput asfaltiranja ulica.

Dodatna zabrinjavajuća okolnost leži u tome što je u pitanju skladište slično onom u Bejrutu, gde je pre nekoliko dana zabeležena katastrofalna eksplozija, koje je postojalo nedaleko od Skoplja i koje bi imalo kapacitet za nesreću gotovo jednakih razmera. Otpad sa tog skladišta je zatim prenet u Srbiji, noseći jednaku opasnost.

Jelena Cvetić

Hitachi ABB Power Grids službeno započeo s radom

11.08.2020

U skladu sa sporazumom potpisanim dana 17. decembra 2018. godine, društva “Hitachi” i ABB objavila su okončanje svih planiranih radnji u postupku zajedničkog ulaganja čime je formirana nova kompanija Hitachi ABB Power Grids. U novonastalom poslovnom subjektu “Hitachi” drži 80,1 odsto deonica (s poslovanjem od oko 10 milijardi američkih dolara), dok ABB sudeluje u preostalom delu. Novim predsednikom Uprave imenovan je Tošikazu Nišino, koji je ujedno i izvršni potpredsednik Hitachija, dok je Klaudio Fakin imenovan izvršnim direktorom. Primarni cilj novog upravljačkog tima Hitachi ABB Power Gridsa, čije je sedište registrovano u švajcarskom Cirihu, biće osiguravanje kontinuiteta poslovanja.

„Kombinacija Hitachijevih vodećih digitalnih tehnologija i svetskih rešenja za energetske mreže olakšaće aktivno učestvovanje u globalnoj transformaciji i dekarbonizaciji energetskih sistema u cilju uspostavljanja održive energetske budućnosti. Inteligentnim rešenjima za dinamičniju mrežu doprinosimo ostvarenju Globalnih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a posebno cilja 7. koji se odnosi na osiguranje „pristupačne, pouzdane i čiste energije”, istakao je Tošikazu Nišino, predsednik Uprave Hitachi ABB Power Grids.

“Hitachi” i ABB, delujući kao dve izuzetno ugledne kompanije koje učestvuju u zajedničkom ulaganju, imaju za cilj stvaranje novog globalnog predvodnika u sektoru energije, pri čemu partnerstvo s Hitachijem pruža novonastaloj kompaniji mogućnost razvoja na područjima kao što su mobilnost, pametni gradovi, industrija, skladištenje energije i centri podataka. Pored navedenog, pruža se i finansijska podloga za finansiranje ambicioznih projekata i omogućava pristup Japanu, trećoj najvećoj ekonomiji na svetu.

„Sinergija i pristup novim i rastućim tržištima koje osigurava “Hitachi” pomoći će novom Power Grids-u prelazak u sledeću fazu razvoja, dodatno jačajući vodeću poziciju na tržištu“, rekao je Timo Ihamuotila, izvršni direktor ABB-a i direktor upravnog odbora Hitachi ABB Power Grids, dodajući pritom da „Hitachi donosi dugoročnu predanost novom društvu i ujedno jača postojeće poslovno partnerstvo između ulagača“.

„Kombinovanjem naših tehnoloških snaga otvaraju nam se nove tržišne mogućnosti i povećava vrednost za kupca”, istaknuo je Claudio Facchin, izvršni direktor društva Hitachi ABB Power Grids. „I dalje smo potpuno posvećeni uspostavljanju održive energetske budućnosti, uz primenu inovacionih i digitalnih tehnologija, u svojstvu odabranoga partnera za snažniju, pametniju i zeleniju elektroenergetsku mrežu“, zaključio je Facchin.

O Hitachi ABB Power Gridsu

Hitachi ABB Power Grids globalni je lider u tehnologiji s bogatim zajedničkim nasleđem od gotovo 250 godina, zapošljava 36 000 ljudi u 90 zemalja. Sa sedištem u Švajcarskoj, kompanija pruža usluge javnim preduzećima, industriji i infrastrukturi te u rastućim područjima poput održive mobilnosti, pametnih gradova, skladišta energije i centara podataka. S dokazanim iskustvom, globalnim tragom i vodećim svetskim referencama, Hitachi ABB Power Grids uravnotežuje društvene, ekološke i ekonomske vrednosti. Zalaže se uspostavljanju održivog razvoja, uz primenu inovacionih i digitalnih tehnologija što ga čini idealnim partnerom za snažnije, pametnije i zelenije mreže.

Hitachi ABB Power Grids u regionu posluje objedinjen u Balkan Clusteru koji sačinjavaju Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija.

Dosadašnja rukovodilac poslovanja zaštite i upravljanja i financijskog kontrolinga Nina Dusper Sušić preuzela je funkciju generalnog direktora Balkan Clustera.

Dusper Sušić je, završivši dve master studije na Sorboni, započela svoju profesionalnu karijeru u korporativnim finansijama u Francuskoj gde je, između ostalog, osnovala i investirala u fondove obnovljivih izvora energije.

ABB-u Hrvatska se pridružila 2011. godine na poziciji finansijskog kontrolora gde je tokom godina stekla iskustva i kao rukovodilac kvalitete i realizacije, rukovodilac poslovanja i prodaje.

ABB

1...669670671...1,673 Page 670 of 1,673

Pročitajte još:

Turska ne odustaje od istraživanja, ali spremna za dijalog

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

In focus:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Automatizacija sada podrazumeva češću upotrebu ekrana osetljivih na dodir

Pročitajte još:

Pročitajte još:

O Hitachi ABB Power Gridsu

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM