Zima je retko kome omiljeno godišnje doba, barem kada je ne provodimo ušuškani u planinama. Smrkava se i pre nego što se potpuno razdanilo, sneg se pretvara u bljuzgavicu, ne mareći što nismo stigli da se spustimo sankama niz obližnji breg u komšiluku, a na sve to dolaze i glavobolje vezane za grejnu sezonu – koliko novca izdvojiti za ogrev i režije. Znatno manje troškove ovog tipa imaju vlasnici pasivnih kuća.

Iako možda na prvu loptu pasivne kuće imaju prizvuk revolucionarne i inovativne građevinske tehnike, njihova gradnja je započeta osamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Ove kuće ne izgledaju ništa drugačije od drugih sličnih stambenih objekata, a ipak imaju mnogo niži negativan efekat na životnu sredinu zbog visoke energetske efikasnosti, komfora i zaštite od propadanja. Da li neka kuća ispunjava zahteve “pasivnosti”, odlučuje institut Passivhaus osnovan 1996. godine koji dodeljuje odgovarajuće sertifikate.

Temelji, zidovi, krov, vrata i prozori su sastavni elementi pasivnih objekata, ali su oni ipak proizvedeni po različitim standardima koji obezbeđuju manji gubitak energije iz prostora. Tome doprinosi i specifičan način gradnje!

Ono po čemu se pasivne kuće ipak značajno više razlikuju od običnih jeste što u njima nema radijatora ili podnog grejanja. Zagrevanje prostora zimi, ali i hlađenje leti je prepušteno vazduhu iz spoljne sredine koji se, zahvaljujući sistemu ventilacije, dogreva ili hladi u skladu sa potrebama.

Stanari mogu da očekuju temperaturu oko 20 ºC zimi i 26 ºC leti bez uključivanja ventilatora ili grejalice.

Kako bi građevina bila svrstana među pasivne, ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje, toplu vodu i sve kućne aparate ne sme da prelazi 120 kWh po kvadratnom metru. Štaviše, cilj projektanata je da račune za električnu energiju u pasivnim domaćinstvima svedu gotovo na nulu.

Kako to postižu?

Građevinu postavljaju prema jugu, biraju adekvatnu lokaciju, oblik, raspored prostorija. Zatim odlučuju o odgovarajućoj veličini i rasporedu vrata i prozora, implementiraju efikasan sistem pripreme tople vode, biraju elektronske aparate, LED rasvetu i sadnju vegetacije, predlažući eventualnu upotrebu alternativnih energetskih izvora u projekat poput male solarne elektrane na krovu objekta. Da bi srećni dočekali mesečne dažbine, vlasnici pasivnih porodičnih gnezda ulažu i do 15 odsto više novca za konstruisanje ovakve kuće.

Kaže se da onaj ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji. S obzirom na to da oni “plate” već na mostu, preko ćuprije prelaze gotovo džabe i investicija u “mostarinu” im se isplati nakon 7-8 godina života zbog malih režija i troškova održavanja u pasivnom domaćinstvu.

Priliku da dobiju epitet “pasivnih” objekata imaju i zgrade, bolnice, vrtići, pa čak i zoološki vrtovi.

Procenjuje se da stambene jedinice u Srbiji trenutno troše i do pet puta više energije nego one u Evropskoj uniji. Pasivne kuće su idealno sredstvo za smanjenje energije s obzirom na veliku energetsku iscrpnost srpskih domova. Prvi pasivni stambeni objekat u Beogradu podignut je 2016. godine u Slancima i delo je arhitekte Vladimira Lovrića.

Uz sve navedeno, savet koji zlata vredi glasi: za poduhvat izgradnje pasivne kuće potrebna je podrška pouzdanog partnera.

Pouzdan partner bi na našim prostorima bila ProCredit banka. Sa dugogodišnjim iskustvom i radom na domaćem tržištu dugim dve decenije, ova jedina nemačka banka u  našoj zemlji izdvojila se od drugih komercijalnih banaka po tome što je među prvima osnovala Službu za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Njihovi stručnjaci u ovoj oblasti će vaš kreditni zahtev za ovakvu investiciju proceniti, odobriti i usput ispratiti korisnim savetima i konstruktivnim predlozima. Dovoljno je da pošaljete upit na sajt banke www.procreditbank.rs ili okrenete broj 011/2057 000.

Jelena Kozbašić