Najlepše fotografije druge nedelje foto-konkursa “Natura 2000 u kadru”

23.10.2020

Najlepših 16 fotografija druge nedelje foto-konkursa “Natura 2000 u kadru” imali ste prilike da vidite, ali naš žiri je marljivo radio i odabrali su prva tri mesta za ovaj period.

Čestitamo autorima, a podsećamo Vas da svoje fotografije prirode, kao i aktivnosti koje čovek sprovodi u prirodnom okruženju možete slati do 27. novembra.

Ne zaboravite da broj poslatih fotografija nije ograničen – ako ste srećnik koji je imao priliku da zabeleži više fotografija sjajnih pejzaža, netaknute prirode, neobičnih biljnih i životinjskih vrsta – samo napred! Šaljite nam svoje radove putem ovog LINKA.

Ideja i cilj konkursa je da se pokaže važnost očuvanja biodiverziteta u Srbiji, a istovremeno i da da se lepote naše prirode i raznovrsnost pejzaža u okviru mreže Natura 2000 učine vidljivim široj javnosti.

Prvo mesto: Jukstapozicija – Josip Šarić

Drugo mesto: Krčedinska ada – Marina Stančević

Pogledajte preostale fotografije koje su ušle u uži izbor u nedelji za nama.

“Zelenilo-Beograd” proslavilo 91. rođendan sadnjom retkog drveta u Pionirskom parku

23.10.2020

sadanja drveta — Foto: "Zelenilo-Beograd"

Povodom obeležavanja 91. godišnjice od osnivanja, JKP “Zelenilo – Beograd” je u Pionirskom parku i ove godine na dar Beograđanima zasadilo vrednu sadnicu. Zasađeno je neobično drvo, koje se ne može često videti kod nas, Cupressocyparis Leylandii – Lejlandov pačempres, visok oko šest metara.

Ova veoma dekorativna vrsta pačempresa je nastala ukrštanjem u Engleskoj. Veličanstvenog je habitusa sa gustom kompaktnom krošnjom koja se grana od zemlje. Četine su izražene tamnozelene boje. Može porasti u visinu 15 do 20 metara, a dostiže širinu od šest metara.

Sadnicu je, zajedno sa generalnim direktorom JKP “Zelenilo – Beograd” Slobodanom Stanojevićem, zasadila direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić.

Generalni direktor JKP “Zelenilo – Beograd” je rekao da je u protekloj godini borba za zdravlje bila u prvom planu i da mu je veliko zadovoljstvo što sadnicu povodom Dana preduzeća ove godine sadi zajedno sa prof. dr Danicom Grujičić. Istakao je da se preduzeće borilo sa epidemijom na sve dostupne načine, te da se nada da će se ova situacija završiti i da će “Zelenilo – Beograd” uspešno nastaviti da se razvija u narednim decenijama.

“Moramo naučiti da čuvamo životnu sredinu, moramo biti mnogo disciplinovaniji i ne možemo gledati samo svoje interese već voditi računa o interesu čitavog društva. Zdrava životna sredina je najvažnija za očuvanje zdravlja, jer koliko god da smo aktivni i živimo zdravo, ako udišemo zagađen vazduh, pijemo zagađenu vodu i jedemo zagađenu hranu, ne možemo biti zdravi” rekla je prof. Grujičić.

Rođendan ovom preduzeću čestitao je i gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

Pročitajte još:

“Naš cilj je da ostvarimo balans između urbanog razvoja i brige o životnoj sredini. Moja vizija Beograda je održivi razvoj prestonice, što znači da za sobom ostavljamo očuvanu prirodu, ali i urbane prostore koji rastu, razvijaju se, ali istovremeno postaju i sve zeleniji”, rekao je gradonačelnik.

Od početnih šest do današnjih 1.200 zaposlenih, “Zelenilo” je ključna gradska služba koja danas ima ogromne odgovornosti, brinući se za preko 3.000 hektara javnih površina.

Kako je gradonačelnik naglasio, važno je da će u budućnosti Beograd biti još mnogo zeleniji. Samo u 2020. “Zelenilo” će posaditi više od 6.500 stabala i 400.000 cvetnih sadnica, a novina su takozvani “zeleni zidovi”, koji istovremeno ulepšavaju prometne ulice, ali još važnije, smanjuju buku i zagađenje vazduha.

Izvor: Grad Beograd

Beograd je danas peti najzagađeniji grad na svetu, na snazi crveni alarm

23.10.2020

Beograd_zgrade_zagađenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine-screenshot

Kvalitet vazduha u nekolika gradova u Srbiji veoma je loš, iako je napolju topao i sunčan dan, preporuka stručnjaka je da se ne izlazi napolje bez preke potrebe.

Beograd je jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji i prema podacima sa Energetskog portala u vazduhu je zabeležena velika količina PM čestica (suspendovane čestice).

Trenutno je vazduh najzagađeniji na beogradskim opštinama Stari grad, Novi Beograd i Vračar.

Prema podacima sa sajta “Air Visual” prestonica je od sinoć na petom mestu u svetu po zagađenosti vazduha.

Da se “teško” diše i u Kosjeriću, Novom Pazaru i Užicu potvrđuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Dok je vazduh dobrog kvaliteta u Novom Sadu, Obrenovcu, Boru, Nišu.

Danas je vazduh najčistiji u Kikindi, Šapcu, Beočinu, Kragujevcu, Čačku, Zaječaru, Paraćinu, Kraljevu, Vranju, Kruševcu i Vršcu.

Pročitajte još:

PM čestice prestavljaju prašinu manju od 10 mikrona, mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Uz PM10 uvek idu i PM2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale.

Milica Radičević

Ptice Ovčarsko-kablarske klisure dobijaju lične karte

23.10.2020

vrabac_ptice_let_sparrow — Foto-ilustracija: Unsplash (Guido Jansen)

Na prostoru Ovčarsko-kablarske klisure, zaštićenog međunarodno značajnog područja za ptice, svake jeseni održava se kamp prstenovanja ovih životinja. Zato su ovih dana na terenu istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Ovih dana su u Ovčarsko-kablarskoj klisuri istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica. Deo opreme u ovom istraživačkom kampu je i jedanaest mreža. Pomoću njih do sada su uspeli da markiraju nekoliko stotina ptica.

“Senice su, uglavnom velike, plave. Kosovi, crvendaći i neke vrste iz porodice zeba, to su zelentarke, štiglići i tako. Pratimo seobu malih ptica pevačica, beležimo šta se sve zatekne u preletu”, navodi Radoslav Mirić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U bazu podataka unose se karakteristike na osnovu kojih se može utvrditi odakle ptice dolaze. Svaki prsten ima jednistveni broj, pravu ptičju ličnu kartu.

“Beležimo broj tog prstena, koje vrste je, koja je starost, da li je mlada ili stara ptica. Kojeg je pola. Beležimo njenu kondiciju, a to je procenat mišića, masti i da li se mitari ili ne, to jest da li menja perje ili ne”, objašnjava Damir Trnovac.

Pročitajte još:

Istraživanja populacije ptica već godinama donose nova saznanja. Zahvaljujući ovakvim kampovima i stalnom obilasku terena, do sada je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri zabeleženo prisustvo 186 vrsta ptica. To, poznavaoci kažu, ukazuje na očuvanu životnu sredinu i raznolikost staništa.

“Ovde smo kraj reke, kraj jezera gde imamo delove koji su vodena staništa, zatim imamo stare voćnjake koji su takođe jako zanimljivi za ptice, livade, raznolike šume i litice Kablara. To su vrlo raznovrsna staništa i to rezultuje velikim brojem ptica”, naglašava Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačak.

Ptice se posle markiranja i beleženja važnih podataka vraćaju na slobodu. U jesenjem prstenovačkom kampu ornitolozi su sreli i neke već obeležene stanarice Ovčarsko-kablarske klisure.

Izvor: RTS

Da li su klimatske promene “krive” za nagli porast napada ajkula u Australiji?

22.10.2020

boat-riba-ajkula-more — Foto-ilustracija: Pixabay

Ajkule su, do sada, u 2020. godini usmrtile čak sedam osoba, što je najveći broj smrtnih slučajeva u poslednjih 86 godina (od 1934. godine).

Samo pet godina ranije, 1929. godine, devet osoba umrlo je u napadima ajkula, što je bila “najcrnja” godina otkako se radi statistika.

Naučnici razmatraju da li sve učestaliji napadi imaju veze sa meteorološkim fenomenom La Ninjo, koji je hladnija verzija poznatijeg El Ninja.

Moguće je da su ajkule postale agresivnije zbog niskih temperatura u centralnom Pacifiku, zbog čega sada traže plen po priobalnim delovima. One inače love na dnu, ali ih je promena temperature možda gurnula ka hladnijoj površini.

Prošle nedelje policija u Zapadnoj Australiji odustala je od potrage za telom Endrjua Šarpa (52), nakon što su nađeni delovi njegovog tela, kao i daska za surfovanje. Prema svedočenju njegovih prijatelja, napad je bio totalno neočekivan.

Pročitajte još:

Važnije od broja napada je način na koji su ajkule napadale plivače. Kada dođe do većeg broj ugriza, jasno je da je namera ajkule da ubije, ne radi se više o ujedu iz “radoznalosti”. Najčešće ajkula žrtvu napada ugrize za natkolenicu ili deo stomaka gde su ključne arterije i vitalni organi.

Na stranu klimatske promene, postoje i drugi faktori.

Razloga za veći broj ajkula, a samim tim i povećan broj napada, može biti i migracija lososa, koji je omiljeni plen bele ajkule. Zbog vetara i struje losos i druge ribe okupljaju se u velikim jatima bliže obali u većoj meri nego što je to inače slučaj.

Ajkule idu za plenom, vrlo jednostavno.

Savremena tehnologija, poboljšana medicinska pomoć i brze reakcije službi za spašavanje u vanrednim situacijama dovode do značajnog smanjenja stope smrtnosti od napada ajkula zbog čega je ovogodišnji skok “prava anomalija”.

Poslednjih godina bilo je nekoliko slučajeva gde je žrtva spašena jer se baš u tom trenutku u blizini nalazio medicinski radnik koji je pomogao da se slučaj ne završi tragedijom.

Takođe, moramo biti svesni da ljudi ove godine provode više vremena u vodi zbog uslova rada kod kuće uzrokovanog pandemijom koronavirusa, a tu je i znatno povećana temperatura poslednjih meseci u Australiji.

Jovana Canić

Završetak prve faze na regulaciji Kijevskog potoka

22.10.2020

river-flood-poplava-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Prva faza regulacije Kijevskog potoka, kojom se rešava višedecenijski problem izlivanja ovog vodotoka nakon obilnih padavina, pri kraju je.

Završne radove danas su obišli gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, predsednik gradske opštine Rakovica Miloš Simić, članica Veća GO Rakovica Mirjana Guteša, predstavnici firme „Hidromontaža” d.o.o., koja izvodi radove, narodne poslanice iz Rakovice Nataša Ljubišić i Dušica Stojković, kao i predstavnici JVP „Beogradvode”.

U prvoj fazi, koja je pri kraju, uređeno je korito potoka u dužini od 265 metara.

Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković najavio je da će prva faza biti završena u narednih deset dana, a da je u izradi projekat za preostalih 1.200 metara Kijevskog potoka.

Druga faza radova nastaviće se naredne godine.

Pročitajte još:

“Izvođenjem radova na prvoj fazi rešen je deo problema, koji ćemo u potpunosti rešiti kada bude završena kompletna regulacija Kijevskog potoka. U vezi sa tim imamo dobre vesti, opredelili smo sredstva i do kraja godine će biti završen projekat regulacije preostalog dela u dužini od 1,2 kilometra. Naredne godine ćemo početi radove na sledećoj fazi. Nadam se da će za dve do tri godine Kijevski potok biti u potpunosti uređen”, rekao je Veličković.

Regulacijom Kijevskog potoka rešiće se dugogodišnji problem njegovog izlivanja, te na taj način poboljšati kvalitet života žitelja Kijeva.

Radove na regulaciji Kijevskog potoka inicirao je nekadašnji predsednik opštine Rakovica Milosav Miličković nakon više zborova građana, kada su stanovnici Kijeva predočili velike probleme sa kojima su se susretali, posebno nakon poplava 2014. godine.

Izvor: Grad Beograd

Smederevo priprema projekat za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

22.10.2020

cev_otpadne_vode — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru realizacije Programa VI – Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji koju finansira nemačka razvojna banka KfW, a sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda trebalo bi da se gradi i u Smederevu.

Gradonačelnik Smedereva, Jovan Beč, savetnik gradonačelnika Jasmina Vojinović i predstavnici JKP Vodovod Smederevo održali su radni sastanak sa predstavnicima Tima za podršku programa, na čelu sa Fricom Švajgerom, a tema sastanka bila je koordinacija aktivnosti za pripremu i realizaciju Projekta – Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Smedereva, konceptnog izveštaja za Smederevo, koji Tim za tehničku podršku priprema u saradnji sa predstavnicima grada Smedereva i JKP Vodovod Smederevo.

Pročitajte još:

Prezentacija konceptnog izveštaja očekuje se krajem novembra meseca. Pozitivne ocene ovog izveštaja biće preduslov za zaključenje ugovora o saradnji i finansiranju izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Smedereva.

Izvor: Grad Smederevo

Termoelektrana Kostolac A u “penziju” ide tek 2038. godine

22.10.2020

Kostolac_A_21 — Foto: Wikipedia (Mazbln)

Kako prenosi portal Nova Ekonomija, prema najavama koje stižu iz Elektroprivrede Srbije životni vek Termoelektrane Kostolac A biće produžen za 15 godina, odnosno do 2038. godine, a to će se postići ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova i smanjenjem emisije sumpor-dioksida ispod granice koja je trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Balkangreenenergynews.

EPS je inače raspisao tender za pripremu idejnih rešenja i projekata sa studijama opravdanosti izgradnje za postrojenje koje će vršiti odsumporavanje dimnih gasova za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW.

Tu je i postrojenje za prečišćavanje postojećih i otpadnih voda iz postrojenja za odsumporavanje.

Kostolac A je samo jedna od termoelektrana u regionu koja je primorana da smanji emisije koje zagađuju vazduh jer u suprotnom mora da bude zatvorena. Zadatak za to dolazi iz direktiva EU koje su zemlje regiona, kao članice Energetske zajednice, prihvatile i obavezale se da ih sprovedu.

Inače, EPS je postrojenje za odsumporavanja izgradio i u TE Kostolac B, krajem 2017, ali nije jasno da li to postrojenje radi smanjenim intenzitetom ili uopšte ne radi.

Pročitajte još:

Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, EPS je do 2015. nameravao da u periodu 2023-2025. ugasi TE Kostolac, ali je 2017. odlučio da je modernizuje i produži joj radni vek za oko 100.000 efektivnih sati rada ili do 2038.

Srbija se, kako se navodi, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da uskladi emisije iz termoelektrana sa zahtevima EU.

Nesmetani rad termo blokova moguć je, kako EPS navodi u tenderskoj dokumentaciji, u slučaju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima do 1. januara 2018. i Direktivom o industrijskim emisijama do 1. januara 2027, navodi između ostalog EPS u tenderskoj dokumentaciji.

Zbog toga produženje veka rada blokova A1 i A2 u narednih 15 godina zahteva neminovno uvođenje procesa odsumporavanja dimnih gasova koje oni emituju.

Inače, kako bi primenila Direktivu o velikim ložištima, Srbija se odlučila da usvoji plan kojim se definiše limit ukupnih emisija SO2, NOx, suspendovanih čestica svih velikih ložišta u zemlji, uključujući i TE Morava i TE Kolubara A.

EPS u tenderskoj dokumentaciji ističe da je namena postrojenja u Kostolcu da se koncentracija SO2 smanji ispod granične vrednosti emisija, koja je definisana u odgovarajućoj EU regulativi, ali se ne navodi kolike su trenutne emisije.

Polemike u javnosti

Projekat odsumporavanja u TE Kostolac B izaziva brojne polemike u javnosti, jer je ona sama premašila nacionalni limit Srbije za SO2.

U junu ove godine organizacija CEE Bankwatch saopštila je da su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i u Srbiji bile šest puta veće od granica postavljenih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).

TE Kostolac B je tako sama premašila nacionalni limit Srbije, definisan u NERP-u, 1,45 puta, a svoj pojedinačni limit skoro deset puta.

Opremu za odsumporavanje tamo je instalirao China Machinery Engineering Corp, pa autori izveštaja tvrde da taj sistem ne funkcioniše kako treba, dok su glas digle nevladine organizacije, ali i neki opozicioni političari.

“Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, koje je već plaćeno pre deset godina 130 miliona dolara”, poručila je opoziciona političarka Marinika Tepić, a preneo N1.

Ona je takođe ukazala na veliku štetnost emisija iz te termoelektrane po zdravlje građana iz okoline, kao i građana Požarevca i Beograda.

U Institutu za obnovljive izvore energije (RERI) navode da postrojenje ne može da radi pošto nema upotrebnu dozvolu, dok se EPS za sada ne oglašava tim povodom.

Izvor: Nova Ekonomija

Građanski preokret tužio Gradsku upravu Zrenjanina

22.10.2020

Građanski preokret je Upravnom sudu podneo tužbu kojom se traži poništenje rešenja Gradske uprave grada Zrenjanina o datoj saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće kineske fabrike automobilskih guma Linglong.

U tužbi se ističe da je pobijeno rešenje nezakonito zato što tuženi nije nadležan za njegovo donošenje, zato što nije postupao po pravilima postupka i zato što je onemogućio tužioca i druge građane da učestvuju u javnoj raspravi o Studiji.

Gradska uprava grada Zrenjanina je 1. oktobra donela rešenje kojim je dala saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu investitora Linglong iako je prošle godine isticala svoju nenadležnost za taj postupak.

Obezbeđenje Skupštine grada Zrenjanina, a zatim i policija, sprečili su 4. septembra ove godine zainteresovane građane da prisustvuju zakazanoj javnoj raspravi o toj Studiji.

Pročitajte još:

Ni Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ni rešenje o davanju saglasnosti na nju ne sadrže odgovore na pismeno postavljana pitanja o konkretnim merama koje će biti preduzete da bi se merile i sprečile štetne emisije planirane fabrike guma. Oba dokumenta su puna uopštenih fraza i ničim potkrepljenh tvrdnji da će se poštovati propisi.

Tužbom Građanskog preokreta protiv Gradske uprave grada Zrenjanina traži se poništaj rešenja u celini i vraćanje na ponovno odlučivanje o Studiji.

Izvor: Građanski preokret

Apel za spas Hajdučkih vrata

22.10.2020

hajdučka vrata 1 — Foto: Printscreen/Youtube

Jedan od najlepših simbola Parka prirode Blidinje jesu Hajdučka vrata. Smeštena na istočnom delu planine Čvrsnica, predstavljaju prirodni fenomen stvaran vekovima. To je zapravo karakteristični prsten u steni, a nalazi se na rubu kanjona Dive Grabovice.

”Hajdučka vrata mogu nestati zauvek ako nastavimo da im nanosimo štetu. Molim vas podelite ovaj video da ga vidi što više ljudi. Najmanje što mogu uraditi za spas ovog bisera prirode je uputiti jedan iskren, emotivan i preko potreban apel”, poručio jablanički fotograf Dženad Džino.

On je naveo da je teško bilo i snimiti jedan ovakav video na jednom takvom mističnom mestu.

Pročitajte još:

”Verujte mi da su me emocije polomile dok sam pričao. Hvala vam ukoliko podelite”, rekao je na kraju Džino.

Hajdučka vrata se nalaze na 2.000 m nadmorkse visine i odredište su brojnih planinara i zaljubljenika u prirodu, koji odavde mogu uživati u zaista prekrasnom, jedinstvenom i neprocenjivom pogledu na Divu Grabovicu, stenu Velikog Kuka, Čabulju, Velež, Prenj,…

Ovaj geomorfološki spomenik prirode predstavlja jedan od najlepših vidikovaca na bosansko – hercegovačkim planinama.

Izvor: Bljesak.info

Brza hrana postaje manje grešna

22.10.2020

jonathan-borba-8l8Yl2ruUsg-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Borba)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kseniia Ilinykh)

Da se razumemo, broj kalorija i dalje ostaje sumanuto visok kako bi nas progonio kada pokleknemo pred masnim pomfritom i burgerom sa petnaest različitih soseva.

Draž brze hrane bi verovatno i izbledela kada bi se izgubio aftertaste gorkog kajanja i afterthought “Šta mi je ovo trebalo?”. Uostalom, čaša gaziranog pića posle obilnog ručka katkad probudi filozofa u svima nama: Piti ili ne piti. No, sada se već pitate šta je drugačije, ako sve ostaje isto.

Da se niste potencijalno obreli na senzacionalističkom portalu u kome se naslov “Brza hrana postaje manje grešna” stoji uz epohalnu vest da je popularni lanac restorana brze hrane u ponudu pića uvrstio kocu zero? Ne brinite, niste.

Evo u čemu je caka.

U težnji da zaokruži svoje poslovanje, Burger King u svoje prodajne objekte uvodi višekratnu ambalažu.

Priliku da prvi prigrle pozitivni trend održivosti u ne toliko pozitivnoj ishrani imaće Njujork, Portland i Tokio, počev od sledeće godine, ali je najavljeno i proširenje na druge gradove.

U saradnji sa platformom za dostavu s nultom proizvodnjom otpada Loop, u vlasništvu kompanije TerraCycle, Burger King će u svoje restorane uvrstiti pakovanje koje je moguće upotrebiti više puta. Ono će biti namenjeno za sendviče i raznovrsne napitke. Mušterije će biti u prilici da kutije i čaše donesu na pranje i ponovno korišćenje u bilo koji od restorana ove franšize.

Naravno, zeleno poslovanje je i dalje skuplje u odnosu na standardizovano crveno-žuto, što je svakako jedna od prepreka omasovljenja eko-praksi. Kupci će za višekratnu ambalažu određeni depozit, koji će im biti refundiran nakon što je vrate.

Tom Saki, osnivač i izvršni direktor Loop-a i TerraCycle, naglasio je u saopštenju da je inicijativa Burger Kinga u doba trenutne pandemije još značajnija s obzirom na to da je tokom ove zdravstvene krize porastao pritisak restorana na životnu sredinu usled povećanog broja porudžbina.

Program predstavlja integralni deo kompanijskog nastojanja da smanji sopstveni negativan uticaj na naše okruženje. Burger King je u julu predstavio hamburger, napravljenog od mesa krava koje se hrane limunskom travom kako bi se srezale emisije štetnog gasa metana. Povrh toga, kompanija namerava da pakovanje u njihovim restoranima dolazi od obnovljivih, recikliranih i sertifikovanih sirovina, kao i da recikliraju 100 odsto proizvedenog otpada od pakovanja u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Rok za ostvarenje ovih nauma je 2025. godina.

I njihov konkurent McDonalds pridružio se cirkulisanju i najavio da će, zajedno sa Loop-om, u nekoliko svojih restorana u Ujedinjenom Kraljevstvu 2021. godine testirati višekratne šolje za kafu i čaj.

S obzirom na to da zabrinutost za planetu i klimatske promene sve više zaokupljuju pažnju javnosti i da je primećen impuls potrošača za promenama, mnoge kompanije streme tome da svoje biznise prilagode željama svojih klijenata. Greenwashing ili ne, saznaćemo ako se (ne) primi.

Jelena Kozbašić

Kako oporavak industrije piva može da utiče na upravljanje otpadom

22.10.2020

beer_pivo — Foto-ilustracija: Pixabay-https://www.tshirtsuperstar.com/collections/beer-shirts

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel)

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, razgovarao je sa predstavnicima Udruženja pivara Srbije o izazovima sa kojima je, u vreme pandemije koronavirusa, suočena industrija piva, kao i o predlozima i inicijativama za oporavak i stabilizaciju poslovanja ove privredne grane.

Predstavnici Udruženja pivara Srbije, koje okuplja „Apatinsku pivaru“, „Kalzberg Srbiju“, „Hajneken“ i „Sladaru Suflet Srbija“, predstavljajući predloge, ukazali su, da je stabilizacija visine akciza uslov za rast, inovacije i nove investicije. Kako su istakli, stabilizacijom, kao i promenom metoda obračuna akcize, bili bi omogućeni veća predvidljivost i lakše poslovanje, bez negativnog uticaja na zaposlene i krajnje potrošače, kao i stabilni prihodi budžetu.

Među predlozima navedeni su i smanjenje PDV-a za HORECA sektor, subvencionisanje cene zakupa poslovnog prostora za HORECA i smanjenje naknade za vode.

Tokom diskusije ukazano je na mogućnost i potrebu da se razvije poseban vid podrške kojim bi se domaći poljoprivrednici i poslovni sistemi dodatno zainteresovali i pomogli da započnu intenzivniju proizvodnju hmelja za potrebe pivarske industrije Srbije. Privredna komora Srbije i Udružnje pivara Srbije pripremiće detaljnu analizu i predloge daljih koraka sa ciljem realizacije dogovorenih ciljeva.

Pročitajte još:

Na sastanku u PKS bilo je reči o depozitnom sistemu upravaljanja otpadom, a kako je ocenjeno, potrebno je izraditi sveobuhvatnu analizu koja bi sagledala sve aspekte uvođenja ovog sistema kako za potrošače, tako i za državu i industriju.

Predstavljen je projekat Privredne komore Srbije „Stvarano u Srbiji“ usmeren na podršku domaćim proizvodima i proizvođačima i kolektivni žig „Čuvarkuća“ kao potvrda kvaliteta i domaćeg porekla proizvoda. Nosilac prava na žig u industriji piva je kompanija „Hajneken“ za „Zaječarsko pivo“.

U Udruženju pivara Srbije podsećaju da je prošle godine proizvedeno više od 5,5 miliona hektolitara piva. Osim distribucije u maloprodajnim objektima, čak skoro trećina plasmana namenjena je različitim ugostiteljskim objektima. U najvećim kompanijama ove industrije radi oko 15.000 ljudi.

Zbog globalne zdravstvene krize, a posebno u vreme vanrednog stanja kada ugostiteljski objekti nisu radili, ovaj sektor je pretrpeo velike gubitke u plasmanu svojih proizvoda.

Izvor: PKS

Povezivanje, transport i energetika – šansa za razvoj Srbije

22.10.2020

electric car-electric vehicle-car — Photo-illustration: Unsplash

Kako se različite strategije i fondovi Evropske unije namenjeni povezivanju, transport i energetici realizuju u Srbiji? Šta za Zapadni Balkan znače ova ulaganja i koliki je u njima potencijal za ekonomski razvoj?

Sve su to bile teme treće debate u okviru serijala Evropski razgovori.

Evropska unija podržava povezivanje unutar Srbije, kao i države sa regionom i državama članicama, navodi šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom. Kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, uloženo je preko 2,5 milijarde evra, velikim delom u projekte u oblasti transporta i energetike.

„Ovo je dovelo do transfera znanja i uspostavljanja zajedničkih visokih normi kako bi se postigla harmonizacija procedura, modernizacija železnica i osigurala bezbednost na putevima. Povezanost se odnosi i na povezanost u svakodnevnom životu ljudi, te tu treba istaći i druge programe poput Erazmusa u oblasti obrazovanja, ili Horizonta 2020 u oblasti nauke i istraživanja“, objasnio je Engstrom i najavio početak nove kampanje kojom će biti istaknuti rezultati delovanja EU u Srbiji u oblasti povezivanja.

Pročitajte još:

Generalni sekretarijat Transportne zajednice prva je EU institucija sa sedištem u Beogradu, otvoren je prošlog septembra i pokazuje ambicije EU da pomogne u povezivanju regiona. Direktor Matej Zakonjšek kaže da je među najvišim prioritetima delovanja ove institucije – poboljšanje železničkog sistema.

“Neophodan je oporavak postojećih i izgradnja novih linija. Železnica je jedan od najzelenijih načina transporta, te je i zbog toga jako važna. Transportna zajednica je fokusirana i na bezbednost na putevima. Broj žrtava je mnogo viši nego u EU i mi želimo da se to promeni, da nema stradalih. Olakšavanje transporta i prelazak granice je takođe u vrhu naših prioriteta. Predugo se čeka na granicama. I na kraju – sama putna mreža – putevi koji su otporni na klimatske situacije. Tu uključujem i vodene puteve, koji u Srbiji pre svega podrazumevaju plovnost Dunava i Save”, istakao je Zakonjšek.

Značaj povezivanja susednih tržišta, industrijskih centara i rečnih i morskih luka posebno je istakao Zvonko Tufegdžić, direktor, Regionalne privredne komore za Moravički i Raški administrativni okrug.

“Obnavljanje železničkih linija ka Skadru i ka Atini bi preporodilo ne samo Kraljevo, već svih 5 okruga koji gravitiraju prema ovom čvornom mestu. Ekonomsko-investicionim planom predviđeno je obnavljanje pruge koja bi spojila Beograd i Prištinu i to bi ponovo oživelo železnički čvor u Kraljevu. Korist je velika za nas, ali i za EU. Najveći benefit će biti za metalsku i autoindustriju, čiji proizvodi i sirovine su gabaritni, ali će velike koristi imati i turizam i obični građani”, naglasio je Tufegdžić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Suhyeon Choi)

Kada govorimo o energetici, naglašena je potreba za dekarbonizacijom i efikasnošću, ali i finansijskim izazovima tog procesa. Aleksandar Kovačević, viši gostujući saradnik sa Oksfordskog instituta za energetske studije, naglasio je da će u EU biti uvedeni novi porezi i carine radi podrške zelenim politikama. Kao primer naveo je porez na emisiju ugljen-dioksida, odnosno na proizvode iz zemalja koje imaju visok nivo emisije CO2.

„To je jako ozbiljno za Srbiju, jer smo mi ekonomski vezani za EU a i emitujemo ugljen-dioksid u velikim količinama. Neophodna je hitna dekarbonizacija“, alepovao je Kovačević.

Sa njim je saglasan i projektni menadžer za energetiku u Delegaciji EU Gligo Vuković.

„U prošlosti je fokus bio na revitalizaciji postojećih postrojenja i održivosti, odnosno stabilnosti snabdevanja. Međutim, sada je fokus na energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima i to je deo procesa dekarbonizacije Srbije. To mora biti postepeno, ali je i neminovno. Projekti povezivanja služe za zelenu tranziciju, povezanost u regionu i kompetitivnost. U Vojvodini će biti investicija u vetrogeneratore i ovi projekti će omogućiti da se energija iz tog regiona prenese u druge regione“, objasnio je Vuković.

Debatu je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS) uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji u okviru serijala „Evropski razgovori 2.0“. Razgovori sa ekspertima u različitim oblastima organizovani su sa ciljem da građanima približe teme u vezi sa odnosima EU i Srbije i evropskih integracija.

Izvor: EU info centar

Da li će ultrazvučni talasi zaštiti useve od divljači?

21.10.2020

european_reindeer_jelen — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Gabor Vereb)

Italijanski istraživači sprovode projekt naziva “Ultrarep”, a odnosi se na uređaje koji emituju ultrazvučne frekvencije za zaštitu useva od divljači.

Divlje životinje u poljoprivredi stvaraju štete, a njihova prisutnost povećava se u nekim delovima Evrope, pogotovo u Italiji. Stoga su njihovi istraživači odlučili da ispitaju tehnologiju koja bi to mogla da spreči, a neće istovremeno da šteti okolini ni životinjama.

Započeli su sa projetktom ULTRAsound Animal REPeller (ULTRAREP), a on se odnosi na inovativnu zvučnu tehnologiju za zaštitu useva od divljači i to na održiv način. Reč je o uređajima koji emituju niz impulsa ultrazvučnih frekvencija, što ih tera dalje.

Gubitak prinosa i prihoda zbog štete

Samo u Toskani živi preko 400.000 divljih životinja i to uglavnom svinja, srna i jelena. One su često krivci za ozbiljne štete na usevima, što na kraju rezultira i gubitkom prinosa i prihoda od poljoprivredne proizvodnje.

Ovaj se problem javlja u svim krajevima, u ravnicama, brdima te u šumskim gazdinstvima.

Pročitajte još:

“Poljoprivrednici u Toskani se u 80 odsto slučajeva suočavaju sa divljim svinjama, a slede srna i jelen lopatar. Situacija je alarmantna i pogađa vinograde, žitarice i uljarice, ali i voće i povrće”, tvrdi Masimiliano Bjađi, agronom i tehnički direktor farme Barone Rikasoli koji je zadužen za operativnu grupu ovog projekta.

Dodao je i da se u poslednjih pet godina broj ove vrste životinja udvostručio te da se nadaju da je rešenje ultrazvučna tehnologija.

Jeftinije i lakše postavljanje od mreža

Konzorcijum ove operativne grupe sastoji se od 10 partnera, uključujući i četiri farme te dva istraživača. Dve posmatrane proizvodnje smeštene su u brdskom vinogorju, Kjanti Klasiko, jedna na području Val di Kornia za hortikulturalnu proizvodnju i jedna u planinskom području. Zbog svog zemljopisnog položaja, sve one služe za testiranje ULTRAREP sistema u različitim krajolicima.

“Prisustvo divljači je ogromna i stvara velike probleme u proizvodnji grožđa”, upozorava Bjađi. Kaže da u isto vreme žele da zaštite životnu sredinu i zato smatraju da metalne ograde nisu rešenje.

Napominje i da drugi sistemi poput skloništa, ograda sa mrežom ili električnom energijom često pokazuju ograničenu efikasnost i visoke troškove instalacije i upravljanja. Stoga je on uveren da ova nova tehnologija nudi zanimljiv i pouzdan alat za smanjenje štete u poljoprivredi.

Podsetimo, i novozelandski stočar i inovator, Kreg Pidžot, koristi vibracije i zvučne signale kada je reč o uzgoju stoke na pašnjacima.

“Sistem stvara zvuk visokog tona i vribracije ako krava pređe svoju virtuelnu granicu, a sve je glasniji ako životinja nastavi da ide pogrešnim putem”, pojašnjava Pidžot rekvši kako se životinje brzo prilagođavaju ovom modelu.

Vreme će pokazati hoće li se sličnom modelu prilagoditi i divljač.

Izvor: Agroklub

Uskoro gradnja vetroelektrane kod Nevesinja vredne oko 65 miliona evra

21.10.2020

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Pixabay

Izgradnja vetroelektrane (VE) “Grebak” kod Nevesinja trebalo bi da počne krajem ovog ili početkom narednog meseca, potvrdili su “Nezavisnim” u Ministarstvu energetike i rudarstva RS.

Naime, prema prvobitnim najavama, projekat je trebalo da krene početkom ovog meseca, ali u Ministarstvu tvrde da je došlo do manjeg odgađanja zbog aneksiranja originalnog ugovora.

“Podnesen je zahtev za aneksiranje ugovora o dodeli koncesije, kojim se traži povećanje snage vetroelektrane, jer je od vremena podnošenja zahteva za dodelu koncesije do danas došlo do neverovatnog tehnološkog napretka u pogledu proizvodnje opreme za vetroelektrane, tako da se znatno povećala snaga vetroelektrane po jednom stubu. Iz tog razloga, otvara se mogućnost povećanja instalisane snage vetroelektrane, a samim tim i proizvodnje električne energije na ovoj lokaciji”, naglašavaju u Ministarstvu.

Tvrde da će to značiti bolju poziciju za lokalnu zajednicu jer će imati više pozitivnih efekata zbog veće instalisane snage.

“Taj postupak je u toku i prema izjavama investitora, ukoliko se taj postupak ubrzano završi, radovi na izgradnji vetroelektrane bi mogli početi samim krajem oktobra ili u prvim danima novembra”, ističu oni.

Miralem Čampara, direktor VE “Grebak”, nije mogao za “Nezavisne” potvrditi koliko će biti instalisana snaga, istakavši da će ti podaci biti poznati javnosti u najskorijem roku. Dodao je da se nada da će sva procedura biti završena do kraja meseca, kako bi se konačno otvorili radovi.

U originalnom ugovoru predviđena je instalisana snaga 49,5 megavata, a vrednost investicije 65 miliona evra (130 miliona KM). Predviđeno je da bude izgrađeno 15 turbina na lokaciji oko pet kilometara od Nevesinja.

Projekat obuhvata izgradnju temelja turbina, trafo-stanice, kontrolne zgrade, pristupnih puteva, dalekovoda za priključenje na elektroenergetsku mrežu, postavljanje turbina, ugradnju elektrosistema i druge potrebne opreme, a investitor će biti u obavezi da na račun budžeta RS uplati 650.000 maraka (oko 332.000 evra), kao i 0,0055 maraka po proizvedenom kilovat-času električne energije.

U ranijem periodu pojavio se problem vlasništva nad zemljištem, a Pravobranilaštvo RS je upozorilo Ministarstvo da oprezno postupi kad je u pitanju definisanje vlasništva nad zemljištem, odnosno da treba izbeći mogućnost da se pojavi problem u vlasničkoj dokumentaciji nad predviđenim zemljištem.

Pročitajte još:

Čampara tvrdi da će njegovo preduzeće preuzeti troškove eksproprijacije i obeštećenja bilo koga za koga se utvrdi da je vlasnik pomenute zemlje. On naglašava da je, prema informacijama koje on ima, problem između Pravobranilaštva i Ministarstva rešen, te da je otvoren put za realizaciju ovog projekta.

“Najvažnije je da projekat što pre završimo i da i ljudi u ovom kraju mogu osetiti benefite ove investicije. Imamo izuzetno dobro prihvatanje i razumevanje od strane lokalne zajednice i od Vlade. Ljudi izlaze u susret jer znaju da se radi o projektu prvom ovakve vrste u RS. Ima puno problema u regulativi, ali kad ljudi hoće da se dogovore onda to ide”, kaže Čampara za i ističe da će se pitanje koncesije rešiti na isti način kao kad se radi o drugim projektima poput izgradnje hidroelektrana, te da veruje da će sve zakonske regulative biti ispoštovane do kraja.

Izvor: Capital.ba

1...641642643...1,672 Page 642 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM