Dijamanti možda jesu najbolji prijatelji nekih žena, ali naše planete svakako nisu. Barem ne oni koji se vade iz zemlje. Zar postoje drugačiji, pomislićete ukoliko niste upoznati s izumom multimilionera i aktiviste za zaštitu životne sredine Dejla Vinsa. Postoje! A dolaze nam kao dar… s neba. Ili je možda pravilnije reći: iz neba?
S obzirom na to da je osnovni element dijamanata i ugljen-dioksida isti – ugljenik, Vins je osmislio inovativnu metodu “usisavanja” ozloglašenog gasa iz atmosfere. Inovator tvrdi da je upravo on razvio prve dijamante od ugljenika i vode. Proces njihovog nastanka se odvija pomoću energije vetra i sunca i traje nekoliko nedelja. Neophodna voda se prikuplja od kišnice.
Ovi eko-dijamanti su Made in England. Prvo postrojenje za “rudarstvo na nebu” nalazi se u Straudu.
Pošto svi potrebni “sastojci” dolaze s neba, dijamanti nemaju nulti ugljenični otisak, već negativan zbog toga što se ugljenik iz vazduha “zarobljava” u trajnom obliku, objasnio je Vins, dodavši da nam više nisu neophodne ogromne rupe u tlu, od kojih se neke vide iz svemira, kako bismo imali dijamante.
“Vidimo ovo kao tehnologiju 21. veka, pravu stvar koju treba da radimo kako bismo se izborili sa klimatskim promenama i ostalim krizama i koja nam istovremeno omogućava da nastavimo da živimo kako smo navikli i kako želimo”, zaključio je.
Dejl Vins poseduje firmu za proizvodnju čiste energije Ecotricity, ali njegova borba za prirodu i održivi razvoj očito ne staje na zelenim kilovatima. Njegove dijamante iz laboratorije je sertifikovao Međunarodni gemološki institut.
Istraživanje je pokazalo da tradicionalna proizvodnja dragulja od jednog karata zahteva izmeštanje 1.000 tona kamenja i zemlje i gotovo 4.000 litara vode. Ovo rezultuje u emisijama ugljen-dioksida od više od 108 kilograma.
Simbol bogatstva i za pojedince dokaz večne ljubavi, pored visoke novčane i ekološke cene, ima i visoke društvene troškove. Pre nego što stignu do svojih vlasnika, dijamanti unište mnogo toga. Nekada u njihovom iskopavanju učestvuju deca, a radnici dobijaju mizerne plate.
Možda nam je rešenje svih tih problema oduvek… u nosu.
